Diznijev svet

Predrasude u dobroj meri utiču na naše odluke. Sad, sreća je u svemu što su one neretko ograničene na neko naše bliže okruženje. Problem izgleda nastaje, posebno u vremenima masovnih medija, kada i predubeđenja postaju masovna.

Neki bi otišli toliko daleko rekavši da se kod mnogih godine obrazovanja i vaspitanja dobrim delom upravo i svode na usvajanje određenih uverenja i ubeđenja, više nego bilo čega drugog. Ona bi mogla da budu ideološka i kulturološka, sve do nekih kognitivnih i opažajnih. I, dok se prvima između ostalih bave država i društvo, druge usvajamo na nešto nižem nivou, kroz podrazumevane obrasce sa kojima se susrećemo što u svakodnevnoj komunikaciji, što po pričama, bajkama ili narativima kojima smo izloženi.

Jedan od očiglednijih primera proizvodnje kognitivnih obrazaca mogla bi da bude i nadaleko poznata fabrika bajki iz Burbanka u Kaliforniji, na čijim su crtanim i drugim filmovima odrastale stotine miliona širom sveta. I koji bi sve to mogli da budu karakteristični obrasci koji se od strane, između ostalih, i Diznija "prodaju" decenijama:

(i) Da krenemo od onog najrasprostranjenijeg, o pričama sa isključivo srećnim krajevima.

(ii) Drugi najrasprotranjeniji bi bio da ljubav pobeđuje sve, i da rešava sve probleme.

(iii) U stvari, verovatno bi možda i najjači "selling point" iz Burbanka bio taj da je fizički izgled ipak na kraju izuzetno bitan.

(iv) Toliko daleko da se veza lepote i ljubavi u pričama često podrazumeva.

(v) Gde bi korak dalje bio da u najvećem broju slučajeva lepota podrazumeva dobrotu, dok je odsustvo lepote neizbežno korak bliže ka nečem lošem.

(vi) Zatim ide gajenje iluzija o tome da je moguće postići uspeh bez nekog preteranog napora, odnosno da su uspeh i sreća dati junacima rođenjem, proviđenjem, ili čime već sve ne.

(vii) Trenutno uspostavljanje prijateljstva (ili neprijateljstva), zaljubljenosti (ili odijuma), kao i razumevanja.

(viii) Crno-bela moralna načela.

(ix) Univerzalna i instant rešenja za sve probleme.

Opet, jasno je da su mnogi od pomenutih obrazaca sa godinama na određeni način evoluirali, gde ipak bazični "selling point"-ovi još uvek ostaju u dobroj meri nepromenjeni.

Sad, neki bi rekli da generalizacije i preterana uprošćavanja koje nude tvorci kako arhaičnih, tako i modernih priča i bajki, imaju isključivo narativni karakter, u cilju lakše identifikacije sa glavnim likovima, ili zbog jednostavnijeg definisanja nekakvih univerzalnih koncepata, koji i jesu poenta svakojakih pričanja priča.

Drugi bi pak rekli da lakoća kojom se u pričama podrazumevaju pristrasnost i predubeđenja formira univerzalni obrazac ponašanja, razmišljanja i komunikacije, koji ljude generalno čini, što bi se reklo, kontrolabilnijim i operativnijim.

Jer, čime drugim do, između ostalog, predubeđenjima, pristrasnošću, i usađenim kognitivnim obrascima objasniti lakoću kojom su, na primer, nacisti veličali jednu u odnosu na druge rase, komunisti gradili narativ o zlim kapitalistima i dobroćudnim proleterima, ili zapadne perjanice mit o tome da je odbrana i širenje demokratije i moderne civilizacije isključivo njihova misija.

Sad, da li nas kongitivni obrasci kojima smo bombardovani od najmanjih nogu stvarno i čine upravljivijim i predvidljivijim, ili nam samo pomažu da izgradimo neke svoje obrasce, ostaje da se vidi. Ili je i ova priča ništa drugo do još jedan od neuspešnih pokušaja generalizacije.