Moj mladi blog drugar Puerta, deklarisani radikal, ima vrlo zanimljivo razmišljanje oko formiranja lokalne vlasti u Beogradu.Kako su u modi razna politička mirenja, a Puerta je, uveravam vas vrlo pristojan mladić, te uzimajući u obzir da će uskoro i radikali da se uključe u proces "pomirbe", bar onaj deo koji će Tadić proglasiti "evropskom desnicom" a koji će predvoditi Toma Nikolić i Maja Gojković, nagovorio sam Puertu da napiše ovaj tekst, da bi mogli o njemu raspravljati....
Dakle, evo, PUERTA
Има ли морала у српској политици ?
Два дана пред конститутивну седницу Скупштине града Београда, није познато ко ће чинити већину. Радикали и народњаци и даље верују у коалициони споразум са социјалистима и Дачићеву реч, са друге стране заменик премијера и први потпредседник тврди да сарадња на нивоу града са ДС није спорна, али јесте подршка одборника ЛДП-а . Тако да, како каже вршилац дужности градоначелника Зоран Алимпић, све остаје неизвесно до пред саму седницу, такође члан председништва Г17+ Сузана Грубјесић најављује “викенд преговоре” .
Но, немам намеру да вас замарам информацијама и комбинацијама, нити да прогнозирам било какав исход трговине између Бориса Тадића и Ивице Дачића, нити то треба да буде тема овог поста.
Већ годинама уназад Демократска странка се, додуше декларативно, залаже за децентрализацију, и отприлике у свакој изборној кампањи Борис посвети одрећено време тој теми, и стварно, човек када га слуша, помислио би да је искрен. Ко се сећа преговора ДС и ДСС из 2007. и оних чувених 5 принципа, сигурно се сећа и оног чувеног шестог принципа који је поставила ДСС. Већ сутрадан ДС је спремила одговор у виду седмог принципа којим тражи од ДСС да раскине све локалне коалиције са радикалима и социјалистима. Ето, ваљда, они тако схватају децентрализацију. Наравно да овај принцип, за разлику од шестог, није прихваћен.
Непосредно после избора у Мају, демократе су се напрасно, поново сетиле децентрализације. И тако у једном утиску недеље, Драган Ђилас је прокукао, како грађани Београда нису гласали за промене, како је ДСС преварио своје бираче, јер је градски одбор ДСС-а још пре избора начелно пристао на наставак сарадње на нивоу града, међутим Војислав Коштуница је одлучио да ДСС промени курс, и да функционери градског одбора ДСС заправо не желе са радикалима, али их је на то принудио Коштуница.
Драган Ђилас није узео или тачније, није желео да узме у обзир чињеницу да је Алксандар Поповић своју кампању заснивао на критици власти, да се из сваке речи Војислава Костунице могло недвосмислено закључити са ким хоће, а са ким неће у коалицију после избора, док је Дачић експлицитно поручио својим бирачима пре избора да коалицијаса ЗЕС-ом није могућа. Али не, то за ДС није превара бирача.
И када је схватила да та прича не пије воду, ДС је одлучила да децентрализацију остави по страни. Тако су сада аргументи то да Београдом и државом мора владати иста коалиција, јер само то може обезбедити стабилност и просперитет. Добро знамо да то није био случај у другој половини деведесетих. На дан када је формирана већина у Лесковцу, коју чине радикали народњаци и социјалисти гледам на б92 један функционер ДС даје изјаву, а мотивисан развојем догађаја у Београду, и каже како то ништа није готово, како треба сачекати да се формира влада и он је сигуран да ће Лесковац као и Београд водити “европске снаге” . Видела жаба да се коњ поткива па и она дигла ногу.
Према томе, избори за Београд и остале градове били су сувишни, требало је само сачекати да се после парламентарних избора формира већина и онда ту већину имплементирати на главни и све остале градове. Такође, треба истаћи да владајућа коалиција нема већину у Београду, већ у помоћ зове опозициону странку ЛДП. Иако функционери градског одбора СПС-а Антић и Петронијевић чврсто стоје иза потписаног споразума и не желе у коалицију са ДС, Борис, Млађан и остали врше притисак на Дачића, захтевају да он поништи споразум и примора Антића и Петронијевића на нову коалицији или их смени. Раде управо оно за шта су првобитно из свег гласа оптуживали Коштуницу. Сада није битно шта мисли градски одбор СПС, за шта су гласли бирачи СПС-а . Кога сада брига за децентрализацију.
Је ли то принципијелност ? Заправо, врхунац лицемерја, непринципијелности, њима је једино стало до фотеља, њихове аргументације су глупе, вређају здрав разум. Како Ђиласа није срамота да на такав начин, евентуално, постане градоначелник, шта се крије иза те грчевите борбе за власт, да то није брига за грађане, да ли ико верује да се они заправо боре да људима који у Београду живе, буде боље ? После осам година небриге, никаквих резултата, они хоће да кажу да је све то што раде, заказивање седнице за 14. Јул и ако је много раније формирана већина, притисци на председника СПС да не дозволи градском одбору своје странке да формира ону коалицију коју они желе, ако мора и да их смени, да прозивају ДСС због преваре бирача, а онда да у коалицију на силу уз притиске и уцене, увлачи одборнике СПС, чији кандидат за градоначелника Жарко Обрадовић није вадио из уста Драгана Ђиласа у најнегативнијем облику, да је то због грађана, да спасу град од “ повратка у деведесете”. И ако опет дођу на власт, кулираће четри године, а онда у четвртој објавити некакав пројекат изградње, сада стелт моста који је остао стелт због наглог раста цене бакра, рећи ће како су све обезбедили само им треба још један мандат.
Оно што је за мене лично, страшно, је то што нико нема проблем са тим, ниједан аналитичар, јавна личност, блогер, то су сад све демократске методе. Не заборавите сви ви који читате овај пост против чега и за шта сте се борили деведесетих. Ја знам да ћу бити изложен свакаквој конструктивној и неконструктивној критици, да ће све бити оспоравано контра аргументима, вероватно ће ме многи питати откуд Томи стан, какав је Вучић био министар, шта је изјавио Шешељ, али то неће умањити тачност мојих константација. Упамтите пре него што напишете било какав коментар, ово није пост о томе ко је бољи , ко се за шта залаже, којим путем треба да иде и ко да води Београд, одговоре на та питања дали су грађани на изборима.Ово је пост о томе како је могуће да је нормално да неко пљуне па полиже, обећа па слаже, како постоје политички субјекти који се принципа сете када им одговара,а брзо их забораве када им не иду у прилог, па неки могу са свима, и са једнима и са другима и небо и земља, и ватра и вода, и увек је неко језичак на ваги.
Ја сам на овом блогу дао обећање да ћу, ако Ђилас постане градоначелник, престати да се бавим политиком. Реч је реч, треба је испоштовати. Опет, ако је погазим, нећу бити први који је то урадио, зар не ? У сваком случају, увек ми остаје екологија...