Intervju "Nedeljnom Telegrafu"...

Za današnji broj političkog časopisa "Nedeljni Telegraf", dao sam intervju gospođi Vojislavi Crnjanski - Spasojević.

Kako se radi o pitanjima vezanim za aktuelna politička zbivanja u Srbiji, objavljujem ga u celini...

- Šta se trenutno, po Vašim procenama, dešava na političkoj sceni Srbije?

Odgovor: Mislim da se ne događa ništa neobično. Srbija je u godini kad je imala sve vrste izbora, od predsedničkih do lokalnih, godini kad je proglašena kosovska nezavisnost i godini kad je izgleda definitivno prelomljeno da se krene put evroatlanskih integracija. Ako tome dodamo i postizborna događanja, igre i kombinacije, mi zapravo godinu dana učestvujemo u izbornoj priči. Dakle, neobično dugo smo imali veliku politizaciju društva uz jedno stanje koje se naziva “tehničkim”, ali smo isto tako konačno dobili vladu i sada znamo adrese. Znamo ko je odgovoran, znamo kod koga su poluge vlasti, znamo koja koncepcija je preovladala a koja je izgubila. Znamo dobitnike i znamo gubitnike. Kad se pokaže tako oštra linija između dobitnika i gubitnika, onda gubitnici nalaze svaki način da relativizuju svoj poraz

Vidite, postoji dvoje istinski gubitnika u protekloj seriji izbora u Srbiji. To je personalno Vojislav Koštunica koji je konačno politički penzionisan iako društvo oko njega pokušava kazati kako to nije tačno, i to je SRS koju će serija izbornih i postizbornih poraza, te presuda Vojislavu Šešelju koja se očekuje negde u prvoj polovini sledeće godine, uz razumljive liderske ambicije pa i nervoza nekih njenih prvaka, konačno rastočiti na dve ili tri samostalna politička entiteta. Ne treba zaboraviti da je radikalski uticaj pao i da će svakim danom padati. Nema više ni jednog značajnoga grada gde imaju vlast, pokazuje se tendencija da će i tamo gde su je formirali bez nje ostati, izgubili su neformalni uticaj i veze sa centrima moći i veto igračima tako da će teško više moći izvlačiti pare od tajkuna i biznis sektora, a jedan tako krupan politički organizam se mora hraniti jer perpetum mobile ne postoji.

Što se tiče „narodnjaka”, mislim da se oni već sada kadrovski ozbiljno krune. Prvi test za to će biti da vidimo hoće li se njihovi ambasadori vratiti u zemlje EU. Ako se vrate, a radi se o partijskim kadrovima a ne profesionalnim diplomatama, znači da se DSS-u i Koštunici kazali – “doviđenja”. No, DSS je mnogo manji problem od radikala. Njihovo biračko telo može lako glasati za Tadića na nekim sledećim izborima, jer je sadašnja DS gotovo na Koštuničinim političkim pozicijama od pre 4-5 godina, s tim što je kadrovski mnogo jača nego tadašnji DSS.

- Kako objašnjavate porast ekstremizma u Srbiji posle hapšenja Radovana Karadžića - da li mislite da su protesti, ali i izlivi nasilja bili spontani ili ipak dirigovani, iz kog centra i sa kojim ciljem?

Odgovor: Ja to ne vidim kao porast ekstremizma. Mislim čak da se te grupe koje iskazuju javno ekstremizam pokazale slabost a ne snagu. To je ista grupa od par stotina ljudi koja je na javnoj sceni prisutna već sedam – osam godina. Nema ih ni manje ni više nego što ih je bilo kad se prekidali Skupštinu društva književnika, organizovali tribinu o Srebrenici, kad su napadali homoseksualce na trgu ili rasturali izložbe koje im se ne dopadaju.

Mene iskustvo uči da ne postoje spontani politički skupovi. Uostalom, prve slike incidenata na Trgu Republike nakon Karadžićevoga hapšenja i prvi sukobi sa policijom u centar zbivanja su doveli funkcionere SRS-a. Priveden je jedan gradski odbornik, a samo zbog poslaničkog imuniteta nije priveden jedan mlađi republički poslanik iako je iz sve snage tražio da ga policija privede.

- Kako komentarišete ponašanje DSS u celoj situaciji?

Odgovor: Pa oni se ponašaju u skladu sa svojim političkim temperamentom, znači tako što nešto kažu, najrađe bi da sve to prođe mimo njih a opet bi da se čuje kako oni nešto misle. DSS definitivno nije stranka koja ume demonstrirati. Nije to radila ni devdesetih, a ni danas se u masovkama sa njima neće niko baš okoristiti. Oni rade drugčije. NS je već druga priča, ali njih u Beogradu gotovo da i nema.

- Kako objasniti to što su protesti u Beogradu bili nasilni a u Banjaluci mirni?

Odgovor: Mislim da je stvar u tome što u Banjaluci nije bilo političke opcije kojoj je odgovarao nasilni protest. Što se same Banjaluke tiče, Karadžić tamo nije bio baš omiljen ni onda kad je bio najpopularniji. No, nasilnih protesta nije bilo ni u drugim gradovima u Republici Srpskoj. To bi se moglo čitati i tako da se negde u sebi ljudi mislili da je dobro da se to već jednom završi.

U Beogradu imamo političke grupacije kojima neredi odgovarju. I zato su te nerede organizovali. No mislim da je vlast sa malim zakašnjenjem pokazala dovoljno odlučnosti da nerede spreči.

- Došli ste iz Krajine. Koliko ima istine u tezama da je Beograd pun ekstremista poreklom iz Bosne ili Crne Gore, pa i Krajine, koji ovde često svoje stavove izražavaju nasilno, a posle tamo, vikendom mirno protestuju, ili čak i ne protestuju? Kako to komentarišete?

Odgovor: Ja ne znam kako stvari stoje sa ljudima iz Crne Gore i BIH, ali kad su u pitanju ljudi iz Krajine mogu kazati da se silno preteruje kad se kaže kako su nasilni i ekstremni. Pogledajte ko čini jezgra tih ekstremističkih organizacija koje se pojavljuju. Tu nema momaka iz Krajine ili ako ih ima onda su statistička greška. Mladi iz Krajine su upućeni na rad jer je izbeglištvo teško iskustvo koje te tera da radiš duplo više da bi pristigao svoje vršnjake koji to iskustvo nemaju.

Postoje predrasude kako ljudi iz Krajine glasaju listom za SRS. No kako onda objasniti da SRS ima najviše glasača u Južnoj i Istočnoj Srbiji gde uopšte nema izbeglica iz Krajine, kako ima najveći procenat glasača u vojvođanskim selima gde živi uglavnom domicilno stanovništvo, selima poput Gardinovaca, Šajkaša, Melenaca, Kaća...

- Zašto je ekstremizam tako često povezan sa izbeglicama iz ratova 90-tih ili potomcima stradalih u Drugom svetskom ratu? Da li je to samo propust države jer se oni nikada nisu sasvim uklopili, ili je možda sve to planski uradjeno da bi se njima lakše manipulisalo?

Odgovor: Mislim da je ekstremizam najlakše pripisati izbeglicama jer je on onda najlakše objašnjiv. Setite se protesta iz 1996/97 godine kad je tadašnji predsednik Skupštine Dragan Tomić upravo izbeglice označio kao one koji su ekstremni i koji protestuju. Pogledajte ko sada protestuje u Beogradu. Lidija Vukićević, Vjerica Radeta i društvo, sigurno nisu izbeglice.

- Šta bi trebalo da se desi pa da se država konačno okrene budućnosti?

Odgovor: Mislim da se taj prelom desio. On se desio 2000. godine, ali je u zastoju od 2003. Ove godine, konačno mislim da ulazimo u jedan proces koji je bespovratan. Ovo što gledamo kao nekakav otpor tome, samo je još jedan pokušaj nosioca poražene politike da kažu kako se to nije desilo. Ali, desilo se i njihova snaga će kopniti.

- Da li mislite da bi SRS mogla da snosi konsekvence posle poslednjih izjava njenih čelnika, posebno Vjerice Radete? Koliko je realno očekivati zabranu rada SRS?

Odgovor: Ne mislim da će snositi neke ozbiljne konsekvence. Mislim da radikali ovo rade sa namerom da izazovu reakciju državnih organa a onda upru prstom u Tadića kao nekoga ko proganja političke protivnike. verovatno misle da bi tako mogli očuvati unutrašnju homogenost. Nisam za zabranu političkih stranaka, mislim da bi to danas bilo kontraproduktivno. Radikali će se i tako rasuti. Mislim da su protekloga maja poslednji put učestovali na izborima jedinstveno. Na sledećim izborima će možda ići i u tri kolone. Ne bih se iznenadio da tamo negde 2010. godine, Boris Tadić napravi koaliciju sa Tomom Nikolićem i Majom Gojković i kaže – „dobro, ovo je evropska desnica”.

- Do hapšenja Karadžića radikali su prilično “umili” svoju politiku, pa i retoriku, prebacujući fokus sa nacionalne na socijalnu politiku. Upravo zahvaljujući tome pridobili su veliki deo tranzicionih gubitnika. Poslednjim potezima rizikovali su da taj deo biračkog tela izgube. Kako ovo komentaričete?

Odgovor: Komentarišem to sukobom koji tinja unutra radikalne stranke. Sam Toma Nikolić se nedavno u medijima žalio da mu Šešelj ometa političke namere, a to znači da mu ometa to „umivanje”. Mogli smo videti da je Vučić oko grada radio skoro sam, kopirajući opoziciju iz 1996/97. Opet, grupa oko Todorovića, Krasića, Radete je svoje pozicije izoštrila do krajnje crte. Meni će lično biti politički najzanimljiviji rasplet u okviru SRS-a. Tek njenim raspadom Srbija će potpuno izaći iz pretpolitičkoga stanja. Jer, ako vi imate stranku koja uzima uvek više od trećine parlamenta i nikada ne može u vlast nego je večita opozicija, onda ste osuđeni i na večitu vlast.

- Kakav rasplet događaja očekujete ovog leta i jeseni?

Odgovor: Ne očekujem ništa spektakularno. Biće preganjanja u skupštini dok se ne donese efikasniji poslovnik. Ako krenu neke značajnije investicije i Srbija zaista dobije status kandidata za prijem u EU, bar početkom sledeće godine, ova vlada bi mogla da potraje.

- Po Vašim informacijama, šta se trenutno dešava u strankama srpske desnice? U kom pravcu će ići započete promene u ovim partijama?

Odgovor: Ma nemam ja neke ekskluzivne informacije iz tih stranaka. Ali, može se lepo videti da je tamo konfuzija. Radikali sada hoće da se drže zajedno preko ovih nereda i dreke o „izdajnicima”, pre konačnog obračuna unutra stranke, DSS se izgleda prepustio sudbini i može se dogoditi da potpuno politički atrofira, a za NS mi se čini da gleda kako bi napustila sadašnje gubitničko društvo.

- Kako komentarišete ponašanje srpskog državnog i političkog vrha posle hapšenja Karadžića? Državni vrh i nadležni su, praktično, prepustili raznim medijima da puštaju različite spekulacije o Karadžiću i mute vodu...

Odgovor: Moj je utisak da državni vrh drži stvari pod punom kontrolom. E, sad, način na koji nastupaju u javnosti jeste malo neobičan, ali on je po mom mišljenju više motivisan nekim političkim razlozima nego njihovim nesnalaženjem.

- Da li je, po Vama, normalno da se predsednik uopšte ne oglašava u ovakvom trenutku?

Odgovor: To što se ne oglašava meni govori da stvar ne shvata dramatično, i da više na to gleda, kao da je siguran u to što radi.

- Da li nam preti bejrutski scenario i građanski rat?

Odgovor: Ne, daleko bilo. Mislim da za to nema objektivnih pretpostavki.

- Kakvu budućnost opozicije vidite u Srbiji? Da li sa ovakvom opozicijom preti opasnost da DS upadne u samovlašće?

Odgovor: Srbija će definitivno izaći iz pretpolitičke faze vrlo brzo. To onda znači i prekonponovanje političke scene. Približavanje EU će usloviti razne promene. Jedna od njih će biti i promena Ustava koji je ozakonio partiokratiju u Srbiji.

Onoga momenta kad u fokusu političkoga života budu pravi problemi društva, a ne to ko je patriota ko izdajnik, ili ko je evropejac a ko antievropejac, stvari će se prilično izbistriti a sa njima i standardi političkoga ponašanja. Ne verujem u neko „samovlašće” DS-a, ali će ta stranka ostati još jedno vreme dominantnom. Recimo, još jedan izborni ciklus. U svakom slučaju, još ćemo malo pričekati da vidimo normalan politički spektar sa levicom, centrom i desnicom. I sa ekstremnom desnicom koja će imati procenat ravan Lepenovom u Francuskoj.