"Život i priključenija Radovana Karadžića"

Zasto imam osecaj da ce ovo biti nastavak svadje od juce?

Zbog fasistickog teksta od juce ocekivala sam da budes banovana na sto godina jer si izvredjala zrtve holokausta i ceo srpski narod, ponizila si i zrtve iz Bosne pustajuci nepismen skolsjki sastav isfrustrirane budale na svoj blog.
Posto te moderacija nije obrisala predlazem BOJKOT od nas blogera.

Necu otvarati klipove da vidim sta si time htela da kazes.
Necu citati tvoje tekstove.
BOJKOT.BOJKOT.BOJKOT.

BANOVACEMO TE MI BLOGERI AKO VEC MODERACIJA NECE.

Za ovakve filmove, Lazar Stojanović je genijalac. Jedino što mogu da konstatujem je da se radi o obrnutoj psihologiji, odnosno da su protagonisti filma toliko opsjednuti likom i delom Karadžića, da tolika količina detalja koji pamte može samo da ukazuje na potajnu fascinaciju (i pozitivnu i negativnu). Pogotovo kada se radi o ova dva kvazi književnika iz Crne Gore, posebno treba obratiti pažnju na njihovu histeričnost kada pričaju o Karadžiću, samo što ne ustanu sa stolice od uzbuđenja i ne skoče u kameru. Zato im je Lazar verovatno sugerisao da uruci drže nešto, tako da jedan drži brojanicu a drugi čašu iz koje pije. Njihova priča o Karadžiću je u stvari priča o njima samima, šta su oni hteli da budu a nisu postali, samo su ih okolnosti skrenule u drugu stranu. Poučan film koji prikazuje šta se desi sa čovekom koji odraste, a pogotovo se razvija u lošoj sredini. Šta očekivati od čoveka koji je odrastao u divljoj sredini poput Durmitora, a kao čovek se formirao u licemernoj, lažljivoj i malograđanskoj sredini poput Sarajeva? Nijednu lošu osobinu nije mogao ne susresti.

"takodje smatram da radikalnu stranku treba zabraniti"