Poredak tuge..

Portret Biljane Srbljanović

Biljana Srbljanović je svetsko ime moderne drame. Ova Beograđanka
rođena u Stokholmu, živi trenutno u tri evropska grada. U Beogradu gde
je profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i javno angažovana
ličnost nespornoga autoriteta, u Parizu gde je udata i u Bakuu, gde je
njen suprug trenutno u diplomatskoj službi. Ništa što je vezano za
Biljanu Srbljanović nije obično, kao što nisu obične ni njene drame i
kao što je bila neobična i netipična njena politička kampanja za
gradsku skupštinu Beograda. Ono što čini deo identiteta Biljane
Srbljanović jeste njen aktivizam i angažovan pristup na promeni
društva u Srbiji. To radi kroz svoje drame kojima je postigla svetski
uspeh i koje su prevdene na dvadeset pet jezika, a igraju se širom
Evrope, ali i kroz nebrojene javne nastupe u medijima, na tribinama,
na blogovima. Njen zaštitni znak je čist, jasan jezik i jasna misao,
bez uvijanja i bez ličnih kalkulacija.
Dosadašnji dramski opus Biljane Srbljanović čine komadi «Beogradska
trilogija», «Porodične priče», «Pad», «Supermarket», «Amerika, drugi
deo», «Skakavci», «Barbelo». Čini se da je najveći uspeh postigla sa
dramom «Supermarket» koji je na festivalu Wienerfestwochen postavio
slavni nemački reditelj Tomas Ostermeier, a predstava je ušla u
repertoar berlinskog Schaubuehne, iako je ona više ponosna na
činjenicu da je «Amerika – drugi deo», 2006. tbila na repertoaru
Burgtheatra.
U Hrvatskoj su njene predstave izvođene na festivalima u Rijeci i
Umagu, a 2007. godine u zagrebačkom kazalištu mladih postavljeni su
«Skakavci» u režiji Janusza Kice.
Ove godine, na majskim izborima za gradsku skupštinu Beograda, u veoma
originalnoj kampanji u kojoj je ne podilazeći nikome plasirala ideje o
departizaciji i depolitizaciji gradske uprave, Biljana Srbljanović je
osvojila 65.000 glasova i tako u središte političkih zbivanja uvela
jednu malu i mladu stranku (LDP) koja se zalaže za radikalnu promenu
političkih standarda u Srbiji.
Biljana Srbljanović je rado prihvatila da govori za «Novosti».

- Upravo ste doputovali iz Bakua, koji je treća evropska destinacija, pored Pariza i Beograda, gde trajnije boravite i radite, i geografski, a i politički gledano, moglo bi se slobodno reći da živite podjednako u tri različita kraja Evrope. Da li vam Beograd, Srbija i naš balkanski region izgledju različito iz kavkaske i pariške perspektive?

BS: Uvek sam se dosta krtetala i puno putovala, volim da zivim na
razlicitim krajevima sveta, ali i volim da mislim da zapravo nikada
nisam napustala Beograd. Ovde i dalje radim na Univerzitetu, ovde su
moja maticna pozorista, moj jezik i moja temeljni interes. ~Naravno da
svako pomeranja i tezista nudi uvek i neku drugaciju perspektivu i
drugaciji pogled na ono odakle dolazite, ali Kavkaz ili Pariz su
toliko drugaciji od svega ovde, da perspektiva preti da bude
zamagljena. Osim onoga sto mi putovanja i licni zivot nude kao jednu
prilicno tuznu sliku nepravednog poretka u danasnjem svetu, svaki
povratak mi samo potvrdjuje da je moja zemlja itekako uklopljena u tu
tugu poretka.

- U danu kad ste stigli u Beograd, na njegovim centralnim ulicama se izlilo političko nasilje nakon mitinga SRS sazvanog povodom hapšenja Radovana Karadžića. Jeste li bili iznenađeni takvim razvojem situacije i kako komentarišete trenutno političko stanje u zemlji?

BS: Nisam iznenadjena, jer se nekoliko godina unazad negira, potpuno
ponistava ono malo demokratskih institucija i shvatanja odgovornosti
cak i licnog zivota u savremenom svetu, koju su poceli da se formulisu
od pada Milosevica do ubistva Djindjica. Ipak hapsenje najtrazenijeg
evropskog begunca, u prvom radnom danu novog direktora tajne policije
– uvek i po pravilu umesane u sve najteze i najmracnije kriminalne
radnje u ovoj zemlji – govori i najnaivnijem gradjaninu surovu istinu,
a to je da to nije nikakva koincidencija, vec ocigledno sistem. Znaci
da je dosadasnja vodeca ekipa BIA ne samo znala, nego verovatno i
ucestvovala u skrivanju i pomaganju Karadzica i Mladica. To sto u
odjecima, oni jos uvek pokusavaju da manipulisu jednom grupom
zapustene omladine koja je do sada mogla uvek da nekaznjeno na slican
kriminalni i divljacki nacin iskazuje svoj „patriotizam", nije kljucna
tema. To samo zamagljuje sustinu – ko je i kako skrivao i pomagao
Karadzica i hoce li im se za to suditi.

- Vi u kontinuitetu, na svoj način učestvujete u javnom, kulturnom i političkom životu Srbije i imate tu sasvim prepoznatljivo mesto. U prošlom izbornom ciklusu imali ste veoma zapaženu ulogu kao nosioc LDP-ove liste za grad Beograd posebno u smislu ideja o depolitizaciji i departizaciji gradske uprave. S obzirom da je u dobroj meri vašom zaslugom osvojen dovoljan broj glasova da LDP postane bitan činilac u formiranju gradske vlasti, hoće li to biti i početak realizacije pomenutih ideja?

BS: Ja se nadam i verujem da hoce. Mi, na zalosti, nismo osvojili dovoljno
glasova da mozemo zaista da izvedemo promene, ali mozemo barem da
vrsimo pritisak da se one zapocnu. Svuda «u svetu» naravno da je
politicka moc i polozaj uvek ispred svake strucnosti, ali to nije do
te mere razgranato do najmanjih jedinica uprave, kao u ovakvim nasim
korupmiranim, tranzicionim drustvima. Ukratko, jasno mi je da ministri
i kabineti uvek ostaju birani iskljucivo politickom kombinatorikom,
ali nema razloga da o vodi koju pijemo i vazduhu koji udisemo odlucuju
samovoljno ljudi takodje i skljucivo vodjeni partijskim i finansijskim
interesima. To mozda deluje kao mali problem u odnosu na sve one
kljucne i sustinske probleme sa kojima se suocava nasa zemlja, ali oni nije
manje vazan u sistemskoj promeni svega.

- Ono što se lako može prepoznati u vašem političkom delovanju jeste insistiranje na slobodi,kompetenciji, ali i jasno formulisanoj odgovornosti u obavljanju javnih poslova. Kako vidite Srbiju i političku elitu Srbije danas u tom smislu?

BS: Cini mi se slicno kao u ostalim poskomuinistickim drustvima,
odgovornost politickih elita ne postoji jer ih niko na to ne
obavezuje. Mi i dalje zivimo u svetu u kojem neko nama treba da vlada,
a ne da nam bude odgovoran za svoje akte na mestu na kom je izabran
voljom gradjana. U citavom regionu nije jednostavno preci sa tog
mentalitetskog nepozivanja na odgovornost vlasti, vlast sve moze – jer
je vlast.

- U vašem javnom delovanju zalažete se za suočavanje sa onim što se događalo tokom prethodih godina i decenija društvene propadanja, ratova, samoizolacije u Srbiji i za vrednosni aspekt tih procesa. Jeli se Srbija pomerila u tom smislu i može li se očekivati intezivnije otvaranje toga procesa?

BS: Jeste, Srbiija se zaista jeste pomerila, ali taj pomak, za moje
shvatanje, nije isao ni dovoljno brzo, niti je kompletan. Ipak, sada
vise nema dileme da vecina gradjana Srbije zeli da se oslobodi balasta
nacionalistickih zlocina i proslosti.

- Vaša drama «Supermarket» govori o životu u bogatoj uređenoj Evropi. «Supermarket» se metaforički može prevesti i kao EU. Hoće li i naš region skoro u «Supermarket» i jeli spreman za to što ga tamo čeka?

BS: Nas region vec postaje nekakav supermarket, i to onaj diskont, sa
nizim cenama za nekvalitetniju robu. Sve je na prodaju i sve se
kupuje, sta vise, za ono sto se ne proda, ljudi misle da je oznaka
luzerstva i da nije moglo biti prodato, a ne da je to pitanje
integriteta i licne odluke.

- Poznato je da ste Vi prva srpska autorka čija se drama, nakon ratnih zbivanja davala u jednom zagrebačkom kazalištu. Radi se o drami «Skakavci» a premijera je bila 2007. godine. Hoće li pozorišna publika u Hrvatskoj imati priliku da uskoro vidi i neku drugu vašu dramu i kako uopšte vidite kulturnu interakciju na ovom našem prostoru koji je prožet mnogobrojnim kulturnim sličnostima i smešten u gotovo isti jezik?

BS;U pozoristu Gavela Paolo Maggeli, jedan od mojih omiljenih reditelja,
sa kojim sam vec saradjivala i cije predstave, talenat i njegovu
beskrajnu inteligenciju prosto obozavam, radice moj poslednji komad
«Barbelo, o psima i deci». Jako se veselim tom poslu i novom dolasku u
Zagreb.