Turizam vs. nauka na balkanski način

/ 25.09.2008. u 04:06

Komentari: 183
Čitanost: 27253
/
Preporuke: 9240
/

ko je ovaj čovek?

Ovog leta sam izvršio jedan mali eksperiment. U jednom uglednom turističkom mestu (Dubrovnik) i jednom koje, kažu, ima velike aspiracije u tom smislu (Beograd), otišao sam u turističke biroe/organizacije i lažno se predstavio kao strani turista iz veoma dalekih krajeva. Najpre sam, naravno, tobože pohvalio lepotu i gostoljublje dotičnih krajeva i njihove usluge, sve držeči prekršene prste u džepu, a zatim sam prešao na stvar. Nevešto se trudeći da na "domaći" način izgovorim teška imena, pokušao da utvrdim kakve mi informacije ljubazni domaćini mogu ponuditi o najznačajnijem naučniku koji se vezuje za njihov grad. U Dubrovniku sam, naravno, pitao za Ruđera Boškovića, a u Beogradu, naravno, za Milutina Milankovića.

Rezultati su, predvidljivo, bili katastrofalni.

Osoba A: ja sam...

U hrvatskom slučaju, mladić koji me je prvo uslužio najpre uopšte nije imao pojma, ali je odbijao da to prizna, pa je pozvao čak dve svoje kolegice, koje su za čudo znale da je to bio neki naučnik; jeste, rođen je ovde, ima trg sa njegovim imenom na kome se nalazi i istoimena škola; ne, nema njegovog muzeja niti rodne kuće; ne, ne znamo tačno čime se on bavio; ne, nema monografije ili knjige posvećene njemu, o CD-u ili DVD-u da ne govorimo, sorry, sir. U pozitivnom smeru najviše što sam mogao da dobijem jeste da postoji institut "Rudjer Bošković" (svega nekih par stotina kilometara odatle, u Zagrebu), kao i da pogledam njegov portret u Kneževom dvoru (naravno kopiju britanskog originala). U srpskom slučaju, mlada žena je takodje čula za njega, čak i da postoji ulica i škola sa njegovim imenom - kakve li slučajnosti! - ali sve dalje od toga bilo joj je očigledno blisko koliko i meni moderna tajlandska poezija. I bilo joj je jako neprijatno zbog toga. Ja da malo pomognem, pa pomenuh da je dotični g. Milanković bio, između ostalog, svetski poznat astronom, a ona se sva ozari i posla me u Astronomsku opservatoriju (e tu sam se zakašljao i tobože zagrcnuo, jer ne šalju vas baš svaki dan u sopstvenu firmu po turističke informacije!), doduše opet pogrešno reče da se ista nalazi na Kalemegdanu, umesto u Volginoj, na Zvezdari, ali šta je tu je. Treba biti zadovoljan i malim rezultatima. (Tipično balkanskom ironijom, ono što se stvarno nalazi na Kalemegdanu je astronomsko društvo koje nosi ime - gle čuda! - Ruđera Boškovića) I ne, u Beogradu nema muzeja Milutina Milankovića, ne postoji ni neko turističko izdanje koje bi se bavilo njegovom ličnošću i delom, da ne pominjemo CD-ove, DVD-ove, itd. isl.

Gotovo jungovska podudarnost ovih neznalačkih reakcija me je neprijatno iznenadila. O anketi koju sam, na sličan način, potpuno nasumice izvršio na ulici i po par kafića na oba mesta, neću ni da pričam, to je još daleko depresivnije. Ne radi se samo o jednostavnoj činjenici da je Ruđer Bošković nesumnjivo najznačajnija ličnost ikada rođena u Dubrovniku ili da je Milutin Milanković, iako se nije tu rodio, bez mnogo dileme najvažniji naučnik koji je radio i sve svoje ključne rezultate postigao u Beogradu. Daleko neprijatnija je ta bezbrižnost sa kojom se prihvata da je, recimo, jedini relevantni portret dubrovačkog matematičara, filozofa, astronoma, građevinara, diplomate, zbilja univerzalnog genija, načinio Britanac; ili da je, logično, prevod glavnog Milankovićevog dela na engleski sponzorisala jedna fondacija iz... Izraela. Sve prirodno i logično. Isto kao što je prirodno i logično da kad se želi nešto saznati o nogometašima (na jednoj) ili teniserima (na drugoj strani), svi sve znaju i napuniće vam uši sa otprilike 160% traženih informacija. Sa sve odgovarajućim navijačko-nacionalističkim detaljima.

nenaučena lekcija?

E sad, postoji li tu neka dublja priča? Mada je to zanimljiva tema za istoričare i sociologe nauke (evo baš tu ovih dana u Beograd stiže jedan mladi i perspektivni istoričar nauke iz Mančestera da proučava efekte uticaja raspada bivše zajedničke države na saradnju u oblasti fizičkih nauka, dobra tema, nema šta), slutim da se bar deo odgovora krije u neskriveno anti-intelektualnoj crti svojstvenoj balkanskim nacionalizmima. Kad su, početkom 20. veka, nemački nacionalisti hteli da sa reči pređu na dela oni su, između ostalog, osnovali Institut kajzer Vilhelm (danas slavni "Maks Plank"); kad su francuski nacionalisti nešto pre toga hteli to isto, oni su napravili i reizdavali Larusovu enciklopediju. Kad odete u današnju Kordobu, dobićete na svakom koraku hrpu informacija o trojici intelektualnih velikana koji su se rodili i živeli u tom gradiću (Seneki, Majmonidu i Averoesu), mada se nijedan od njih, striktno govoreći, ne može smatrati Špancem; ljudi imaju po sprat u muzeju grada, da razne biste, ploče, obeležja i slično ne pominjem. Gle čuda, nijedan od njih nije bio ni fudbaler ni teniser. Balkanskim nacionalistima je valjda apsolutno na poslednjem mestu liste prioriteta da se bave afirmacijom intelektualnih vrednosti koje bi (da specifični paradoks nacionalizma bude veći) jedine mogle da predstavljaju makar kakvu legitimaciju njihovih ideologija. Ima li šta rečitije od stanja u kome se nalazio Muzej Nikole Tesle tokom 90-tih godina, kad je zloupotreba Teslinog lika u svrhe raspirivanje nacionalističke histerije bila na vrhuncu?

Ovo, naravno, ne znači na postoji ikakva autentično nacionalna nauka. Konačno, kao što mudro napisa jedan veliki ruski pisac, Anton Pavlovič Čehov: Nacionalna nauka postoji isto onoliko koliko postoji i nacionalna tablica množenja. Kad postane nacionalna, ona prestaje da bude nauka. Za ovu današnju omladinu koja (sa časnim izuzecima) ništa ne čita, verovatno je potreban i naročiti disclaimer: ne, taj Čehov, Anton Pavlovič, nije strani plaćenik i/ili aktivista nevladinih organizacija...

Atačmenti

Milutin.jpg / 25.89 / KB image/jpeg
Rudjer.jpg / 57.39 / KB image/jpeg
Tesla.jpg / 190.33 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (183)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dragan7557 14:02 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Milan M. Ćirković
Benedikt je po mnogo cemu ostatak srednjeg veka i sramota za svoju crkvu. Njegovi prethodnici (cak cetvorica pre njega) su bili daleko prijemciviji za ozbiljan interkulturni dijalog i daleko umniji kao ljudi, a nadamo se da ce i njegovi naslednici to biti...

Pa, od coveka, poznatog po nadimku "Holly Rotweiler", koji je bio na celu Opus Dei, i nastavljao tradiciju Inkvizicije, vise se i ne moze ocekivati.

Pre nego što dajete proizvoljno mišljenje o ličnosti Joseph Alois Ratzinger pogledajte Biografiju.
Pa onda angažman Joseph- a Kardinala Ratzingera.
Jedino tako je moguće formirati sliku ove ličnosti.
Ono što mu najviše ide u prilog je odbijanje prihvatanje nacizma tokom za razliku od mnogih pravoslavnih Autoriteta, svetosti pa i svetaca.

Na čelu Rimske Katoličke (vaseljenske) Crkve je Papa Benedikt koji da nije odgovarao ovoj funkciji na to mesto ne bi ni došao.
Poglavar je po pravilu javna ličnost na čelu ustanove crkve a lične sklonosti i opredeljenja se isključuju i nikada ne interferiraju sa javnom funkcijom.Ovo za razliku od promotera žara izborne borbe koji umesto svog mišljenja u narečenom žaru dozvoljavaju sebi sve pa čak i ubistvo protivnika.

Rimski papa Benedikt XVI je nedavno rekao (parafraziram) da mnogo znanja - skodi.

Sa ovim se verovatno na smrt zamerio mnogima kod kojih važi "od viška ne boli glava" jedna od naglupljih navodno narodnih poslovica u Srbiji. Naravno ovo nije odbrana niti Pape niti Kardinala Ratzinger-a već moje viđenje.
dragan7557

dragan7557 14:27 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

bindu
nsarski
vladimir petrovic
Rimski papa Benedikt XVI je nedavno rekao (parafraziram) da mnogo znanja - skodi.

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnozava znanje umnozava muku. (Knjiga Propovednikova 3:18)

kniga propovednika???
...3:18...rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je bog pokazao da su kao stoka....(zveri)???
ovde su svi engleski prevodi koji su po meni bolji

Preporuka veća od vrata.
dragan7557

nsarski 14:33 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

kniga propovednika???

Sorry, stamparska greska.
Knj. Propovednikova 1:18

For in much wisdom is much grief: and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.(Ecc. 1:18)

Milan M. Ćirković 15:07 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

dragan7557

Pre nego što dajete proizvoljno mišljenje o ličnosti Joseph Alois Ratzinger pogledajte Biografiju.
Pa onda angažman Joseph- a Kardinala Ratzingera.
Jedino tako je moguće formirati sliku ove ličnosti.

Ma dobro, u pravu ste Vi, Dragane u formalnom smislu. Lepo je sto nije prihvatao nacizam, ali bogami to mi vise deluje kao selekcioni efekat, jer da je prihvatao nacizam tesko da bismo sad o tome raspravljali, zar ne? Ipak ja imam dovoljno dobro misljenje o *instituciji* Rimokatolicke crkve...

Sa druge strane, cinjenica je -- a Vi biste to, s obzirom na progresivne (u opstem pozitivnom, ne usko politickom) stavove koje ste inace iznosili, trebalo da prvi vidite -- da je on i ranije, a posebno od pocetka pontifikata, preduzeo niz koraka da ako ne otvoreno ospori, a ono na svaki nacin minimizuje i izbegne reformatorske tekovine II Vatikanskog sabora. Izmedju ostalog, a relevantno za sadasnju temu, on uporno insistira na konfliktu religijskog i naucnog misljenja, i vrlo je skeptican prema potonjem. U tome je u vrlo ostroj suprotnosti sa svom cetvoricom svojih prethodnika, a narocito sa Jovanom XXIII i Jovanom Pavlom I, ali i sa Vojtilom, koji je uprkos teoloskog konzervativizma bio svojevrsni "fan" savremene nauke i tehnologije.

marco_de.manccini 15:12 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnozava znanje umnozava muku

Dakle pravilno tumachneje nije

"Chovek se uchi dok je zhiv"

kako je krugolina gore citirala nego

"Chovek se (m)uchi dok je zhiv".

dunjica 15:42 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

koji je bio na celu Opus Dei, i nastavljao tradiciju Inkvizicije, vise se i ne moze ocekivati.

Joseph Ratzinger nikada nije bio na čelu Opus Dei. Osim simpatija koje za ovo fundamentalističko krilo rimo-katoličke Crkve otvoreno pokazuje, najveći mu je domet u Opus Dei kontekstu počasni doktorat teologije na Opus-Dei-sveučilištu u Pamploni.

A na tvrdnju o nastavljanju inkvizicije mislim da nije potreban komentar.

(Eno ga Karl May, okreće se u grobu, a baron Münchhausen trlja ruke...)

nsarski 15:56 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Joseph Ratzinger nikada nije bio na čelu Opus Dei. Osim simpatija koje za ovo fundamentalističko krilo rimo-katoličke Crkve otvoreno pokazuje, najveći mu je domet u Opus Dei kontekstu počasni doktorat teologije na Opus-Dei-sveučilištu u Pamploni.

On je bio Prefect of The Congregation for the Doctrine of the Faith (CDF) (Congregatio pro Doctrina Fidei), previously known as the Supreme Sacred Congregation of the Holy Office, and sometimes simply called the Holy Office is the oldest of the nine congregations of the Roman Curia. Among the most active of these major Curial departments, it oversees Catholic doctrine. The CDF is the modern name for what used to be the Holy Office of the Inquisition. Ratzinger je bio na celu toga, ne Opus Dei.
Hvala na ispravci:)

Milan M. Ćirković 15:59 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Mislim da je komentar bio da je nastavljao *tradiciju* Inkvizicije, naime rukovodio je ustanovom koja predstavlja pravnog naslednika Inkvizicije. Toliko valjda nije sporno.

Mada moram da priznam da sam zacudjen navalom branilaca -- pa sa stanovista bilo kog ozbiljnog katolika koji je svestan znacaja II Vatikana, Ratzinger je isto sto su Artemije, Irinej i kompanija u nas: brana i prepreka razvitku crkve. Od mnogih stvari samo da pomenem njegovu podrsku tzv. (ne)Inteligentnom dizajnu, jednoj od najvecih gluposti naseg doba, i gotovo neskrivenu netrpeljivost prema Jezuitima zato sto medju njima ima "suvise naucnika"... Pa onda anti-islamske izjave. Pa nastavak katastrofalne politike u vezi sa kontracepcijom i planiranjem porodice u krajevima gde je aids masovan (recimo u Africi). Itd. isl. Cime je taj politicar (jer on je to pre svega) zasluzio pohvale?

dunjica 16:20 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

ustanovom koja predstavlja pravnog naslednika Inkvizicije. Toliko valjda nije sporno.

Da, u pravnom smislu je Kongregacija za nauk vjere u Vatikanu pravni nasljednik inkvizicije. Kardinal Razinger joj je bio na čelu od početka 80tih, pa do izbora za papu, što je dakako uveliko utjecalo na radikalno konzervativnu prirodu većine službenih stavova rimo-katoličke Crkve. No govoriti o "nastavku tradicije inkvizicije" ima znatno šire značenje i prije svega izaziva asocijacije na nastavak inkvizicijskih metoda u obračunima s neistomišljenicima, za što bi teško bilo naći dokaze.

O kojim pohvalama je riječ?

dragan7557 18:01 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Sa druge strane, cinjenica je -- a Vi biste to, s obzirom na progresivne (u opstem pozitivnom, ne usko politickom) stavove koje ste inace iznosili, trebalo da prvi vidite -- da je on i ranije, a posebno od pocetka pontifikata, preduzeo niz koraka da ako ne otvoreno ospori, a ono na svaki nacin minimizuje i izbegne reformatorske tekovine II Vatikanskog sabora. Izmedju ostalog, a relevantno za sadasnju temu, on uporno insistira na konfliktu religijskog i naucnog misljenja, i vrlo je skeptican prema potonjem. U

Sa ovim se potpuno slažem mada ne delim pozitivno mišljenje bilo kojoj Crkvi kao predstavniku Božije volje na ovoj planeti a osobito interpretaciji Njegove volje od strane privilegovanih,naročito čelnih ljudi koji su odeveni u specijalno Ruho sa sve krunama koje ukazuju više na zemaljsku nego na Božiju vlast.
Samo ovo (odevanje,kinđurenje lickanje) a sve zbog navoda u Starom Zavetu koji ne opisuje kako služenik Božiji treba da bude odeven u kontaktu sa sandukom božijim prilikom ulaska u odaje gde je sanduk čuvan, je dovoljan razlog da vernik glavom bez obzira pobegne od vere.
Koliko mi se čini Isus Nazarećanin propovedaše skromnost osim ostalog a apostoli njegovi nisu nosili ni krune, ni krstove ni kadifu ni svilu ukrašenu dragim i poludragim kamenjem i zlatom kao njihovi naslednici danas

Što se tiče insistiranja na konfliktu između vere i nauke tu nema dileme bar ne u vremenu u kojem sada postojimo.

Crkve se drže sa zakašnjenjem odavno prevaziđenog shvatanja "cogito ergo sum" čega se nauka samo delimično (po izboru) drži i koje će nadam se u bliskom vremenskom periodu biti ako ne u potpunosti bačen na bunjište sumanutosti, ono bar delimično revidiran kao jedna od dogmi i totalnih neistina koje su pruzrokovale dezastrozni i osobito destruktivni način razvoja ljudskog društva.

Moj post je baziran na utisku nedovoljno argumentovane osude pomenutog žreca a kao što sam stavio nije odbrana njega,stavova crkve a osobito religije koju su njegovi i ini idiotski predhodnici" predstavnici Boga "
inicirali i održavali u periodu od oko 1.000 godina.

Sa druge strane, cinjenica je -- a Vi biste to, s obzirom na progresivne (u opstem pozitivnom, ne usko politickom) stavove koje ste inace iznosili

Njih se i dalje držim a hvala za pozitivno mišljenje.
dragan7557

dragan7557 18:37 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Mada moram da priznam da sam zacudjen navalom branilaca -- pa sa stanovista bilo kog ozbiljnog katolika koji je svestan znacaja II Vatikana, Ratzinger je isto sto su Artemije, Irinej i kompanija u nas: brana i prepreka razvitku crkve.

Ja bih pre postavio pitanje razvitka crkve nego brana i prepreka. A što se tiče razvoja religije to je već druga stvar. Postojanje brana i prepreka podrazumeva jasno definisanje uloge i ciljeva crkve (u ovom slučaju hrišćanske)
Ako pod kompanijom, posle Artemija i Irineja podrazumevate ostatak episkopske bratije onda se slažem.
Jedina je razlika što je Benedikt šef Države i njene crkve a ova ministarska bratija teži da dođe na mesto Prvog među jednakima u tuđim državama. Setite se Episkopa Makariosa i jedinstva crkve i države Kipar.

Mada je van teme ipak moram da dodam da je crkva izgubila po već ko zna koji put vezu sa osnovama vere čiji je samonametnuti staratelj

Itd. isl. Cime je taj politicar (jer on je to pre svega) zasluzio pohvale?

Ova vrsna primedba je dobra deskripcija koja se naravno odnosi i na gore spomenute Istočno Crkvene Katoličke
zrece. Kolege po počitičkoj funkciji zavijenoj u Fišek religije.
dragan7557

Krugolina Borup 18:57 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

Ja bih samo priupitala... zašto ova dugačka froncla o inkviziciji, rimokatoličkoj crkvi, Opus Dei organizaciji i koječemu još, nije TROL i udaljavanje od teme, a kad ja - potpuno u kontekstu bloga - kažem "astrologija", pa onda očarana gomila počne da zapitkuje više o istoj ili istu kritikuje, i navede me da na ta pitanja odgovaram - to je onda TROL i udaljavanje od teme? Jel' to postoje poželjni i nepoželjni trolovi i udaljavanja od teme? Ima spisak negde, pa da se unapred obavestimo, ako može?

Unapred zahvalna za odgovor.
Krugolina The Ljubitelj Trolova.

dolybell92 21:23 25.09.2008

Re: Papa tako kaze

"Chovek se uchi dok je zhiv"

a umre kao najveća budala

vladimir petrovic 07:45 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

Pada mi na pamet i da u jednoj indijskoj upanisadi (Upanishads) stoji:: «The learned run for more risks than the unlearned». Ako je to tacno, onda neki ljudi (smatrajmo ih 'obicnim', ako zelimo) nisu skloni ulazenju u rizike.

dolybell92 08:14 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

«The learned run for more risks than the unlearned». Ako je to tacno, onda neki ljudi (smatrajmo ih 'obicnim', ako zelimo) nisu skloni ulazenju u rizike.

Od toga može da se poludi - takvo mišljenje je ovde notorno,
te na treba ulaziti u tu vrstu rizika.

Kazezoze 09:23 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

Od toga može da se poludi - takvo mišljenje je ovde notorno,
te na treba ulaziti u tu vrstu rizika.

opasno je kad misao izvuchesh iz konteksta kao shto je to 'pizhon' uradio.
smisao je da je krivo znanje gore od ne znanja ili dzaba je gomilati znanje ukoliko ne razumesh.
grunf bi u ovom sluchaju obukao majicu sa natpisom: "CHEGA JE PREVISHE, TOGA JE MNOGO!"

))))))

tyson 17:40 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

dragan7557

Ono što mu najviše ide u prilog je odbijanje prihvatanje nacizma tokom za razliku od mnogih pravoslavnih Autoriteta, svetosti pa i svetaca.

Zanimljivo. Dočim pojam mnogi označava šta? Više od 1?
Nema potrebe da se u starom komunističkom maniru prvo obavi samokritika, da ne kažem posere po svojima, e da bi se zatim pohvalilo tuđe. Dovoljna je samo pohvala tuđeg.

Filip2412 19:01 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnozava znanje umnozava muku

I gde je mnogo srece tu glupost vlada.
...rekoh ja.

treger92 22:37 26.09.2008

Re: Papa tako kaze

Meni se dopada što je osudio pedofile u katoličkoj crkvi i izvinio se žrtvama i platio odštetu. Naravno kod nas imamo suprotno. Mi pedofile stavljamo da vode ozbiljne državne pregovore, recimo pahomije je bio član pregovaračkog tima za Kosovo, do koga je Srbiji mnogo stalo, i na to nije reagovao ni Tadić kao kopredsednik ni Koštunica.

zima62 12:57 25.09.2008

:(

Divna tema za razmenu informacija i misljenja.
Sto se Beograda tice i njegovih turistickih radnika i nivoa njihovog znanja - svi mi koji smo ikada imali priliku da sa njima razgovaramo shvatili smo da su to prvenstveno ljudi koji su u ovaj grad dosli odnekud, zavrsili turisticku skolu ili turizam na nekom od fakulteta i da su se tamo upoznali sa nekakvom teorijom turizma koja sa praksom nema nikakvih dodirnih tacaka.(cast izuzecima)
Za bilo koju informaciju bolje se obratiti internet pretrazivacima nego njima.
Na pitanje "sta da za jedan dan pokazem strancu u Bgd" dobijam odgovor - " pa malo ga prosetajte po Kalemegdanu, oko Saborne crkve i odvedite u neki nacionalni restoran" !!!!!
U cuvenom kiosku u terazijskom prolazu koji je btw zvanicni office Turisticke organizacije Beograda rade preplaseni poslenici koji ne umeju da vam daju ni informacije o radnim vremenima muzeja koji je otvoren, kada je neka izlozba a ne daj boze da vam daju turisticki plan grada. Kako od tih ljudi ocekivati da znaju ko je MM. M. Alas , gde je muzej J. Cvijica i sl.

ivana23 13:18 25.09.2008

Re: :(

gde je muzej J. Cvijica i sl.

Na Kopitarevoj gradini.

Milan M. Ćirković 13:23 25.09.2008

Re: :(

ivana23
gde je muzej J. Cvijica i sl.

Na Kopitarevoj gradini.

Mnogo lepo mesto! Jedno od mojih omiljenih u BG. Hvala na ovom podsecanju, Ivana!

ivana23 13:28 25.09.2008

Mnogo lepo mesto

ivana23 13:29 25.09.2008

Mnogo lepo mesto

zima62 14:07 25.09.2008

Re: :(

Hvala. Nisam ni sumnjala da vi ne znate gde je, ali...
Slike su divne. Hvala jos jednom.

zima62 13:02 25.09.2008

Muzeji

Da ne ispadne da sam bas bas negativna- Noc muzeja u bgd je fenomenalna prilika da nekoliko desetina hiljada nas udje u prostore i vidi postavke koje su nekao sakrivene od ociju javnosti, nedovoljno zastupljene u medijima i koje imaju najcudnije radno vreme - do 15-16H.
Posto je vec postalo "in" biti na noci muzeja to je prilika da se blize upoznamo sa nasom kulturnom bastinom.

dolybell92 21:25 25.09.2008

Re: Muzeji

Da ne ispadne da sam bas bas negativna- Noc muzeja u bgd je fenomenalna prilika da nekoliko desetina hiljada nas udje u prostore i vidi postavke koje su nekao sakrivene od ociju javnosti, nedovoljno zastupljene u medijima i koje imaju najcudnije radno vreme - do 15-16H.

I tako treba i da ostane... hic!

ulven 13:49 25.09.2008

Strejndzer

Milan M. Ćirković 13:59 25.09.2008

Re: Strejndzer

;o))) Ja bih tesko prosao kao Skandinavac u svakom slucaju! Nego, relativno odskora (nekoliko godina, ako se ne varam), u NS postoji i ulica Alberta Ajnstajna -- sto Beogradu jos uvek nedostaje...

Krugolina Borup 19:00 25.09.2008

Re: Strejndzer

He hehe, to sma i ja uradil jednom u Novome Sadu, pitao sam za Milevinu kuci i jos sam se predstavio kao Danac (ok bilo je i drugih Danac pored mene), pa su ladno naseli, ali nisu bili tako "neobavesteni".

Za Milevu je vezan veeeeeeeliki mit.
Za Milevu široke narodne mase uglavnom znaju.

Ako je trol, nek se briše.

marco_de.manccini 19:21 25.09.2008

Re: Strejndzer

vecina ljudi, ukljuchujuci turiste, vole priche (legende, mitove, zovite kako hocete) a ne jednachine. to nije ni dobro ni loshe, to je jednostavno tako. a chim je tako, onda se mora isprichati pricha o milankovicu. pricha o alasu. pricha o milevi.

a kako je ratzinger dobio znachaj u ovoj prichi o boshkovicu, milankovicu, beogradu i dubrovniku, ne znam.

nsarski 19:29 25.09.2008

Re: Strejndzer

a kako je ratzinger dobio znachaj u ovoj prichi o boshkovicu, milankovicu, beogradu i dubrovniku, ne znam.

Zato sto je pomenuta njegova poruka da je suvise znanja losa stvar (ili nesto tome slicno).

marco_de.manccini 19:31 25.09.2008

Re: Strejndzer

Zato sto je pomenuta njegova poruka da je suvise znanja losa stvar.

da, tachno, tako se pojavio u prichi, to je bilo jasno, ali mi nije bilo jasno shto je ostao tako dugo.

ali nema veze, nauchili smo josh poneshto.

Krugolina Borup 19:31 25.09.2008

Re: Strejndzer

Zato sto je pomenuta njegova poruka da je suvise znanja losa stvar (ili nesto tome slicno).

Ako je i pomenut u kontekstu, istrolovan je nadalje.
Samo pitam u čemu je razlika u odnosu na ono što se desilo s mojom fronclom?
Zašto sam ja dobila packe da sam se udaljila od teme, a ovi s Racingerom nisu, nego im se još i autor priključio u tome.
Eto, samo to me zbunjuje.

Milan M. Ćirković 19:42 25.09.2008

Re: Strejndzer

Krugolina Borup
Zato sto je pomenuta njegova poruka da je suvise znanja losa stvar (ili nesto tome slicno).

Ako je i pomenut u kontekstu, istrolovan je nadalje.
Samo pitam u čemu je razlika u odnosu na ono što se desilo s mojom fronclom?
Zašto sam ja dobila packe da sam se udaljila od teme, a ovi s Racingerom nisu, nego im se još i autor priključio u tome.
Eto, samo to me zbunjuje.

Ali nista se nije desilo! Eno je tu i dalje, niko nije nista brisao. A "packe" doista nemojte shvatati previse ozbiljno (kao ni blog uopste)! ;o))

Krugolina Borup 19:54 25.09.2008

Re: Strejndzer

A "packe" doista nemojte shvatati previse ozbiljno (kao ni blog uopste)! ;o))

Ok, sad mi je lakše.

jasamnoboole 14:19 25.09.2008

A da, treba NASLOV

Kada astrolozi iz opservatorije budu lepili duz Kneza (a i sire) plakatcine BESPLATNIIIII KURSEVIIII IZ ASTRO...!!!!!
svakih mesec dana, neko ce i znati ko je Milutin Milankovic. Poenta je u vikanju.

jasamnoboole 14:21 25.09.2008

Re: A da, treba NASLOV

Moze i DUGEE, MRACNEEE I UZBUDLJIVEEE NOCI u OPSERVATORIJI!!!!

tyson 17:54 26.09.2008

Re: A da, treba NASLOV

jasamnoboole
Kada astrolozi iz opservatorije budu lepili duz Kneza (a i sire) plakatcine BESPLATNIIIII KURSEVIIII IZ ASTRO...!!!!!svakih mesec dana, neko ce i znati ko je Milutin Milankovic. Poenta je u vikanju.

Hehe, pa jel' baš astrolozi iz opservatorije?

Filip2412 14:32 25.09.2008

Lep tekst

Milane svaka cast lepo je da se podsetimo ovih ljudi.

Ne bih da trolujem ali bilo mi interesantno pa da podelim sa vama.
Naime, pronadjoh na wiki da su Seselj i Nikola Boskovic iz istog sela: zemljaci..:)

Rudjer Boskovic je uz Teslu najveci naucnik sa ovih prostora a Seselj bez konkurencije najveca zamlata.
Eto ti sad.

Goran Vučković 14:41 25.09.2008

Re: Lep tekst

Rudjer Boskovic je uz Teslu najveci naucnik sa ovih prostora a Seselj bez konkurencije najveca zamlata.
Eto ti sad.

Da parafraziram onu Ajnštajnovu o svemiru i gluposti: ali ja za Šešelja ne bih bio siguran :)

dolybell92 21:31 25.09.2008

Re: Lep tekst

Teslu najveci naucnik sa ovih prostora

Jel vi znate koji su to ovi prostori ?
Zapravo da li znate koliko je Tesla uopste bio u Srbiji ?
Da li znate kako mu je odgovoreno kad je molio stipendiju
od Srbije ?

mateja_boskovic 15:11 25.09.2008

Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

г. Ћирковићу,
драго ми је да сте после дуже паузе поново активни на блогу. Препорука за одличан блог!
Слажем са вама у потпуности о недостатку основног научног образовања у народу. И пре видим овај блог наставак на ''Магрита, Ојлера и две културе'' но на неки специфични балкански продукт.
То је прва компонента. Друга компонента је специфична за нас. А то је потпуно игнорисање науке (и уметности) зарад национализма, клеро-фашизма, комунизма, хулиганства итд. исл. Тако је много битније да је Руђер Јосиф а не Јосип, да му је отац Србин, да је Теслин отац православни свештеник (са једне стране) и нормално да је Руђер уствари Јосип, да су Тесла и Миланковић рођени на територији која је у саставу данашње ХР (са друге стране) него ко су ти људи били и колики је њихов допринос не само науци већ и људској мисли уопште. Мада добар део наравно није ни чуо за њих...
Гледао сам иначе у понедељак на РТС-у емисију Н. Миљковић ''Кључ''. Збиља несрећно реализована емисија што и њен поднаслов (повампирени сцијентизам) говори ''Наука: религија 21. века?'' У првом делу емисије је поведена прича о CERN-у. У том својству су и позвани директор Института за физику Д. Пoповић и новинар ''Времена'' (физичар иначе) С. Бубњевић. Све време су притискани да не поједноставе, већ вулгаризују читаву причу (у томе је најдоследнија била Мира Адања Полак, такође гост, која је због ''ексклузивне'' посете CERN-у ''добила'' примаt у објашњавању LHCа). У другој половини креће тек занимљив део. Ђакон СПЦа лупа ко Максим по дивизији о апокалипси, злим атеистима, како су научници-атеисти као Менгеле итд. И наравно да није изостала чувена парола да је еволуција само теорија и закључак да би креационизам требао равноправно да се проучава са еволуцијом. За чуђење је да се само С. Бубњевић, и то врло-врло млако, успротивио тим глупостима.
На крају видео сам прелетом преко коментара тезу да ето Миланковић је био само астроном те да је знање о њему у неку руку стручна општа култура. Миланковић није био само заслужан астроном већ и геофизичар, грађевински инжењер (први доктор технике у Срба) и историчар и популаризатор науке и заједно са Аласом, Кашанином и екипом оснивач БГ математичке школе. Тако да њему дугујемо много више него само његове доприносе астрономији. За Бошковића ово посебно важи.
Чини ми се да је Круголина (њене про-астролошке глупости нећу ни да коментаришем а за тезу да је наука досадна препоручујем [url=http://www.youtube.com/watch?v=h0xT8bR6pU0&feature=related][/url] :) рекла како туристе не занимају куће/музеји великана тог града. Ја сам крајем августа/почетком септембра био у Бриселу
и заиста ми је било занимљиво да одем нпр. у кућу Еразма Ротердамског или Магрита или Виктора Хорте (да иронија буде још већа у дотичној кући је Еразмус живео само пола године (!!!) па су људи сматрали за сходно да је претворе у музеј, што није случај код нас са нпр. Миланковићем).
И на крају критика (а што би рекао Попер ...). Последњи пасус ме неодољиво подсећа на тезе југо-носталгичара када napadaju тобожње реформе образовног система. Можда се и варам (суд је заснован на мојој социјалној околини) али млади људи нису толико необразовани. Мислим, није да баш сви знају ко је Миланковић или Бошковић али није ни баш да не знају ко је Чехов и да дивљају са хулиганима по утакмицама...

Milan M. Ćirković 15:20 25.09.2008

Re: Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

OK, hvala na lepim recima najpre. Sto se kritike tice, ona je vrlo dobrodosla! -- i pravo da Vam kazem, zbilja bih voleo da ste tu u pravu. Hajde, daj Boze, da moje iskustvo nije tipicno, ali iz rada sa bar nekim segmentima mladih (racunajuci i one toboze najtalentovanije i najozbiljnije, u IS Petnica), moj utisak je prilicno pesimistican... Ali, posto kod nas nema autenticnih istrazivanja i treba da nam USaid ili Soros ili tako nesto da pare da bismo utvrdili stanje u obrazovanju, onda je tesko govoriti na nivou visem od utiska, zar ne?

Sto se "Kljuca" tice, to je doista bila jako kontroverzna emisija, koja je vec vidim izazvala izvesno cudjenje, pa i zgrazanje u domacem cyber-svemiru. Medjutim, valja se suociti sa cinjenicama -- to je stanje kakvo imamo. Javni WC, pardon, javni servis je jednostavno barometar opste medijske slike nauke (a i kvazinauke, o kvazireligiji da ne govorimo). A da to valja da se menja je nesto sto svi znamo (valjda, bar ovde na blogu)...

mateja_boskovic 16:14 25.09.2008

Re: Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

Па ја имам доста добра искуства око људи у ИСП-у. Далеко од тога да су тамо сви идеални али је далеко, далеко боље стање него у средњим школама...
Слажем се са вама (иначе нема потребе да ми персирате доста сам млађи од вас

да мој став није објективан. Он је више изражавао жељу да такво стање јесте на државном нивоу...

Krugolina Borup 19:14 25.09.2008

Re: Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

Чини ми се да је Круголина (њене про-астролошке глупости нећу ни да коментаришем а за тезу да је наука досадна препоручујем [url=http://www.youtube.com/watch?v=h0xT8bR6pU0&feature=related][/url] :) рекла како туристе не занимају куће/музеји великана тог града.

Pa, ja neću biti tako dignutog nosa kao vi, spustiću se među naučnike i komentarisaću vaše gluposti.

Ako vam je link koji ste postavili uzor i primer naučne argumentacije, koja treba široke narodne mase da zainteresuje za nauku - onda kuku i lele li se nauci. Nije ni čudo što široke narodne mase tu argumentaciju uopšte ne uzimaju za ozbiljno.

Dalje, Krugolina nije rekla da turiste ne zanimaju kuće i muzeji velikana. Krugolina je samo ustvrdila da će široke narodne mase, kao turisti, biti privučeni da posete kuće-muzeje velikana za koje znaju, a to će uglavnom biti oni za koje je vezan neki mit. Naučnici-turisti, naravno, znaće gde dublje da traže. Ali, naučnici - uprkos frustriranoj želji da to budu - nisu široke narodne mase. I to ne u zatucanoj Srbiji, nego SVUDA U SVETU!

Naravno, ne očekujem odgovor na komentar, znam da nisam vredna trošenja reči. Ali, molim vas, ne izvrćite više moje reči. A, ako ikad ponovo budete spomenuli moje ime samo da biste me vređali, budite sigurni da će i Krugolina uvrediti vas. Tako da - najbolje da me ne uzimate u usta.

dolybell92 22:25 25.09.2008

Re: Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

Sto se "Kljuca" tice, to je doista bila jako kontroverzna emisija, koja je vec vidim izazvala izvesno cudjenje, pa i zgrazanje u domacem cyber-svemiru. Medjutim, valja se suociti sa cinjenicama -- to je stanje kakvo imamo.

Tako to izgleda kada se pobrka znanje, neznanje, poluznanje,
površnost, obaveštenost bez razloga, i pre svega NEKOMPETENTNOST
najpre voditeljke (koja vodi emisije o svemu i svačemu - a nema pojma ni očemu)
a potom skoro svih učesnika (sem D. Popovića i tog novinara)

Ključna reč: Trebalo je novac umesto za CERN - dati deci u Africi ili nama !?

Emisija uopšte nije bila kontroverzna: pamet i glupost,
znanje i neznanje, kompetentnost i nekompetentnost
ne mogu biti kontroverzne.

Voditeljka Nataša Miljković je priča za sebe,
"stručna" za sve oblasti koje postoje.... !

mateja_boskovic 22:34 25.09.2008

Re: Похвале, ''Кључ'' и понека критика...

... a da ne govorimo o tome kako je voditeljka sve vreme potencirala kako to mnoooogo kosta i cemu sve to, samo sto nije rekla kako bacamo pare... inace mislim da je nsarski u nekom blogu izneo podatak da ceo LHC kosta kao nedelja rata u Iraku...

markonio92 15:15 25.09.2008

Milanković

Profesor Lučić nam je pričao da je Milanković u mladosti imao neku (da l' ljubavnu, ne sećam se više) aferu zbog koje nije voleo da se fotografiše (?!). Pošto je bio veoma dobar prijatelj sa kraljem, izdejstvovao je da mu u pasošu ne stoji fotografija, već crtež!
Mislim da je to ovaj crtež:

Inače sam sa par kolega radio digitalizaciju Milankovićeve knjige "Istorija astronomske nauke". Koga interesuje može pogledati: http://www.matf.bg.ac.yu/~zlucic/MilutinMilankovic.pdf. Ima i slika!

)
Knjigu smo jedva našli, zadnje izdanje je iz 1979. godine, jedan primerak je sačuvan u biblioteci Matematičkog fakulteta u Beogradu.

marco_de.manccini 15:42 25.09.2008

nacionalna tablica mnozhenja

Ovako pishe Neal Koblitz u svom chlanku "The Uneasy Relationship Between Mathematics and Cryptography" objavljenom u Americam Math Society Notices.

---------------

"In the early 1990s I received a proposal for NSA funding for a conference on Drinfeld modules. The conference seemed like a good idea, and my review was generally positive. However, the tone of part of the proposal bothered me. In a section on “the effect of the conference on the competitiveness of American mathematics,” the writers had attempted to divide the field between American and “non-American” mathematics and argue for the conference on the grounds that it would increase the competitive standing of the former. I commented:

Mathematics is perhaps the most international of intellectual disciplines. Interaction and joint work easily cross national boundaries. Thus, it is usually impossible to determine—and serves no useful purpose to try to determine— the proportion of credit to be attributed to each country. Such a chauvinistic tone is not in keeping with the cooperative and international spirit of the mathematical profession…[W]hether they wrote this section out of sincerely felt concern for the “competitiveness of American mathematics” or to cater to what they guessed would be the mindset at NSA, I really hope that in the future they delete such nonsense from project proposals.

Apparently the availability of money from NSA had had a corrupting effect on some mathematicians, who started to think in nationalistic and jingoistic terms ...

markonio92 16:00 25.09.2008

Re: nacionalna tablica mnozhenja

Apparently the availability of money from NSA had had a corrupting effect on some mathematicians, who started to think in nationalistic and jingoistic terms ...

))

Milan M. Ćirković 16:04 25.09.2008

Re: nacionalna tablica mnozhenja

Lepo pise Koblitz -- to je definitivno vid korupcije... Hvala na ovome!

jasamnoboole 15:51 25.09.2008

...

Ali, ozbiljno, nije li pre svega krivica onih koji se bave prirodnim naukama kod nas to sto do prosecnog setaca Knezom ne dolazi lepo upakovano saznanje o istoriji/filozofiji prirodnih nauka?

Mislim da struku ne zanima mnogo prezentacija javnosti.

Milan M. Ćirković 16:03 25.09.2008

Re: ...

Ima tu istine, ali samo deo. Naime, status nauke (ili bilo cega drugog) ne nastaje tokom noci, niti je posledica nekakvog "dijalektickog procesa razvoja klasne svesti" kao sto su ucili mar(k)sovci, vec je to proces koji se inicira od strane dominantnih drustvenih elita, zato sto je naucna pismenost jedan od preduslova efikasnog funkcionisanja savremenog drustva. A odavno nema nijednog ozbiljnog naucnika u krugovima doticnih elita (ako ne racunamo bivseg rektora Jagosa Purica, onog akceleratorskog Neskovica i jos par zlih izuzetaka koji su se uclanjivali u jul zarad sitnih privilegija)...

Sto, naravno, nikako ne znaci da ne treba stalno raditi na popularizaciji nauke (a ako na ovom blogu ima necega, ne mislim na moj, vec na citav blog b92, onda ima toga, zahvaljujuci NSarskom, Gordanac, imenjaku Novkovicu i mnogim drugima).

mateja_boskovic 16:10 25.09.2008

Re: ...

...чини ми се да је садашњи саветник министрa науке председник ДФС-а Весковић...

marco_de.manccini 16:14 25.09.2008

Re: ...

meni se chini da je jasamnoboole hteo/la da kazhe (a i neki drugi u drugim replikama) da na statusu nauke, na popularizaciji, treba raditi.

zasukati rukave i raditi. naravno, uochiti problem prvo, ali onda i raditi.

s obzirom da je cirkovic vec napisao i preveo mnoshtvo nauchno-popularnih radova, njemu se nema shta zameriti na ovu temu. mozhda na neke druge, ali na ovu sigurno ne.

a zashto ljudi ne rade vishe na tome?

reci cu vam veoma jednostavan razlog. nije na ceni.

edit: e preteche me cirkovic pa dodade onaj zadnji pasus o popularizaciji. nema veze, moj komentar i dalje stoji.

mateja_boskovic 16:22 25.09.2008

Re: ...

Доста људи са АОБ-а (пре свега Ћирковић) држе предавања по Коларцу. Физички факултет је организовао током ове године серију предавања из савремене физике. Хемијски факултет је организовао бројне ''вечери између магије и хемије''. АДРБ има стандардна јесења и летња предавања из астрономије. На Б92 Наука пишу и бројни људи из ИС Петнице, Института за физику итд. Па фестивал науке ... Тако да није баш да се ништа не ради. Могло би више , свакако, али је проблем у медијској блокади чини ми се. Далеко је битније да нека певаљка представи свој ''пројекат'' или политички аналитилар објасни како и шта треба него да неки научник буде позван.
Велика је штета што није настављено са реализацијом ''Кварка'' на Студиjу Б...

crossover 02:37 26.09.2008

Re: ...

Велика је штета што није настављено са реализацијом ''Кварка'' на Студиjу Б...

Заиста је велика штета. Ја сам се надао неко време наставку, али то се нажалост није догодило.
Срећом, један мој другар је снимао "Кварк", па га повремено погледам опет...

batamm 16:32 25.09.2008

Boskovic i Crna Gora

Za Boskonet. Ni Rudjer ni njegov otac Nikola nemaju veze sa Crnom Gorom. Nikola je rodjen u Orahovom dolu, sleu u Popovom polju, u Hercegovini kod Trebinja. Tu i danas, kao i u 18. veku, zive samo pravoslavni Srbi.

noboole 16:52 25.09.2008

Re: Boskovic i Crna Gora

@ mateja_boskovic

Da, cini mi se da informacije od tim dogadjajima mozete da nadjete samo na oglasnim tablama pomenutih institucija. Moja primedba je upravo da oni koji to organizuju ne rade dovoljno na informisanju. Dakle, gde su plakati!? (da pocnemo od ovoga,... Nije sve u pojavljivanju na dnevniku B92). Zasto se ne obavestavaju relevantne novine? (ne Politika - naucne strane, nego recimo komentari u YC). Vrlo proste prizemne stvari. Provereno pale.

Doduse, Kolarceva predavanja....uvek pune sale....hrkajucih penzionera.

E sad sam se zaista udaljio od teme. Pravo pitanje je - gde je Milankovic u skolama? Da li se danas na casovima, e.g geografije uci o klimatskim promenama?

dragan7557 21:28 25.09.2008

Re: Boskovic i Crna Gora

batamm
Za Boskonet. Ni Rudjer ni njegov otac Nikola nemaju veze sa Crnom Gorom. Nikola je rodjen u Orahovom dolu, sleu u Popovom polju, u Hercegovini kod Trebinja. Tu i danas, kao i u 18. veku, zive samo pravoslavni Srbi.

i boskonet

Milane evo veseli Ruđer na ovom vašem blogu dožive sudbinu Desiderusa Erasmusa Roterdamskog da ga svojski svojataju Hercegovci i Crno Gooorci.

Trivia
2004 godine Erasmus je završio u izborima za Najvećeg Nizozemca na petom mestu.
2005 godine je postao u izboru za Najvećeg Belgijanca na 11 mestu.

Istraživanje u 2003 je pokazalo da 65 % građana smatra da je bio konstruktor istoimene Ćuprije u Roterdamu.
izvor wikipedia nederlandse versie

dragan7557

Milan M. Ćirković 23:34 25.09.2008

Re: Boskovic i Crna Gora

dragan7557

Milane evo veseli Ruđer na ovom vašem blogu dožive sudbinu Desiderusa
Erasmusa Roterdamskog da ga svojski svojataju Hercegovci i Crno Gooorci.

Dragane, cujte, da Vam najiskrenije kazem: ako ce ih to navesti da bar ponesto o njemu i nauce -- nek ga svojataju! ;o)) Kako ono kazu, ako ne moze lakim, idemo tezim putem...

dragan7557

Trivia
2004 godine Erasmus je završio u izborima za Najvećeg Nizozemca na petom mestu.
2005 godine je postao u izboru za Najvećeg Belgijanca na 11 mestu.

Istraživanje u 2003 je pokazalo da 65 % građana smatra da je bio konstruktor istoimene Ćuprije u Roterdamu.
izvor wikipedia nederlandse versie
dragan7557

E ovo me bas nasmeja! ;o)))))) Dobro, valjda su od toga bar neki naucili bolje...

seagul 18:17 25.09.2008

Kviz: exYU nobelovci

Hvala na lepom tekstu g. Ćirkoviću, nazalost rezultat vaseg naucnog turizma nije bio preterano iznenadjujuci. No kad smo kod poznavanja bitnih naucnika sa lokalnog podneblja, evo i pitanja za Vas i ostalu ekipu sa bloga: Koliko Nobelovaca postoji koji su rodjeni i/ili su u nekom periodu ziveli i radili na geografskom podrucju bivse Jugoslavije?

Ja sam tacan odgovor tek skoro saznao i vrlo se zbunio.... Naravno, Google celu stvar resava, ali nije u tome poenta ;-)

JJ Beba 18:53 25.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

super post Milane

ja se ne čudim što Milutin Milanković nema svoj muzej kao što se ne čudim ni da beograđani pojma nemaju ko je on.

kad ne znaju beograđani, kako li će tek o našoj istoriji išta saznati i videti strani turista?
U ovom gradu, koji pledira da bude turistički centar regiona, ni na jednom koraku kroz grad se ne vidi i ne oseća njegova istoričnost. ne postoje table kojima se obeležavaju važne zgrade naše materijalne kulture; nema tabli (sem par) kojima bi bila obeležena mesta na kojima su se rodili , živeli ili radili staknuti beograđani....
takođe ne postoje table koje obeležavaju mesta na kojima su se odigrali neki važni događaji iz naše istorije.....(to za naše zakonodavce ne spada u materijnu kuturu - samo zgrade)
čuvanje i prezentovanje materijalne kulture u uvom gradu je na užasno niskom nivou, gotovo isto niskom u kavom se nalazi ovo par muzeja koje imamo. i prezentacija, postavke, menadžment tih muzeja - sve je na nivou 19 veka.

Milan M. Ćirković 19:39 25.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

seagul
Hvala na lepom tekstu g. Ćirkoviću, nazalost rezultat vaseg naucnog
turizma nije bio preterano iznenadjujuci. No kad smo kod poznavanja
bitnih naucnika sa lokalnog podneblja, evo i pitanja za Vas i ostalu
ekipu sa bloga: Koliko Nobelovaca postoji koji su rodjeni i/ili su u
nekom periodu ziveli i radili na geografskom podrucju bivse
Jugoslavije?

Ja sam tacan odgovor tek skoro saznao i vrlo se zbunio.... Naravno, Google celu stvar resava, ali nije u tome poenta ;-)

Cekajte, jel racunate i knjizevnike ili samo naucne Nobele? Hajde da vidimo ovako odoka, bez gugla: Prelog, Ruzicka (hemija), Andric (knjizevnost), hmmm, i to mu dodje to? Ili sam nekog propustio? Cini mi se da ih je bilo 4 u bivsoj SFRJ, znaci jos jedan mi fali, cini mi se isto hemicar.

marco_de.manccini 19:45 25.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

evo josh jedan. cori je odrastao u trstu.

a trst je nash.

edit. uh, ima ih josh. evo salam je chak i radio u trstu (osnovao institut za fiziku). necu vishe da dodajem, obecavam. a sigurno ij je josh.

dunjica 20:38 25.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

Prelog, Ruzicka (hemija)

dapače, pohađali istu gimnaziju u Osijeku, pred kojom su danas njihove biste (zajedno s bistom J.J.Strossmayera) u Rundeli velikana:

tako su konačno mnogi Osječani nešto naučili što do nedavno nisu znali ...

seagul 00:46 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

Svaka cast! Ja ne znam za 4tog, ali mozda i meni jos neko fali. Ja priznajem da za cak ni za Preloga i Ruciku nisam znao, sve dok nisam pimetio spomen-table njima na zgradu u kojoj radim na ETH u Cirihu. Oni su ovde proveli veci deo naucne karijere, pa su judi to obelezili. Ono sto je meni bilo cudno je da mi je kroz celo detinjstvo ostala u glavi recenica "Ivo Andric, nas jedini nobelovac.....". I dalje ne znam u cemu je problem... da li su Prelog i Ruzicka iz nekih razloga bili "politicki nepodobni" ili sta... ali uzimajuci u obzir koliko su se svi otimali oko Tesle, ne mogu da verujem da se niko nije hvalisao cinjenicom da postoje dva naucnika sa nobelovim nagradama iz hemija sa nasih podrucja! Vrlo cesto sam postavljao isto pitanje prijateljima dok smo se setali gradom i niko obicno pojma nije imao.

tyson 18:13 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

seagul
Svaka cast! Ja ne znam za 4tog, ali mozda i meni jos neko fali.

Hm, Majka Tereza.

Milan M. Ćirković 19:51 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

Mislim da se nije o njoj radilo, ali ona svakako dolazi u obzir.

marco_de.manccini 21:30 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

zashto samo "dolazi u obzir"? mislim da je primer sasvim na mestu.

ona je rodjena u skoplju i zhivela tamo do svoje 18-te. a skoplje je exYU isto koliko i osijek.

Milan M. Ćirković 22:36 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

marco_de.manccini
zashto samo "dolazi u obzir"? mislim da je primer sasvim na mestu.

ona je rodjena u skoplju i zhivela tamo do svoje 18-te. a skoplje je exYU isto koliko i osijek.

Ma u redu je to, ali te nagrade za mir su, kao sto svi znamo, visestruko sporne. I mada verovatno nije sporna u njenom slucaju, ipak se nagrade koju su dobili razni Arafati, Kisindzeri i slicni ne mogu bas porediti sa ovim naucnim ili knjizevnim, slozicete se.

A inace, u tom slucaju 5. nobelovac sa ex-yu prostora je Fric Pregl, rodjen u Ljubljani, hemicar.

marco_de.manccini 22:48 26.09.2008

Re: Kviz: exYU nobelovci

slozhicu se svakako da je poredjenje teshko, ako ne i nepojmljivo.

sa napomenom da ima malo politike i u knjizhevnim nagradama, a ponekad i u nauchnim. ali drugachije, izgleda, i ne mozhe da bude. jer nagrade dodeljuju ljudi.

chao_li 20:29 25.09.2008

profesore cirkovicu

Prosetaste se Vi po Dubrovniku i Beogradu, propitaste omladinu...i ne polozise.

Ja mislim da ste prema Beogradanima bili ipak stroziji, jer ste prevideli da se u Srbiji Milankovic ne spominje ni u osnovnoj ni u srednjoj skoli, za razliku od Hrvatske gde se R. Boskovic uci i u osnovnoj i u gimnaziji. U gimnayiji cak iz dva predmeta, fizike i filozofije.
Hrvati su davnih godina izbacili iz skola sve sto je srpsko, a posto mi volimo da "prepisujemo" od njih, onda smo i mi izbacili npr. Krlezu.

Vama profesore sve pohvale za izuzetne, ovde napisane tekstove. Ne kazu uzalud Vasi studenti, a ja znam neke, da ste izuzetan profesor i divan covek.

dolybell92 22:34 25.09.2008

Re: profesore cirkovicu

Ja mislim da ste prema Beogradanima bili ipak stroziji, jer ste prevideli da se u Srbiji Milankovic ne spominje ni u osnovnoj ni u srednjoj skoli,

Šta se sve u našim školama ne spominje....
bolje da ne spominjemo - spisak bi bio predugačak.
Još su nam deca i dobra - kad pogledam šta mora, u današnje vreme da uče,
a pri tom im se ne dopušta da i razmišljaju.

Milan M. Ćirković 23:39 25.09.2008

Re: profesore cirkovicu

chao_li

Prosetaste se Vi po Dubrovniku i Beogradu, propitaste omladinu...i ne polozise.

Ja mislim da ste prema Beogradanima bili ipak stroziji, jer ste
prevideli da se u Srbiji Milankovic ne spominje ni u osnovnoj ni u
srednjoj skoli, za razliku od Hrvatske gde se R. Boskovic uci i u
osnovnoj i u gimnaziji.

Dagi chao_li, hvala Vam na lepim recima, lagao bih kad bih tvrdio da to nije prijatno ohrabrenje. Uvek ste ovde dobrodosli, naravno!

Sto se tice strogosti, pa znate kako se kaze, ako vam deca skupa sa komsijskom naprave neku nepodopstinu, bicete valjda stroziji prema sopstvenom, nego prema komsijskom detetu, zar ne? Mozda bas zato sto ga vise volite, ne? ;o))
ali nezavisno od toga, kao sto Dolybell dobro kaze, ne smemo se pouzdati u nase skolske programe previse, vec se boriti da se oni poprave i da ukljuce prave vrednosti...

bindu 23:15 25.09.2008

.

Ne radi se samo o jednostavnoj činjenici da je Ruđer Bošković nesumnjivo najznačajnija ličnost ikada rođena u Dubrovniku ili da je Milutin Milanković, iako se nije tu rodio, bez mnogo dileme najvažniji naučnik koji je radio i sve svoje ključne rezultate postigao u Beogradu. Daleko neprijatnija je ta bezbrižnost sa kojom se prihvata da je, recimo, jedini relevantni portret dubrovačkog matematičara, filozofa, astronoma, građevinara, diplomate, zbilja univerzalnog genija, načinio Britanac; ili da je, logično, prevod glavnog Milankovićevog dela na engleski sponzorisala jedna fondacija iz... Izraela.

evo ideje(za vas) da se napravi jedan kreativni naucni projekat u vidu neke publikacije u kome biste na neki popularan nacin objedinili rad svetskih i nasih naucnika.

Milan M. Ćirković 23:42 25.09.2008

Re: .

Cujte, ima ljudi i organizacija koji se manje/vise bave slicnim poslovima; uglavnom su to svetske nevladine organizacije koje se bave unapredjenjem i sredjivanjem svetske kulturne (pa i naucne) bastine. Ali ste potpuno u pravu da svako treba da da tome bar neki mali doprinos; evo u povodu naredne 2009. godine koju su Unesco i UN proglasile Medjunarodnom godinom astronomije, spremamo nekoliko projekata, o cemu vec vise u narednim tekstovima... ;o))

audrey92 00:01 26.09.2008

Re: .

Mislim da se radi o odgovornosti drzavnih organizacija koje treba da se brinu o bastini, a ne brinu se. Sasvim je irelevantno koliko slucajnih prolaznika po jedinici vremena zna nesto o Boskovicu, ali je posao Grada i Drzave da profesionalno obrade zivot i delo znacajnih ljudi. Nema veze sto ce mozda jedan turista godisnje da pita za monografiju o Milankovicu; to se ne radi zbog profita, nego jer ne postoji ni jedna druga instanca koja mora i treba da se brine o toj monografiji. Vi predlazete autoru bloga da samo inicijativno promovise srpsku bastinu. On to moze i ne mora. Ali drzavne institucije to jednostavno moraju, kao sto se brinu o obnavljanju spomenika, manastira itd. I tu je, po meni, skandal. Ljudi ne rade svoj posao i nikom nista.

globallocal 09:43 26.09.2008

o kulturi...

Citiram:
"Balkanskim nacionalistima je valjda apsolutno na poslednjem mestu liste prioriteta da se bave afirmacijom intelektualnih vrednosti koje bi (da specifični paradoks nacionalizma bude veći) jedine mogle da predstavljaju makar kakvu legitimaciju njihovih ideologija. Ima li šta rečitije od stanja u kome se nalazio Muzej Nikole Tesle tokom 90-tih godina, kad je zloupotreba Teslinog lika u svrhe raspirivanje nacionalističke histerije bila na vrhuncu?"

Nije ovde rec o balkanskim nacionalistima vec o zapadnoj instant kulturi koja je izmedju ostalog i ovde na balkanu...
zapadna kulturaje kultura povrsnosti i licemerja, instant vrednosti potrosackog drustva u kojoj se podanici drze dalje od mozga jer kako bi drugacije mogli biti eksploatisani 12 sati dnevno usput vezani kreditom i plasticnom hranom...
Takvo drustvo je ono koje i kod nas preslikano jer ma sta ljudi rekli kod nas na balkanu je zapadni sistem zivota prisutan vec decenijama. Nije i zapadni standard ali kao sto vidite to je relativna stvar...Balkan se ponasa u odnosu na zapad kao "zaba koja je videla da se konj potkiva pa i ona digla nogu" zbog ekonomske zavisnosti a ne zato sto su balkanci (vecina) autohtone sirovine kao sto se da naslutiti iz vaseg teksta...
Nauka je podredjena uvecanju krupnog kapitala i samo ako je to u interesu malobrojnih kapitalista i siroke mase ce imati od nje koristi...
Zato ne cudite se sto niko ne zna za Milutina ovde ako sto i tamo misle da je Srbija u Sibiru, sve je to jedan te isti kulturni obrazac zasnovan na povrsnosti licemerju i strahu bez moralnih i etickih granica.
Pogledajte sta se desava na trzistu kapitala pa ce vam biti jasno da je zpadna kultura izgradjena na formi uz obavezno odsustvo sustine!

Milan M. Ćirković 13:01 26.09.2008

Re: o kulturi...

Mislim da veoma gresite, ali uzelo bi jako mnogo prostora da se odgovara tacku po tacku. Samo cu ispraviti da nisam ja nigde rekao nista o "autohtonim sirovinama", problem sa Balkanom lezi u tome sto je isuvise bio izlozen i naposletku prihvatio despotske sisteme i pogled na svet karakteristican za despotizam, ma bio on otomanski ili komunisticki, svejedno, a nikako u bilo cemu bioloskom/genetskom. Despotizam je jednostavno zlo, naspram kulture individualne slobode koja se razvijala na Zapadu (uzgred, sam Milankovic je o tome ponesto lepo napisao, doduse u aluzijama u svojim popularnim knjigama). To nema veze ni sa kapitalom ni sa kreditima, kultura je mnogo starija i dublja stvar od toga.

d j o l e 15:43 27.09.2008

Ne znam da

li se secate, bila je jedna poznata francuska emisija sedamdesetih godina (tada bas originalna, nesto nalik danasnjim realiti showovima, ali mnogo mnogo bolje od bilo cega sto se sada pravi). Zvala se Portaga za sakrivenim blagom i vodio ju je neki poznati francuski novinar avanturista (koji je kasnije i stradao na snjimanju jedne od epizoda istog serijala.

Radilo se o live emisiji u kojoj su dva takmicara iz studija uz pomoc nekoliko istorijskih knjiga, geografskih atlasa ... vodili u direktnom programu novinara koji je na terenu trazio 3 predmeta ili objekta vezana za neki istorijski dogadjaj, neko istorijsko mesto ili istorijsku licnost. Bilo je svakavih emisija u Africi (Vitkorijini vodopadi) u J. Americi (nesto u vezi sa Inkama ...) ... i bile su dve epizode u SFRJ. U jednoj takmicari su trazili nesto po Drvaru (jedan od predmeta je bila lula ... necija :), ali druga emisija je bila nesto savrseno.

Covek je po Dubrovniku trazio neki moreplovacki predmet u staroj dubrovackoj luci, knjigu R. Boskovica u nekom poznatom samostanu, i lek u srednjovekovnoj apoteci (koja je jedna od najstarijih apoteka u Evropi koliko se secam). Zamislite sada dva francuza koji verovatno nikada i nisu bili u Hrvatskoj, kako pred milionima drugih francuza pretrupavaju preko autovodica, srednjovekovnih knjiga, zvere u ekran i panicno navode voditelja u realnom vremenu gde se i sta ce da trazi. I sto je najgore na kraju su 5-6 sekundi pre isteka vremena uspeli da pronadju i poslednji predmet u nekoj drvenoj salici u staroj dubrovackoj apoteci.

Sta ce vam bolji Turisticki biro od toga :)

Milan M. Ćirković 14:32 28.09.2008

Re: Ne znam da

Dragi Djole, pa naravno, to mi je bila jedna od omiljenih emisija u detinjstvu! Sjajna stvar. Secam se i emisije o luli Sinana, arhitekte Plave dzamije u Istanbulu i Starog mosta u Mostaru, koju su tamo negde kod Starog mosta i pronasli... Eh da, tad se televizija jos mogla shvatiti ozbiljno... Inace ste potpuno u pravu, takva forma turisticke edukacije je sjajna, steta sto je vise nema.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Milan M. Ćirković

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi