Osnovna škola u Minhenu - učenje reda, tempa i discipline

Nema kašnjenja. Učiteljica kaže da ko kasni dobija kaznu. Šta je kazna? Učiteljica jestivim farbama ofarba jedan zubić. Svi znaju da se tog dana zakasnilo u školu. Nema šanse da se zakasni sledeći put.

ja bi svoje dete ispisao na keca iz skole koja ga obelezava na ovaj nacin.
kakav fasizam!

Moj stariji sin sledece godine polazi u skolu i zaista ziv nisam kako ce sve to proteci. Pametan je kao pcelica ali je nemiran do zla boga. Brinem se kako ce to uciteljica prepoznati. Ja sam uvek za dobre odnose sa pedagoskim radnicima i timski rad kada je pojavi problem.

Ja se tesim da sam i ja kao dete bio zaista nemiran (moja supruga takodje) pa smo na kraju ipak izrasli u normalne ljude =]



pozdrav domacici


Spi

verovatno ce i mene moj sin da zove jednom mesecno i da smatra da je to ok...ja na zalost nikad necu....

Ne zelim da sudim o skolama jer se neverovatno razlikuju od jedna od druge uprkos istom sistemu. Ucitelju tu, naravno, igraju presudnu ulogu. Pa ipak, svud po svetu se setaju srecni, tuzni, priglupi, pametni, disciplinovani, divlji, obrazovani i neobrazovani Nemci, Srbi, Belgijanci, Japanci... i nekako svi lepo saradjuju na kom god poslu da se nadju. Primer vam je svaki medjunarodni tim inzenjera, umetnika... sve se svede na slican nivo stecenog obrazovanja i manje vise slican stepen discipline. Naravno govorim o odraslim ljudima. Pametan, odrastao covek lako prepozna granice koje ne treba prelaziti i veoma lepo zna kako se iskazuje postovanje...
Znate, kod nas se nije polagalo na disciplinu: Titovi pioniri su svi morali u isto vreme da pozdrave, ustajalo se kad se odgovaralo, nije se smelo pricati na casu jer su nas izbacivali iz razreda i slali kod direktora (moje dete u Belgiji jos nikada nije bilo kod direktora uprkos nestasnom ponasanju i kasnjenju !!!)... a eto, kad god odem u Novi Sad suocavam se svaki put iznova s istim neprijatnim iznenadjenjem - nepristojnost, divljanje, pusenje u vasoj sopstvenoj kuci nepusaca... ma mogu do sutra ovako. A da ne govorim o tome da su odnosi s roditeljima katastrofalni: ako nemate dece i ne treba vam baby-sitter gotovo da i ne vidjate svoje - samo o praznicima, kad je dobra klopa.
I ja zivim vec dugo u Belgiji i muz mi je dvojezican Flamanac-Valonac, mada je moj prvi jezik je francuski... i mogu vam reci da moj muz koji nije zavrsio fakultet (a i mnogi drugi Flamanci bez studija) govori solidan engleski jos od rane mladosti sto se ne moze reci ni za jedno vece dete koje sam letos srela u Srbiji (obicno znaju da kazu pet recenica koje vrte u krug i to su cetiri cesto psovke).... poznajem i dosta frankofonih koji zaista dobro barataju jezicima... isto to vazi i za Nemce, Holandjane... Moju decu je cuvala i cuva baka Belgijanka (tek toliko o otudjenju Belgijanaca) koja savrseno barata holandskim (iako je Valonka) i ne, gotovo niko se nece buniti ako kazete holandski jer u skoli uce A.N. (standarndi holandski) i ne, ne idu kod direktora na grdnju (deca mi idu u katolicku, prilicno strogu sklu u ocima drugih ljudi). Kod ucitelja mogu svaki dan posle nastave mada bi mi bilo strasno neprijatno da coveku oduzimam svaki dan deo njegovog dragocenog vremena - uostalom i moji roditelji su morali na roditeljski gde im je pred SVIM roditeljima govoreno kakve gluposti im cerka pravi i kakve ocene je dobila , a ovde vam to saopste u cetiri oka..
Elem, da zavrsim pricu: svaku zemlju cine ljudi, a ljudi su i dobri i losi. Sistem kao sistem uvek moze biti kritikovan: ima i dobrih i losih strana. NA nama je da iskoristimo sve sto mozemo i da vidimo i onu ruzicastu stranu. Naravno da i mene hiljade stvari dovode do ludila, ali verujte isto me toliko izludjuju i gomile smesnih i nelogicnih primera iz drugih zemalja (o Srbiji sam vec spomenula svoje misljenje).
Uzivajte u sreci koju imate da decu mozete poslati u skolu, da imate lep dom i da vam je trpeza puna svakog dana. Ili se preselite u Afriku pa pricajte o strasnom sistemu...

Preporuka i odlican tekst.
Bar sam preko tebe- indirektno saznao sta je moju kcerku moglo da ocekuje - da je ostala u Minhenu; obzirom da je tamo odrasla od svojih 9 meseci do 6. godine.

Sad mi jos javi sta ima novog po Minhenu; po nasim starim adresama- da izmedju ostalpg prenesem kcerki- koja mi je dve godine "krv pila": "Cim odrastem pravac nazad za Minhen!"

Adrese: Bayer Str. 1 (zadnja adresa)- sta je izgradjeno do zgrade ka Zel. stanici.
Wurtzer Str 32 (36 ?) Ugao Marien str. pored VierJahres Zeiten Hotela
Knoebel Str N ?? Zgrada tik-ugao iza Etnoloskog Muzeja ka Isartor Plz.
P.S.
Mozda sam zamenio Wurtzer i Knoebel str sa lokacijama ali ta dva stana su bila samo 300 metara jednan od drugog.