Born To Be A Šonjo
Unfuckable
/
03.10.2008. u 20:24
Šonjo i Krvava Meri
Ivanu sam upoznao u kasno leto '81, na velikoj žurci u velikoj gajbi Velikog Baje V bg gimnazije – tj Budućeg Velikog Baje gradskog odbora jedne Buduće Partije, srpske inkarnacije Džefa Kolbija, što je bila vip karta za "most wanted" kod devojčica u to vreme.
Kako se najčešće "obavljalo" – mi smo bili prijatelji prijatelja Mlađeg Baje, i po toj "liniji" uleteli na kermes. Kao mlađi i jeftiniji deo ekipe, nismo nalazili da je uputno previše isticati se, a sve i da smo hteli ne bi mnogo vredelo : bio je to dodir Dva Sveta, Dva Sveta koja su privremeno zakopala"ratne sekire" za tu noć, toliko suprotstavljena i rigidna, a opet – naivna i nesvesna izvesnosti da će mnogi od Jednih i Drugih u budućnosti promeniti svoje dresove i stavove - Šminkera iz Pete, u "bele gilje – žute lone bleneton" kombinacijama, pomalo podgojenih, vidljivo bezbrižnih sproću sigurne budućnosti koju su im Tateki osigurali i "američki" nadmenih – i Nas, Šarenih u svakom smislu - od Puncka do Novog Vala posejanih, sa besnim mislima, barutom u rečima. vatrom u srcima, prazninom u džepovima i, uglavnom još - beznađem u mudima.Da skratim, a što bi Pesnik rek'o : "S obe strane restorana, prikrivene razlike, zabranjeni teritorij – pravo lice pobune...".
Oni su bili lepo obučeni, mi malo manje – da budem pošten do kraja – lepo je ipak subjektivna stvar. Oni su pili koktele, mi pivo ili žestinu. Oni su duvali, mi smo gledali (lepak je uglavnom bio prevaziđen, a za bolje – nije se imalo). Pušili su Kent i Marlboro, a mi Opatiju, 57 i žutu Zetu.
Njihove devojke božanstveno & obećavajuće su..."very willing" čak, izgledale, mirisale "na nepoznato", toplih očiju iza"bašmebriga"maski na licima (to je tada bilo tako moderno). Naše su bile u stvari - jedna – jedina, istrajnim radom preobražena u jednog od nas, bucmasta Večita Prikolica naših blesavih ideja i avantura Lude Družine, takođe kriminalne frizure, garderobe i krajnje neženstvenog ponašanja.Dakle – ništa za zapamtiti, osim malo gađenja – sa Šminkerske tačke gledišta.
Kako se u celom tom bejrutskom primirju dogodilo da čujem da se neko iščuđava (iz čiste dosade ili sa idejom da se primirje prekine, jer....dosssadno je...) mojim minđušama i "Solidarnošć" bedžu, ne sećam se. Kad si mlad, stalo ti je do svake jebene sitnice koju stavljaš na sebe, valjda – svaka šalje neku Poruku i Stav, a ja sam tih godina – verujem – bio hodajuća reklama za Stav. Okret sa "..are you talkin' to me..." (vežbano, vežbano)facom...: Izgledala je sasvim lepo, čak perfektno, da se ne foliramo. Kada imate malo jače od 16, svako žensko biće koje bar malo obrati pažnju na vas izgleda najmanje - perfektno. Gospon Slučaj se te večeri očigledno sažalio nad večitim vitezom propuštene prilike, ili je i njemu samom bilo pomalo dosadno – bilokakobilo, reč po reč – i razgovoru nikad kraja!
Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj – myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti sa 60kg i 1,80 tada...), da moj koncept - nešto između new wavea i puncka - krajnje autentičan pa čak i provokativan...ma što ne reći – zgodan.. da su Šminkeri krajnje dosadna i neinventivna raja, da joj je zlo od ovakvih mesta i da se oseća usamljeno, da imam lep osmeh (tada sam se još, ponekad, i smejao) i da bi baš jednu Opatiju jer je Kent malo guši, i da nema ništa protiv da se vidimo opet posle – jednom, pošto mora da krene, da,da mora da krene jer je boli stomak, da,da tupa bol u stomaku, mora da je od svog tog vermuta, ali evo telefona, da, da koncert u SKC , pa možeštodane, baš bi bilo super....
Stojim na uglu (nije prijepodnevni sat) i stišćem dve karte za sreću u džepu. Čekam, malo je do osam. Do karata sam došao besprizornim džeparenjem - malo sestre, malo ćaleta -a onda zapalio sa prvog časa i stvorio se na blagajni SKCa. Nije šala dati 12 somića po karti u tim godinama, ali moralo bi da će vredeti...a meč lopte ne treba propuštati - ne više i ne ja. Zbogom luzerska memlo, večeras skidamo krunu Šminkerima, a kasnije i mrak sa očiju. Svete...eve me, pozdravite novu zvezdu švalerskog sazvežđa....Bliži se osam, jako je blizu... - ok, prave ribe uvek kasne...ali koncert, hm...? Okolo ključa – nema šanse da ovoliko ljudi može da uđe u SKC, duplo više će ih napolju slušati, sigurno. Osam - i ja - sâm,a moj švalerski ego vetri, Đavo s ramena sikće..."šonjo, šonjo...born to be a šonjo!"...Vreme je odluke : čujem iza sebe očajnika koji urla "Kartu! Plaćam kartu!" ...okret na peti : "Imam" "Koliko ?" - izbezumljeno (kasnije ću shvatiti i zašto). Gledam kroz njega, prokleto ljut...."dvadeset pet somića" čujem sebe. Daje mi tri crvene, grabi kartu i gubi se u gomili nesklada. Trgovac je rođen, Švaler će da sačeka – mota mi se po glavi dok šećem svoju facu po sali SKCa, netipično hladan kao led.
Gase svetla. Haos. Sa stejdža se čuje proba mikrofona, kroz zube, besno i brzo nešto kao "čš"....čujem palice 1,2,3, 4......kreće, pravo u glavu :
"Uradi nešto za svoju savjest, ne misli da si sam..."
Gledamo se u oči. Meni govori.
epilog : sva korisna saznanja, kao to već biva, saznamo kada nam nisu više tako korisna : Ivana se smrtno dosađivala te kasnoletnje večeri, jer je – uprkos svom ciklusu koji je zadesio u najnezgodniji čas, ipak iz očaja rešila da još jednom pokuša da šarmira Neuhvatljivog Velikog Baju, bezuspešno progonjenog mesecima. Meru njene neatraktivnosti uvećale su fiziološke okolnosti u kombinaciji sa vestima koje se brzo šire. Neuspehom poljuljani ego morao se nekako"izvaditi", a ja sam bio blizu.....Igrao sam crveno..
Uvek ista priča.
edit :
subota, 04.10. 17h
Ovaj blog je za manje od 24h, niotkuda dospeo na drugo mesto u rubrici "Preporučeni" što mi se nikada, za skoro godinu dana koliko objavljujem na B92, nije dogodilo. Želim da se zahvalim svim komentatorima koju su svojim učešćem doprineli tome, kao i svima koji su našli razlog, u samom tekstu ili oko njega, da kliknu na "preporuči".
Blogovi autora
- Ljubav, poštovanje, odanost (kurčenje included) (192)
- Koga zajebavate? (96)
- Subotny komentar (173)
- TEŠKA BOLEST (Nešto Kao Epitaf) *updated (boldovano) (249)
- Nedeljni komentar (265)
- Imati i nemati (395)
- Taške (898)
- Jedan Sat (306)
- O Saliven Roni (338)
- Popularniji od Tita (346)
- Odbrana i poslednji dani slučajnosti (203)
- Stvaranje Istorije (222)
- Poruka Lične Prirode Nadležnom Organu (170) (727)
- Nadležnom Organu / To Whom It May Concern (1006)
- Šta sve možeš u Srbiji sa 100 dinara? (updated*) (312)
- Dobra Deca Bloga B92 (627)
- Pravda za Davidoffa (816)
- Šta to radiš, Kume? (1087)
- Napaljenizam (358)
- Za nekoga ništa - za Srbiju dovoljno : Upiši se ! (0)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- ŽUTA OSA (8/24)
horheakimov - DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Eksperimenti u blogovanju (4)
- Muzika (3)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Reč i slika (2)
- Obaveštenja (1)
- Životni stil (1)
- Politika (1)
- Umetnost (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org