kucni zatvor

"Koliko covek mora da bude glup pa da ne razume seriju koju gleda 100 miliona amerikanaca", cujem komentarise moja zenica u slusalicu, njihovu prijateljicu, koja se pozalila da ne razume seriju "Lost".

Mi smo se zesce navukli na novi "beogradski" trend. Gledanje serija. Prvo smo u tri-cetiri dana odgledali sve do sada snimljene epizode "Prison Break", pa onda "Herous" i onda nam je na kucni red stigla serija "Lost" kojoj sam se ja opirao i rukama i nogama, bas zbog podatka, gore pomenutog, da je gleda 100 miliona amerikanaca. Cim sam pogledao uvod u prvu epizodu i video skrljan avion zakucao sam se u fotelju ispred tv-a. Da li sam ja bolestan covek? Da, jesam.

Letovanje na ostrvu Erkondisn na Djeram pijaci u Beogradu koje nam je omogucio treci novo-dolazeci clan nase porodice, zahteva maksimalnu koncentraciju, pribranost i opustenost. Iskreno sam mislio da cemo se Bo i ja izujedati u kuci ovog vrelog leta, ali nama nikada lepse. Svakodnevno stizu poruke sa svih strana sveta a mi se gubimo u knjigama, igricama, serijama. Setamo se goli po kuci. Mene kada uhvati zivac, skoknem na Adu pa dodjem kuci kod Bojane i imam svoju Adu Bojanu. Uzivam da je sluzim i zauzvrat da dobijem osmeh, posto nam je doktor zabranio sex.

Sada je smislila da joj se jedu maline. Idem na hot-hot street i uvalicu joj lubenicu, posto je kamion iz Bosne sa grckim lubenicama tu na cosku. Neka zmuri i zamislja maline. I jedno i drugo voce i povrce su crvene boje. Toliko kosta osmeh. Za ono drugo bi dobila maline sa slagom.

Leto, Beograd, jul 2007...nastavice se