Uticaj kosmichkih zraka na nashu svakodnevicu (2)

- Zar ne mislish da je mesto ovakvim glupim eksperimentima u poeziji?

- Zashto u poeziji?

- Pa bar je krace.

- Poezija je mrtva. Juche su javili na radiju. Bilo je i u novinama, bio oglas od ozhaloshcene porodice.

- A ti sad probash da ubijesh i prozu?

- Proza nece umreti.

- Bar dok si ti zhiv?

- Ja. I Cervantes.

- O, samo da znash, sva je odgovornost na tebe spala, Cervantes je umro.

- Snacicu se.

- Znash, malo preterjete svi vi shto se bavite bilo kakvom umetnoshcu. Nekako, mnogo ste vazhni. Puni nechega. I sve kao da ste sa bogovima Olimpa u tajnom dogovoru. Odabrani.

- Bura nailazi.

- Evo, uzmimo tebe.

- Nemojte da me uzmete. Bicu dobar. Necu da umrem kao Cervantes i ostavim druge na cedilu.

- Ipak cemo te uzeti. Ti pishesh knjige. Da se ogranichimo na knjige ispod 1000 strana. Koliko rechi mozhe da stane na 1000 srana? Nije vazhno koliko tachno, ali ih je konachno mnogo. U nashem rechniku postoji konachno mnogo rechi. Znachi postoji konachno mnogo razlichitih knjiga duzhine ispod 1000 strana. I shta ti radish? Nalazish, ili bolje reci, odabiresh jednu od tih konacno mnogo mogucnosti. Ja mogu ovu tvoju skalameriju da programiram da sve te knjige jednu po jednu izlista i odshtampa. Samo treba mnogo vremena za sve. I tonera. I u chemu je onda tvoja velika mudrost?

- Ogranichila si se na knjige ispod 1000 strana.

- Sigurna sam da jedina kreativna perspektiva pisanja nije u povecanju broja strana. Osim toga, chak i kad bi napisao knjigu od 2000 strana, prvih 1000 je jedna od onih konachno mnogo mogucnosti sa mog spiska, a sledecih 1000 je josh jedna. I shta sada? Pishete kao neshto, pravite velika dela, dolazi vam inspiracija, odlazi, blokirani ste, niste, a sve to nema veze. Na kraju samo navedete jedan primerak sa mog konachnog spiska. Gde je tu tvoja kreacija, gde je tvoja uloga, tvoja zasluga? Pa ova mashina bi to isto otshtampala kad tad.

- Sama si rekla, treba mnogo vremena.

- Treba i tebi vremena. Nije kao da samo zazhmurish i hop, vadish iz rukava umetnichko delo. Zhelite josh jedno, hop, josh jedno. Samo kopate po tih nekoliko kombinacija, tamo, vamo, a sve je to isto. Kao astronomi koji pretrazhuju nebo deo po deo i gordi su kad nalete na novu planetu, koja i nije nova, bila tamo i pre nego shto je gospodin video, a on joj odmah daje svoje ime, e ja sam pronashao ovu planetu, kao da je bez njega bila izgubljena, tako i vi, nalazite, shto na srecu, shto na iskustvo, poneku dobru mogucnost i dajete joj svoje ime, a vasha cela zasluge je samo shto ste tamo stigli malo pre nekog drugog i shto ste zaboli svoju zastvicu, ovde bio taj-i-taj. A ako ta tachka gde ste stigli uopshte vredi pomena, sigurna sam da bi je neko drugi nashao i bez vas, pre ili kasnije. Zar te ne muchi pomisao da ova tvoja skalamerija mozhe da sluchajno nabode i napishe neshto bolje od tebe, kompletan idiot mozhe da pronadje zvezdu samo upornim gledanjem kroz teleskop? Zar ti ne kopa utrobu da su najlepshe knjige vec pronadjene, da je besmisleno vishe trazhiti, ono shto vredi je vec napisano i ti ga nisi napisao, zhalim, talentovan si, sve je to u redu, ai gotovo, prodato.

- Srecom ne postoji najlepsha knjiga.

- Postoje dobre i loshe. Shta ako su dobre vec napisane?

- Ne znam. Prichash gluposti.

- Dobro znash da ne pricham gluposti. Samo to se ne dopada. Vredja tvoju kreativnu sujetu. Ne dopada ti se shto si sveden na kopacha u rudniku koji je vec opljachkan. Ne dopada ti se, zato shto si mislio da je tvoja uloga na ovom svetu malo uzvishenija, da ima smisla, da tvoj zhivot i tvoje delo vredi malo vishe, da si nezamenjljiv, da ako ti ne uchinish neshto to ce ostati zauvek izgubjeno, shto bi naravni bila velika shteta, da ti se chovechanstvo ne mozhe oduzhiti nikada i nichim za tvoje velike zasluge u pretrazhivanju.

- Ama shta ti je. Ti i tvoj kompletni idiot i ova skalamerija morate hiljadama godina kombinovati rechi dok ne sastavite i najjednostavniju dechju pesmicu.

- Pa shta? Zar je umetnost trka? Kako se osecash kao ucesnik trke na 1000 strana bez prepreka.

- Pa ti i za muziku mozhesh reci isto. Konachan broj tonova, konachan broj taktova, evo podelimo na shesnaestine, i opet ce izaci da ima konachno mnogo kompozicija.

- O, pocheo si da shvatash. Dobrodoshao.

- Dobrodoshao gde?

- Otkad istu pesmu sushamo na radiju?

- Zadnjih hiljadu godina.

- Vidish, muzichari su pametniji od tebe, shvatili su odavno da je sve pronadjeno pa su reshili da sporije troshe resurse. Secash se one pesme, Kraftwerk, chekaj naci cu je sad, imamo je tu negde, samo da vidim kako se zvala, evo je Airwaves, e ta se sastoji uglavnom od ponavljanja jedne fraze od oko 5 sekundi. ta fraza se mozhe naci na Schumannovom albumu za mlade. Tamo se pojavljuje jednom ili dva put, ne secam se tachno, pojavljuje se u mnoshtvu drugih, jednako lepih i nevazhnih. A eto i ti i ja volimo Kraftwerk. I mislimo da su super kreativni.

- Pa ne  mozhe se uporediti. Shta da ja sada radim.? Da prepishem Sabatov izveshtaj o slepima nekoliko puta uzastopce i objavim?

- Uh nemoj molim te. Izveshtaj o slepima je strava sama za sebe, nekoliko puta uzastopce bi definitivno bila smtronosna doza. Ne morash da uradish nishta slichno, ali zahvali se tvom drugu Ludlumu. Time shto pishe istu knjigu nekoliko puta ostavlja vishe prostora tebi, o veliki stvaraocu.

- A slikarstvo? Zar je i tamo sve konachno?

- Sve je to isto. Postoji konachno mnogo slika. I gotovo. Delaunay je nacrtao zadnjih dve-tri.

- E bash ih je Delaunay nacrtao?

- Dobro, ne znam ko ih je nacrtao, mozhda ima josh koja nenacrtana.

- Meni ne izgleda da ima konachno mnogo slika.

- Da te ne zamaram konachnoshcu univerzuma i materije u njemu, kvantnom fizikom i slichno, dovoljno je shto tvoje glupo i nesavrsheno oko ima konachno mnogo celija, ne mozhe razlikovati dve tachke na datom malom rastojanju, pa time se i Seurat igrao, tvoje oko ne mozhe da razlikuje dve dovoljno bliske frekvencije svetolsti, dovoljno je shto tvoj mozak takodje ima konavhno mnogo celija i sve to lepo aproksimira u konachno mnogo mogucnosti koje mozhe da razazna. Recimo i da napolju postoji beskonachno mnogo mogucnosti, iako to i nije tachno, ali do nas mogu dopreti samo konachno mnogo.

- Znachi tako, moj je mozak ogranichen?  A za vajarsvto i da ne pitam. Recicesh, e shta je jedna dimenzija vishe., pfhhh, pa to i ne povecava mnogo broj mogucnosti. A i nije ni vazham broj mogucnosti napolju, meni su dopushtene na razgledanje samo konachno mnogo od njih.

-  Eto vidish, sve vec znash. Zamisli, negde je neko, sredjivajuci svoju garazhu i izbacujuci sav taj nepotreban krsh, napravio skulpturu za kojom chovechanstvo traga hiljadama godina i vec je sledeceg trenutka rasturio i ne primetivshi.

- Ama dosta sa glupostima. Nije to umetnost ako neko negde neshto nabaca.

- Zashto nije? Pa zar nije samo krajnji rezultat vazhan. Da je Rauschenberg nabacao te stvari ti bi pao u komu od srece.

- Nije samo rezultat vazhan. Treba imati razlog. I uopshte gluposti prichash. Nije poenta da se stigne negde, ovde bio taj-i-taj u shtaznamshtajosh. Trebao je da ima razlog da ode tamo. A ne, ljudi vidite gde sam se zatekao. Pribelezhite tamo na onom vashem glupom konachnom spisku koji je ovo redni broj, pa da opet razmesham malo  kockice , da vidim gde cu se zateci sledeci put.

- A John Cage?