Uticaj kosmichkih zraka na nashu svakodnevicu (3)

- Znash, uopshte nije jasno da li se sprdash sa idejom konceptualne umetnosti ili si pobornik.

- Ne mora da je jasno. Zashto mislish da ovo ima veze sa konceptualnom umetnoshcu?

- Pa ako produzhish josh malo da pishesh stvarno nece imati veze sa nichim. A zashto pishesh?

- Izvire mi.

- O, gde se zapushijesh? Da spasim malo hartije. 

- Zar mislish da je uloga umetnika da poduchava, da napada, ili brani?

- Oh, da necesh da kazhesh da uopshte imaju neku ulogu?

- Imaju.

- Na primer?

- Da stvaraju.

- Shta bilo?

- Shta bilo. Na kraju, to je dobro ili ne valja. Etikete nisu vazhne, medijum nije vazhan. Rekao sam, kopleksnost nije vazhna. Kazhesh, svako je mogao da napravi ovo. Pa svako ko zna da nacrta pravu liniju i da drzhi chetku mozhe da naslika Mondrijanove slike. Pa niko ne kazhe da Mondrijan ne valja.

- A mozhda je sramota reci? Chovek je na glasu. Prodavao maglu, prodavao, i na kraju prodao. Ajde sad reci da ne valja. Svi ce te proglasiti neukim.

- Zashto neukim?

- A shta? Zar se to ne uchi? Pokazhi slike Kandinskog Mikelandjelu. Smejace se.

- Nece se smejati.

- Zashto se ne bi smajao?

- Zato shto se ni Kandinski ne smeje kad gleda radove Mikelandjela. Oni se razumeju.

- Shta?

- Znash, kad bi sad neko uzeo na pedeset strana da opisuje bal kod Bolkonjske Tolstoj bi mu se smejao. Pedestet strana, eeej. A niko se ne smeje Tolstoju. Oskar Vajld ne sme i ne mozhe da pishe kao Markes, Markes kao ja, ja kao Ockar Vajld. Svi bi bili smeshni. Ali ovako kako jeste je dobro. Bash kako treba.

- Lepo drushtvo si nashao. Dal' ce te primiti?

-  Ne verujem.

- Zato shto nisi poznat?

- Nije vazhno da se zna o nekome da bi bio umetnik.

- Eto vidish. Ako svi znaju za nekoga i svi ga priznaju, josh uvek nishta nije sigurno. Magla se treba prodati jednom. Posle postaje trazhena. A neko ko zhivi u kolibi i stvara sam, daleko i nepriznat, mozhe da bude u najveci umetnik danashnjice. A mozhe i da ne bude. Mozhda je samo lud. Mindjushe nemaju veze, koliba nema veze, institucije nemaju veze, javo mishljenje nema veze. Na stha da se oslonimo siroti mi, evo kao ja, tebi je sve jasno, na shta de se oslonimo i da prepoznamo shta je magla, a shta nije.

- Na meteoroloshke izveshtaje. 

- I na pojashnjenja kretena.

- Sama si rekla, to se uchi.

- Ti se rekao da se ne uchi.

- Nisam. Rekao sam da ako se nekoe ne dopadaju Mondrijanove slike on jsh uvek nije neuk. Neki ljudi nece uchiniti velika dela. Nece uchiniti ni mala. Ali to josh uvek ne znachi da su bezvredni. Sve dok u njima tinja interes prema svetu oko njih, shto znachi i interes prema umetnosti, sve dok su spremni da rastu, da uche, oni nisu pogreshili planetu.

- Shto bi ljudi rasli?

- Zar u tebi nishta ne raste kad slushash dobru muziku, kad gledash dobru pretstavu?

- Raste. 

- E pa dobro, dok je neko spreman da raste, dobro je. Ima nade. I nije vazhno da li mu se dopada ovaj ili onaj, vazhno je da mu se neshto dopada, da ga neshto dodirne.

- Neke ljude dodirne Sheldon. Shta sa njima?

- Svi mogu da napreduju. Sheldon, pa onda neshto bolje.

- Siguran si? Evo zamisli da je zima. Kad ustanesh zhelish da ti je toplo. Neko treba da se odvuche do toplane i da ukljuchi kotlove. Zato treba prethodno da neko ustane i da vozi autobus. A josh pre njih neko treba da otvori garazhu. Mislish li da ti ljudi mogu da chitaju Nichea? Ili ako pochnu da ga chitaju da bu ustali za tvoje parno grejanje?

- Ne bi.

- Eto vidish. A tebi je hladno. A ovamo hocesh da uzdignesh ljude. Cuti tamo, pij svoje mleko, i ostavi televiziju da se brine o parnom grejanju. 

- A tebi nije zhao?

- Vidi, meni je nekad zhao shto nisam kao oni. Shta im fali? Zar ne vidish koliko su srecni? Eno ih mushkarci dole na travnjaku, igraju tablu, zhene piju kafu i razmenjuju tracheve, deca deru neku machku iza zgrade, i svi su srecni, srecninji ne mogu da budu.

- Bila bi srecna da imash dete machkodera i muzha ulichnom tabladzhiju? Da se shetash sa vitlerima u kosi od jeden do druge komshinice i da se zhalish na nas oboje?

- Ne bi. Nazhalost, propustila sam tu mogucnost kad sam poverovala uchiteljici da je sreca u znanju. Da se traba izdignuti. Ne primaju me vishe nazad. A ko je srecniji ne znam.

- I reshenje?

- Ne znam.Martin Idn.

- Shta ako ga chitaoci ne znaju? Treba im objasniti.

- Objasni im onda.

- Dragi chitaoci, Martin Idn se udavio zato shto he bio pametan kao moja zhena.

- Ha, ha, i tebe treba neko da udavi.

- A ove tvoje srecnike sa travnjaka, ja bih njih poslao u shkolu.

- Bili su shkoli. Sedeli su do mene u klupi.

- I u muzej.

- I tamo su bili. Nosili su nas.

- Da, ali ste tresli gluposti. Posebno uchiteljica.

- Idi u shkolu i budi uchiteljica. Da vidish kako je lako.

- Zar je toliko teshko da se nauche desetgodishnja deca, otvorena za sve, zhedna svega, da gledaju slike. Samo da gledaju. Da im se napravi navika. Kasnije ce i razumeti. To se uchi. 

- Lako je. Samo u dnevnik treba upisati shta su danas nauchila deca.

- Nauchila su da stoje pred slikom cuteci. I da cute josh deset minuta posle toga.

- To nije u programu.

- Program ne valja.

- Napravi bolji.

- Nisam kvalifikovan. Ima pametnijih glva od moje. Shto za svaki dan u godini znaju shta tachno treba da se nauchi. Danas cemo deco nauchiti koliko zvezda ima na nebu Van Goga. Da, i koliko taktova ima peta Betovenova simfonija. Zapishite deco, zato shto cu vas ispitivati posle. Za ocenu.

- Pa sam kazhesh da treba da uche ljudi od malih nogu.

- Treba. Ali chemu ocene? Crtajte deco. Radujte se. Sve shto srtate je divno. Malo li ih boli glava od matematike?

- Pa i za matematiku. Chemu ocene? Neka sabiraju deca. Neka se raduju. Pa koliko i da izedje divno je.

- Nije.

- A shta i da nacrtaju je dobro?

- Dobro je.

- I kako i da pevaju dobro je?

- Dobro je. A muzika se mozhe voleti i bez pevanja.

- Nemaju ni ushi svi.

- Imaju. Nemaju dushu svi. Izvadjena je da napravi mesta peticama.