Blackbox : relaksirajte se od politike, sve je relativno!

Relativno- život je čudo

Imam cast da vam predstavim meni dragog gosta

koji je, ovaj put, odlucio da sebe i nas

relaksira od politike: blackbox92

(za slucaj da vam ne treba relax, pogledajte

tekstove na tu temu, meni se svidjaju!) 

Čitajući knjigu Bil Brajsona “Kratka istorija bezmalo svačega“, dođoh na ideju da, meni najzanimljivije iz nje ponudim i vama u najboljoj nameri da vas relaksira I nikako ne deprimira, jer sve je apsolutno relativno .

Sve je apsolutno relativno, ne postoji konačnost ni beskonačnost, ograničeno ni beskrajno, pojmljivo je istovremeno i nepojmljivo i obrnuto. U relativnom odnosu sve je svemir u odnosu na nešto drugo i minijatura u odnosu na drugo od tog drugog, život je čudo i čudan istovremeno, mi smo sami svemir za naše ćelije, one za svoje molekule, oni za svoje atome. Mi trajemo nepojmljivo dugo u odnosu na naše ćelije a tren smo u odnosu na istoriju zemlje a zemlja u odnosu na vasionu.

A opet ko zna , možda je ovo razmišljanje samo tren stvarne istine o svemu.

Što reče Ajnštajnom tast “Sve je relativno moj Alberte”.

Dakle, prema dosadašnjim saznanjima , Mlečni put je samo jedna od preko 140 milijardi galaksija, u vidljivoj vasioni.Procenjuje se da u Mlečnom putu ima i do 400 milijardi zvezda.

Statistički postoji verovatnoća da negde još ima razumnih bića. Po jednačini koju je ustanovio prof. Frenk Drejk za proračun verovatnoće postojanja razvijenih živih vrsta u kosmosu podelite broj zvezda u odabranom delu vasione sa brojem zvezda koje verovatno imaju sisteme planeta, to podelimo sa brojem sistema planeta teorijski pogodnih za život, pa to podelite sa onima na kojima je život uznapredovao do stanja inteligencije i tako dalje.Pri svakoj podeli broj se kolosalno smanjuje, ali i čak pri najkonzervativnijim ulaznim veličinama , broj razvijenih civilizacija samo u Mlečnom putu mogao bi se meriti milionima. I kad bi tako bilo, zbog prosečne udaljenosti između takvih civilizacija od najmanje dvesta svetlosnih godina, oni koji bi nas i mogli posmatrati ne bi videli nas nego one koji su živeli pre dvesta godina.Tako i da nismo sami, u svakom praktičnom pogledu jesmo.Karl Segan je izračunao da je broj verovatnih planeta u vasioni 10 milijardi biliona, praktično nezamisliva brojka. Ono štoi je podjednako nezamislivo je prostor u kome su planete razbacane., tako da , ako bi nasumce bili ubačeni u vasionu, izgledi da se nađemo na nekoj planeti, ili blizu nje, bili bi manji od jedan u milijardu biliona biliona ( to je 1 i 33 nule).

Sunčev sistem je ogroman, tako da se čak ne može ni na koji način prikazati-nacrtati u razmeri.Naprimer, na dijagramu Sunčevog sistema u razmeri, sa Zemljom svedenom na veličinu zrna graška , Jupiter bi se nalazio na 300 metara dalje, a Pluton 2,5 kilometara daleko i otprilike veličine bakterije pa se ionako ne bi video. U toj razmeri, Proksima Kentauri , nama najbliža zvezda , bila bi oko 16.000 kilometara daleko.Čak i ako smanjimo sve toliko da Jupiter bude veličine tačke a Pluton molekila, Pluton bi opet bio udaljen 10 metara.Ili npr. kad bi stigli na Pluton , Sunce bi izgledalo ne veće od glave špenadle.

O zemlji:

Udaljenost Zemlje od Sunca je 150 miliona kilometara, teška je 5,9725 milijardi biliona tona.Njena brzina obrtaja oko svoje ose kreće se od 1.600 kilometara na sat , mereno na ekvatoru do nula na polu.Mereno u Londonu iznosi 998 kilometara na sat..Ceni se da je Zemlja stara 4,6 milijardi godina.

E sad malo o fantastično malim veličinama i ogromnim brojkama.

Sve se sastoji od atoma.Osnovno funkcionalno uređenje atoma je molekul(dva i više atoma koji funcionišu u manje-više stabilnom aranžmanu).U jednom kubnom centimetru vazduha, na nivou mora i pri temperaturi od 0 stepeni, ima preko 45 milijardi milijardi molekula.To je prostor veličine kocke šećera, a koliko je tek kocki šećera potrebnoi da se ispuni vasiona.Atomi su dugovečni i svakio atom koji se nalazi u nama sigurno je prošao kroz nekoliko zvezda i bio deo miliona organizama pre nego što se pretvorio u nas.

Svi smo atomski toliko reciklirani , tako da slopbodno svako može da kaže da je po neka milijrda njegovih trenutnih atoma nekada pripadala Šekspiru, Budi, Džingis Kanu, Betovenu i ..nabrajajte slobodno dalje.Dakle, svi amo mi reinkarnacije – iako kratkoročne.Posle smrti atomi se raziđu i odsele tamo gde iznova mogu biti korisni- kao deo lista, drugog ljudskog bića ili drugog bića, ili kapi rose.Niko ne zna koliko su atomi dugovečni ali po Martinu Rosu, to je verovatno oko brojke 10 sa 35 nula.

Koliki je atom ilustruje se sledećim:jedan paramecijum- jednoćelijsko stvorenje je veličine 2 mikrona tj. 0,002 milimetra.Ako bi hteli da ga vidimo u kapi vode morali bi kap uvećati toliko da bude široka dvanaestak metara ,a ako bi smo želeli da u toj kapi vidimo i atome, morali bi je uvećati da joj širina bude 24 kilometra.

Kako izgleda istorija života na zemlji?

Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan, onda život počinje veoma rano, već oko 4 ujutro, sa nastankom prvih jednostavnih jednoćelijskih organizama, a zatim ne napreduje dalje narednih 16 sati.Tek negde oko pola devet uveče pojavljuju se prve morske biljke , praćene sa 20 minuta kasnije prvim meduzama.Neposredno pre 22 časa na kopnu počinju da niču biljke. Ubrzo zatim , s manje od 2 sata do kraja dana, slede prva kopnena stvorenja.Zahvaljujući blagotvornom vremenu koje je potrajalo nekih desetak minuta , do 22,24 Zemlja je već prekrivena karbonskim šumama a pojavljuju se i prvi krilati insekti.Dinosaurusi se pojavljuju neposredno pre 23, oo i već u 21 minut do ponoći će nestati a započeće doba sisara.

Ljudi se pojavljuju u minut i sedam sekundi pre ponoći.Čitava naša pisana istorija . u tom rasponu, ne bi trajala duže od nekoliko sekundi, a jedan ljudski vek bio bi samo tren.

Možda još slikovitiji način da pojmimo koliko smo krajnje nedavni kao deo te slike stare 4,5 milijardi godina jeste da raširimo ruke koliko god možemo i zamislimo da ta širina predstavlja čitavu istoriju Zemlje.U tom rasponu, udaljenost od vrha prstiju na jednoj ruci do zgloba druge ruke jeste prekambrija. Sav složeni život nalazi se na šaci jedne ruke a jednim potezom turpijuce za nokte mogli biste da izbrišete ljudsku istoriju.Na svu sreću to se još nije desilo , ali činjenica je da postoji jedan ekstremno značajan kvalitet života na Zemlji- on izumire.

Sve počinje od ćelije.Prva ćelija se podeli na dve, dve na četiri i tako dalje. Posle samo 47 udvostručavanja imate deset hiljada biliona ćelija (10.000.000.000.000.000) i spremni sre da postanete ljudsko biće.Svaka ćelija u prirodi je pravo čudo.Čak I najjednostavnije daleko prevazilaze granice ljudske genijalnosti. Na primer , da bi ste napravili najprostiju ćeliju kvasca morali biste da umanjite otprilike isti broj sastavnih delova koje sadrži jedan Boing 777 i smestite ih u loptu prečnika samo 5 mikrona.

Svaka ćelija ljudskog organizma su zemlje sa deset hiljada biliona stanovnika i svaki od njih posvećen je na krajnje specifičan način vašem sveukupnom blagostanju.

Ćelija se može porediti sa složenom hemijskom laboratorijom i ogromnom pretprpanom metropolom. Ona nije ni jedna ni drugo i jeste i jedno i drugo.Ako bi ste mogli da posetite ćeliju, ne bi vam se dopalo.Uveličana do nivoa na kom su atomi otprilike veličine graška, sama ćelija bi bila lopta prečnika pola milje.U njoj bi videli milione i milione predmeta veličine od košarkaške lopte do automobila koji šibaju okolo kao meci. U ćeliji ne postoji gore-dole jer gravitacija na ćelijskom nivou ne deluje značajno i ne postoji prostor koliko ni za jedan atom da nije iskorišćen.Svuda se odvija aktivnost i sve zuju električne energije. Hrana koju jedemo i kiseonik koji udišemo kombinuju se ui ćeliji u elektricitet.To je na ćelijskom nivou samo o,1 volti na udaljenostima koje se mere nanometrima.Međutim, ako bi to uveličali u srazmeri dobili bi smo strujne udare od 20 miliona volti po metru, otprilike kao naboj najjačeg groma.

Svaka ćelija sadrži najmanje 100 miliona proteinskih molekula.

U jezgru ćelije se nalaze hromozomi, 46 komplikovanih paketića , od kojih 23 potiče od majke i 23 od oca.Hromozomi predstavljaju potpuni komplet upustava neophodnih da budete sazdani i održavani , a sačinjeni su od dugačkih niti malog hemijskog čuda koje se zove dezoksiribonukleinska kiselina (DNK).Svaka nit DNK sadrži oko 3,2 milijarde slova šifre, dovoljno da se dobije neverovatnih 10 na 3.480.000.000 mogućih kombinacija, dakle broj sa poreko 3 milijarde nula..

Od ćelije počinje život.

Da se vaših dvoje roditelja nidu spojili baš kad jesu- moguće do sekunde, moguće do nanosekunde- vas ovde ne bi bilo.A da se njihovi roditelji nisu spojili na precizan, blagovremen način, opet vas ne bi bilo.I da njihovi roditelji, pa njihovi roditelji, pa njihovi roditelji i tako dalje, beskrajno- vas ne bi bilo.Ako se vratite unazad kroz vreme, ti dugovi predaka počinju da se gomilaju. Pre dvadeset pokolenja, broj ljudi koji su se razmnožavali u vašu korist popeo bi se na 1.048.576, pre trideset generacija, ukupan broj vaših predaka upamtite samo roditelja i roditelja roditelja u liniji koja vodi do vas je veći od milijarde, preciznije 1.073.741.824. I konačno, ako dožemo do doba Rimljana, broj ljudi od kojih je zavisilo vaše individualno postojanje raste na približno milion biliona, što je nekoliko puta više od ukupnog broja ljudi koji su ikada živeli.

Nije u pitanju matematička greška, već činjenica da ničija linija nije potpuno čista i da je ustvari bilo poprilično inscenta- mada na genetski diskretnoj udaljenosti i prilika se neki daleki rožak po majci spojio sa dalekim rođakom po ocu.I zato ako vam se neko pohvali da je potomak Šekspira, Napoleona, cara Dušana, Nemanje, ili koga se se setite, slobodno kažite da ste i vi.U najbukvalnijem i najfundamentalnijem smislu, svi smo jedna porodica.

Toliko ukratko, koliko sam uspeo da interpretiram, po meni najinteresantnije, od onoga šta je Brajson napisao.

Šta nam sve ovo pokazuje?

Pa činimi se mnogo.

U svakom slučaju, razmišljanje o ovim stvarima manje će nas nervirati od praćenja svetskih i dnevnopolitičkih naklapanja. Osim što nas može relaksirati, ne očekujte da će vam pomoći da rešite i jedan svakodnevni problem.