HIPOKRIZIJA (II)

Autor: Rodoljub Šabić

Zaštita podataka o ličnosti, s razlogom, u celom svetu predstavlja temu od prvorazrednog političkog i pravnog značaja. Da ova, kod nas inače hronično zapuštena tema, mogla lako postati zanimljiv i aktuelan predmet interesovanja javnosti potvrdila je, pre nekoliko dana i mala rasprava povodom mog posta „Hipokrizija".

Inače, biću u formalnom obavezi da se ovom temom od 01. januara bavim na mnogo ozbiljniji i odgovorniji način nego što je manje više prijatno „ćaskanje" na blogu. Naime, od 01. januara, bar je tako zakonom predviđeno, počinje da se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji i zaštitu ove sfere ljudskih prava stavlja u nadležnost Poverenika za informacije.

Međutim sva je prilika da bi utvrđivanjem budžeta za narednu godinu mogle nastupiti okolnosti koje čine jako malo verovatnom mogućnost da se ja ili bilo ko drugi zaista ozbiljno počne baviti i zaštitom ovih prava, a istovremeno čine opravdanim da naziv ovog posta bude isti kao i prethodnog - Hipokrizija.  

Pre samo mesec dana Vlada je, predlažući Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, sama označila neophodan dodatni iznos za početak primene ovog zakona. U obrazloženju zakona stoji da se radi o dodatnih 70 miliona dinara, što je sa postojećim budžetom, predviđenim za stare nadležnosti, iznosilo oko 105 miliona.

Shodno tome i ja sam, sugerišući Ministarstvu finansija projekciju sredstava potrebnih za rad Poverenika to činio racionalno, isključivo u okvirima koje je Vlada sama utvrdila. Naravno, da sam svestan potrebe da svi budžeti budu racionalni, pa se nisam kao neki drugi poigravao ogromnim iznosima. Uostalom, Poverenik za informacije je uvek bio među najštedljivijim državnim organima i baš svake godine od kad deluje je uspevao da uštedi značajan deo sredstava koje je imao na raspolaganju. Uštede su istina, u velikoj meri bile i posledica toga da sam zbog hroničnog uskraćivanja prostora za rad, radio sa izuzetno malim brojem saradnika, višestruko manjim od predviđenog.  Tako se trošilo manje novca, ali su moji saradnici radili mnogo više. A uz sav trud, zbog ogromnog broja predmeta koji su pristizali neažurnost je postajala sve veći problem. Poverenik radi sa sedam saradnika. Odlukom o organizaciji njegove službe i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno je da za obavljanje poslova iz stare nadležnosti ima tri puta a zajedno sa novim deset puta više. U drugim zemljama samo kompleksnom materijom zaštite podataka bave se organi koji zapošljavaju i po par stotina ljudi. Trenutno, razume se bez novih obaveza koje bi trebalo preuzeti od 01. januara, i kad ne bi stigao ni jedan novi predmet posla, sa postojećim brojem saradnika ima za bar pola godine. A s obzirom na potpuno zapušteno stanje oblasti zaštite podataka o ličnosti sva je prilika da bi novih predmeta moglo biti itekako mnogo.

Vlada je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predstavila kao jedan od bitnijih prioriteta u nastojanjima da obezbedimo liberalizaciju viznog režima, odnosno „beli šengen". Suočena sa reakcijama naše javnosti i međunarodnog okruženja na rastuću korupciju Vlada je i aktiviranje antikorupcijskih mehanizama takođe označila kao jedan od prioriteta.

O čemu, po Vama, govori činjenica da ista ta Vlada nastavlja da uporno ignoriše svoju obavezu da obezbedi prostor za rad organa, koji bi ostvarivanju prvog prioriteta trebao da da odlučujući a ostvarivanju drugog značajan doprinos? I da još, uz to, u Nacrtu budžeta za taj organ predviđa sredstva koja su za oko 60% manja od projekcije koju je on dao u skladu sa elementima koje je Vlada sama prethodno utvrdila. Ja mislim - o hipokriziji.