Princ Ženeve

Kao običan papagaj, Princ nema veliki dijapazon reči. Samo ponekad, kao odgovor na neke ustaljene rečenice tipa "ko je ovde glavni dasa" ili "hoćemo li da papimo" počne da nešto mrmlja i ispušta nerazgovetne zvuke.

Mark je svom ljubimcu obezbedio potpuni komfor. Preko dana, kada ostane sam, Princ boravi u velikom kavezu koji zauzima negde trećinu osrednje kuhinje. Ovako veliki prostor, sa nekoliko nivoa "grana", obezbedjuje mu dovoljno slobode i mogućnost kretanja. Svakim njegovim pokretom pali se svetlo. Princ ima i sopstveni televizor, koji je programiran da se pali i gasi u odredjeno vreme kako bi mogao da pogleda svoje omiljene emisije na francuskoj televiziji.

U dvenoj sobi, Princ ima još veći kavez, ali pošto je on ovde kada Mark dodje kući, obično se popne na sam vrh kaveza. Za spavanje, Princ se povlači u kupatilo gde noćiva gore na tušu, odakle se i obilato olaškava zaseravajući kadu.

Marku sve ovo ne pada teško - ipak su on i Princ nerazdvojni prijatelji dugi period života. Najveći problem je kada Mark mora na put. Onda mora da ga odvede u poseban pansion za životinje, za koji mora najpre da ga vakciniše protiv raznoraznih bolesti, a zatim i da papreno plati tu uslugu. Par puta je moj šef, jedan od dobrih Markovih drugara, poslužio kao bebisiterka. Bez ozbira na njegovu žrtvu, nezadovoljni Princ ga je tri puta baš jako ukljunuo. Valjda mu nedostajao gazda.

Najvažnija promena je da Princ, kao društvena životinja (isko kao i hrčci, jazavci, konji i monge druge životinje) moraće se čuvati barem u parovima. Stoga će Mark morati da Princu nadje druga ili drugaricu! To će, zasigurno, sasvim poremetiti život dva usamljena dobra druga.

Zakon ima još nekoliko zanimljivih i zahtevnih rešenja. Svako ko u budućnosti bude hteo da kupi psa, moraće da prodje kroz posebnu obuku koja će se sastojati od teorijske nastave o potrebama i zahtevima životinja i praktičnih časova tokom kojih će učiti kako se psi šetaju i šta raditi u svakojakim situacijama koje se tokom toga mogu desiti. Prirodno, ovi kursevi neće biti baš jeftini, kao i sve drugo u Švajcarskoj.

Novi zakon propisuje da akvarijumi ne mogu biti providni sa svih strana, te da vlasnici moraju da obezbede prirodni ciklus smene dnevnog i noćnog svetla. Zlatne ribice su društvene životinje te potpadaju pod one gornje obaveze koje sprečavaju usamljenost.

Pošto su odredjene studije pokazale da ribe pate kada su upecane, ribolovci će morati da završe kurs o humanom pecanju riba.

Farmeri neće moći da drže konje ovce i koze vezane, već slobodne u oborima, niti će ih moći čuvati na površinama sa tvrdim podom.

Konačno, posebne odredbe su posvećene i držanju nosoroga, mada niko nema evidenciju da li ih uopšte ima i ako ih ima koliko ih je u Švajcarskoj.

Zakon je stupio na snagu 1. septembra, a sve odredbe će u potpunosti biti primenjivane tek za deset godina. To je period ostavljen vlasnicima da se povinuju onim malo težim zahtevima kao što su kursevi i veći kavezi ili prostori za čuvanje.