Balaševićev povratak u SC

Зафалило пара изгледа :)

Да не буде забуне, о ауторском раду горепоменутог немам лоше мишљење, напротив. Има песама које баш волим да чујем.

Није проблем ни кад крене да се увлачи публици, ретки су они који то не раде...

Случајно сам га гледао у Љубљани једном, ту се, полтронишући се публици, исповраћао и профекалисао по Београду само тако...
Другари који су га гледаи претходни пут на истим тим Крижанкама ми испричаше скоро исту причу...

Но, кад буђелар спласне, зна се - "мој Београд", где још може да одржи 2367 распродатих концерата за редом...

Vidite, gospodo beogradska, ljubljanska, užička i "ina", problem sa Novim Sadom i Balaševićem nije jednostavan. To da je on "naš", nije stvar rođenja ili porekla. On je naš, zato što već godinama priča neku našu, zajedničku priču. Da li je ta priča istovremeno i beogradska, zagrebačka, ... U mnogo čemu jeste, ali, verujte, mnogo je više ovdašnja jer je ponikla na sistemu vrednosti, na tradiciji i zezanjima koja potiču odavde.
Zato smo obično "kratkog fitilja" kad vidimo koliko koncetara drži u BG, a znamo kako ga retko viđamo u NS.
Opet, nije Đoletu zameriti (i to znamo), jer je Novi Sad uvek imao mrvice palanačkog rezona, pa nam onaj koji je naš vredi onoliko koliko ga drugi priznaju (što je Đole osetio na svojoj koži). Kao da ne priznajemo da neko ko je sa ovog asfalta vredi, ukoliko ga ne potvrde ti neki drugi.
A na temu Tita, "ulagivanja publici"...pesme "Računajte na nas"? Deco, mi matori volimo Balaševića, između osalog i zato što je sa nama podelio i naše vrednosti,ali I NAŠE ILUZIJE! Da, pevali smo "Računajte na nas" i voleli je, jer je u tom vremenu, na ovom našem prostoru TO bila poruka mladih da su spremni da brane to "bratstvo i jedinstvo", jer smo u to verovali! Danas je svaka analiza te pesme, van konteksta u kome je nastala - glupost.
A Balašević?
Šta da vam kažem? da ne postoji, trebalo bi ga ismisliti.
Ovako: Život svakog od nas bogatiji je bar za jednu njegovu pesmu. Nije li to više nego dovoljno?

Blago vama, Beogradjani....

Dragi prijatelji,

Nemam obicaj da postujem tekstove na blogovima ali sam ovog puta resio da napravim izuzetak. Naime jutros sam slucajno u prolazu, dok sam setao do prodavnice, video jedan naslov u Kuriru koji me je zapanjio .

S obzirom da sam osoba koja tezi da koristi sopstvenu glavu i koja voli da formira svoje misljenje o stvarnosti nezavisino od misljenja drugih ljudi, nisam sklon slusanju ili citanju traceva, sto ce reci da se nisam citalac zute stampe. Ipak, naslov " DVOJEZICNI PANONSKI GOVNAR" na naslovnoj strani danasnjeg Kurira me je sokirao i zaintrigirao tako da sam ga kupio ne bi li procitao trac ili istinu koju je Kurir objavio u danasnjem broju.

Nakon citanja pomenutog clanka sam resio da proverim navod ili izvor koji je kurir naveo Balasevic - Stih na asfaltu http://www.youtube.com/watch?v=1aztGt2e4mQ i iskreno sam se sokirao onim sto sam video i cuo. U nastavku je transkript recenice kojom pocinje snimak sa koncerta koji je Djordje Balasevic odrzao u Domasinecu u Hrvatskoj 2002 godine.

" Ja inace pevam na svom maternjem, hrvatskom jeziku, ali...ali postoji jedan problem mali u svemu tome, ja govorim jednu iskvarenu verziju hrvatskog, takozvani srpski...super se mi razumemo..."

Ja sam osoba koja uvek i svagda poziva na pomirenje, toleranciju i ravnopravnost medju ljudima i narodima. U dusi sam veliki jugo-nostalgicar koji se rado seca nekih lepih vremena u kojima smo svi zajedno ziveli.

Ono sto me je navelo da Vam svima napisem ovaj email jeste sto se osecam prevareno i povredjeno, kao Beogradjanin i kao Srbin.

Gospodin Balasevic i njegova cenjena supruga su nakon proslog ciklusa koncerata koje je odrzao u Beogradu dali sebi za pravo da Beogradjane osudjuju i proglasavaju nekulturnim primitivcima iz razloga sto ga Beogradjani posle koncerata nisu darovali tortama, cvecem i drugim darovima kako ti cini publika u Novom Sadu i nekim drugim delovima Vojvodine.

Gospodin Balasevic je cini se sebe zaista malo precenio, uz dopustenje i pomoc uvek otvorenih, toplih i dobronamernih Beogradjana pa je ove godine odlucio da pravi neke egzibicije na svojim koncertima u Sava Centru za koje postoji samo jedna vrsta karte, od 2.500 dinara.

Zaista je tuzno kada se neki domaci umetnik, koji pri tome nastoji sebe da prikaze kao humanistu, coveka otvorenog srca i postovaoca svoje publike usudi da potceni svoj narod i ucini svoje nastupe dostupnim samo onom bolje stojecem sloju Beogradjana, ne mareci pri tome za ostale.

Cin mi se da se gospodin Balasevic upustio u trku sa mnogo vecim, darovitijim, sebi doslednim i postenim muzicarima koji su za razliku od njega, otvoreno izrazavali postovanje prema divnoj beogradskoj publici.

Prosle nedelje sam bo na koncertu majstora nase narodne muzike, Miroslava Ilica. Cene karata su bile od 1.000 dinara, za one sa malo plicim dzepom, do 2.500 dinara, koliko su kostale karte za prvi red partera. I zaista, koncert je bio dostupan vecini ljudi koji su zeleli da uzivaju u glasu i pesmama M. Ilica.

Nedavno je, takodje, poznata grupa sa prostora bivse SFRJ, Novi Fosili odrzala koncert u Sava Centru nakon vise od 15 godina. Raspon cena karata se kretao od 1.800 dinara, do nesto preko 3.000 dinara. Ponovo, koncert je je ucinjen dostupnim vecini Beogradjana, uzevsi u obzir plateznu moc gradjana Srbije i opstu ekonomsku krizu.

Cini se da je gospodin Balasevic malo zaboravio koliko duguje Beogradu i Beogradskoj publici pa se zato ponasa tako bezobzirno i nipodastavajuci prema njoj.

Iz tog razloga Vas ljubazno pozivam da bojkotujete koncerte koje ce Djordje Balasevic drzati u Sava Centru u Beogradu od 12.12 kako bismo mu jasno stavili do znanja da pored velikog srca imamo i samopostovanja, da zasluzujemo bar deo one ljubavi ili ljubaznosti koje iskazuje na koncertima sirom Hrvatske i Slovenije.

Ako je Mik Dzeger mogao da udostoji srpsku publiku i nauci nekoliko prostih recenica kako bi se nasoj publici obratio na srpskom jeziku, mislim da je sasvim u redu da ocekujemo da nam se nas domaci umetnik, Novosadjanin i Srbin po nacionalnosti, obaraca na SRPSKOM jeziku na ne iskvarenom Hrvatskom!

Veliki pozdrav!

na vetar mu sa Karpata,
na Paore i znojne konje mu u kasu.
Mirise na ustajalo vino; i ceznju za violinom.
Na zvuk mu sa gitare i zapijene Sanjare.

Mirise ko tuga iz Violoncela duga.
Mirise na suzu, isteranu zorom
nakon stravnih snova.
Mirise na Ruzu iz rajskog mu vrta.

Cveta mu prica
iz secanja ranih.