Motiviši me nežno I

Dracenine "Mrvice"

Ako Kinez kad udje u neku javnu instituciju, recimo u Pekingu, na zidu ili stolu službenika vidi ovu sliku, odmah će mu biti jasno kako treba da se ponaša: ozbiljno i dostojanstveno i pritom može biti siguran da će se prema njemu odnositi na isti način, jer je ova slika simbol ispravnosti kineskih državnih činovnika. Ideogram pored cveta bele frezije znači otprilike „čist i nepodmitljiv". Niko zaposlene ne prisiljava da stave ovu sliku pored radnog mesta. Ostavljeno im je na volju da je trebuju ili da to preskoče... Savršen primer pravog načina da se zaposleni podstakne da prihvati poželjni obrazac ponašanja. Nema prinude, smanjenja plate, kritika, grdnji, omalovažavanja, isterivanja sa posla. Samo jedna sličica koja godi oku i duši zaposlenih i njihovih stranaka. Posao motivatora ona obavlja time što izlazi u susret nekim osnovnim ljudskim potrebama.

Osnova celokupnog čovekovog emotivnog života su potrebe. Zadovoljene ga čine spokojnim i srećnim, nezadovoljene pokreću da misli i deluje, uči, radi, napreduje, da se posvećuje uzvišenim ili manje uzvišenim ciljevima, da stvara umetnička dela, otkriva nove mikro i makro svetove, da plače, očajava, odustaje, tone u bespomoćnost, a zatim da se pridiže i ponovo pokuša da dodje do svojih ciljeva. Sistematski izostanak zadovoljenja potreba vodi u bolest i propadanje. Potreba ima mnogo i retko se dešava da je bilo koja od njih apsolutno zadovoljena, već se može govoriti samo o njihovom relativnom i privremenom zadovoljenju, pošto se potrebe stalno „obnavljaju". Što su potrebe bolje zadovoljene, razvoj ličnosti, čiji je cilj i ishodište zdravlje i ostvarenost, je brži i sveobuhvatniji.

Teorija motiva američkog psihologa Abraham Maslowa spada medju malobrojne psihološke teorije koje imaju široku primenu u radnoj svakodnevici (naročito u USA). Iako je postavljena još sredinom prošlog veka, bez nje ne mogu ni moderne menadžerske discipline kao što je npr. menadžment znanja, menadžment kriza, menadžment rizika. Ona je u medjuvremenu dogradjena i dopunjena modernim instrumentima, ali su njene teze do danas ostale na snazi u neizmenjenom obliku.

U knjizi Motivacija i ličnost (1954.) Maslov daje veliki doprinos nauci, izmedju ostalog time što produbljuje pojam 'motiv' pojmom 'potreba'. Za njega ne postoji, bar kod zdravih ljudi, motiv bez potrebe. Ali motiv može biti i sekundarne prirode tj. sredstvo za posredno zadovoljenje potrebe, a potreba je uvek krajnji cilj. Pritom potrebe deli na osnovne i druge. Osnovne potrebe su zajedničke svim zdravim ljudima i to u gotovo potpuno istom poretku, onakvom kakav je naveden u daljem tekstu. Pritom su samo nezadovoljene potrebe pokretači ponašanja. Zadovoljene potrebe ne učestvuju u organizaciji ponašanja ličnosti. One su prosto odložene 'ad acta' kao rešene. Nasuprot tome, nezadovoljena potreba potpuno zaokuplja pažnju ličnosti. Hronično izgladneo čovek misli samo o hrani, priča o njoj, sanja je. Može se desiti i da čitavu svoju životnu filosofiju oblikuje prema iskustvu osujećenja potrebe za hranom („više nikad u životu neću biti gladan.") Ovo se svakako odnosi i na ostale osnovne potrebe, s tim da su potrebe koje su preče istovremeno i snažniji organizatori ponašanja.

a. Fiziološke potrebe

b. Potreba za sigurnošću

c. Potreba za pripadanjem i ljubavlju

d. Potreba za cenjenjem i samopoštovanjem

e. Potreba za samoostvarivanjem

f. Želja za znanjem i razumevanjem

g. Estetske potrebe

h. Sloboda

Maslov slobodu da čovek radi ono što želi (ako se ne nanosi zlo drugima), da se slobodno ispolji, da istražuje i traga za obaveštenjima, da brani samog sebe, da brani pravdu, poštenje, istinu, red itd. smatra preduslovom za podmirenje ostalih osnovnih potreba. Iako se dvoumi da li da je uvrsti u grupu osnovnih potreba, budući da čovek na njeno lišavanje reaguje kao na lišavanje ostalih osnovnih potreba, ipak se odlučuje da je svrsta u preduslove, jer smatra da je ovakva reakcija na lišavanje pre posledica ugroženosti osnovnih potreba, nego na lišavanje same slobode.

Ipak naglašava da je značaj slobode jednako važan kao i podmirenje bilo koje osnovne potrebe i dodaje da tajnovitost, cenzura, sprečavanje komuniciranja ugrožavaju sve osnovne potrebe jer se tim lišavanjem onemogućava pristup podmirenju svake potrebe (ako nema slobode, čovek ne može da učini ništa za sebe, da stiče nova znanja, da se iskaže u umetničkom i drugom stvaralaštvu, da se suprotstavi opasnosti koja mu preti i obezbedi sebi sigurnost itd).

Ove potrebe se i u evoluciji i u razvoju jedinke i u svakodnevnom životu javljaju upravo navedenim redosledom i nema 'preskakanja faza': detetu ugroženom jakom bukom mora se prvo pružiti sigurnost tako što će buka prestati, da bi se kod njega javila potreba da bude voljeno itd. Tek kad je prethodna potreba zadovoljena, može se pojaviti sledeća. Da bi ličnost mogla pravilno da se razvija sve ove potrebe moraju bivati podmirivane u onom periodu kad se javljaju, ne pre i ne kasnije, pri čemu je bez ikakvog značaja da li je jedinka svesna potrebe ili nije (što je češći slučaj). Takodje, podmirenje mora da se desi preko odgovarajućih zadovoljavača. Nikakva zamena zadovoljavača ne dovodi do podmirivanja potrebe.

Pritom se ne može govoriti o potpunom podmirenju potreba, već o odredjenom stepenu relativnog zadovoljenja, što će reči da su kod većine normalnih ljudi sve osnovne potrebe istovremeno jednim delom zadovoljene, a drugim nezadovoljene. Što je potreba preča, ona je kod normalnih ljudi bolje podmirena, a one kasnije navedene bivaju sve manje i manje podmirivane. Maslov, zapravo, smatra da je tolerancija na osujećenje utoliko niža, ukoliko su potrebe preče. Drugim rečima, tek ako je čovek sit, napojen, siguran itd., pojaviće se sledeća potreba. Nasuprot tome, čovek ne mora da bude potpuno samoostvaren da bi se pojavile kognitivne ili estetske potrebe.

Na ovoj teoriji moderni menadžment gradi podsticajne sisteme oblikovane prema ljudskim potrebama. Izlazeći im u susret organizacija dobija efikasniji rad, lojalnije zaposlene i zdraviji kolektiv.

U sledećem postu detaljnije ću izložiti osobine ostvarene ličnosti i društvene aspekte razvoja ličnosti i ostvarenja.

Linkovi

Maslow Hierarchy of needs

Abraham_Maslow

Abraham Maslow