meni ovde nesto nije jasno

Ko je ugasio svetlo na Blogu B92? Gde su ljudi, gde su VIP autori. Gde su Biljana, Srdjan, Dejan, Medenica? Vidim da se Jelena jos uvek tu i tamo javi, kao i Jasmina. Kao sto napisah u naslovu, meni ovde nesto nije jasno. Sinoc sam odvezao Bo kod drugarice u Koce Kapetana i krenuo ka Kalenicu i dalje ka Bulevaru. Na trafici, cosak Baba Visnjine i Krunske, sam zastao da kupim cigarete i dobio opomenu da smirim dozivljaje, od meni poznatog coveka. Radi se o mom ucescu na Blogu. Naravno da sam mu rekao da me boli ona stvar za njega i njegove partijske kolege i uz obecanje da ako ga opet vidim nece proci neosisan, lagano sam usao u kola i otisao. Neki celavi degen, valjda njegov najbolji drug, za pare,  me je kao', fokusirao pogledom. Ja sam mu poslao poljubac.

Malo sam zbunjen danas. Pustio sam da prenoci. Ne znam zasto se neko osetio uvredjenim ako ja u svom licnom dnevniku (blog) iznosim svoje impresije i podsmevam se tim satro ljudima, kojima i ovaj covek pripada. Ustvari, to su oni. Smeta mi bahatost i prostakluk. Smeta mi alavost i nevaspitanje. Posto ocigledno takva lihvarska ekipa, koja se prepoznaje u mojim pisanijama (najiskrenije nemam pojma o kojim se Blogovima radi) ima podrske svih struktura drustva, ja cu malo da zacutim. Trudna mi je zena. Necu da me neka budaletina spopadne sa ledja u mraku. Drugacije verovatno ne umeju. Predajem se. Predali su se mnogi moji prijatelji. Osecam se usamljeno. Nisam najsretnije uklopio u ovu tranziciju. Nekada mi je utociste bila 92-jka, sada mogu samo da mi ponude "kravicu" u jutarnjem programu, i Djanija u svakom momentu. Valjda je to tradicija promovisanja pravih vrednosti. Ovo je vreme predsednika odeljenskih zajednica i odlikasa.

Ne bih da pravim probleme Veranu i Restaku, mada ne mislim da bi me branili. Ja sam ovde na blogu samo potrosna roba. Boli njih dupe za Duleta Glavonju. Ucinili su mi uslugu da pisem Blog. Ucinili su mi uslugu da svaki bolid moze da mi pokaze koliko je mocan u odnosu na mene. Nikakvo zadovoljstvo ja nemam od ovoga. Moja borba se pretvorila u dosadu. Moja borba je izazvala polusvet da me ceka iza coska. Da se razumemo, ja se ne plasim za sebe. Bas me briga. Ali ima neko ko se plasi za mene. Ja moju Bo necu izneveriti i izloziti je patnji zbog svoje "hrabrosti". Ne moram ja uvek da budem najgori.

Samo mi zaista nije jasno da neki ljudi misle da su besmrtni?! Svi cemo jednoga dana poloziti racune. Ja sam spokojan, moji su placeni.

Muka mi je i boli me glava. Sta se ovo sa nama desilo. Pobedila nas je narodna muzika Lakih Pingvina. Ne kapiram moc, niti cu je ikada ukapirati. Nije sve u parama ima nesto i u zavodjenju. Ima nesto u recitovanju. Procitao sam negde da sam urbana legenda. Umro sam od smeha. Nisam ja to, ja sam majmun. Nisam cak ni kralj Dzungle. Nego Citin ortak. Sporedni kolosek. Putokaz ka dole. Ja ne postojim.

Sada sam tek provalio sta mi je. Ja sam ustvari tuzan.