General Ponoš,Šule i politika odbrane....

Danas nam je generl Ponoš saopštio da Srbija nema politiku odbrane. To je veoma jaka izjava i u kom god je kontekstu tumačili treba imati u vidu da je ona došla od Načelnika štaba vrhovne komande.

Nakon takve izjave jasno je da mora otići ili ministar odbrane koji je zadužen za tu politiku ili pak Načelnik štaba. Otići će Načelnik štaba i to je za mene loš razvoj događaja. Da će tako biti govori jasno današnji događaj u Moskvi gde je uz svečano rukovanje našega predsednika Tadića i ruskoga predsednika Medveda, Rusima svečano izručen NIS sa sve monopolima, a uz njihovo obećnje da će za koju godinu videti šta će biti sa gasovodom.

Tadić je danas, uručujući NIS Medvedevu, izjavio kako se Srbija nalazi na pola puta između Rusije i Evrope i da će njen ulazak u EU koristiti Rusiji kao i njenim građanima. Izjava, da se smrzneš od toga koliko je besmislena.

Medvedev je poentirao izjavom da su Rusija i Srbija "strateški partneri". Još kad im izručimo EPS bićemo i više od toga. Zagrljaj će biti tako čvrst da će teško biti prepoznati ko je ko...

Nakon ovako nanizanih događaja i izjava postaje razumljiv Šutanovčev intervju "Figarou" od pre dva meseca gde je on kazao kako bi se moglo dogoditi da se Srbija okrene Rusiji i tamo potraži podršku jer je očito EU dobro ne razume. Jasnije je naravno i ono što već danima priča Vuk Jeremić "kako je Rusija najvažniji bileteralni partner Srbije". Postaje razumljivo i to zašto je Jeremić pored ostaloga, a za rusku ljubav glasao protiv rezolucije EU u UN kojom se tražila osuda Irana zbog kršenja ljudskih prava. Danas smo mogli pročitati da Rusija intezivno naoružava Iran a da to izaziva veliko nezadovoljstvo SAD-a, Izraela i EU.

Očito je da Tadić, Jeremić i Šutanovac govore istui rade istu stvar. Očito je također da se Srbija okrenula na istok i da priča o EU u njenoj političkoj klasi postoji tek reda radi.

General Ponoš je propzapadno orjentisan oficir sklon jedinoj normalnoj bezbedonosnoj politici koja podrazumeva evroatlanske integracije, dakle i NATO i EU. Jedno bez drugoga ne ide. Ne može se biti "partner sa Rusijom" naročito ako si mala i beznačajna zemlja a da hoćeš NATO i EU.Partner sa Rusijom možeš biti u tim okolnostima ako se ponašaš kao Belorusija ili Hugo Čavez...

Dakle u danu kad je Tadić otišao u Moskvu, general Ponoš je odlučio saopštiti da politika evroatlanskih integracija u Srbiji ne postoji. Stavio je pečat na istinu iako je do te istine i prosečanom posmatraču bilo moguće doći.To je dovoljno da uživa moje poštovanje. Pokazao je da ima petlju, razum i čast, te da mu karijera nije najvažnija. To u vojskama nije čest slučaj.

Sada će uslediti konsultacije, svih ovih političkih rusofila što pričaju o Srbiji kao kućiu sa više vrata. Tadić, Nikolić, Dačić, dogovoriće se oko novog komandanta a kriterijum će biti da taj govori "ruski"..

U takvim uslovima bi se moglo dogoditi da se srpsko društvo ponovo militarizuje, a Rusi zatraže da kao odgovor za širenja NATO na istok, baš u Srbiji instaliraju neke svoje "štitove"...Neće valjda...mada poučeni raznim gadnim iskustvima znamo da se ovde najlakše realizuju negativni scenariji...