Kupovina pre svega

Prava sam kupoholičarka. Sebe jako često obradjujem raznim stvarima, a imam ih toliko mnogo da ću uskoro morati da kupim veći stan kako bi ih sve smestila. Zbog te moje totalno neskromne sklonosti ka kupovini, pokloni koje dobijem me obraduju, ali nekako ta radost,  zbog mojih čestih kupovina stvari za sopstvenu upotrebu, vremenom je sve manja i manja. Nije ni čudno, kada si stalno radostan, onda ne primećuješ da si zapravo radostan. To ti dodje kao normalno stanje. Tako je i sa poklonima koje dobijam. Ali sa poklonima koje dajem ipak je malo drugačije. Tu se stvari nekako tjanastveno prepliću. Em je u pitanju kupovina, em su u pitanju pokloni za druge. Ja se radujem što kupujem u prvom redu, a onda se radujem što ću da obradujem druge ljude, a onda se i oni raduju kada dobiju poklone , pa onda se ja ponovo radujem što se oni raduju i tako u krug. Sveopšta radost. Ali o poklonima ću drugi put. Ipričaću detaljno o svojojoj fantastičnoj sposobnosti da kupim adekvatne poklone drugeima nekom drugom prilikom, a sada da se prvo pozabavim fenomenom kupovine. Dakle kupovina pre svega.

Za mene kupovina predstavja nesto u čemu sam neprikosnovena. Jednostavno ja to umem da radim, tu postižem zapažene uspehe, a kad još kupujem za druge onda neizostvano dobijam i priznanje u vidu osmeha na licu osobe kojoj sam predala poklon.

Osim toga nikda mi nije teško da odem u kupovinu, noću, danju, ujutro, po mrazu, po tropskim vrućinima, kiši, magli. U kupovini uživam u svim vremenskim uslovima u svim gradovima i zemljama. Kao primer navešću vam 2 kišobrana koje sam kupila na dva različita kraj sveta, a koja sam zaista obozavlala. Jedan zlatni na rasklapanje sa doživotnom garancijom kupila sam u jednom šoping molu u blizini Washingtona. Drugi je kupljen u Preševu u maloj neuglednoj radnji dugačak, sa velikom u tigrastom dezenu a po rubu oivičen crnim. Imao je divnu drvenu dršku.  Oba sam izgubila na žalost. Za ovaj zlatni još ima nade, jer sam ga pozajmljivala par puta Tijani i nakako da pitam da li je ostao kod nje još uvek.Onaj tigrasti je ostao u jednoj firmi koja se preselila i ne mogu da ih jurim po Beogradu,  a i kupila sam drugi, sličan koji mi se više slaže sa mantilicem u istom tigrastom dezenu. Osim toga imam pristojnu količinu kišobrana jer sam uzela sam jos jedan beli na rasklapanje, i jedan veliki običan ljubičasti. Ljubičasta boja je sada IN. A imam i zuti i još jedan beli....ma sasvim dovoljno da ne poksnim i da mi se pojave loklne! Sada njih trenutno najviše volim. Mislim te kišobrane. Onaj tufnasti na rasklapanje mi stalno stoji u kancelariji da me slučajno ne bi iznenadila neka kap kiše i pokvarila mi koncepciju frizure.

Svoju skolonsost ka kupovini sam primetila prvi put kada sam počela da zaradjaujem pristojnije plate.  Ranije se nisam tako ponašala. Nekako sam ja izgleda bukvalno shvatila da novac služi tome da bi se trošio. Nemam nikakav poseban odnos prema novcu. Uglavnom  imam dovoljno para za ono sto mi je potrebno da bih obavila potrebne kupovine za sebe i druge. Mozda je tajna i u tome što ne zelim skupe stvari.  Zelim ih samo po nekada i tada malo pričekam dok ne prikupim novac i onada i njih kupim.

Primetila sam da neke stvari koje posebno volim imam ih u izobilju. Na primer čizme. Sramota me je da prizanm koliko para imam.O cipelama i sandalama necu ni da govorim. Takodje, zapazam da imam ogroman broj šalova kapa i rukavica a prisutne su i zančajne količine veša i farmerica. Jedno vreme sam volela košulje, ali sada više ne. Imam  još  i ogromne količine lakova za nokte. Neke koje su se osušili jer nisam stigla da upotrebim bacila sam juče. Sa tašnama, haljinama, novčanicima sam umerenija, ali injih imam u više primeraka. Posudja i tanjara i časa imam koliko mi treba, a ako nastavim da lomim ovim intenzitetom moraću da dokupim. Parfema imam nekliko ne previše i svaki je za odredjeno raspolozenje. Šminke ne previse...ma da sam juče dok sam sredjivala ormane otkrila jednan neseser prepun karmina. Ima ih previše, a ja ih trenutno ne koristim zamnila sam ih sjajevima za usta. Imam mnogo diskova i knjiga, ali to ne brojim oni su rasuti svuda, u stanu u kome sam trenutno je samo mali deo, uglavnom najdrazih u ostalim su oni ostali koje isto mnogo volim.

Prosečni ljudi se tako ne pronašaju.Pitam se da li će ikada nesto od onoga što sam želela ostati nekupljeno. Eh da ima jedna stvar koju već dugo zelim a nikako je ne kupim. To je pas! Novac naravno nije problem. Problem je nedostatak prostora i vremena. Prostor cu uskoro rešiti...za vreme ne znam.