Drina

 

 

Prelazim te nocas kao mnogo puta do sad…mirna si i pitoma,barem naizgled. Tvoj sum ipak jezivo jeci u ovoj potpunoj tmini.

Kao da glasovi mrtvih dopiru iz tvoje utrobe, glasovi mnogobrojnih cije si duse uzela, zivote uskratila, a leseve nosila. Prokleta si Drino, prokleta.

Stojim na sredini mosta, zagledan u tvoje crnilo. Crna si,najcrnja. Pa i crni Dunav, sto izvire na Crnoj planini i uliva se u Crno more prema tebi je nasmejan i vedar. Njegov tok je, u poredjenju sa tvojim, veseo i zivahan…a tvoj tok Drino-zapetljan i krvav. Nek ti je na cast…

Zasto nocas tako ruzno o tebi pripovedam, pitas se sigurno. A odgovor znas i sama, nisi ti glupa. Niti glupa, niti nevina. Eh, pa tolike si vekove starija od mene, i to kakve vekove. Sve one najgore u kratkoj istoriji ovih nasih napacenih dusa na Balkanu sto zive. Pupak zivota nazivaju ove nase prostore ideolozi i romantici…pa ako je to pupak zivota, sta si onda ti, krivudava reko? Zlocudni tumor koji je odavno napao to nevino dete balkansko, i razorio ga nepovratno.

Nikada o tebi nisam razmisljao kao o reci, uvek kao o granici, a ti to i jesi. Uvek bila, i uvek ces biti. Niko nikada nije posedovao obe tvoje obale, niti ce. Cepala si Drino sve na sta si naisla…drzave, porodice, duse. I niko se nikada nije mogao odupreti tvom ubilackom toku…nekada davno si i najvece carstvo –rimsko,na dva dela polomila. Tu, na tebi, granica je stvorena, i duhovna i ovozemaljska. Granica dva dela carstva, granica dve razlicite kulture jedne iste vere…

I vazda su preko tebe letela koplja, meci ili projektili. A ti si gledala, i kao lukavi gladni krokodil cekala jedan nesmotren korak potencijalne zrtve. Kad bi ga docekala, reagovala bi munjevito, progutala plen, i onda se opet primirila…tvoja glad bi bila utoljena, ali samo na kratko. I tako iznova i iznova…nema tvojoj krvozednosti kraja, to si barem dokazala.

Ima ona stara, kazu ljudi “ispravljas krive Drine” …kazu ljudi,ali sa ove strane, sa one druge kazu drugacije: “ko ce krivu ispraviti Drinu”. Pa i jednu poslovicu, narodnu misao, morala si da podelis. Ne moze na jednoj obali da bude isto kao na drugoj, ti to ne dozvoljavas. Uostalom, nema ni veze, ne daj Boze da te neko ispravi, kakva bi to samo nesreca bila, ko zna dokle bi onda bedu donela…

Gledam te nocas sa ovog betonskog zdanja koje vestacki tvoje obale spaja…sa jedne strane vidim ravnicu, sa druge strane brda i planine-nestvarno deluje taj prizor. Kao da svojim talasima vekovima sa jedne strane uzimas, a drugoj strani dajes…igras tu cudnu igru cija pravila samo ti znas. Jadna si i bedna u mojim ocima zbog toga. Znam da te to ne dotice, ali tako je…

Vekovima su ljudi pokusavali da povezu tu ravnicu sa tim brdima, gradeci mostove, te simbole mira i slobode…te si neimare ti sa smeskom gledala, jer si znala da ce tako samo smrt lakse prelaziti sa obale na obalu. I Andrica si prevarila, reko pogana. Tog velikana pisanih reci si naterala da napise koje slovo o tebi, da dobije najvecu nagradu koja se dobiti moze, a imam utisak da je sve to bio samo tvoj licni marketing. Htela si da ceo svet cuje tvoje ime, i uspela si u tome. I zadovoljna si zbog toga, jel' da? Ma jesi, cujem tvoj zlokobni smeh u ovoj noci bez mesecine…

Ma samo da sam neka vlast, izbrisao bih te sa svih karti, iz svih svetskih atlasa. Ne bi niko znao kako se zoves, to bi te ubilo. Ubilo bi te jer ti zelis da se za tebe cuje, da se za tebe zna. A ja bih ti to uskratio, i onda jednog dana opet dosao na ovaj isti most da ti se smejem, isto ovako prkosno kako ti to meni cinis sad. To bi bio moj trijumf, trijumf malog coveka spram aveti proslosti, sudije i egzekutora nasih predaka i njihovih predaka. Ma mozda bi me u samrtnom ropcu i progutala, neka…ne bi mi bilo zao ako bih ti poslednji bio.

Oprastam se od tebe nocas, necu ti reci zdravo, nisi to zasluzila. I odlazeci, cujem tvoje zadovoljstvo-uspela si i mene da nateras da o tebi razmisljam u ove sitne sate, izvojevala si jos jednu pobedu i sad mozes mirna da cekas sledeceg prolaznika. A mene ostavljas razjedenog da razmisljam o recima Ljube Tadica na kraju filma Mars na Drinu, kad pred samu smrt izgovara te tako proste, a opet najiskrenije reci, koje sam i ja mnogo puta izgovorio: “Drino,jebem ti…” U te tri tacke, tom nastavku misli koje u filmu glumac nije uspeo da izgovori jer ga je smrt prekinula je sadrzano sve ono sto generacije o tebi misle, ono cega sam ja mali deo tebi u lice nocas izgovorio...i izgovaracu dok sam ziv



Drino,jebem ti...