Svecko, a naše! (Vinetu, Hari Luck i Tarzan su Srbi)

mislim da se ne radi o proslavljanju licnosti ili glumca, vec vise osobina / kartekara Rokija kao borca (koji se ne predaje, i vraca se iz anonimnosti - nesto kao "ne moze nam niko nista jaci smo od sudbine...."

Pierre Brice!

kao pisca (prosto neverovatno cak mu ni Cher nije ni blizu), negde sam procitao da mu je deda bio Srbin (loza Sekulovicha) ...

Capitan Ramon Diaz de la Escosuraili kasnije
M. Gisela
kao i
Hobble-Frank
sto da ne i
Karl Hohenthal
za promenu
D. Jam
i na dalje Prinz Muhamel Lautréamont, Ernst von Linden, P. van der Löwen, Emma Pollmer, Victor Sekulovich Treci
i na kraju Franz Langer

a ti Nsarski si potpuno promasio temu, bavi se naukom jer je mnogo interesantnije.
Sta sad, po tebi nijednom strancu ili izmisljenom stranom liku nesmemo da dignemo spomenik, jer eto imamo mi mnogo zasluznih Srba, ili ti: nesmem da dignem spomenik Maradoni jer eto Piksi je isto dobro igrao fudbal?
Spomenik Rokiju je nesto najbolje sto se desilo tom selu i kako turisticki tako i moralno. Roki simbolizuje sve ili vecinu naj ljudskih osobina, koje itekako nedostaju Srbiji i Srbima, prema tome ziveo Roki.

ali spomenik Paja Patku, ili sl. je ipak malo previse, a i "sto je juznije to je tuznije"...

jeste li Vi predstavnik SPC u rasejanju, ako jeste kako gledate na ove dogadjaje oko ovih spomenika.
Da li mi imamo ovde u zemlji jos "zasluznih" ili sada moramo i to da uvozimo...

da pitam oko "osvestavanja" spomenika, kako je to proslo i kakva je beseda bila tom prilikom u Zitistu, ako to znate kojim slucajem.

Kao ideja moze da se rasiri po svim nasim krajevima i da podignemo spomenike, osvestamo ih. List nije tako duga, npr. trenuto ovi likovi mi padaju na pamet:

1)Miki Mausu
2) za Paju Patka sam ves objasnio
3) Vinetu i saradnici
4) Don Korleone
5) Haidi takodje
6) kao i Mini
7) tu bi bio i Alan Ford
8) Zagor i kapetan Mark
ostale dopisite pozelji

kako rece "vraticu se", mozda bi mogi da otvorimo ziro racun za te potrebe i pomognemo svima njima da ostvare svoje snove? Podigli bi nepotrebne spomenike, novine po svetu bi pisale o tome, turisti bi navalili da vide ta cuda, Velja bi napravio puteve, sve u svemu ogromnim koracima bi odmicali napred...

Javili Dzordzu Dablve. nakon sto su Rusi nedavno poboli zastavu na Severni pol:
"The Russians are claiming the North Pole!"
A on ce na to: "So what, we can claim....hmmmm.... East Pole:)!"
:)))))))))))))))))))))))))))))))))

Mungos, The Joj, Umrecu! :))))))))))))))))))))

"Tko je glup - ne vrijedi!" (Nisam ja, majke mi:))))))

sa politicke strane gledano, predstavnik "HATO drzave" Roki Balboa, a ovamo ima spomenik u srcu junacke Srbije.

Koliko se secam, Roki je u jednom od njegovih filmova tukao bespostedno onu grdosiju od Rusa.
Kako ce sada principjelna ruska politika da gleda na to i nastavi da brani nase interese svuda po svetu?

Mozda bi bilo dobro da podignemo spomenik i tom ruskom filmskom bokseru (koga je glumio neki Amer, Mungosov ortak) pored tog crnog Rokija i tako napravimo balans.

pre par dana stavili Hilari u Muzej seksa

ovih dana albanci postavljaju Klintona na Bulevar Bila klintona

bez komentara

hrvati se jos odavno zahvalili Genseru na Bracu. Uz njega i Tolstoj, Papa i jos par njih

Gandija ima po celom svetu

ovima u Darfuru vec izgledaju ko skulptura, pa nikog ne zanima da se time bavi ni da im pomaze. Nebitni

A ovo moj omiljeni umetnik koji sad ucestvuje na velikoj izlozbi, a niko ga ne pominje pa reko ajd bar malo ja


Zitnicani nisu imali srece sa poplavama i odronima pa pomislili da stave Rokija jer je bio underdog kao i oni te da im se sreca okrene
Srecno

Šta vam je, ljudi? Pa građani Žitišta su prosto pratili svetske trendove, globalizacija, itd... Da su podigli spomenik Bati Živojinoviću, na čitavo mesto bi bila zalepljena klero-naci-ovaj-onaj etiketa...

Da sam ne bih improvizovao odgovor evo jednog teksta iz MAGAZINAVODA..koji moze biti poucan. Na zalost bio sam u Odboru za kulturu i informisanje Skupstine Srbije u periodu 2001/2003...i sta da kazem, osim da konstatujem da za to vreme nismo usvojili ni jedan zakon iz oblasti kulture.Ta cinjenica, vec sama za sebe, dovoljno govori....
BKC

KONZERVACIJA I VREDNOVANJE BASTINE U FRANCUSKOJ
Oko 75 miliona stranaca svake godine prelazi granice Francuske, privučeno raznolikošću i lepotom krajolika, blagošću klime ali pre svega saznanjem da Francuska poseduje jednu od najbogatijih i najbolje očuvanih baština na svetu. Njena slava je takva da francuski sistem zaštite i vrednovanja kulturnih dobara služi kao uzor u svetu. Naime, Francuska poseduje jedan od najstarijih, najkompletnijih i najverovatnije najkompleksnijih pravilnika na svetu, ali ima i široko iskustvo na polju konzervacije i vrednovanja svoje baštine. Na njeno iskustvo se pozivaju mnoge zemlje istočne Evrope, Azije ili južne Amerike.
Razvoj zakonodavstva o baštini
Pojam baštine nastao je za vreme Francuske revolucije i stvaranja kolektivne svesti da nekadašnju kraljevsku, crkvenu ili plemićku svojinu, bila ona pokretna ili nepokretna, ne treba uništi iako simbolizuje bivši režim, već je treba proglasiti nacionalnim dobrom i kao takvu sačuvati. Ovaj pojam se prvo odnosio na istorijske spomenike. Spomenik je simbolični element koji sadrži u sebi sećanje zajednice i otelotvoruje njene osnovne vrednosti. Po definiciji, spomenik je izuzetan i vredan. Zahteva brigu i tretman kako bi se očuvala njegova istorijska vrednost i značaj i povratilo u prvobitno stanje oštećeno ili uništeno.
Ovaj koncept brige o spomenicima je opstao u vreme Carstva, zatim Restauracije, a dobio je političko tumačenje u vreme Julske monarhije, kada je 1830. ministar Fransoa Gizo (François Guizot) postavio temelje službe zadužene za istorijske spomenike ustanovivši prvu funkciju generalnog inspektora istorijskih spomenika. Četiri godine kasnije, pisac Prosper Merime je imenovan na tu dužnost i ostaviće duboki pečat svojim strastvenim radom. Godine 1837., zahvaljujući formira se Viša komisija za istorijske spomenike, u kojoj se ustanovljava, od 1840., prvi spisak zaštićenih spomenika čija je državno subvencionisana restauracija poverena odabranim arhitektima. Među njima je bio i mladi Eugen Viole Ledic (Eugène Viollet-Le-Duc). Stvorena je služba istorijskih spomenika, jedna od prvih te vrste u svetu, koja će od tada razvijati svoje delovanje. Ali Francuska će tek kasnije i postepeno stvoriti zakonski okvir neophodan da bi država radila u korist svoje baštine. Naime, biće potrebno sačekati 1887. godinu da bi se usvojio prvi zakon koji će postaviti legalne temelje radu službe istorijskih spomenika. Tek 1906. godine će biti usvojen skup zakona koji štiti prirodne lokalitete. Naime, u 20. veku će se razviti i proširiti odgovarajući francuski sistem zakona i pravila. Evo nekoliko važnijih etapa razvoja tog sistema :
31. decembar 1913. : Zakon o istorijskim spomenicima. Ovaj zakon, postepeno dopunjen amandmanima, i danas je na snazi. Uspostavlja dva stepena zaštite : "klasifikaciju" ili "upis u Dodatni inventar (registar) istorijskih spomenika" ;
2. maj 1930. : Zakon o zaštiti prirodnih spomenika i lokaliteta umetničkog, istorijskog, naučnog, živopisnog ili legendarnog karaktera. Pojam spomenika rezervisan do tada za ljudske građevine proširuje se na prirodne elemente, ali posmatrano sa vrlo antropocentrične tačke gledišta ;
402
27. septembar 1941. : Zakon (potvrđen 1945.) o pravilima o arheološkim iskopinama omogućava državi da kontroliše svaku intervenciju u vezi sa iskopinama. Biće potrebno sačekati zakon od 17. januara 2001. o preventivnoj arheologiji da bi se prvobitni zakonski tekst dopunio odredbama o strožem čuvanju iskopina kao prilikom velikih radova uređenja ili opremanja ;
25. februar 1943. : Zakon (potvrđen 1945.) koji dopunjuje Zakon iz 1913. tako što definiše "okolinu", zonu u poluprečniku od 500 metara oko klasifikovanog ili registrovanog spomenika ; Svaka intervencija u spomenutoj okolini (rušenje, gradnja ili uređenje) iziskuje prethodnu dozvolu lokalnih nadležnih organa, arhitekte Građevina Francuske ;
4. avgust 1962. : s obzirom na masovne intervencije u cilju modernizacije gradova i na odgovarajuća rušenja, Andre Malro (André Malraux), čelnik ministarstva kulture koje je uspostavljeno 1959. godine, daje na usvajanje Zakon o zaštićenim sektorima i restauraciji nepokretnosti. Tekstom zakona utvrđena su istorijska gradska jezgra kao delovi baštine, koja su, zahvaljujući "planu za očuvanje i vrednovanje," na taj način spasila istorijsko srce najvažnijih francuskih gradova, posebno četvrt Mare u Parizu ;
1964. : Andre Malro još jednom pokreće ideju o Opštem inventaru spomenika i umetničkog blaga Francuske, i dan danas aktuelnu široku operaciju čiji je cilj da snimi i analizira sve vidove baštine. Inventar je postepeno postao metodološka osnova za zaštitu, ali i za svako delovanje čiji je cilj isticanje vrednosti ili uređenje gradske ili seoske teritorije ;
1983. : Zakoni o decentralizaciji utvrđuju globalnu odgovornost države za baštinu a teritorijalne zajednice su pozvane da se pridruže akcijama u okviru svojih ovlašćenja ;
10 juli 2000. : Zakon o zaštiti nacionalnog blaga omogućava državi da otkupi umetničke predmete ocenjene kao suštinski važne za državne zbirke a u cilju sprečavanja njihovog izvoza. U Francuskoj se pojam baštine postepeno širio tokom 20. veka, krećući se od izuzetnog spomenika do domaće gradske ili seoske baštine, od izolovanog vrednog komada do skupa građevina i krajolika. Ova tendencija je išla dalje : od zgrade do komada nameštaja, od materijalnog do nematerijalnog (posebno se proširila na etnološku baštinu, sa svim njenim umećima, običajima …).
O tome svedoče sledeći najpoznatiji primeri : dvorac u Versaju, dvorci na Loari (Šambor, Aze le Rido …), opatija na Mon Sen Mišelu, katedrale ( u Rensu, Šartru, Parizu …).

Žan-Mari Vensan

gojka matica koji je slao slike nasim kucnim prijateljima. mi smo se kao klinci lozili da idemo u holivud i postanemo
glumci i glumice. u fazonu kada je on uspeo sto ne bi i mi. pa smo se po ceo dan igrali kauboja i indijanaca. u zavisnoosti od potrebe scenarija meni bi se menjala uloga izmedju barmerke ili skvo. pa smo onda ubacili malo i likove iz crtanih romana: anna cetri pistolja! komadant mark...

лутам валетом већ деценију.знам је ко џепа свога. све сокаке, бедеме одбранбене, п(и)јацете. е кад се њих такох уочавам на једној сеновитој те скрајнутој од вреве (недалеко ми од пансионата ди квартир имам), 1 времешни постамент, ал без Заслужног озго, има томе пар година . појаснише ми да је фигура ( у бронзи одливена једног од значајнијих грандмастера овдашњих ) стара преко 200 августа те се посебним поступком третира у лабораторијама института за старине уриму суседном и да ће то . . . . потрајати .
јер, са тиме се нежури. ревитализациа је поступак ,а не збрз.
пасте сад идеје. сремачки нестрпљив да исчекујем признања могућа планирам да се узпентрам једног сумрака на постамент са својим ( досад објављеним) књигама подмишком и погледом мудро забринутим над судбином галаксие, те у лежерном ставу . . .полако навикавам пролазнике, сат, 2 дневно, на ја.слутим . . временом . . ти исти пролазници ће се намамити и већ као да у уху слушам дијалога кад послом спречен небудем шенио накамену у пози
- неманам нешто новог споменика
- па cherevichan иније споменик, он је он
- ма cherevichan је споменик, а не он

Само незнам штаћу зголубовима.усраћеме ко и претходника чије место намеравам сујетан, а нескроман притом, узурпирати.

Eto sta sve znamo mi blogeri. Da nas neko za nesto pita svet bi bio sigurno bolje mesto za zivot. Ne bih da zvucim kao neka druga pratilja na izboru za mis, ali ne bi bilo ratova, siromastva ni globalnog zagrevanja.
Ovde se radi o dve stvari: o pokusaju jednog malog mesta da po svaku cenu izadje iz anonimnosti. Pa ako su zbog toga postavili bistu Rokija, neka su. Zitiste spada u najsiromasnije opstine Vojvodine i ako ce im ovo pomoci da poboljsaju lokalnu ekonomiju trebalo bi da ih podrzimo. Oprosticemo im na neobavestenosti. Uzgred zahvaljujem se autoru ovog bloga sto je na jedno mesto prikupio sve ove podatke koje sam(gotovo sve) vec negde cuo. Oprosticemo im i na neoriginalnosti, jer su nedavno Mostarci podigli bistu Bruce Lee-ja. Druga stvar je mnogo opasnija: ovo daje priliku nekima da relativizuju sve one koje smo do sada vajali u bronzi, mermeru ili betonu. Bez obzira na ideologiju, politicki ili umetnicki angazman ili politicki znacaj. Podseticu Vas da je nedavno podignuta bista Zorana Djindjica u Prokuplju ili Kursumliji, ne secam se. Vi malo razmislite, pa ce Vam biti jasno.

P.S. Predlazem da na Uscu kod zgrade bivseg CK napravi pista i postavi propisna signalizacija kako bi nasa vanzemaljska bratija mogla da sleti. Ako ce uopste dolaziti, neka dodju kod nas. Jedino nam oni mogu pomoci

nije Srbin, ali je "naš" ;-)


Organizator je pri otvaranju rekao ovo:

Ne podižemo spomenik glumcu, ni liku kojeg je glumio, već samoj ideji pravde u osobi najkarizmatičnijeg majstora borilačkih vještina 20. stoljeća.

Glumio je mnogo "vani", a najvise u Italiji. Najpoznatija je njegova uloga Odiseja u istoimenom filmu iz 1966.

Da, ali sve su to likovi iz 20-30....-60-ih godina. Momci koji su podigli ovaj spomenik pojma nemaju ko su oni (posto su njima trebali da dizu spomenike neke prethodne generacije). Oni su digli spomenik onome koga se secaju i kome se "dive". I to je to. Tako da mislim da je pitanje: Zasto se u ovoj zemlji setimo zasluznih ljudi sa ogromnim zakasnjenjem?
Mislim da ovo moze i da se prosiri na to da se ljudi ovde vrlo brzo zaborave, i ljudi i njihov doprinos ovoj zemlji.
Pretpostavljam (po nadimku) da ste iz Novog Sada, ja sam iz Beograda. Najveci broj spomenika ovde je koncentrisan u centru grada. Sto je potpuno bez veze. A i ti spomenici su u tako jadnom stanju da je to stasno (mogao bi neko da slika spomenik Knezu Mihajlu koji je potpuno isaran). Ja ne znam koji spomenik ima na Novom Beogradu, naprimer, a o ostalim delovima grada da ne pricam. Verujem da je tako i u ostalim gradovima u Srbiji. Tako da ja ne vidim nista lose u tome. Sa njihove tacke gledista, oni su mnogo uradili za svoj grad, mozda im nekad i Stalone (ne znam kako se pise) dodje, a i siguran sam da ce mnogo vise voditi racuna o njemu (spomeniku).
Osim toga, mislim da je Rocky dobio i oskara i ima tu cak neka polupoliticka prica. Nesto kao mali bokser iz grada izaziva svetskog sampiona i pobedjuje, daje veliki polet i nadu mladim ljudima sto je dobro doslo posle poraza u Vijetnamu. Sa druge strane, to je bio i scenario istog tog Stalonea koji i nije bio neki proslavljeni glumac tada.

Cudi me da ste zaboravili jos jednog americkog oskarovca naseg porekla - Stiva Tesica.

http://www.imdb.com/name/nm0856270/

Loved Vinetu!
A nezvanicno da dodam da je Donna Karan of DKNY rodjaka Saske Karan

I tako je selo Zitiste u jednom danu optrčalo Planetu Zemlju.
Samo tad i više nikada, jer svi ostali krugovi će biti u stilu Maratonaca...

Evo fotke jer vidim da se gore ne vidi.




Svecko, a nase...:))))))

Date of Birth
17 December 1975, Kiev, USSR (now Ukraine)

Birth Name
Milica Natasa Jovovic

Mini Biography

Milla was born in 17 December 1975 in Kiev, USSR (now Ukraine). She started modeling when she was 9. Her screen debut was in Return to the Blue Lagoon (1991). In December 1997 she married director Luc Besson, but was divorced in 1999. She is a model/actress/singer.
IMDb Mini Biography By: Gustaf Molin

Spouse
Luc Besson (14 December 1997 - 12 June 1999) (divorced)
Shawn Andrews (2 October 1992 - 25 November 1992) (annulled)

Mother is Russian stage actress Galina Jovovich.

Father is a Serbian pediatrician, from Belgrad Serbia.

Bila je pre par godina emisija na TV-u o Milinom dedi po ocu, koji je bio sam u starackom domu, valjda na Bezanijskoj kosi. Tuzna emisija. Pokazivao je MIline slike kada je bila mala i kad je posecivala Beograd. Ubrzo potom je i umro, ali Mila je izgleda prekinula sve veze sa porodicom.

Ako ste gledali odlicnu američku seriju Izgubljeni (koja još uvek traje), jednu od uloga ima i Mira Furlan. Kao i uvek, odlična je u ulozi misteriozne žene iz džungle, koja traži svoju nestalu ćerku.