AleXandar Lambros
Zaista, čudni su putevi gospodnji, što bi bogomoljci rekli. Ovih dana, oko Svetog Save, pomislih kako sam zaista postao jednostran i pomalo predvidiv u svojim interesovanjima kada je moja omiljena aktivnost u pitanju - net surfovanje. Svaki put kad upalim kompjuter ili kad kročim u knjižaru, obuzme me posebna vrsta uzbuđenja .... "Alex", kažem sebi, "pred tobom su čitavi multiplikovani univerzumi. Negde, na ovim policama (ili u ovom virtuelnom beskraju), čeka da je otkriješ neka velika mudrost, možda neka sjajna ideja ili jednostavno dobra zabava". Više volim knjižare, iskren da budem. Volim da se prepuštam onome zašta zamišljam da je intuicija da me vodi između natrpanih polica, volim miris sveže štampe, volim da skidam knjige s polica i nasumično ih otvaram i čitam, da vidim hoće li me tako na prepad zainteresovati. I, volim kad u džepu imam para za jednu, maksimum dve knjige, a moj trenutačni uži izbor obuhvata deset naslova, pa se onda lomim i premišljam i pokušavam da odlučim koju ću najpre da počastim mestom na policama svoje sobe. Surfovanje je za nijansu manje zabavno al svoj život gotovo da ne mogu da zamislim bez njega, posebno u sivim zimskim danima. Leti ovu aktivnost često zapostavljam u ime nostalgije za nekim pastoralnijim vremenima, kada s nekom knjigom i foto aparatom, biciklom odlazim na svojevrsni Tour de Shumadie .... A i znaju da idu na nerve oni pop apovi, reklame za vijagru, prozak, i bukiranje krstarenja, te beskonačni linkovi koji mogu da vas uvuku u Lavirint bez izvesnosti da ćete pronaći Minotaura.
Elem, zaključivši da je vreme da proširim polja svojih interesovanja, obreo sam se na sajtu svetosavlje.org. Kako slabo stojim s nervima kada su te religijske tlapnje u pitanju, ovo se može protumačiti kao zaista radikalan zaokret glede mojih surferskih navika. Na moje veliko iznenađenje, ne pamtim kad sam se u životu tako dobro zabavio kao čitajući svetosavlje, tačnije rubriku Pitajte pastira (što mu dođe svetosavska verzija Drage Savete).Tako se ova web stranica našla u mojoj bookmarks listi i ja je s nestrpljenjem redovno proveravam. Imao sam silnih problema šta od ovog obilja materijala da podelim sa vama, pa ću one koje moj izbor pobudi na dalje čitanje najljubaznije uputiti na već pomenutu stranicu. A i red je da konačno preporučim nešto bogougodno nakon što sam, što bi se reklo, i bogu i narodu, dosađivao s jeretičkim preporukama.
Pa kaže ovako (pitanja i odgovori):
Питање:
Помаже Бог!
Јуче док сам се возила пренатрпаним градским превозом, догодило се нешто што ме тера на грешне мисли и не да ми мира. Наиме, наизглед сасвим случајно, у току вожнје један младић ме је додиривао по задњици. Са великим стидом признајем да сам одмах прозрела његове намере, схватила сам да то ради намерно! Међутим, нисам одреаговала у складу са мојим моралним начелима и веровањима. Од сцене у аутобусу стално мислим на њега и то ми представља проблем. Желим да напоменем да пре тога нисам пала у овакво искушење, тај младић је мој комшија и неретко га виђам.
Помозите ми, шта да радим? Унапред захвална
Јелена
Одговор:
Драга Јелена,
Да ли видите колико противуречите себи? Са великим стидом открили сте његове намере, у том аутобусу, али у складу са вашим моралним вредностима и начелима нисте одреаговали. Па које су то ваше моралне вредности и начела? Знате ли да у таквим ситуацијама ћутња јесте саглашавње?
Стид и моралне вредности ви овде повезујете тако, да се саветује да ви њих немате, јер би барем некако одреаговали. Или пак немате стид, барем на основу овога како га ви нама овде износите, јер стално мислите на њега? Због којих то вредности, драга сестро? Зато што је паметан, или леп, или успешан, или црквен и благочестив, или из добре породице? Шта знате о њему осим тог додира? Ви мислите на комшију само због јединог искуства којег сте имали са њим, јер је вас додиривао тамо где могу само да се буде страстне жеље, у јасном отсуству свих других хришћанских или моралних вредности. Мислите на њега због додира и побуде на пожуду, а не због дарова Божијих из којих издвајам прво љубав, па и ону тајну и невину, или ону јавну и отворену.
Ако је комшија добар сасвим би било нормално да му следећи пут приђете и кажете да знате шта је радио, и да га упитате шта он очекује од вас тим поступком? Тада би му ви најбоље показали ваше моралне вредности, можда њему на срамоту или пак на "радост, у зависности од ваше вере и морала, а пре свега ваше црквености.
"Лепота" по улицама шета сваки дана, и свако њу види и може да пожели, али ако постоји права љубав као дар Божији према неком, и у Цркви је јавно објављена-препозната (озакоњена), биће јасно да је она само једно искушење у свом том "савременом" и од друштва прихваћеном ритуалу покрета тела, који никада не гради љубав него илузију и страст, све дотле докле њу смрт, тј. старост, не обгрли и сасвим потисне и тако настане празнина и пустош у души. Зато што се љубав никада није упознала нити изливала као она права и хришћанска а више ни тих страсти нема да нас везује за неког јер се остарило.
Дакле, ако вас то толико мучи и не можете да га заборавите онда разговарајте са човеком и дајте му до знања које су ваше моралне вредности, и у којим условима може нешто да очекује од вас. Све од вас зависи, а највише од вашег морала и црквености.
Желећи вам добро и благослов од Бога
оЉуба
Питање:
Помаже бог оче,
Ево имам проблем са мужежелством и са рукоблудом . То ме уништи на једну страну са друге стране толико се молим Богу али ми ништа не помаже то ђаво ушо у мене и неће да изађе. Молим вас за савјет како да се спасем од проклетога мужожелства помозита за име Бога Живога. Не знам шта ћу проклет педер, жив ћу у пакао отићи, већ сад сам у паклу. Помози ми оче и брате свештениче дај ми савјет како да се спасем, овако сам и са својим лудилом не могу више на крај да изађем, уништи ми душу и тијело рукоблуд и жеље за мужежелством. Има ли игдје ико да ми помогне да се спасем од овога лудила и гријеха, Боже Боже Боже и Света Тројице праведан је ваш суд ја сам грешан да већега грешника нема од мене
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Амин
Н.Н
Одговор:
Драги брате,Твоју болест можеш само Ти да превазиђеш. Не постоји никаква формула или рецепт за превладавање те врсте зависности, сем чврсте воље и искрене молитве за помоћ Божју. Мораш бити упоран, као онај пуж који се данима пење уз тарабу, падне са самог врха, али почиње пењање поново. Кад Твоја воља постане јача од Твоје жеље за пороком, Ти ћеш бити излечен. Молићу се за Тебе Богу и Пресветој Богородици, великим Светитељима и покајницима хришћанским.
Срдачан поздрав - о. Душан
Питање:
Поштовани оче,
Како да се ослободим страшног греха онанисања и блудних помисли које производе овај грех, као и страховитог гнева који у последње време осећам.
Слава и хвала Богу на свему!
Амин.
Н.Н
Одговор:
Драги Н.Н,
Ово је тако тешко питање да прост и једноставан одговор не могу да вам понудим. Ви се суочавате као и већина рода људског са реалношћу греховне природе, чији су њени најјаћи симптоми жеље тела. Мало је таквих који су обдарени да немају те острашћене жеље за насладом тела, осим ако неком болешћу нису спутани, па и не знају за те тешкоће и муке кроз које посебно млад човек пролази. Страст по својој насталој природи није лична грешка него реалност њеног стања, јер је настала смрт, и први њени библијкси симптом код наших прародитеља јавили су се тако што су они почели да се стиде сами себе, те своје наготе, да су се због ње чак и "крили" од Бога.
Када кажемо "онансиање" оно у ствари не одговара смислу самог проблема код човека, када страда од манструбације или самозадовољавања. Некако се кроз историју тако презентовало, по библијској личности Авнанију, што је нешто сасвим друго. "Онанисање" је уствари богоборство у присуству другог пола да се прекине зачеће. Чак не и то, него отворени пркос Авнанија да не подигне семе брату свом, како му је Бог наредио, него је намерно "просипао" своје семе и тако грубо нарушавао своје послушање које је добио. И ту је прорадио егоизам и егоцентризам, јер је знао "да неће бити његов плод" (Битије 38, 9). Понео се као богоборац и зато га је Бог убио, и то не због самог сексуалног чина, који је у то време био сасвим нормалан и по закону да се продужи семе покојног брата, што значи да је могло да се спава са својом снајком - удовом. Циљ је био зачеће и плод а не страст; јер је свако имао право на наду да ће Месија да дође из његовог колена. Али он се злом понео, и "просипао је своје семе", само са тим љубоморним циљем "да не роди децу брату своме". Директно непослушање, а и завист и недостатак љубави! Али болесни пуританизам је некако извитоперио проблеме људске сексуалности па се и рукоблуд меша са случајем Авнанија.
Овде настаје збрка библијских личности, па се често повезује овај грех за Ананија, или Онанија. А Ананије је био пророк, и још један од три младића са пророком Данилом, а такође је познат и Ананије у Делима Апостолским, када је скривао новац а апостол Петар га изобличио тако што је овај одмах умро.
Неки оно место у I Коринћанима (6, 9) узимају прилично здраво за готово, па дословно тумаче да овај широкопрострањени грех води ван Царства Небеског. Свети Теофилакт није баш јасан када каже да апостол Павле: "рукоблудницима назива оне, над којима се извршава срамно дело, а затим набраја оне, који извршавају срамна дела", али је јасан када жели да каже да не можемо тако строго да узимамо овај грех, рецимо ништа мање од греха који се у нашој савести јавља као нешто сасвим безазлено, па наводи: "Христос је рекао да је достојан пакла онај, који свом брату каже: будало (в. Мт. 5; 22)". А пијанство равна у категорију прељубе и чак противприродног блуда. Овде овај отац жели да каже да сваки грех у својој суштини потиска из царства Бога Славе, и зато се ми на св. Исповести увек "враћамо" Цркви и Христу, како и сама молитва сведочи. Овде можемо да наведемо и Господње речи у Матеју 5, 28, да и сам погрешан поглед на жену ближњег ствара прељубу, што по овим горе наведеном критеријуму издваја из Царства нашег Бога Славе.
Грех тела се једино укроћава постом и трудом - смирењем тела (слабљењем), а наравно и молитвом свих врста, а и самим созерцањем Славе и Имена Божијег. Строги монашки живот и "зидови" манастира решавају ову општељудску страст, док у свету ритуалног покрета тела које је ту поред нас чим пређемо праг нашег дома и данашњег претераног модернистичког снисхођења Цркве према лаицима, т.ј упрошћавањем питања "једног идеала Христовог" (св. Иларион Тројицки), борба са овим грехом постаје више симболична, а самим тим за оне који се искрено брину и врло тешка, чак претешка. Борац са овим грехом, као и разним врстама прељубе све је усамљенији, и све је мање помоћи са стране, чак и у схватању озбиљности овог проблема. Нажалост, данас у погрешном тумачењу "теологије оправдања", а покренути либерлано реформисаним протестантизмом, неки питања морала и етике сасвим другачије формулишу, да је истински борц за бестрастност (Христоуподобљење) заиста остављен сасвим усамљен и чак заборављен.
Треба послушати ап. Павла, да је "боље да се жени него успаљује", а ако то не иде од руке, онда можда можемо по слабости свог тела, и греха у њему, да се сетимо св. Петра Дамаскина, који нам каже да нам се некада одређени греси допуштају ради нашег смирења -посрамљења. Да буде нека врста испомоћи да се не погордимо, типа како ми све можемо силом воље да чинимо. Нашим покретима а не даровима Божије благодати. Сила воље у отсуству љубави и послушања може да буде велика препрека на подвижничком путу правосалвног хришћанина, која може да одведе у прелест, и данас видимо многе јавне људе који дубоко у њој грцају.Желео бих да вам дам неку утеху. Молите се Богу; постите када вас напаст притегне; не саглашавајте се и када падате - ма колико то противуречно звучало, него тражите нове путеве да се некако изборите. Не прихватајте то као нешто "нормално", нити слушајте људе и чак неке "теологе" који вам то јавно говоре (јер би онда и Адамов грех био "нормалан"). Још више не падајте у очај, то је нешто нашта мора да обратите велику пажњу. Са својим духовником често о томе разговарајте, а ако је он добар и искусан, наћи ћете пријатеља и помоћника да некако ублажите страдање од овог греха, и да га на крају савладате. Али то није лако, јер је овај грех најјчаи признак директне смртности људске приоде, што је страст и пожуда тела.
Желим вам сва блага од Господа
оЉуба
Питање:
Интересује ме став Православне Цркве по питању тјелесних односа супружника у Црквено (Православно) благословеном браку, и кориштење контрацептивног средства (конкретно кондома) у случају кад у браку имају више дјеце? Интересује ме да ли је дозвољена употреба наведеног контрацептивног средства у ситуацији када су предходне трудноће супруге завршене оперативним путем, дакле царским резом и када би евентуална наредна трудноћа представљала ризик по здравље и живот супруге? Дакле, не желећи свјесно нарушити Божију заповијест о рађању дјеце у браку, него из одређене дозе страха за живот и здравље супруге у евентуално слједећој трудноћи, с обзиром да и доктори не препоручују велики број царских резова, посебно ако постоје одређене индикације које наводе на бојазан одређених компликација у наредним трудноћама, интересује ме да ли је у тим и таквим ситуацијама дозвољен тјелесни однос између супружника (наравно изван четири поста која је установила Православна Црква и осталих једнодневних постова), у којем би се могла користити контрацепција (кондом) као превентива одређеним компликацијама у наредним евентуалним трудноћама?
Одговор:
Хвала на јављању и питању. Мислим да смо већ раније одговорили на то питање, да Оци већ скоро две хиљаде година говоре да контрацепција није у реду, ни у ком облику. Ако већ постоји страх за живот и здравље супруге, онда је једини дозвољени начин - уздржавање у плодним данима.
Од Бога вам свако добро и помоћ жели,
о. Срба
U Hristu brat, rab božiji,