Peder na zrnu morala

Bio jedom jedan peder, koji je jako želeo da se oženi drugim pederom, ali istinski pravim i ponosnim primerkom. Za razliku od drugih, njega nisu zanimale karađorđeva dužina i debljina, nije mario za straight looking i acting, niti za sportski izgled, nije se lažno predstavljao kao biseksualac, a posebno su mu se gadile fraze "pravo muško", „diskrecija obavezna“, „za mene niko ne zna“, „van gej scene“, „normalan za normalnog“, „stop feminizirani“... Želeo je da upozna pravog ponosnog pedera koji voli slike Oskara Vajlda, drame Čajkovskog, opere Karavađa i da ga nije sramota da to prizna.

Pošto u njegovoj bližoj okolini nije postojao takav primerak odlučio je da u jedan veliki kofer spakuje najlepšu odeću i obući i krene na dug put. Roditelju su mu poželeli sreću i puno uspeha u pronalaženju pravog pedera, nadajući se njegovom brzom povratku. Seo je na svoj trotinet i krenuo na dug i neizvestan put.

Proputovao je čitavu zemlju, susreo mnoge prelepe, predivne, preljupke i ekstra pedere, ali nikako nije bio siguran da li su oni pravi. Oni su mu pokazivali svoje karađoke i zadnjice, uveravali ga je sve to prirodno i pravo kad treba, ali niko od njih nije voleo slike Oskara Vajlda, drame Čajkovskog niti opere Karavađa.

I tako se vratio svojim roditeljima, pokunjen i sam.

„Sreo sam, majko, mnoge pedere. Dvoumio sam se jer nisam znao koji je pravi, onaj o kome ja sanjam,“ odgovorio je tužni peder.

Jedne noći bilo je užasno nevreme. Munje su parale nebo, a tutnjava gromova nadjačavala je opere Karavađa koje je tužni peder pustio do daske u svojoj sobi, gde je tugovao. Neko pokuca na vrata. Kad otvoriše, pred vratima je stojao jedan pokisli peder. Voda mu se slivala niz kosu i odeću, cvokotao je od hladnoće. Uvedoše ga u kuću. Trebala mu je odmah topla kupka. Izgledao je čarobno. Tužni peder odjednom nije više bio tužan i odmah je spremio večeru za gosta. Gost je ubrzo stigao. Tužni peder, kad ga je ugledao, odmah se zaljubio, na prvi pogled. Osetio je veliku sreću u svom donjem vešu, poželevši da je ovaj zaista pravi peder. Pitao se kako da to proveri.

- Da li se to kod vas čula „Pikova dama“ od Karavađa kada sam došao? Učinilo mi se da jeste – reče gost peder.

- Jeste, jeste – zacičao je sve manje tužni peder. Volite Karavađa?

- Obožavam, mislio da je on najbolji kompozitor novokomponovane muzike svih vremena. Pesme koje je komponovao za Branku Sovrlić su vrh.

- Slažem se, apsolutno se slažem. Drago mi je da nam se muzički ukus podudara.

- Da, nikada nisam naišao na nekog ko deli moj muzički ukus. Ali, ne mogu a da ne primetim divne slike na vašim zidovima.

- Dopadaju vam se? – sa ushićenjem upita sad već polusrećni peder.

- Da, jako su zanimljive, samo ne mogu baš tačno da kažem da li su Vajldove ili Remboove. Mada mi se više čini da su Vajldove?! Jesam li u pravu?

- Da, u pravu ste – od sreće je već počeo da muca. Samo što nije pao u nesvest. Zar da prođe čitavu državu u potrazi za pravim pederom, a da mu je on na kraju došao na noge. To je slično kao u „Alhemičaru“ – obišao ceo svet, a blago sve vreme bilo u dvorištu. Još samo da voli drame Čajkovskog i da ga odmah zaprosi.

- Sutra se u pozorištu daje jedna divna predstava, mogli bi ako ste raspoloženi da odemo da je pogledamo zajedno – reče srećni peder.

- Nadam se da je nešto od Čajkovskog, znate ja prosto obožavam Čajkovskog. Omiljena mi je njegova drama „Slika Vojislava Koštunice“.

- Imate sreće, baš je to sutra na repertoaru – reče presrećni peder, koji je već razmišljao kako da zaprosi ovog predivnog pravog pedera i samo što je hteo da se baci na kolena i da izusti, umeša se njegova majka, koja mu dade znak da ne žuri već da gosta prvo pusti da prespava. Majka je želela da njen sin oženi pravog pedera i želela je ovog momka da podvrgne još jednom testu. Uzela je zrno morala i otišla u gostinjsku sobu. Stavila je zrno na krevet, a preko njega poređala dušeke i posteljinu. Ujutru dođe majka, da vidi kako je proba uspela.

- Dobro jutro, reče ona. Kako si spavao, dete moje?

- Nisam čitavu noć oka sklopio – žalio se gost, ne znam šta je bilo u tom krevetu, ali me svu noć žuljalo.

Majka beše prezadovoljna. Znala je da je gost pravi peder! Ali tek kako je bio srećan njen sin, odmah je pao na kolena i zaprosio pravog pedera.

- Pravi pederu, učini mi tu čast i budi moj muž i da živimo dugo i sretno do kraja života.

Pravi peder beše iznenađen ovakvim brzim razvojem situacije, ali ga to nije omelo da zadrži prisustvo duha.

- Koliki ti je? – reče pravi peder.

- Molim? – iznenadi se srećni peder.

- Koliki ti je karađorđe. Daj da vidim!

Srećni peder otkopča pantalone, spusti gaće i pokaza karađorđa.

- Mali ti je, ajde ćao.

Srećni peder istog trenutka postade tužni peder i do kraja svog tužnog života je proklinjao pravog pedera da ga iz’ede sifilis.

Prevod sa danskog: Predrag M. Azdejković

Sponsored by: www.queeria.com