Da li vas zabrinjava stanje naše planete?

Zagađivanje vazduha, sve manje zalihe pijaće vode, poskupljenje energije, sve slabiji ulov ribe, izumiranje životinjskih vrsta… Umesto da smo se našli u situaciji da sa radošću iščekujemo novo doba, početak 21. veka obeležavaju ove zlokobne rečenice. Na sve to nadovezali su se, najpre finansijski kolaps, a zatim i gotovo opšta privredna recesija. Umesto da iščekujemo znatno bolje, dali bismo mnogo da se vratimo na ono od pre nekoliko godina.

Kada nas neko zapita šta bismo mi mogli da uradimo da stvari krenu nabolje, sležemo ramenima. Šta može da uradi pojedinac protiv moćnog sistema, u koji ne može da prodre, koji ne razume i koji se, kako mnogi smatraju, oteo svakoj kontroli. Uostalom, reći će većina nas, zašto baš ja? Zašto ne neko drugi? Ali, ako živimo na ovoj planeti, a prema pouzdanim podacima to je neoboriva činjenica, onda imamo i neku odgovornost prema njoj. Makar sasvim malu. A ako je mala, onda ne bi trebalo da nam bude teško da je poštujemo. Uzmimo na primer energiju. Svi znamo da sadašnji izvori nisu neiscrpni. Ali to ne znači da ne bi mogli da potraju, ako budemo pametni.

Pre mnogo godina, na britanskoj televiziji sproveden je sledeći eksperiment. Jedne večeri, reportažna kola za izveštavanje uživo poslata su u jednu elektranu. Voditelj je stao kraj kontrolne table koja je jasno pokazivala trenutnu potrošnju struje. Obrativši se gledaocima rekao je: svi vi, koji posmatrate ovaj program, pogledajte oko sebe. Ako vidite upaljenu neku sijalicu koja nije neophodna, molim vas ugasite je. Nije poznato koliko gledalaca ga je poslušalo, ali posle nekoliko trenutaka jasno se videli da je potrošnja struje pala. Eksperiment je pokazao jednostavnu činjenicu: ako mnogo ljudi učini samo jednu malu žrtvu, efekat je ogroman.

Drugi sličan primer mogla bi da bude voda. Ekolozi su davno dokazali da sve što se baci na zemlju, na kraju završi u vodi. Kanalizacione cevi ne idu do središta zemlje, već do najbliže reke, jezera ili morske obale. Voda koja se sliva niz ulice, spirajući mrlje od automobilskog ulja, razmekšale opuške ili istrulele baterije, ista je ona voda u kojoj žive ribe koje pecamo ili u kojoj se leti rashladjujemo. Instrument koji bi mogao da u svakom trenutku pokazuje opšte zagađenje vode, ne postoji. Ali blisko je pameti da bi slično onom eksperimentu sa strujom pokazao manji nivo zagađenja kada bismo svi, negde u svesti, imali misao o tome da smeće mora da ide u smeće, ma kako daleko bio kontejner.

Krajnje je vreme da shvatimo da smo u 21. Veku. Da je danas svima jasno da je planeta ugrožena i da je deplasirano i staromodno ponašati se onako kako smo se ponašali u prošlom veku, kada nismo znali to što znamo sada. Takođe je deplasirano ponašati se sebično, jer na kraju svi plaćamo neku cenu.