Сећања живе у мени, заувек ћу их памтити.
Неколико дана пре 09.03.1991.године тадашњи лидер опозиције, председник СПО-а Вук Драшковић слао је неколико писама уредницима Телевизије Београд тражећи слободу информисања у тој ТВ кући. Одговор од надлежних није стизао.
Девети март..субота, хладна, права мартовска субота. Дува страшан ветар, београдска кошава.
Места за постављање бине није било. Вида Огњеновић тадашњи директор Народног позоришта отвара врата позоришта за лидере опозиције.
Тачно у 12 сати са терасе Народног позоришта учесницима митинга ( било их је око 150 000 ) обраћају се Вук Драшковић, Милан Комненић, Драгољуб Мићуновић, Зоран Ђинђић, Жарко Јокановић...
Маса се доле комеша. Истиче се захтев: Оставка директора телевизије Душана Митевића.
Полиција баца сузавац и Вук Драшковић љут што полиција без разлога интервенише, позива на " Јуриш "...
Настаје хаос на улицама Београда. Полиција баца сузавац, туче се са демонстрантима. У маси се налазе и сви политичари - говорници. Драгољуб Мићуновић пада на асфалт од силине сузавца.
Долазе и полицијски одреди са коњима. Газе све. Доводе и полицијска ватрогасна кола, и праскају хладном водом демонстранте.
Људи падају, дижу се, ломе се стакла, ломи се бетон. Туче демонстраната и полиције трају.
Време пролази. Полиција хапси председника СПО-а Вука Драшковића. Народ се повлачи са улица.
Те вечери државни врх на челу са Борисавом Јовићем изводи тенкове на београдске улице.
Током демонстрација изгубљена су два људска живота. Недељко Косовић, полицајац ОУП-а Вождовац и ученик Бранивоје - Брана Милиновић, ученик Једанаесте београдске гимназије.
Сутрадан и наредних дана у Београду траје " Плишана револуција ", названа тако по плишаном меди, кога је добио најактивнији учесник и покретач револуције глумац Бранислав Лечић.
- Посвећено Брани Милиновићу, Недељку Косовићу, мојим пријатељима - Звонку, Гаги, Вучку, Веску, Бранку Васиљевићу, и Славку Ћурувији и свим осталим жртвама режима Слободана Милошевића -
Заборав не постоји. Постоји само сећање на ове велике демонстрације, прве после поновног увођења вишестраначког живота у Србији.