Kako sam pobedio strah...

/ 13.03.2009. u 10:04

Komentari: 215
Čitanost: 29989
/
Preporuke: 8712
/

Atom Uranijuma se sastoji od atomskog jezgra i 92 elektrona koji, slično kao omotač oblaka oko Zemlje, okružuju to jezgro. Svaki elektron sa sobom nosi jedinično negativno naelektrisanje.
Uranijumovo jezgro se sastoji od tačno 92 protona i odredjenog broja neutrona, gde taj broj neutrona može biti izmedju 141 i 146. Svaki proton sa sobom nosi jedinično pozitivno naelektrisanje (na taj način je celokupni atom Uranijuma neutralan, jer ima 92 negativna naelektrisanja koje nose elektroni, i 92 pozitivna naelektrisanja koje nose protoni), dok su neutroni bez naelektrisanja. Broj protona u jezgru se tehnički zove ‘'atomski broj'', dok se zbir broja protona i broja neutrona zove ‘'maseni broj''. Atom Uranijuma, dakle, ima atomski broj 92, i maseni broj koji može imati vrednost od 233 (92 protona+141 neutron) do 238 (92 protona+146 neutrona). Atomi Uranijuma različitog masenog broja (i istog, naravno, atomskog broja) se zovu izotopi Uranijuma, pa tako možemo imati izotope U233, U 235, U238, itd.
Jezgro svakog atoma se može razbiti ako ga pogodimo česticom dovoljno velike energije (brzine). Za ovakvo razbijanje se obično koriste neutroni koji, zbog svoje električne neutralnosti, mogu da prodru kroz negativan elektronski omotač i ne interaguju eletromagnetski sa pozitivno naelektrisanim jezgrom atoma u koji udaraju, pa je razbijanje efikasnije. Za razbijanje jezgra su tipično potrebne energije od oko 15 MeV (miliona electron volti) - to je kinetička energija koju bi stekao elektron ako bi ubrzavao izmedju elektroda na potencijalnoj razlici od 15 miliona Volti.
Konkretno, za razbijanje jezgra U238 potrebna je energija udarne čestice (neutrona) od 14 MeV. Medjutim.
Medjutim, za razbijanje jezgra U235 potrebne su mnogo manje energije udarnih čestica - ‘'svega'' oko 1 MeV. I ovo je ključni razlog zbog čega se za pravljenje atomske bombe koristi izotop U235 - ovo je jedino atomsko jezgro u prirodi koje se može razbiti tako malim energijama.
Naime, kada se jezgro razbije, ono se raspadne na manje delove, oslobodi se velika količina energije (nuklearna energija) i izvestan broj neutrona. Ovi oslobodjeni neutroni imaju neku energiju (brzinu), ali ona obično nije dovoljna da razbiju neko drugo jezgro koje je u blizini. Medjutim, kada je izotop U235 u pitanju, oslobodjeni neutroni, prilikom razbijanja jednoj jezgra, imaju dovoljno energije da razbiju neko drugo jezgro U235 u blizini, koje, kad se razbije, dalje oslobadja neutrone dovoljno visoke energije da razbiju sledece U235 jezgro, itd. Ukratko, kaskada razbijanja jegra i oslobadjanja energije i neutrona se inicira, i nastavlja dalje da se uvećava sama po sebi - nastaje lančana reakcija. U najkraćim crtama, tako radi atomska bomba - potreban je dovoljna količina U235 i inicijalna kapisla koja će da započne lančanu reakciju u U235 prilikom koje se generišu ogromne količine energije. Ovaj proces se zove fisija (raspad). Barem tako je u teoriji.

U praksi, medjutim, potrebno je prvo imati dovoljnu količinu U235. Naime, u prirodi se Uranijum nalazi u rudama (obično kao oksid), i to tako da izotopa U238 ima oko 99,237%, U235 oko 0.71%, i U234 oko 0.0058%. Od celokupne količine Uranijuma na planeti, samo oko 0.7% je pogodno za pravljenje atomske bombe. Kada se iz rude dobije neka količina Uranijuma, onda je potrebno odvojiti lakši izotop (U235) od težeg (U238). Ovo se postiže centrifugiranjem, gde teži izotopi odlaze na dno centrifuge, dok lakši ostaju na površini - otprilike kao što lakše ulje pliva na težoj vodi. Kako je težinska razlika izmedju dva izotopa mala (nešto više od 1%), centrifuge za razdvajanje se obično vrte brzinom zvuka, ili nadzvučnim brzinama, i rade po nekoliko meseci u turnusu bez prestanka. (Pred rat u Iraku proturala se netačna vest da je Irak naručio neke ‘'aluminijumske cevi za centrifuge'' iz inostranstva kršeći time embargo. Kasnije se ispostavilo da je cela priča izmišljena.)
Iz ovakvog procesa centrifugiranja se dobija ‘'obogaćen'' Uranijum u kome je koncentracija U235 oko 3-4%, dakle oko 5 puta veća nego u prirodi. Uranijum sa koncentracijama od oko 0.5% (onaj koji preostaje posle "preciscavanja") se u vojsci zove Osiromašeni Uranijum (DU - Depleted Uranium) i koristi se za ‘'pojačanje'' običnih udarnih projektila. Prilikom eksplozije takvih projektila, zbog velike gustine Uranijuma ti projektili su efikasniji za razbijanje bunkera, skloništa, tenkova, itd. DU je korišćen prilikom bombardovanja bivše Jugoslavije.
Istovremeno, 3-4% Uranijum se u mirnodopske svrhe koristi kao nuklearno gorivo u nuklearnim elektranama. Fisiona reakcija koja se u njemu dešava nije suviše burna i moguće je zaustaviti je po potrebi. Iran je nedavno izjavio, i Medjunarodna Atomska Agencija potvrdila, da je uspeo da proizvede oko 1,010kg takvog nuklearnog goriva za nuklearne elektrane.
Daljim centrifugiranjem ovog 3-4% nuklearnog goriva, u procesu koji traje godinama, dobije se Uranijum sa koncentracijom U235 od oko 90%. Takve koncentracije su potrebne da bi se taj materijal mogao koristiti kao eksploziv u atomskoj bombi. U toni svog ‘'goriva'', dakle, Iran ima oko 30-40kg izotopa U235. Da bi se ova količina poželjnog izotopa izvukla iz tone materijala (1010kg), koliko je Iran prijavio da ima, i iskoristila za proizvodnju nuklearniog oružja, potrebno je nekoliko godina izuzetno skupog centrifugiranja. Tehnologija dugog centrifugiranja, njeno neometano odvijanje i nadzor, zahtevaju velike investicije i razvijenu podržavajuću industriju kakvu malo zemalja u svetu poseduje. Zbog toga je američki minister odbrane Robert Gejts bio u pravu kada je nedavno rekao da je Iran daleko ‘'nekoliko godina'' od nuklearnog oružja.
Neiskusni tim ‘'nuklearnih ratnika'' bi možda napravio bombu sa 20-30kg izotopa U235, kako bi bili sigurni da će ona proizvesti ‘'nuklearni efekat''. Poredjenja radi, bomba bačena na Hirošimu 6. avgusta 1945. je imala 64kg obogaćenog (više od 90%) izotopa U235. Od tog materijala, samo je 0.7kg učestvovalo u fisiji, i samo je oko 0.6gr materijala pretvoreno u čistu razornu energiju (po čuvenoj Ajnštajnovoj formuli E=mc^2). Ovo je bilo ekvivalentno eksploziji klasične bombe od oko 15 kilotona TNT-a.
Sa 1 tonom nuklearnog goriva, koliko je prijavio da ima, Iran može da napravi nuklearnu elektranu koja proizvodi oko 100MW (Megavata) godišnje. Za zemlju veličine Irana, ova količina energije je nedovoljna - njima je potrebno oko 10 puta veča količina energije. Pre će biti da je ova količina od oko 1000kg nuklearnog goriva njima potrebna za neki manji, eksperimentalni reaktor gde dalje mogu da rade istraživanja u nuklearnoj tehnologiji.
Da li Iran pokušava da napravi nuklearnu elektranu? Moguće. To bi bilo logično, jer će nafta jednom da presuši, i, u današnjoj situaciji sa fosilnim gorivima, više im se isplati da sami troše nuklearnu energiju, koju može da ima svaki potpisnik NPT (ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja) ako želi, i da na taj način najefikasnije iskoriste naftu koju im je dodelila geološko-istorijska sreća. Takva situacija je, recimo, u Kanadi. Oni su jedan od vodećih izvoznika nafte, i najvažniji snabdevač Sjedinjenih Država, ali su istovremeno i jedan od najvećih proizvodjača nuklearnih tehnologija i elektrana. Kao dugoročna energetska strategija, nuklearna energija je potpuno prihvatljiva opcija za Iran.
Da li Iran pokušava da napravi atomsku bombu? Moguće. S njihove tačke gledišta to bi bila najlogičnija strategija - okruženi su nuklearnim silama kao što je Indija, Rusija, Pakistan, Izrael i USA (u Iraku). Iran je tenutno u centru globalne politike koja pokušava da preduhitri ''Iransku opasnost'' - uprkos činjenici da Iran nije napao nikoga tokom poslednjih 250 godina. Iran tvrdi da ne pokušava da napravi atomsku bombu, i na osnovu fizičkih podataka (i poznatih fizičkih zakona) nemoguće je dokazati da lažu. U svakom slučaju, dovoljno su daleko od posedovanja upotrebljivog atomskog oružja. S druge strane, u interesu je Irana da pokušaju da razviju atomsko oružje. Kad samo pogledaju s kakvom opreznošću Globalni Vladari prilaze jednoj Severnoj Koreji samo zato što ima par šugavih bombica, a koliko su bahati kad se obraćaju Kubi, Siriji ili Venecueli, Iran ima sve razloge da se naoruža. U tom pravcu ga Globalni Vladari sve više guraju svojim arogantnim i agresivnim ponašanjem.
Ovde neću da ulazim u pitanja da li Iransko društvo praktikuje ili ne praktikuje političku ideologiju Bronzanog Doba jer to je potpuno nebitno za pitanje nuklearne tehnologije (Pakistan, nuklearna sila, je u tom smislu neuporedivo gori, pa se niko ne uzbudjuje preterano. Slično važi i za Indiju.). Sve što hoću da kažem je da je logično da svaka zemlja okružena agresivnim komšijama poželi da ima jaču odbranu. Ja se Iranske bombe ne plašim.

postavite na |

Komentari (215)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

bookbinder 00:01 14.03.2009

Re: фузија = комунизам - електрификација

Milan Novković
Nekoliko desetina sekundi pri Q=10 je ogroman uspeh (Culhamove JET je imao Q=0.65 što je isto, po meni, ogroman uspeh za taj period). Ako ovo postignu tad se problem skoro potpuno prebacuje u domen inženjeringa

Slazem se da je u pitanju veliki uspeh nauke, s tacke gledista trenutnog stanja u istoj. Ovo i potvrdjuje Fabricio kada kaze da je i ova procena od par desetina sekundi zapravo precenjena.

Tacno je i da se onda problem prebacuje na domen inzenjeringa, ali po onome sto mi je Fabricio rekao, upravo je to neizmerno veliki problem (odrzavanje goriva u odredjenoj zapremini dovoljno dugo).

U svakom slucaju, radi se o, nadamo se, velikom koraku. Problem je da, po onome sto mi je rekao neko ko se time bavi (svoj stav nemam, vrlao slabo poznajem problematiku), to je i dalje vrlo daleko od ekonomski isplatvog koriscenja fuzione energije.

edi-va 11:48 13.03.2009

%

Ja se Iranske bombe ne plašim.

Ja se ne plashim ni jedne bombe, vec onih koji bi bili spremni da ih upotrebe.

Budimac 11:49 13.03.2009

Re: %

Ja se ne plashim ni jedne bombe, vec onih koji bi bili spremni da ih upotrebe.

nsarski 11:50 13.03.2009

Re: %

Ja se ne plashim ni jedne bombe, vec onih koji bi bili spremni da ih upotrebe.

I ja. Nazalost, sad je kasno. Nuklearno oruzje se vec nalazi u pogresnim rukama.

dolybell92 18:26 13.03.2009

Re: %

I ja. Nazalost, sad je kasno. Nuklearno oruzje se vec nalazi u pogresnim rukama.

Upotrebio bi svako ko ima nuklearno oružje - ali nije jedini,
i to nas i spasava od upotrebe istog. Svako takvo oružje
može da eksplodira i na mestu stvaranja...ne mora biti lansirano.

Nebojša Spaić 11:51 13.03.2009

Potpisujem...

...deo koji razumem. Za ostalo - trudicu se da razumem, pa koliko uspem. Vec sad vidim da lakse kapiram nego ikada.

nsarski 11:57 13.03.2009

Re: Potpisujem...

Vec sad vidim da lakse kapiram nego ikada.

:)))))))))))))))))
Samo napred!

background noise 12:35 13.03.2009

A plutonijum?

Nisam stigao da procitam ostale komentare ( na poslu) pa se izvinjavam ukoliko je neko ovo vec pitao.

Sta je sa proizvodnjom plutonijuma (239) iz urana 238 koji se moze koristiti kao gorivo i/ili punjenje za bombu?

Objasni malo na tu temu.

nsarski 12:42 13.03.2009

Re: A plutonijum?

background noise
Nisam stigao da procitam ostale komentare ( na poslu) pa se izvinjavam ukoliko je neko ovo vec pitao.

Sta je sa proizvodnjom plutonijuma (239) iz urana 238 koji se moze koristiti kao gorivo i/ili punjenje za bombu?

Objasni malo na tu temu.

Pa, nisam hteo da komplikujem stvari. U pitanju je tehnicki detalj koji za celu pricu nije bitan. Ali evo:

Pored prirodnog U235, fisioni materijali mogu da se prave "vestacki" u nuklearnim reaktorima. Glavni takav "napravljeni" materijal je Plutonijum (Pu239) i U233. Pu239 se priozvodi kada U238 "uhvati" jedan neutron. U tom procesu se sekvencijalno dalje stvaraju Pu240 i Pu241. Postoji 15 aktinida (retkih zemalja) iz kojih fisioni materijali mogu da se naprave, i od njih samo Uranijum i Torijum postoje u prirodi. Uranijum i Plutonijum su najpogodniji materijali za nuklearno gorivo ili kao eksploziv.

background noise 21:37 13.03.2009

Re: A plutonijum?

Hvala, ali:

U brzini sam propustio da pitanje postavim kako treba.

Informacije o plutonijumu nisu za mene (sticajem okolnosti prilicno znam) nego me zanima ( a mislio sam da bi i ostale na blogu) mogucnost da klasicno obogacivanje uranijuma nije primarna briga svetskih policajaca (ne samo SAD) vec mogucnost proizvodnje plutonijuma.

Cyrano de Bergerac 12:35 13.03.2009

Dva pitanja

Iz ovakvog procesa centrifugiranja se dobija ‘'obogaćen'' Uranijum u kome je koncentracija U235 oko 3-4%, dakle oko 5 puta veća nego u prirodi. Takav Uranijum se u vojsci zove Osiromašeni Uranijum (DU - Depleted Uranium) i koristi se za ‘'pojačanje'' običnih udarnih projektila. Prilikom eksplozije takvih projektila, neka ograničena nuklearna reakcija se aktivira, i ti projektili su efikasniji za razbijanje bunkera, skloništa, tenkova, itd. DU je korišćen prilikom bombardovanja bivše Jugoslavije.

Depleted Uranium je u popularnoj literaturi bio uobičajen naziv za onaj dio uranijuma koji se odbacuje u procesu obogaćivanja, i u kom je procenat U235 manji od prirodnog. Promjena u terminologiji, lapsus ili sam ja pogrešno shvatio?

Drugo, koliko se U235 koristi u operativnim bojevim glavama? Imao sam utisak da se mnogo više koristi plutonijum.

S druge strane, u interesu je Irana da pokušaju da razviju atomsko oružje. Kad samo pogledaju s kakvom opreznošću Globalni Vladari prilaze jednoj Severnoj Koreji samo zato što ima par šugavih bombica, a koliko su bahati kad se obraćaju Kubi, Siriji ili Venecueli, Iran ima sve razloge da se naoruža. U tom pravcu ga Globalni Vladari sve više guraju svojim arogantnim i agresivnim ponašanjem.

Mislim da ih na takav oprez navodi i neugodno iskustvo iz 50ih, i blizina i ponašanje Kine.

Ja se Iranske bombe ne plašim.

Ja se plašim onih koji me plaše iranskom bombom.

nsarski 12:45 13.03.2009

Re: Dva pitanja

Promjena u terminologiji, lapsus ili sam ja pogrešno shvatio?

Pre ce biti lapsus. Uranijum u bojevim glavama (DU) obicno ima koncentraciju od oko 0.5% sto je manje nego u prirodi. On se, takodje, cesto dobija kao otpadni materijal iz nuklearnih elektrana. Preciznije, kada se Uranijum centrifugira, deo bogatiji sa U235 se koristi za nuklearno gorivo, dok je drugi deo, bogatiji sa U238, koristi kao DU u bojevim glavama.
Popravicu, hvala:)

Jelena Pavlović 12:38 13.03.2009

promena

Eto, da si mi ti bio profa u gimnaziji, ja bih volela fiziku

Bojim se da ce svet da se promeni, da ce postojece stanje stvari, neefikasni i nefunkcionalni politicko-ekonomski sistemi da nestanu posle neke velike tragedije (Hirosima X 100), ili ce nesto da zvekne iz svemira (svesce se na slicno: Hirosima X1000).

NNN 12:49 13.03.2009

How I Learned to Stop Worrying ...

... and Love the Bomb

- Enrico Fermi

nsarski 12:51 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

NNN
... and Love the Bomb

- Enrico Fermi

S. Kubrick!

NNN 12:57 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

Srđan Mitrović 13:15 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

"We'll Meet Again"

nsarski 13:18 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

Srđan Mitrović
"We'll Meet Again"

Kad sam napisao ovaj tekst, pomislio sam kako bi ga ti naslovio .... - i setim se Kjubrika:)

Srđan Mitrović 14:22 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

Kad sam napisao ovaj tekst, pomislio sam kako bi ga ti naslovio .... - i setim se Kjubrika:)

a kako drugačije.

Blade Runner 16:40 13.03.2009

Re: How I Learned to Stop Worrying ...

Cim sam otvorio naslovnu stranu bloga i video tekst ovo mi je palo na pamet...

Sto se tice Kanade i nuklearnih elektrana ovo moze da pomogne u objasnjenju
"The worldwide production of uranium in 2003 amounted to 41,429 tonnes, of which 25% was mined in Canada."
Zemlje bez dovoljno fosilnih goriva ili potencijala za alternativne izvore energije (reka, sunca, vetra itd.) moraju da nadju nacin kako da obezbede snabdevanje energijom inace ce, u ne tako dalekoj buducnosti, postati zrtve energetskog kolonijalizma onih koji ih energijom snabdevaju.

drbetruger 13:07 13.03.2009

Osiromaseni uranijum

Takav Uranijum se u vojsci zove Osiromašeni Uranijum (DU - Depleted Uranium) i koristi se za ‘'pojačanje'' običnih udarnih projektila. Prilikom eksplozije takvih projektila, neka ograničena nuklearna reakcija se aktivira, i ti projektili su efikasniji za razbijanje bunkera, skloništa, tenkova, itd. DU je korišćen prilikom bombardovanja bivše Jugoslavije.

Osiromaseni uranijum (Depleted uranium - DU) nastaje kao nusprodukt "obogacivanja", odnosno centrifugiranja uranijuma dobijenog iz rude. Ima manji procenat U235 izotopa od prirodnog, te je tako i dobio ime.
Du se koristi kod tzv. KE (kinetic energy) projektila i municije, koji sluze za probijanje oklopnih vozila i bunkera velikom kinetickom energijom, tj. brzinom (klasa projektila APDS - armor piercing discarding sabot). Osnovni razlog za koriscenje DU je njegova velika gustina, 19100kg/m3 (olovo na primer ima gustinu od "samo" 11340kg/m3), kao i specificnu strukturu kristalne resetke - kristal se prilikom udara u oklop i deformacije "ostri" (tzv. self-sharpen crystal). Prilikom probijanja oklopa se inace ne dogadja nikakva nuklearna reakcija. U iste svrhe se koristi i volfram, koji ima slicne osobine. Osiromaseni uranijum, dakle, deo zrna koje se ispaljuje iz nekog oruzja, a ne sastavni deo bojeve glave bombe.

Za vreme bombardovanja SR Jugoslavije, 1999. godine, DU koji se nasao na nasim prostorima je uglavnom rasejan ispaljivanjem projektila iz A10 Thunderbolt aviona, koji koristi standardno municiju sa osiromasenim uranijumom.

Cela prica nema mnogo veze sa iranskom bombom, ali se o DU i njegovoj (zlo)upotrebi dosta spekulisalo u javnosti prethodnih godina, pa mislim da je dobro malo baciti svetla i na tu temu.

nsarski 13:16 13.03.2009

Re: Osiromaseni uranijum

Cela prica nema mnogo veze sa iranskom bombom, ali se o DU i njegovoj (zlo)upotrebi dosta spekulisalo u javnosti prethodnih godina, pa mislim da je dobro malo baciti svetla i na tu temu.

Da, hvala:) Prpusti sam da kazem da je Uranijum oko 70% gusci od olova.

drug.clan 13:24 13.03.2009

Re: Osiromaseni uranijum

Osnovni razlog za koriscenje DU je njegova velika gustina, 19100kg/m3 (olovo na primer ima gustinu od "samo" 11340kg/m3)

Mogli bi da koriste i zlato koje je jos gusce 19,30 kg/l, ili jos bolje platinu 21,4 kg/l

NNN 02:07 14.03.2009

Re: Osiromaseni uranijum

ili iridijum i osmijum >22.5*10^3 kg/m^3

Dušan Maljković 13:08 13.03.2009

Nije uranijum, ali je božanstveni Ginsberg

Allen Ginsberg - Plutonian Ode

I

What new element before us unborn in nature? Is there
a new thing under the Sun?
At last inquisitive Whitman a modern epic, detonative,
Scientific theme
First penned unmindful by Doctor Seaborg with poison-
ous hand, named for Death's planet through the
sea beyond Uranus
whose chthonic ore fathers this magma-teared Lord of
Hades, Sire of avenging Furies, billionaire Hell-
King worshipped once
with black sheep throats cut, priests's face averted from
underground mysteries in single temple at Eleusis,
Spring-green Persephone nuptialed to his inevitable
Shade, Demeter mother of asphodel weeping dew,
her daughter stored in salty caverns under white snow,
black hail, grey winter rain or Polar ice, immemor-
able seasons before
Fish flew in Heaven, before a Ram died by the starry
bush, before the Bull stamped sky and earth
or Twins inscribed their memories in clay or Crab'd
flood
washed memory from the skull, or Lion sniffed the
lilac breeze in Eden--
Before the Great Year began turning its twelve signs,
ere constellations wheeled for twenty-four thousand
sunny years
slowly round their axis in Sagittarius, one hundred
sixty-seven thousand times returning to this night

Radioactive Nemesis were you there at the beginning
black dumb tongueless unsmelling blast of Disil-
lusion?
I manifest your Baptismal Word after four billion years
I guess your birthday in Earthling Night, I salute your
dreadful presence last majestic as the Gods,
Sabaot, Jehova, Astapheus, Adonaeus, Elohim, Iao,
Ialdabaoth, Aeon from Aeon born ignorant in an
Abyss of Light,
Sophia's reflections glittering thoughtful galaxies, whirl-
pools of starspume silver-thin as hairs of Einstein!
Father Whitman I celebrate a matter that renders Self
oblivion!
Grand Subject that annihilates inky hands & pages'
prayers, old orators' inspired Immortalities,
I begin your chant, openmouthed exhaling into spacious
sky over silent mills at Hanford, Savannah River,
Rocky Flats, Pantex, Burlington, Albuquerque
I yell thru Washington, South Carolina, Colorado,
Texas, Iowa, New Mexico,
Where nuclear reactors creat a new Thing under the
Sun, where Rockwell war-plants fabricate this death
stuff trigger in nitrogen baths,
Hanger-Silas Mason assembles the terrified weapon
secret by ten thousands, & where Manzano Moun-
tain boasts to store
its dreadful decay through two hundred forty millenia
while our Galaxy spirals around its nebulous core.
I enter your secret places with my mind, I speak with
your presence, I roar your Lion Roar with mortal
mouth.
One microgram inspired to one lung, ten pounds of
heavy metal dust adrift slow motion over grey
Alps
the breadth of the planet, how long before your radiance
speeds blight and death to sentient beings?
Enter my body or not I carol my spirit inside you,
Unnaproachable Weight,
O heavy heavy Element awakened I vocalize your con-
sciousness to six worlds
I chant your absolute Vanity. Yeah monster of Anger
birthed in fear O most
Ignorant matter ever created unnatural to Earth! Delusion
of metal empires!
Destroyer of lying Scientists! Devourer of covetous
Generals, Incinerator of Armies & Melter of Wars!
Judgement of judgements, Divine Wind over vengeful
nations, Molester of Presidents, Death-Scandal of
Capital politics! Ah civilizations stupidly indus-
trious!
Canker-Hex on multitudes learned or illiterate! Manu-
factured Spectre of human reason! O solidified
imago of practicioner in Black Arts
I dare your reality, I challenge your very being! I
publish your cause and effect!
I turn the wheel of Mind on your three hundred tons!
Your name enters mankind's ear! I embody your
ultimate powers!
My oratory advances on your vaunted Mystery! This
breath dispels your braggart fears! I sing your
form at last
behind your concrete & iron walls inside your fortress
of rubber & translucent silicon shields in filtered
cabinets and baths of lathe oil,
My voice resounds through robot glove boxes & ignot
cans and echoes in electric vaults inert of atmo-
sphere,
I enter with spirit out loud into your fuel rod drums
underground on soundless thrones and beds of
lead
O density! This weightless anthem trumpets transcendent
through hidden chambers and breaks through
iron doors into the Infernal Room!
Over your dreadful vibration this measured harmony
floats audible, these jubilant tones are honey and
milk and wine-sweet water
Poured on the stone black floor, these syllables are
barley groats I scatter on the Reactor's core,
I call your name with hollow vowels, I psalm your Fate
close by, my breath near deathless ever at your
side
to Spell your destiny, I set this verse prophetic on your
mausoleum walls to seal you up Eternally with
Diamond Truth! O doomed Plutonium.

II

The Bar surveys Plutonian history from midnight
lit with Mercury Vapor streetlamps till in dawn's
early light
he contemplates a tranquil politic spaced out between
Nations' thought-forms proliferating bureaucratic
& horrific arm'd, Satanic industries projected sudden
with Five Hundred Billion Dollar Strength
around the world same time this text is set in Boulder,
Colorado before front range of Rocky Mountains
twelve miles north of Rocky Flats Nuclear Facility in
United States of North America, Western Hemi-
sphere
of planet Earth six months and fourteen days around
our Solar System in a Spiral Galaxy
the local year after Dominion of the last God nineteen
hundred seventy eight
Completed as yellow hazed dawn clouds brighten East,
Denver city white below
Blue sky transparent rising empty deep & spacious to a
morning star high over the balcony
above some autos sat with wheels to curb downhill
from Flatiron's jagged pine ridge,
sunlit mountain meadows sloped to rust-red sandstone
cliffs above brick townhouse roofs
as sparrows waked whistling through Marine Street's
summer green leafed trees.

III

This ode to you O Poets and Orators to come, you
father Whitman as I join your side, you Congress
and American people,
you present meditators, spiritual friends & teachers,
you O Master of the Diamond Arts,
Take this wheel of syllables in hand, these vowels and
consonants to breath's end
take this inhalation of black poison to your heart, breath
out this blessing from your breast on our creation
forests cities oceans deserts rocky flats and mountains
in the Ten Directions pacify with exhalation,
enrich this Plutonian Ode to explode its empty thunder
through earthen thought-worlds
Magnetize this howl with heartless compassion, destroy
this mountain of Plutonium with ordinary mind
and body speech,
thus empower this Mind-guard spirit gone out, gone
out, gone beyond, gone beyond me, Wake space,
so Ah!

vishnja92 18:44 13.03.2009

Re: Nije uranijum, ali je božanstveni Ginsberg

imao je jednu slicnu u Domu omladine, pre izvesnog broja godina.
ali to je Ginzberg :)

hvala

toma miletic 13:19 13.03.2009

iran

vrlo lepo objasnjeno....svaka cast....i lepa analiza iranskih planova....

nsarski 13:40 13.03.2009

Re: iran

toma miletic
vrlo lepo objasnjeno....svaka cast....i lepa analiza iranskih planova....

Hvala. Sto se analize iranskih planova tice, ima ovde istinskih strucnjaka - ja sam vise amater. U tome ima mnogo detalja koje ja ne znam.

drug.clan 13:20 13.03.2009

energija

Sa 1 tonom nuklearnog goriva, koliko je prijavio da ima, Iran može da napravi nuklearnu elektranu koja proizvodi oko 100MW (Megavata) godišnje. Za zemlju veličine Irana, ova količina energije je nedovoljna - njima je potrebno oko 10 puta veča količina energije. Pre će biti da je ova količina od oko 1000kg nuklearnog goriva njima potrebna za neki manji, eksperimentalni reaktor gde dalje mogu da rade istraživanja u nuklearnoj tehnologiji.
Da li Iran pokušava da napravi nuklearnu elektranu? Moguće. To bi bilo logično, jer će nafta jednom da presuši, i, u današnjoj situaciji sa fosilnim gorivima, više im se isplati da sami troše nuklearnu energiju, koju može da ima svaki potpisnik NPT (ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja) ako želi, i da na taj način najefikasnije iskoriste naftu koju im je dodelila geološko-istorijska sreća. Takva situacija je, recimo, u Kanadi. Oni su jedan od vodećih izvoznika nafte, i najvažniji snabdevač Sjedinjenih Država, ali su istovremeno i jedan od najvećih proizvodjača nuklearnih tehnologija i elektrana. Kao dugoročna energetska strategija, nuklearna energija je potpuno prihvatljiva opcija za Iran.

Iran trenutno ima oko 46500MW instalisanih kapaciteta za proizvodnju struje. To znaci da im treba oko 450 puta vise od tih 100MW koje pominjes. Znaci ovih 100MW je smesno.

Iran ima nekoliko velikih pustinja sa vise od 4000 suncanih sati godisnje sa osuncanoscu koje cesto prelazi 1000W/m2 sto uz danasnju tehnologju i cenu solarnih panela moze obezbediti bar tri puta vise energije nego nuklearna elektrana za istu cenu.

nsarski 13:23 13.03.2009

Re: energija

ran trenutno ima oko 46500MW instalisanih kapaciteta za proizvodnju struje. To znaci da im treba oko 450 puta vise od tih 100MW koje pominjes. Znaci ovih 100MW je smesno.

Iran ima nekoliko velikih pustinja sa vise od 4000 suncanih sati godisnje sa osuncanoscu koje cesto prelazi 1000W/m2 sto uz danasnju tehnologju i cenu solarnih panela moze obezbediti bar tri puta vise energije nego nuklearna elektrana za istu cenu.

Iran se takodje nalazi na trusnom podrucju, pa je pravljenje nuklearnih elektrana prilicno riskantan posao na takvom mestu...
100MW jeste smesno, ali i put od hiljadu milja pocinje jednim korakom:)

drug.clan 13:32 13.03.2009

Re: energija

nsarski
ran trenutno ima oko 46500MW instalisanih kapaciteta za proizvodnju struje. To znaci da im treba oko 450 puta vise od tih 100MW koje pominjes. Znaci ovih 100MW je smesno.

Iran ima nekoliko velikih pustinja sa vise od 4000 suncanih sati godisnje sa osuncanoscu koje cesto prelazi 1000W/m2 sto uz danasnju tehnologju i cenu solarnih panela moze obezbediti bar tri puta vise energije nego nuklearna elektrana za istu cenu.

Iran se takodje nalazi na trusnom podrucju, pa je pravljenje nuklearnih elektrana prilicno riskantan posao na takvom mestu...
100MW jeste smesno, ali i put od hiljadu milja pocinje jednim korakom:)

Opet kazem, da bi toliko energije dobili iz solarnih izvora trebalo bi im samo 500 miliona dolara, par meseci posla i ni malo goriva ikada. A "elektrana" bi im trajala bar 25 godina uz jedno ciscenje panela godisnje.

Za ovih 100MW nukearnih treba ce im toliko para samo za gorivo i odrzavanje elektrane a cenu izgradnje da ne pominjemo....

Cak bi im trebala i manja povrsina zemlje za solarnu elektranu a o vodi za hladjenje da ne pricam.

Ako stvarno hoce nuklearnu tehnologiju i to da je sami razvijaju onda treba odmah da skinu budalu koja ih na to nagovara jer im samo traci pare

nsarski 13:34 13.03.2009

Re: energija

Ako stvarno hoce nuklearnu tehnologiju i to da je sami razvijaju onda treba odmah da skinu budalu koja ih na to nagovara jer im samo traci pare

Verujem da i kod njih postoji "nuklearni lobi" koji razmislja sasvim drugom logikom.

drug.clan 13:36 13.03.2009

Re: energija

nsarski
Ako stvarno hoce nuklearnu tehnologiju i to da je sami razvijaju onda treba odmah da skinu budalu koja ih na to nagovara jer im samo traci pare

Verujem da i kod njih postoji "nuklearni lobi" koji razmislja sasvim drugom logikom.

bice da je, kao i u US, u pitanju naftni lobi koji pravi "konkurenciju" tako da bude siguran da nema konkurenciju

Covek u belom 13:51 13.03.2009

Re: energija

drug.clan
Opet kazem, da bi toliko energije dobili iz solarnih izvora trebalo bi im samo 500 miliona dolara, par meseci posla i ni malo goriva ikada. A "elektrana" bi im trajala bar 25 godina uz jedno ciscenje panela godisnje.

Ne znam odakle ti ti podaci, ali malo si se kanda preracunao. Trenutno solarni paneli kostaju oko 5 dolara po vatu maks. snage (i to najniza cena na ooogromne kolicine). Sto ce reci za 46,5GW, treba oko 230G$ ili ti 230 milijardi sto je oko 500 puta vise od tvoje gornje brojke. Za tricavih 230 milijardi, moguce je podici nuklearki da zadovolje potrebe celog sveta za strujom...

drug.clan 14:36 13.03.2009

Re: energija

Covek u belom
drug.clan
Opet kazem, da bi toliko energije dobili iz solarnih izvora trebalo bi im samo 500 miliona dolara, par meseci posla i ni malo goriva ikada. A "elektrana" bi im trajala bar 25 godina uz jedno ciscenje panela godisnje.
Ne znam odakle ti ti podaci, ali malo si se kanda preracunao. Trenutno solarni paneli kostaju oko 5 dolara po vatu (i to najniza cena na ooogromne kolicine). Sto ce reci za 46,5GW, treba oko 230G$ ili ti 230 milijardi sto je oko 500 puta vise od tvoje gornje brojke. Za tricavih 230 milijardi, moguce je podici nuklearki da zadovolje potrebe celog sveta za strujom...

Mislio sam na 100MW

Sto se tice cena nuklearnih elektrana one su vec skuplje po kW od solarnih (solarni paneli se cak i na malo sada mogu kupiti za 3-3.5 dolara/W a nuklearne kostaju izmedju 3000 i 6000 dolara po kW. Cena prozvodnje solarnih panela pada iz dana u dan (sada je ispod $1/W) dok cena izgradnje nulearnih raste i sada je verovatno u proseku 5000 po kW. link ,link1, link2, link3

znaci za 230 milijardi dolara se moze sagraditi oko 50GW nuklearnih elektrana sto je dovoljno samo za iran (ovde ne pricamo o ceni goriva koja je za vek trajanja elektrane dodatnih 35% i ceni razmontiravanja elektrane posle prestanka rada sto kosta izmedju 500 i 2000 dolara po kW )

Doctor Wu 14:44 13.03.2009

Re: energija

Drug član je, izgleda, fundamentalac, a njima ekonomija nije jača strana, za njih je to sve misterija, zavera i lobiji (vudu).

Instalacioni troškovi sunčanih elektrana su ubedljivo najveći, nekih $4.5K/kW. Troškovi gradnje nuklearke su veći od naftnih i na gas ($1.5K-$2K/kW naspram $(0.6-0.8)K) ali zato su troškovi održavanja neuporedivo niži, tako da nuklearke i coal power plants ($1.2-1.5K po kW) proizvode najeftiniju struju (3-4 centa po kWh. Solarna struja je, mislim, i pored svih incentivea barem 5 ili 6 puta skuplja). Zato ih i koriste kao bazne elektrane. Ameri negde između 3/4 i 4/5 svojih potreba za strujom zadovoljavaju iz uglja. Velika zemlja, pokrivaju dosta vremenskih zona, može im se. Suna

Znam da Ameri hoće da prave offshore vetrenjače i da snabdevaju priobalne delove USA sa strujom ali solarne ćelije su (još uvek) preskupe.

drug.clan 16:02 13.03.2009

Re: energija

kao da slusam McCain-ovu predizbornu kampanju punu ljubavi prema nuklearnoj energiji. nazalost vremena su se promenila pa se sada ne moze ponoviti uspeh koji je postigla francuska na tom polju pre vise decenija. Cene nuklearnih elektrana su otisle u nebo, privatni mesetari uzimaju ogromne profite, drzava placa stete i dobija otpad a i konkurencija se pojavila.

U Francuskoj npr. pre 30 godina izmedju proizvodjaca opreme i potrosaca struje postojala je samo neprofitna drzavna elektrodistribucija.
Sa druge strane u Americi ili UK sada izmedju proizvodjaca opreme i potrosaca struje postoji 1. distributer opreme (profit i troskovi bar 30%), 2. firma koja pravi elektranu ( profit i troskovi 30%), 3. profitabilna firma koja obezbedjuje radnu snagu ( jos 30%), profitabilna elektrodistribucija (jos 10%) i kompanije za prodaju struje - 10% ) pa je cena skoro 3 puta veca od optimalne.

Doctor Wu
Drug član je, izgleda, fundamentalac, a njima ekonomija nije jača strana, za njih je to sve misterija, zavera i lobiji.

Kada se svi vi kojima vam je to "jaca strana" ugradite i morska voda i vazduh postaju skupi i neisplativi. Kada bi samo odustali od dela profita koji sada otimate na energiji ovaj svet bi bio energetski raj.
Ne bi da pominjem profit na ljudskoj nesreci, bolesti, smrti, gladi itd.
Energija je osnovna ljudska i nacionalna potreba i kao i vojska ne bi trebala biti profitabilna. Ali kome ja to pricam coveku koji podrzava zaradu osiguravajucih kompanija na ljudskoj bolesti.

Doctor Wu

Instalacioni troškovi sunčanih elektrana su ubedljivo najveći, nekih $4.5K/kW.

Cak ni u Americi ne toliko vec 3k/kW ukoliko se zemlja zakupljuje ako se zemlja dobije od drzave onda je i 30% manje. U Iranu i vecem delu sveta ti troskovi sigurno nisu ni priblizno toliki.

Doctor Wu
Troškovi gradnje nuklearke su veći od naftnih i na gas ($1.5K-$2K/kW naspram $(0.6-0.8)K)

A odakle ti ovi podaci, iz 1997.? U US najjeftinje elektrane na ugalj sada (2008.) kostaju oko 3.5K po kW a nuklearne prelaze 6k/kW kao sto sam mozes naci gore u linku (Duke energy, Entergy...).

Doctor Wu
Troškovi gradnje nuklearke su veći od naftnih i na gas ($1.5K-$2K/kW naspram $(0.6-0.8)K) ali zato su troškovi održavanja neuporedivo niži, tako da nuklearke i coal power plants ($1.2-1.5K po kW) proizvode najeftiniju struju (3-4 centa po kWh.

Ovde niko ne uracunava cenu skladistenja nukelarnog otpada (koji sada drze u buradima pored elektrane) i cenu decommissioning koja moze biti i 2.5k/kW)

Doctor Wu

Znam da Ameri hoće da prave offshore vetrenjače i da snabdevaju priobalne delove USA sa strujom ali solarne ćelije su (još uvek) preskupe.

Preskupe su kada se gomila takvih kao ti ugrade svako sa 10-20% pa cena skoci za 2 ili 3 puta.

Proizvodnja iz vetrenjaca je najneisplativija od svih komercijalnih oblika. Sada kostaju preko 5k/kW i daju u poseku samo 10% od kapaciteta (solarne u Iranu daju i 40%), imaju veliku cenu odrzavanja i zahtevaju veoma skupu mrezu prenosnih linija.

Solarni paneli se vec prave po ceni manjoj od $1/W i ubrzo ce dostici 50c/W a na veliko se vec sada mogu kupiti za manje od $2/W (najnize sto sam video $1.32), zahtevaju minimalno odrzavanje (ciscenje jednom ili dva puta godisnje)., ne zahtevaju nikakvo gorivo i vodu za hladjenje a decommissioning je veoma lak jeftin sto ih cini vrlo konkurentnim. Osim toga mogu da se postavljaju na krovove kuca sto smanjuje cenu instalacije.

Bliski istok i Iran su savrseni za solarnu energiji jer u mnogim delovima ima 4000 suncanih sati sa osuncanoscu koja veci deo godine prelazi 1000W/m2

Covek u belom 16:38 13.03.2009

Re: energija

drug.clan
Cak ni u Americi ne toliko vec 3k/kW ukoliko se zemlja zakupljuje ako se zemlja dobije od drzave onda je i 30% manje. U Iranu i vecem delu sveta ti troskovi sigurno nisu ni priblizno toliki.

Mali kucni solarni paneli loseg kvaliteta mogu da se nadju za 2.25$/W, medjutim neozbiljno je takve cene ukljucivati u ozbiljnu diskusiju.
Evo realnih cena gde se jasno vidi da nikakvog stvarno pada cena za poslednjih 3-4 godine nema i da su projektovani ciljevi od ispod 2$/W do 2010 cist SF.
Troskovi odrzavanja su veliki, pogotovu je problem sto solarna energija moze da se koristi samo kao bazna, ali ne i za konstatno snabdevanje. Mrzim me zaista da ulazim u detalje, ali cena KW solarne energije naspram KW nuklearne ili energije iz uglja sve govori. A te price o ugradjivanju i teorije zavere su krajnje neozbiljne i potezu ih obicno ljudi kad im ekonomska racunica ne ide u prilog...

Solarni paneli se vec prave po ceni manjoj od $1/W i ubrzo ce dostici 50c/W a na veliko se vec sada mogu kupiti za manje od $2/W (najnize sto sam video $1.32), zahtevaju minimalno odrzavanje (ciscenje jednom ili dva puta godisnje)., ne zahtevaju nikakvo gorivo i vodu za hladjenje a decommissioning je veoma lak jeftin sto ih cini vrlo konkurentnim. Osim toga mogu da se postavljaju na krovove kuca sto smanjuje cenu instalacije.

Instalacija na kuce je tek posebna prica, potpuno drugacija od one vezano za globalno resenje energetskog snabdevanja. Sem u retkim mestima sa sjajnom osuncanoscu solarni paneli u kucnoj radinosti su sa ekonomske tacke gledista cist promasaj.

Postujem ja tvoj entuzijazam, ali nije nikakav problem sesti napraviti racunicu, podvuci crtu i videti sta je jeftinije. Solarna energija to nije, niti ce biti u skorije vreme, ljutilo to tebe ili ne, ali to su cinjenice.

nsarski 16:46 13.03.2009

Re: energija

Solarna energija to nije, niti ce biti u skorije vreme, ljutilo to tebe ili ne, ali to su cinjenice.

Bilo je i predloga da se naprave ogledala koja bi iz orbite reflektovala zrake Sunca, itd. Takvih SF predloga je bilo i bice ih. Meni to ipak sve lici na prve pokusaje da se napravi avion. Neki su malo poletali, neki se rusili, neki se nikad nisu podigli sa zemlje, sve dok braca Rajt nisu napravili nesto iole upotrebljivo. E, onda su dobili ugovore sa vojskom. Oko 20 godina kasnije je napravljen prvi let preko Atlantika.

drug.clan 16:54 13.03.2009

Re: energija

Covek u belom
drug.clan
Cak ni u Americi ne toliko vec 3k/kW ukoliko se zemlja zakupljuje ako se zemlja dobije od drzave onda je i 30% manje. U Iranu i vecem delu sveta ti troskovi sigurno nisu ni priblizno toliki.
Mali kucni solarni paneli loseg kvaliteta mogu da se nadju za 2.25$/W, medjutim neozbiljno je takve cene ukljucivati u ozbiljnu diskusiju.
Evo realnih cena gde se jasno vidi da nikakvog stvarno pada cena za poslednjih 3-4 godine nema i da su projektovani ciljevi od ispod 2$/W do 2010 cist SF.
Troskovi odrzavanja su veliki, pogotovu je problem sto solarna energija moze da se koristi samo kao bazna, ali ne i za konstatno snabdevanje. Mrzim me zaista da ulazim u detalje, ali cena KW solarne energije naspram KW nuklearne ili energije iz uglja sve govori. A te price o ugradjivanju i teorije zavere su krajnje neozbiljne i potezu ih obicno ljudi kad im ekonomska racunica ne ide u prilog...

Solarni paneli se vec prave po ceni manjoj od $1/W i ubrzo ce dostici 50c/W a na veliko se vec sada mogu kupiti za manje od $2/W (najnize sto sam video $1.32), zahtevaju minimalno odrzavanje (ciscenje jednom ili dva puta godisnje)., ne zahtevaju nikakvo gorivo i vodu za hladjenje a decommissioning je veoma lak jeftin sto ih cini vrlo konkurentnim. Osim toga mogu da se postavljaju na krovove kuca sto smanjuje cenu instalacije.
Instalacija na kuce je tek posebna prica, potpuno drugacija od one vezano za globalno resenje energetskog snabdevanja. Sem u retkim mestima sa sjajnom osuncanoscu solarni paneli u kucnoj radinosti su sa ekonomske tacke gledista cist promasaj.

Postujem ja tvoj entuzijazam, ali nije nikakav problem sesti napraviti racunicu, podvuci crtu i videti sta je jeftinije. Solarna energija to nije, niti ce biti u skorije vreme, ljutilo to tebe ili ne, ali to su cinjenice.

Na sajtu koji si linkovao lepo pise:
Note, once again, that these prices are based upon the purchase of a single solar module and prices are exclusive of sales taxes. Information on volume discounts, factory gate and PV system pricing is available as part of our consultancy services.

Znaci to su cene na malo, za jedan komad. Osim toga mali kucni i veliki industrijski paneli se razlikuju samo u broju komada.

Sto se cene proizvodnje tice First solar (jedan od najvecih proizvodjaca) je objavio da je njihova cena manja od $1/ W. Ako pak odes na sajt drugih proizvodjaca mozes naci slicne podatke. Canadian Solar je objavio ovo:
FY08 revenue is expected to be in the range of $650 - $750 million,
with shipments of 500 - 550 MW. Gross margin is expected to be 13 - 15% Koliko izadje 1W?

Doctor Wu 17:17 13.03.2009

Re: energija

drug.clan

U majstore, ja mislio ti neki fundamentalac a ti najobičniji trgovački putnik. Mada mi se sviđa da kad počneš da pišeš o jediničnim cenama ladno prelaziš sa kW (u slučaju uglja, nuklearki i vetrenjača) na W (u slučalu solarnih panela). Što se tiče rigovanja cena, pusti te tvoje treehuggere, i motače jointa, nađi neke kredibilnije i ozbiljnije izvore.

Svetu je za ovaj standard koji trenutno vlada potrebno je 4TW (to je 4 milijarde kW) snage i to raste tempom kojim raste i svetski standard (odnosno GDP). Godišnje se u svetu proizvede 17000 TWh električne energije, a projekcije su da će se to, kada Kinezi i Indusi polako pristigli standarde razvijenog sveta, to duplirati i ići na 33000 TWh i to negde do 2030 (znači, dupliranje postojećih kapaciteta za 20 godina). Verovatno je i to razlog zašto Kinezi svake 2 nedelje otvaraju jednu termoelektranu i što ubrzano rade na razvijanju nove generacije nuklearnih reaktora.

Ovi tvoji panelčići su zabavni, ali u poređenju sa potrebama realnog sveta su prdež na vetru.

drug.clan 17:49 13.03.2009

Re: energija

Doctor Wu
drug.clan

U majstore, ja mislio ti neki fundamentalac a ti najobičniji trgovački putnik. Mada mi se sviđa da kad počneš da pišeš o jediničnim cenama ladno prelaziš sa kW (u slučaju uglja, nuklearki i vetrenjača) na W (u slučalu solarnih panela). Što se tiče rigovanja cena, pusti te tvoje treehuggere, i motače jointa, nađi neke kredibilnije i ozbiljnije izvore.

Svetu je za ovaj standard koji trenutno vlada potrebno je 4TW (to je 4 milijarde kW) snage i to raste tempom kojim raste i svetski standard (odnosno GDP). Godišnje se u svetu proizvede 17000 TWh električne energije, a projekcije su da će se to, kada Kinezi i Indusi polako pristigli standarde razvijenog sveta, to duplirati i ići na 33000 TWh i to negde do 2030 (znači, dupliranje postojećih kapaciteta za 20 godina). Verovatno je i to razlog zašto Kinezi svake 2 nedelje otvaraju jednu termoelektranu i što ubrzano rade na razvijanju nove generacije nuklearnih reaktora.

Ovi tvoji panelčići su zabavni, ali u poređenju sa potrebama realnog sveta su prdež na vetru.

Standard u ovoj industriji je da se cene za termalne elektrane i wind turbine izrazavaju po kW a za solarne po W, ali ti to ne znas izgleda.

Posto si ti trgovac da ti objasnim ukratko kako radi elektroenergetski sistem.

Nuklearne elektrane se mogu koristiti samo za pokrivanje base load-a jer ih nije moguce gasiti kada se smanji potrosnja tokom noci, slicno je i sa velikim elektranama na ugalj. U razvijenim drzavama sveta se base load povecava znatno sporije od peak load-a te nuklearne i termo elektrane nisu dobro resenje.

Sto se solarne energije tice samo da te podsetim da se kompletan peak load demand koji je skoro duplo% veci od base load-a desava tokom dana i tokom leta (bas kada solarne energije ima najvise). Sada se uglavnom to pokriva na prirodni gas i manji deo iz hidro elektrana koje se inace mogu lako pretvoriti u base load ako ih ima na pretek.

Znaci nama trebaju elektrane koje imaju kapacitet jednak skoro polovini maksimalnog potrebnog kapaciteta, koje ce raditi samo danju i koje ce se moci lako paliti i gasiti Da li ti imas neki bolji i jeftiniji i brzi predlog od solarnih?

Osim toga povrsina koju bi morali pokriti sa panelima je manja od povrsine koju zauzimaju kopovi i skladista ulja, odlagalista jalovine, akumulacije za hladjenje i same elektrane na ugalj. Manje je cak od povrsine samoh nuklearnih elektrana i nebezbednog pojasa u okolini. Osim toga solarnim bi izbegli izbacivanje hiljada tona zive, nitrita, sulfata, cadji i ostalih stetnih materija u vazduh i potpuno eliminisali opasnost od prirodne katastrofe izazvane nuklearnim elektranama..

dragoljub92 13:30 13.03.2009

jase

bate plašim i od oni koji imaju i od onih koji nemaju bombu i tako idem u prvi šop da si kupim par atomskih kašikara ,oćim gi napravu

bindu 14:34 13.03.2009

When the Wind Blows

evo prilike da stavim ovaj kultni film.
preporucujem ali upozoravam
da je jako tuzan. evo na wikiju o filmu.
When the Wind Blows .
part 1
part 2
part 3
part 4
part 5
part 6
part 7
part 8

corlaja 14:39 13.03.2009

plutonijumska atomska bomba

Izgleda da Iran nece u sledecih nekoliko godina nece biti u stanju da napravi uranijumsku bombu. Ali sta je sa plutonijumskom bombom. Ne znam koliko brzo se moze napraviti u nuklearnom reaktoru dovoljna kolicina Pu-239 ali ako Iran uskoro pusta nuklearnu elektranu u rad (koja je pravljena po ruskoj tehnologiji i uz rusku pomoc) onda je moguce da su i blizi nuklearnoj bombi nego sto sad izgleda.

Budimac 15:46 13.03.2009

Re: plutonijumska atomska bomba

corlaja
Izgleda da Iran nece u sledecih nekoliko godina nece biti u stanju da napravi uranijumsku bombu. Ali sta je sa plutonijumskom bombom. Ne znam koliko brzo se moze napraviti u nuklearnom reaktoru dovoljna kolicina Pu-239 ali ako Iran uskoro pusta nuklearnu elektranu u rad (koja je pravljena po ruskoj tehnologiji i uz rusku pomoc) onda je moguce da su i blizi nuklearnoj bombi nego sto sad izgleda.

Aman ljudi iranski nuklearni program je pod najjačom paskom El Baradeja & comp. Svi, ali svi njihovi izveštaji (a ja ih čtam redovno) ma šta god štampa belosvetska tvrdila se svode na to da nema diverzije fisionog materijala i da je sav fisioni materijal pod kontrolom agencije.
National Intellgence Estimate... dakle procene 15 američkih obaveštajnh agencija iz decembra 2007. kaže da se sa velikom dozom pouzdanosti može reći da Iran nema vojni nuklearni program. E sad, možete verovati političarima i štampi, a možete verovati UN agenciji i proceni obaveštajnih službi... Sve to oko iranskog nuklearnog programa je magla...

011-495 14:48 13.03.2009

Predlazem

zajam za srpsku atomsku bombu. Kad smo mogli za autoput 70-ih, obnovu 90-ih mozemo i za bombONu. Posle cemo da razmislimo o nosacu za nju.
Odavno jeT.Ruzvelt rekao "pricaj meko i nosi veliku palicu" (citaj motku,po narodski).

Hemičarka 18:54 13.03.2009

Govori tiho i nosi psa sa sobom...

Filip2412 15:02 13.03.2009

...

Iranci su kul ljudi, zenske im dobro izgledaju ovde po Torontu i uopste se ne loze na islam, bas ih briga za religiju. To je bar moje iskustvo. Simpaticna mi je nacija.

Tako da, nadam se kad skinu onog musavog predsedika ima da im svane. A da, sasvim je logicno da zele atomsku bombu jer je oni jedini u regionu nemaju. Nsarski rece da je imati naftu geoloshka sreca, madjutim danas to vise dodje ko zla kob. Kada se rezerve potrose Iran je na udaru.

....svidja mi se ova slika atomske eksplozije postavio sam je za wallpaper :)

dexter92 15:33 13.03.2009

Kriticna masa

Koliko se secam za pocetak lancane reakcije uranijumske bombe nije potrebna nikakva inicijalna kapisla. Ono sto je potrebno je da se 20ak kilograma obogacenog uranijuma nadje na jednom mestu (da sacinjava jedno 'telo').
Jedno pitanje, ako odgovor nije preopsiran za blog: Zasto se samo 1.5% mase (ako se dobro secam) pretvara u energiju po formuli e=mc2 ?

nsarski 15:54 13.03.2009

Re: Kriticna masa

Zasto se samo 1.5% mase (ako se dobro secam) pretvara u energiju po formuli e=mc2 ?

Ствар ефикасности. Kada reakcija "krene" pocinje da se stvara sve veca kolicina otpada (vec raspadnutog uranijuma), sistem se raspadne i reakcije stanu.

drug.clan 16:08 13.03.2009

Re: Kriticna masa

dexter92
Koliko se secam za pocetak lancane reakcije uranijumske bombe nije potrebna nikakva inicijalna kapisla. Ono sto je potrebno je da se 20ak kilograma obogacenog uranijuma nadje na jednom mestu (da sacinjava jedno 'telo').
Jedno pitanje, ako odgovor nije preopsiran za blog: Zasto se samo 1.5% mase (ako se dobro secam) pretvara u energiju po formuli e=mc2 ?

Pa i posle eksplozije ostane ta masa (veci deo - razleti se ali i dalje postoji) koja po toj istoj formuli ima ogromnu energiju.

Da bi se oslobodila sva ta energija masa mora da nestane, tj uranijum mora da nestane a ne da se samo raspadne na druge elemente.

nsarski 16:19 13.03.2009

Re: Kriticna masa

Pa i posle eksplozije ostane ta masa (veci deo - razleti se ali i dalje postoji) koja po toj istoj formuli ima ogromnu energiju.

Da bi se oslobodila sva ta energija masa mora da nestane, tj uranijum mora da nestane a ne da se samo raspadne na druge elemente.

Ne, do lancane reakcije dolazi kada postoji kriticna masa (ili veca). Ako bi uzeo dva komada uranijuma, manja od kriticne mase, u njima se ne bi odrzala lancana reakcija. Kriticna masa 100% U235 je 52kg. Za 20% U235 ta masa je oko pola tone.
Takodje, kriticna masa zavisi od oblika materijala (gorni podaci se odnose na sferu) i njegove gustine. Kod atomske bombe, obicno se postavljaju "neutronska ogledala" koja reflektuju neutrone nazad u eksploziv i tako povecavaju kolicinu fisionog raspada. Slican efekat se postize temperaturom - neutroni su brzi, itd.
Kada sistem eksplodira, sve se razleti i fisija prestaje.

drug.clan 16:38 13.03.2009

Re: Kriticna masa

nsarski
Pa i posle eksplozije ostane ta masa (veci deo - razleti se ali i dalje postoji) koja po toj istoj formuli ima ogromnu energiju.

Da bi se oslobodila sva ta energija masa mora da nestane, tj uranijum mora da nestane a ne da se samo raspadne na druge elemente.

Ne, do lancane reakcije dolazi kada postoji kriticna masa (ili veca). Ako bi uzeo dva komada uranijuma, manja od kriticne mase, u njima se ne bi odrzala lancana reakcija. Kriticna masa 100% U235 je 52kg. Za 20% U235 ta masa je oko pola tone.
Takodje, kriticna masa zavisi od oblika materijala (gorni podaci se odnose na sferu) i njegove gustine. Kod atomske bombe, obicno se postavljaju "neutronska ogledala" koja reflektuju neutrone nazad u eksploziv i tako povecavaju kolicinu fisionog raspada. Slican efekat se postize temperaturom - neutroni su brzi, itd.
Kada sistem eksplodira, sve se razleti i fisija prestaje.

Sta ne?

nsarski 17:27 13.03.2009

Re: Kriticna masa

Sta ne?

Ovo:

Da bi se oslobodila sva ta energija masa mora da nestane, tj uranijum mora da nestane a ne da se samo raspadne na druge elemente

drug.clan 18:07 13.03.2009

Re: Kriticna masa

nsarski
Sta ne?

Ovo:

Da bi se oslobodila sva ta energija masa mora da nestane, tj uranijum mora da nestane a ne da se samo raspadne na druge elemente

pa jel nije tako?

Da bi se oslobodila sva energija iz E=mc2 masa mora da nestane tj da se sva pretvori u energiju jer ako nesto ostane to ce imati neku energiju po istoj toj formuli?

nsarski 18:21 13.03.2009

Re: Kriticna masa

Da bi se oslobodila sva energija iz E=mc2 masa mora da nestane tj da se sva pretvori u energiju jer ako nesto ostane to ce imati neku energiju po istoj toj formuli?
*novo

Ta energija se dobija iz "energije veze" (znas ono - defekt mase i energija veze) jezgra koja se oslobadja prilikom raspada jezgra. Generisana energija je srazmerna masi po formuli mc^2.
Mozda nisam razumeo pitanje, ali mi se cini da je receno da sav uranijum u punjenju treba da se potrosi.
To nije slucaj - zapravo, slicno je situaciji kad lozis cepanice u vatri: vatra moze jedno vreme da traje, da se ugasi, i da ostanu nedogorele cepanice

dexter92 18:56 13.03.2009

Re: Kriticna masa

Ствар ефикасности. Kada reakcija "krene" pocinje da se stvara sve veca kolicina otpada (vec raspadnutog uranijuma), sistem se raspadne i reakcije stanu.

Kad se uzme ovo u obzir pitam se da li su prvom testiranju atomske bombe (projekat Menhetn) naucnici zaista mogli da predvide intezitet detonacije?
Ona je cimni mi se bila 2 puta jaca od ocekivane, ali hipoteticki je mogla da bude i 50ak puta jaca?
Svesno se islo u jedan takav rizik ili on ipak nije postojao?

radojicic92 16:37 13.03.2009

...

Da li Iran pokušava da napravi nuklearnu elektranu?

nisi u toku Nsarski
kaze se new-clear, nucelar, nukular ...

marco_de.manccini 16:42 13.03.2009

win some, lose some

but nobody says you betcha like her.

nsarski 16:55 13.03.2009

Re: ...

radojicic92
Da li Iran pokušava da napravi nuklearnu elektranu?nisi u toku Nsarskikaze se new-clear, nucelar, nukular ...

Ma, NUCKELAR, bre!

Kad cujem nekog drzavnog administratora to da kaze, totalno padnem u depresiju. Covek ne ume ni da izgovori ime onoga za sta je strucnjak. Well, mnogi ne umeju da izgovore ime zemlje koju bombarduju i spasavaju, takodje. Eyrak!

radojicic92 16:58 13.03.2009

Re: ...

nsarski
radojicic92
Da li Iran pokušava da napravi nuklearnu elektranu?nisi u toku Nsarskikaze se new-clear, nucelar, nukular ...

Ma, NUCKELAR, bre!

Kad cujem nekog drzavnog administratora to da kaze, totalno padnem u depresiju. Covek ne ume ni da izgovori ime onoga za sta je strucnjak. Well, mnogi ne umeju da izgovore ime zemlje koju bombarduju i spasavaju, takodje. Eyrak!

pa jeste, al moras da priznas da su efikasni, sustina, a ne forma bre...

strog_ali_pravedan 16:48 13.03.2009

Ovo meni

deluje primamljivo, jeftino i sigurno.

Mini nuklearke

Da li neko zna nesto vise ?

nsarski 16:52 13.03.2009

Re: Ovo meni

strog_ali_pravedan
deluje primamljivo, jeftino i sigurno.Mini nuklearkeDa li neko zna nesto vise ?

Ja ovo sada prvi put vidim, ali deluje prilicno interesantno...

drug.clan 18:27 13.03.2009

Re: Ovo meni

strog_ali_pravedan
deluje primamljivo, jeftino i sigurno.

Mini nuklearke

Da li neko zna nesto vise ?

Postojao je jos davnih dana slicnih planova za dzepni "reaktor" kao sto je radioisotop termoelectric generator ili atomic battery

Ovakvih stvari ima u svemiru i po dalekim svetionicima ruskog dalekog istoka. Postoji gomila problema vezanih za ovakvu tehnologiju a najveci problem jebezbednost: zamislite da sirom zemlje imate rasuto nuklearno gorivo tj radioaktivni materijal sa kojim i deca mogu da naprave prljavu bombu!

bindu 17:39 13.03.2009

.

The goose is such a silly bird,
He waddles when he walks.
On top of that, I'm sure you've heard
He hisses when he talks.

Of course, I know it is no use
To tell you not to be a goose.
I know that you would never be
A silly goose such as he.

Budimac 20:02 13.03.2009

Dan Prvi

Pre Hirošime i posle
Piter Vajden

[Day One - Before Hiroshima and After, Peter Wyden]

Prosto je neverovatno koliko je ova knjiga aktuelna i danas 20 godina nakon što je napisana (23 da budem precizniji). Preporuka Džona Herseja (autora knjige 'Hiroshima survivors') štampana na koricama je možda danas važnija nego 1985. kada je balans snaga (još uvek) postojao: "Ovde je jednostavno sve što svaki pismeni čovek na zemlji treba da zna o početku atomskog doba".

Knjiga obrađuje u detalje sve "igrače" i "igre" oko prve/prvih atomskih bombi – od ideje, preko realizacije, primene i posledica. Kad kažem sve igrače onda zaista tako i mislim. Svi su tu, naučnici (mnogo nobelovaca), političari, oficiri i na kraju žrtve i novinari. S obzirom na činjenicu da je od bacanja prvih atomskih bombi do knjige prošlo četrdesetak godina autor je imao na raspolaganju mnogo "svežeg" materijala, odnosno dokumenata sa kojih je skinut veo tajnosti ili koji su u međuvremenu pronađeni (npr. verovali ili ne, stranice Trumanovog dnevnika u vezi samita u Potsdamu (jul 1945) su "otkrivene" tek 1979. – bile su pogrešno zavedene ('misfiled').

Pa kako je sve to počelo?

Za razliku od opšte prihvaćenog znanja da je "otac" atomske bombe Robert Openhajmer već na početnim stranicama saznajemo da je pravi ćaća Leo Silard (Leo Szilard), mađarski fizičar koji se bežeći iz nacističke Nemačke 1933. našao u Londonu. Čekajući zeleno svetlo na pešačkom prelazu (Southampton row), a inspirisan nedavno pročitanom naučno-fantastičnom novelom "Oslobođeni Svet" (The World Set Free) H. G. Velsa (Wells) iz 1913-te, vizualizovao lančanu reakciju i došao na ideju da napravi atomsku bombu. Prešavši ulicu zaključio je da mu treba hemijski element koji se može razbiti neutronima, održati lančanu reakciju i time osloboditi neverovatnu količinu energije. Silard, koga je njegov profesor Ajnštajn (dok su obojica bili u Kajzer Vilhelm institutu u Berlinu) smatrao genijem, nije bio čovek koji bi imao "zicflajša" da testira tada 92 poznata hemijska elementa. Međutim, u proleće 1934. je ponudio patent lančane reakcije ministarstvu rata Velike Britanije. "Eksperti" ministarstva ne samo da nisu u tome videli ništa uzbudljivo nego nisu videli potrebu da specifikacije budu tajna. By the way, atom je tada još važio za ono što mu ime znači –nedeljiv.

Ono što Silard nije imao strpljenja da uradi uradio je nemački doktor Oto Han, sa već pomenutog instituta u Berlinu. Element je, pogađate, uran. To se desilo 1939-te. Silard je tada već bio u SAD. Strah da Nemci rade na atomskoj bombi gonio ga je da neumorno lobira za početak eksperimenata i radova sa ciljem da se Hitler preduhitri.

Tako je počelo.

Kako se završilo manje-više znamo. Pri tome ne mislim samo na patnje Hirošime i Nagasakija nego i na bezumlje trke u naoružanju i tzv. "hladnog rata". Ono što se manje zna su inicijative ljudi koji su videli dalje od svog nosa iliti kojima je bilo jasno šta će uslediti još na samom početku.

Dr Nils Bor je pokušao da navede Ruzvelta i Čerčila da se kontrola bombe (još pre nego što je ista napravljena) internacionalizuje, odnosno da se znanje podeli sa ostalim saveznicima (uključujući i Sovjete). Čerčil (celog života bio ratni huškač/zločinac i rasista) je osigurao da se ova inicijativa uguši. Time je, može se reći, gospodin Vinston praktično ispalio starterski hitac za trku u naoružanju još 1944.

Inicijative da se moć bombe demonstrira van ratnog okvira ili barem ne na naseljenom mestu su takođe davljene "snagom" neverovatnih argumenata. Openhajmer lično je udavio nekoliko takvih inicijativa između ostalog iz straha da se ne obruka ('šta bi bilo ako bi najavili demonstraciju pa ispadne ćorak').

General Maršal (Maršalov plan) je pokušavao da ubedi sekretara rata Stimsona u neophodnost prethodnog upozorenja Japanu, takođe bezuspešno.

Ko god je malo čačnuo u istoriju zna da je mit o "neophodnosti" bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki skraćenja rata radi (i čuvanja života američkih vojnika) samo to – mit. Jedan u nizu dobro pothranjivanih mitova koji nemaju veze sa stvarnošču, a služi da se pokrije nečista savest (sličan mit je Perl Harbur). Zaključak USSBS (United States Strategic Bombing Survey) 1946. je da bi se Japan predao čak i da atomske bombe nisu bačene. Novo oružje je možda skratilo rat za nekoliko dana, ne više. Ova knjiga detaljno opisuje sve diplomatske inicijative Japana koji je bio spreman na predaju i pre, za vreme i naravno posle samita u Potsdamu.

Mada je teško reći šta je u ovoj knjizi najuzbudljivije, da li je to opis rada naučnika angažovanih na projektu, ratne, diplomatske i špijunske aktivnosti koje je Vajden (kao i sve ostalo) veoma detaljno obradio ili je to opis tragedije koja je zadesila dva japanska grada, meni, lično je ono prvo "najzabavnije".

Leo Silard je jednom prilikom izjavio da je postao naučnik zato što je na neki način ostao dete. Deca vole da se igraju petardama, a ova gomila je entuzijastično radila na nečemu čije posledice većina nije mogla ni da sanja. Openhajmer je bio ubeđen da oni prave samo jednu veeeeeliku konvencionalnu bombu. Radijacija jednostavno nije ulazila u njihovu jednačinu. Uopšte, ceo taj rad je bio hodanje po mraku u još žešći mrak.

Opis pravljenja prvog reaktora – gomile grafita sa uranijumom umetnutim u slojeve istog na terenima za skvoš Čikago univerziteta – i "testiranja" istog, kada se zaboravi cilj kome su gospoda naučnici težili (bomba), mora izazvati smeh. Karabudž napravljen bez ikakvog plana (patent za reaktor je zajedničko delo Leo Silarda i Enrika Fermija), odokativnim gomilanjem pomenuta dva elementa (Fermi je komandovao operacijom) je startovan tako što je Džordž Vel (George Well), u to vreme mlad fizičar, rukama iz te gomile izvlačio, stopu po stopu, šipku kadmijuma (koja je "sunđer" za neutrone) ne bi li lančana reakcija počela. Kao "osiguranje" jedna šipka kadmijuma je visila na konopcu iznad gomile, a vođa projekta je stajao na platformi sa sekirom (da, dobro ste pročitali, sekirom) u rukama i idejom (u glavi) da ako nešto krene naopako, pomenutom sekirom preseče konopac – kadmijum će se zabosti u gomilu i prekinuti lančanu reakciju. Da, neverovatno ali istinito, "trka u naoružanju" je počela reaktorom dostojnim Grunfa iz stripa "Alan Ford".

Ono što, po mom mišljenju čini knjigu aktuelnom, je zadnje poglavlje u kome Vajden konstatuje ono što je očigledno posle njenog čitanja – sve je počelo od pretpostavke (da su Nacisti u prednosti što se tiče atomske bombe). Na tu pretpostavku su se ređale druge pretpostavke, kako piše, ne realne procene.

(Truman je pretpostavio da je Ruzvelt odlučio da baci bombe. Openhajmer je pretpostavljao da radijacije neće biti van kruga potpune destrukcije – on je planirao 50 bombi za Japan. Naučnici i političari su pretpostavljali da ne destruktivna demonstracija neće ubediti Japan na predaju.)

Poslednja rečenica kaže: "Hirošima nam govori da se radi o razumu versus istrebljenju – ne o američkom odvraćanju versus sovjetskom, ne o progresu versus stagnaciji tehnologije. Nuklearna zora je donela lažna obećanja ali dan nije završen. Ne ove milisekunde."

Da, knjiga je pisana u vreme hladnog rata, nekako u to vreme je izašao i film "Dan Posle". Danas smo, kažu, u prvim danima obnovljenog hladnog rata. Agresija na Irak nije pokrenuta čak ni na osnovu pretpostavki nego na osnovu fabrikovanih laži. Isti patent se oprobava sa Iranom, s tom razlikom što se o eventualnoj upotrebi nuklearnog oružja sve češće može čuti (eufemizam "sve opcije na stolu" kada se postavi konkretno pitanje o upotrebi nuklearne sile) kako iz administracije tako od onih koji pretenduju da postanu "najmoćniji ljudi/žena na planeti.

Zato mislim da je knjiga izuzetno aktuelna i danas, a rečenica Džona Herseja sa početka teksta stoji. Na žalost strah od nuklearnog istrebljenja kao da je "rukom odnet" posle pada Berlinskog zida. Kao da je "pobeda" u hladnom ratu učinila da sve te nuklearne bojeve glave nestanu ili prestanu da budu opasne.

++++++++++++++++++++++++++

Beleška na margini

Knjigu sam od svih mesta kupio na "jumble sale" u korist novoosnovanog društva za rehabilitaciju uličnih životinja u Bodrumu. Još nisam upoznao bivšeg vlasnika knjige ali to je samo pitanje vremena. Dobro je znati da u "English speaking community" ovde postoje ljudi koji se interesuju za istoriju i sudbinu planete.

EDIT: Ovo sam napisao pre dve godine za privatni blog.

nsarski 20:09 13.03.2009

Re: Dan Prvi

odokativnim gomilanjem pomenuta dva elementa (Fermi je komandovao operacijom) je startovan tako što je Džordž Vel (George Well), u to vreme mlad fizičar, rukama iz te gomile izvlačio, stopu po stopu, šipku kadmijuma (koja je "sunđer" za neutrone) ne bi li lančana reakcija počela. Kao "osiguranje" jedna šipka kadmijuma je visila na konopcu iznad gomile, a vođa projekta je stajao na platformi sa sekirom (da, dobro ste pročitali, sekirom) u rukama i idejom (u glavi) da ako nešto krene naopako, pomenutom sekirom preseče konopac – kadmijum će se zabosti u gomilu i prekinuti lančanu reakciju. Da, neverovatno ali istinito, "trka u naoružanju" je počela reaktorom dostojnim Grunfa iz stripa "Alan Ford".

Odmah posle te "eksplozije", na osnovu odokalnih procena je Fermi izracunao kolika se energija oslobodila. Takodje, na balkonu su stajali saradnici sa kofama teske vode (D2O) da "ugase" reakciju ako se otme kontroli. Ludilo!
Hvala za tekst.

Budimac 20:19 13.03.2009

Re: Dan Prvi

Odmah posle te "eksplozije", na osnovu odokalnih procena je Fermi izracunao kolika se energija oslobodila. Takodje, na balkonu su stajali saradnici sa kofama teske vode (D2O) da "ugase" reakciju ako se otme kontroli. Ludilo!

Totalno! Ja nisam znao da li da se smejem ili plačem...

Ih, profe nema na čemu, hvala tebi na gostoprimstvu

vishnja92 20:31 13.03.2009

Re: Dan Prvi

Isti patent se oprobava sa Iranom

to jednostavno nece moci da prodje. nema logike. ljudi imaju kapacitet za slobodno misljenje, a hibernacija jednostavno ne moze da traje toliko dugo.

ja sam optimista :)

Budimac 20:43 13.03.2009

Re: Dan Prvi

to jednostavno nece moci da prodje. nema logike. ljudi imaju kapacitet za slobodno misljenje, a hibernacija jednostavno ne moze da traje toliko dugo.

ja sam optimista :)

Pa, da, ta opasnost je pre dve godine zapravo bila veća nego danas.

marco_de.manccini 20:48 13.03.2009

Re: Dan Prvi

ta opasnost je pre dve godine zapravo bila veća nego danas.

- атомскислева!

- опасностпрошла!

(никако се не сме заборавити добро набити капу преко ушију, то увелико спашава ствар)

Budimac 20:51 13.03.2009

Re: Dan Prvi

- атомскислева!

- опасностпрошла!

(никако се не сме заборавити добро набити капу преко ушију, то увелико спашава ствар)

Zaboravio si kragnu (podići)...

marco_de.manccini 20:58 13.03.2009

Re: Dan Prvi

ех, да, заборавио, при сваком атомском нападу ме пређу на ту фору. једном умало да погинем.

Kazezoze 21:15 13.03.2009

Re: Dan Prvi

Knjigu sam od svih mesta kupio na "jumble sale" u korist novoosnovanog društva za rehabilitaciju uličnih životinja u Bodrumu. Još nisam upoznao bivšeg vlasnika knjige ali to je samo pitanje vremena. Dobro je znati da u "English speaking community" ovde postoje ljudi koji se interesuju za istoriju i sudbinu planete.

nisam chitao knjigu, ali ovu prichu sam vec negde ranije prochitao.
mislim da je u jednom holandskom chasopisu; brest.
bila je i josh jedna pricha, kako su, navodno, testirali bombu negde na okeanu, i da su tom prilikom poginuli svi chlanovi posade na brodu sa kojeg su vrshili testiranje, jer je brod bio preblizu tog mesta. radioaktivni talas ih je jednostavno pomeo sa broda. o tome se naravno nije govorilo.

Predrag Brajovic 21:21 13.03.2009

Re: Dan Prvi

nsarski
odokativnim gomilanjem pomenuta dva elementa (Fermi je komandovao operacijom) je startovan tako što je Džordž Vel (George Well), u to vreme mlad fizičar, rukama iz te gomile izvlačio, stopu po stopu, šipku kadmijuma (koja je "sunđer" za neutrone) ne bi li lančana reakcija počela. Kao "osiguranje" jedna šipka kadmijuma je visila na konopcu iznad gomile, a vođa projekta je stajao na platformi sa sekirom (da, dobro ste pročitali, sekirom) u rukama i idejom (u glavi) da ako nešto krene naopako, pomenutom sekirom preseče konopac – kadmijum će se zabosti u gomilu i prekinuti lančanu reakciju. Da, neverovatno ali istinito, "trka u naoružanju" je počela reaktorom dostojnim Grunfa iz stripa "Alan Ford".

Odmah posle te "eksplozije", na osnovu odokalnih procena je Fermi izracunao kolika se energija oslobodila. Takodje, na balkonu su stajali saradnici sa kofama teske vode (D2O) da "ugase" reakciju ako se otme kontroli. Ludilo!
Hvala za tekst.

Када сам давне 1984. био у Винчи, тамошњи "реактор" није изгледао много боље од ових описа. Сећам се и неког шкрипавог ручног (?!) чекрка којим се спуштало "нешто" да оконча реакцију.

Волео бих да неко оповргне ово моје непоуздано сећање.

vishnja92 21:23 13.03.2009

Re: Dan Prvi

ti si marco neozbiljan, a ja ne mogu ponovo da obrazlazem svoj komentar (posto vec jednom jesam, na drugom mestu)
aeee, sta profesura uradi od coveka.....

tako i moj tata. da ga vidis, ko dete - ne zna se ko je gori, on ili Boza.
tako ces i ti jednog dana, a cerka ce da te postrojava i da bude stroga :))

nemoj da bude posle da ti nisam rekla

nsarski 21:46 13.03.2009

Re: Dan Prvi

Волео бих да неко оповргне ово моје непоуздано сећање.

Samo mogu da citiram A. Dedica:

I ne da vam se hvalim. Bilo je toga.
....
A takav snijeg i sve što treba; bilo je, bilo,

(Popodnevna Pjesma - Arsen Dedic)

I jos kojecega, dodajem ja.

011-495 13:51 14.03.2009

Re: Dan Prvi

marco_de.manccini
ех, да, заборавио, при сваком атомском нападу ме пређу на ту фору. једном умало да погинем.

Eee, Mirko Mirko, zar da te uvek spasava Slavko?

dunja73 22:38 13.03.2009

zejtin

Bas pre par godina , vracajuci se sa neke "muzike"
zastanemo na auto -putu , rekosmo malo pauze nije na odmet,
a
ono svanjava , svima jos odzvanja , a mi gladni , nista nigde otvoreno
za kupiti nesto i jesti
kad na parkingu tu zamirisa "burek"
i to burek pomesan sa mirisom peciva ,
(taj miris mi inace nedostaje i nedostajao mi je x puta u ranim jutarnjim casovima u Nemackoj)
tu se svi nekako , obradovasmo , ali u isti mah i svi
i razocarasmo
jer bese neka kamioncina do nas koja vozi na bio gorivo....

KRALJMAJMUNA 22:49 13.03.2009

Mislim da ovde niste u pravu

!@#$%^%^&Osiromašeni Uranijum (DU - Depleted Uranium) i koristi se za ‘'pojačanje'' običnih udarnih projektila. Prilikom eksplozije takvih projektila, neka ograničena nuklearna reakcija se aktivira, i ti projektili su efikasniji za razbijanje bunkera, skloništa, tenkova, itd. DU je korišćen prilikom bombardovanja bivše Jugoslavije.!!!#@$%^^%@$

Nema nikakve nuklearne reakcije. Samo kineticka energija, velika gustina i velika probojnost. I puno prljave prasine.

nsarski 22:57 13.03.2009

Re: Mislim da ovde niste u pravu

Nema nikakve nuklearne reakcije. Samo kineticka energija, velika gustina i velika probojnost. I puno prljave prasine.

Apsolvirali smo to, Vase Velicanstvo. Moja zabluda. U pitanju je velika gustina Uranijuma, zato se koristi da se postigne veca razorna moc. Jedino, nisam stigao da popravim.
Vecno budan, to mi uliva osecaj sigurnosti. Hvala! (I preporuka, razume se).

mirelarado 23:31 13.03.2009

Re: Mislim da ovde niste u pravu

U pitanju je velika gustina Uranijuma, zato se koristi da se postigne veca razorna moc.

Овако сам и ја неука најзад разумела. Ономад, током бомбардовања, баш сам се трудила да сазнам шта је тачно осиромашени уранијум, али није ми пошло за руком. Боље икад него никад :))

jasnaz 23:43 13.03.2009

!

nsarski 23:48 13.03.2009

Re: !

jasnaz

Scary, ha?

jasnaz 00:04 14.03.2009

Re: ! postrealno !

Scary, ha?

Predrag Brajovic 00:06 14.03.2009

Re: !

nsarski
jasnaz
Scary, ha?

Не, драги мој dottore, ово је скери:

Верује се да ова "сенка" на каменим степеницама јесте "нуклеарни негатив" неког несрећника који је на њима седео на само 250 метара од центра експлозије. О овоме сам давно био чуо, али сам тек сада, подстакнут текстом и коментарима, слику-сведока пронашао.

Они који желе да виде како би свет стварно изгледао после атомских разарања, у то их може упутити овај сајт са аутентичним фотографијама из Хирошиме и Нагасакија.

"Срећом" да нове технологије омогућавају уништавање "живе силе" без материјалних разарања и дуготрајне контаминације. Опет, оне су доступне само најразвијенијим земљама, што значи да ће они незнатнији мародери и даље водити прљаве ратове, а они хигијенски и хируршки прецизни резервисани су за суперсиле.

nsarski 00:12 14.03.2009

Re: !

"Срећом" да нове технологије омогућавају уништавање "живе силе" без материјалних разарања и дуготрајне контаминације.

Mislis na neutron bomb
relative to other nuclear weapons, damage is more focused on biological material than on material infrastructure

Medju vojnim strucnjacima poznata kao "anti-personnel bomb". Pobije ljude, sve drugo ostavi netaknuto.

Predrag Brajovic 00:22 14.03.2009

Re: !

Осим неутронке, развијају се и друга убилачка средства, нпр. краткорочне хемијске токсичности...

nsarski 00:40 14.03.2009

Re: !

Predrag Brajovic
Осим неутронке, развијају се и друга убилачка средства, нпр. краткорочне хемијске токсичности...

Sto nam daje nadu da ce buducnost ratovanja biti mnogo bolja...i humanija.

bindu 06:13 14.03.2009

.

ova im valjda najlepsa

gordanac 08:02 14.03.2009

interesantno...

...i verovatno grešim, ali čitajući i post i komentare (skoro sve, ima naravno izuzetaka) ne mogu da se otmem snažnom utisku da se ni Eric Bogosian ne bi postideo da recituje skoro ceo osnovni post kao ilustraciju "kognitivne disonance", pošto mi se čini da post uopšte nije o - atomskoj bombi i nuklearnoj tehnologiji (a tako ga se, verovatno ispravno, od strane većine - čita i komentariše...), već o - ljudima, čime god zlo da čine. (tako da je lako moguće - da sam ja u "kognitivnoj disonanci" :))))
Nemaju ljudi problem sa tehnologijom (upotrebom ili zloupotrebom iste).
Ljudi imaju ozbiljan, svakodnevni, mahom potisnut problem sa sobom i sa drugim ljudima.
Jednom sam, pišući o Hirošimi, rekla (otprilike) da "otkrivši fisiju, nismo se setili ničeg pametnijeg da proverimo šta je to ustvari, osim - da prvo bacimo bombu i da vidimo koliko ljudi može da pobije odjednom i kakva razaranja da "stvori" u trenutku, kratkom". A tek posle se razvila sjajna, korisna primena otkrića.
Nedavno sam imala prilike da čitam (i posle i slušam) o idejama "humanog ratovanja" - kao pitanje je "dana" (samo da odlučimo) kada će u "punoj primeni" biti oružje koje će samo (za neki vremenski period) "onesposobljsvati neprijatelja" bez uništavanja infrastrukture, tako da neće skoro uopšte biti žrtava, a "ratni ciljevi" će biti postignuti. Pa sam pitala "dobro, a šta posle radiš s tim ljudima, kako im "nanosiš pomoć" (copyleft izraza by maksa) ? i šta ako i oni imaju istu tehnologiju, pa se međusobno "onesposobite", ko će kome "naneti pomoć" i čiji će ciljevi onda biti postignuti?". Kazali su mi da postavljam "nerazumna pitanja". Moguće.
I čini mi se, da bez obzira na obilje očitih činjenica, podataka, jasnih informacija - "kognitivna disonanca" kod ljudi ruleZ, a sav napredak kokanda zavisi od retkih koji uspeju da sebe, druge ljude, pojave, događaje i procese posmatraje BEZ klopke kognitivne disonance. Ljudi su - čudo.

Budimac 08:40 14.03.2009

Re: interesantno...

Kazali su mi da postavljam "nerazumna pitanja".

Jao Gordana(c) s kim se sve ti družiš...

gordanac 08:45 14.03.2009

Re: interesantno...

Jao Gordana(c) s kim se sve ti družiš...

:)))))))))))))
ne družim se
radim ponekad s tak`ima
šta ćeš...
"....život nije pita sa šlagom..."

Milan Novković 10:16 14.03.2009

Re: interesantno...

I čini mi se, da bez obzira na obilje očitih činjenica, podataka, jasnih informacija - "kognitivna disonanca" kod ljudi ruleZ, a sav napredak kokanda zavisi od retkih koji uspeju da sebe, druge ljude, pojave, događaje i procese posmatraje BEZ klopke kognitivne disonance

.

Skoro da je pa tautologija reći da smo skoro svi "pod palcem" kognitivne disonance. Tako, meni ova teza o svom napretku ne zvuči dobro u početku.

Zatim, ako se setimo nemoći indukcije u naučnom procesu kad je produbljivanje znanja u pitanju, iako si ti verovatno više mislila na "socijalnije" socijalne procese parelele su, bar meni, slične, imamo da progres često zavisi od tacit znanja, intuicije i, na kraju, slučajnog.

A ovo je, po meni, podprostor gde je kognitivna disonanca često potreban a priori sastojak procesa. Prosto, naše znanje je fragmentirano, logika čuči nad aksiomima i pretpostavkama, pa onda i delovi znanja, kontekst, vreme i dinamika daju svemu razne nijanse kvaliteta, svet je jako kompleksan pa, iako nema sumnje da je kognitivna disonanca prečesto mračna sila, ponekad ne bi smo napredovali bez nje.

Seti se samo i boga evolucije - šta je konsonantno u logici "idem sad da uništim šačicu gene kod ove zdrave jedinke" :)

Tako često i ljudi - prihvate rizik na koji im logika jasno ukazuje i probaju. To što su ponekad rezultati loši ili katastrofalni, naravno, ukazuje na značaj solidne svesti o strukturi rizika, dobre volje i jasnih ciljeva.

Predrag Brajovic 10:35 14.03.2009

Re: interesantno...

gordanac

Будући да сам ретком генетском завичајном аберацијом отпоран на спознајни несклад, ја се ни на оној твојој слици горе нисам преварио да видим лептира, већ само здраву хранљиву румену јабуку. Тако смо и за оног кита – сећаш ли му се имена: Моби Дик? – домаћин и ја једном приликом правилно утврдили да није ништа друго до сировина за фабрику рибљих конзерви и лондонско осветљење, а сад ми паде на памет да смо тада били сметнули с ума и амбру, без које се свет парфема једно време није могао замислити. Такође, у историји је забележено и неколико покушаја да се писаћа машина користи као убојно средство, то јест њена метаморфоза у ненавођени летећи пројектил, али то је мање говорило о аеродинамичким својствима овог предмета колико о менталном стању оних којима се, у афекту, нашао при руци. Опет, једна од првих практичних примена електрике била је и електрична столица, а радо бих овом приликом подсетио и на псе обучаване да се са својим експолозивним товаром завуку под какав тенк и тамо, очекујући награду, по непријатеља погубно експлодирају.

Мислим, то замућено сочиво кроз које сагледавамо свет ствара мноштво додатних оптичких илузија, и мало је див-јунака којима је очињи вид бистар као летњи планински поток и плаветно небо над нама. (Пожељно је, при писању, увек дометнути неки романтичан детаљ, тако налаже популaрна оптика ;-) Али, најкраће могуће, о чему год да говоримо и размишљамо а каткад и деламо, неизбежно је да при том очитавамо и себе и нашу природу.

Могао сам још језгровитије да кажем: допао ми се онај твој коментар горе. А нарочито његов последњи пасус, који нас враћа на једну претходну нашу расправу. ;-)

gordanac 11:10 14.03.2009

Re: interesantno...

Zatim, ako se setimo nemoći indukcije u naučnom procesu kad je produbljivanje znanja u pitanju, iako si ti verovatno više mislila na "socijalnije" socijalne procese parelele su, bar meni, slične, imamo da progres često zavisi od tacit znanja, intuicije i, na kraju, slučajnog.

Ma jok, Milane, mnogo je jednostavnije, mislim. (mada mi se istovremeno čini i da pričamo o istoj stvari, samo svako iz svog ugla i svojim jezikom - iz "svoje kognitivne disonance" :))))
Ljudi prosto kao da NEĆE da vide kakav problem USTVARI imaju, kad ga imaju, već svoj fokus "pomeraju" na ono što im se u tom trenutku samo ČINI kao lakše rešivo, to sam htela da kažem.
Nemam vrednosni stav o tome, samo usputno opažanje, kao kad bih davala primere za gravitaciju (to je valjda najlakši primer za "vrednosno neutralno" stanovište).
Elem, nuklearno naouružanje i mirnodopska upotreba nuklearne energije - ŠTA je problem, ustvari?
Ljudi koji (sasvim ozbiljno) organizuju SALT I (II, III, IV,...), (sporazume o razoružanju) stvarno strašno puno rade (nije lako bilo, stvarno) i onda objave (s pravom zadovoljni zbog uspeha) da će "razoružavanje, uklanjanje i uništavanje nuklearnog oružja biti svedeno na koliičinu koja ne više od dva puta može da uništi celu planetu....". I svi oduševljeni "novim vetrovima saradnje". Msleeeeeeeeem, posle PRVOG PUTA uništavanja celog nam zrnceta prašine koje je planeta na kojem sedimo i jurcamo 30 km/sekundi kroz Univerzum, prilično je svejedno, неспа, ха?
Ili - ljudi koji (sasvim ozbiljno) sednu, razgovaraju se i dogovaraju o tome KO SME, a KO NE SME da razvija, ima i upotrebljava nuklearnu tehnologiju. Msleeeeeeem, šta to znači . neki od nas su super zreli i odgovorni u upotrebi istog, a neki od nas nisu jer su ovi prvi tako kazali ? Dočim ti isti zveknu Hirošimu, spale malo Vijetnama, ili naizmence spasavaju Avganistan od sebe (njih) samih, razbiucaju malo podzemlja i podvodnih prostora planete nuklearnim probama (opet naizmence, malo ja, pa sad malo ti, pa malo neko drugi,...ne, čekaj, kako neko drugi, pa ne može niko drugi, stani malo...čekaj da napravimo listu ko sme ko ne sme....) i proizvedu nepopravljivu štetu po životnu sredinu (pod zemljom ili morem, svejedno).
Tako, otprilike, koliko god šašavo izgledalo.
A akcidenti sa nuklearnim elektranama razlikuju se "samo" po šteti koju proizvedu po ljude i životnu sredinu, od "Tri milje" i Kozloduja do Černobilja, pa sve do manje poznatih akcidenata, sprečenih na vreme ili dovoljno lokalizovanih.
O neznanju - da ne pričam, neznanje skoro niko ne priznaje, neznanje o bilo čemu, većina se uvek pravi ("kobajagi", rekla bi deca) da znaju i šta rade i o čemu pričaju i to tonom koji je "bespogovoran", jer - imaju ubeđenje i stav o stvarima o kojima ustvari - pojma nemaju. "Imati stav" se uvek čini kao - lakše rešenje, od suočavanja sa onim što ne znaš, nećeš da vidiš ili nećeš da osetiš - pa da ondaK stvarno naučiš i razumeš o čemu se radi.

gordanac 11:22 14.03.2009

Re: interesantno...

Будући да сам ретком генетском завичајном аберацијом отпоран на спознајни несклад, ја се ни на оној твојој слици горе нисам преварио да видим лептира, већ само здраву хранљиву румену јабуку.

:))))
TZVRTZ!
Na slici je i - Eva.

(i jabuka i leptir i ....)

Мислим, то замућено сочиво кроз које сагледавамо свет ствара мноштво додатних оптичких илузија, и мало је див-јунака којима је очињи вид бистар као летњи планински поток и плаветно небо над нама. (Пожељно је, при писању, увек дометнути неки романтичан детаљ, таква је популaрна оптика ;-) Али, најкраће могуће, о чему год да говоримо и размишљамо а каткад и деламо, неизбежно је да при том очитавамо и себе и нашу природу.

Sasvim saglasna.
To je isto jedan u nizu razloga (ako ne i prvi na listi) zbog kojeg su ljudi tako šašava, divna bića, koja su - čudo.
Kao i život, takav kakav je.

nsarski 11:49 14.03.2009

Re: interesantno...

Ljudi prosto kao da NEĆE da vide kakav problem USTVARI imaju,

E, to je sustina kognitivne disonance!
Jedino sto ja ne bih rekao da "nece", nego ne mogu. Izmedju oprecnih kognicija A i B postoji mentalni blok koji im sprecava da se jedna sa drugom suoce. Kad do takvih suocenja dodje (u trenucima lucidnosti, kakvu je imao Don Kihot na primer pred kraj zivota, ili nekog stresa) onda se pribegava konfabulaciji. Izmedju dva stava, A i B, je, naime, moguce napraviti most koji ce ih spojiti - bez obzira koliko ti stavovi oprecni bili - tako sto ce da se umetne dovoljan broj reci i da ih pomiri. Da se konstruise fabula unutar koje su A i B u saglasju.
Tako dolazimo do vladavine mikrotalasnih rerni!

Stav A - ja sam neverovatan umetnik koji sve zna i sve moze.
Stav B - ja nisam nista umetnicki ostvario, niti je bilo ko video/cuo/procitao moju umetnost.

Fabula: U svetu kojim vladaju masine i mikrotalasne rerne, gde postoji zavera protiv slobodnomislecih ljudi (a ja sam jedan od njih), nisam lud da demonstriram svoju umetnost i kreativnu slobodu jer cu time da izlozim sebe opasnosti. Resenje - ja sam i dalje veliki umetnij (Stav A je tacan), ali to pokazujem samo u svojoj glavi (Stav B je tacan). Zakljucak - proklete mikrotalasne rerne!
Ima tu i drugih masina, i onih kompjuterskih linijica pomocu kojih se one dogovaraju. Slusaj -ovako...oni roboti u fabrikama...

(Kaze F.S. Ficdzerald - inteligentan je covek onaj koji je u stanju da istovremeno drzi dve oprecne misli u glavi).

Milan Novković 11:52 14.03.2009

Re: interesantno...

Ma jok, Milane

I kod mene je base-level sentiment isti kao kod tebe ili NŠarskog, i slažem se da se manipuliše što naduvanim što izmišljenim opasnostima i strahovima, ali ne treba zaboraviti da nemamo privilegiju da potegnemo za "background-independent" razmišljanjem, da se poslužim QG terminologijom :)

Prosto, film ne možemo da premotamo, imamo situaciju koju imamo i kad iz jednačine izbacimo laži i manipulacije i dalje ostaje da su razne grupe različito spremne da upotrebe ono što imaju protiv drugih.

Meni jeste idealan scenario ne dozvoljavati dalje širenje nuklearne tehnologije u ratne svrhe uz simultano razoružanje onih koji je već imaju. Potencijal za uništenjem Zemlje dvaput je i u realnim okvirima mnogo prihvatljiviji od onog gde možemo da je uništimo 100 puta, pošto je svako dalje incrementalno, apsolutno razoružanje mnogo značajnije u relativnom smislu.

Ps: 30 km/sec je oko sunca, pa ~220 km/sec oko centra galaksije, u mlečni put da ne diramo - nije loše za mladu civilizaciju (a pucanje po Francuskoj Polineziji jeste kriminalno, kao i skoro svako drugo, meni je tamo bio najlepši godišnji ikad - verovatno ćemo se za neke uništene stvari tek kajati)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi