The Chomsky Problem

Ovaj intelektualac, lingvista, neumorni autor knjiga i članaka, predavač, politički aktivista, disident itd. najčešće uzburkava strasti bez obzira na temu i geografsku širinu/dužinu. Što bi rekli (moji) Vojvođani za dobrim konjima se prašina diže.

Cionisti ga nazivaju "samomrzećim Jevrejinom" (selfhating Jew) jer ukazuje na zločine Izraela. Arapi ga smatraju cionistom valjda zato što ne zagovara uništenje Izraela. Ostrašćeni "ratnici" protiv "terora" ga smatraju apologetom terorizma, a teroristi... pa, osim što ga digitalni Osama bin Laden (od svih ljudi) citira iz pećine, verovatno nemaju mnogo vremena da se bave njime. Zagovornici teorije zavere o 11-om septembru ne mogu da oproste Čomskom sumnju da je zavera tih proporcija moguća. Vernici zvaničnog objašnjenja ne mogu da mu oproste što je pokušao da ukaže na to da svaki zločin, pa i zločin protiv humanosti ima motiv. Te da ne bi bilo zgoreg proučiti isti (motiv). Američki nacionalisti (manje-više svi koji prihvataju naraciju o nepogrešivosti i benevolentnosti SAD – dakle ne moraju biti obavezno američki građani) ga nazivaju anti-Amerikacem. Mrzitelji SAD ga smatraju apologetom izraelsko-američke politike.

Ukratko u šta god da dirne Čomski će najverovatnije izazvati reakcije (onih do kojih dopre – on baš nije omiljena faca mejnstrim medija), a po prirodi svojoj dira u mnogo toga.

Ono što ja vidim kao najveći kvalitet Čomskog, bez obzira o čemu piše/priča, je upotreba besprekornih izvora. Najčešće su to zvanični izvori koji iz nekih razloga ostanu u senci, odnosno nekako "ne zapadnu za oko" onima koji bi kao trebali da nas obaveštavaju (novinarima), pa tako gradi svojevrsni paradoks – za oštre kritike vladajućih elita koristi njihove sopstvene izvore. Mora se priznati, jako teško za pobijati. No, to ne sprečava neke da to pokušavaju.

Uvek je zabavno čitati/slušati kako izlive otrova protiv, tako i veličanje Čomskog.

Planeta Srbija je na neki način, čini mi se, po pitanju Čomskog izuzetak. Ne u tome da ne izaziva reakcije, naprotiv, nego u tome da su ga dva politički (i kako god) suprotstavljena bloka fiksirala na istu poziciju. Reakcije su, logično, različite ali se oko "pozicije" Čomskog obe "škole mišljenja" slažu. Tako se nisam puno iznenadio kad sam čuo da ga krugovi oko NSPM (novasrpskapolitičkamisao) obožavaju. Logična posledica je da bi ga borci za "zapadne vrednosti" (među njima je valjda i "sloboda govora") najrađe stavili iza rešetaka i/ili poslali u Hag zbog "negiranja" "genocida" u Srebrenici i/ili Kosovu. Ukratko, binaroidni model mišljenja se pokazuje kao zdrav i čitav u Srbistanu (hvala na pitanju) kada se radi i o Čomskom. "Ili volem ili koljem" se i u ovom slučaju pokazuje kao srpski kredo, ali kao što već rekoh Noam takve reakcije izaziva diljem cele planete.

Svojevremeno je jedan nekad prominentni bloger stavio Čomskog u taj uobičajeni kontekst iz ugla iz kojeg ga vidi ta saddaizvinite nemamopojmakoja dal'prvadal'druga (naime, ne znam im redosled – neka me neko uputi u tu arkanu... ili bolje ne, ne zanima me) Srbija, ajd da kažem ona suprotna od domaćinske ilikakosevećdefiniše, patriJotska(?). Bilo je to otprilike ko poseduje više od jedne knjige Čomskog taj je die-hard poštovalac lika i dela onog eks predsednika Srbije sahranjenog pod lipom. S obzirom da sam tamo negde '94 ili '95. imao prilike slušati narečenog gospodina kako drži šnjur na nekom garden partiju par desetina kilometara od Budimpešte i da me ni tada nije impresionirala njegova vrcavost i duhovitost verovatno bih mu samo zalepio interno (u glavi) etiketu "binaroid" i zaboravio celu stvar. Hat medjutiim, komentarom se javlja druga prominentna blogerka i piše nešto u stilu što diraš Čomskog, čitala, dobro (naročito kritika SAD, a kad krene u ocene međunarodnih prilika onako). Na to će vlasnik bloga čito i ja dok nije detonirao po pitanju Karadžića i Miloševića...

E sad, s oproštenjem, boli me dupe da ubeđujem binaroide da me činjenca da posedujem više od jedne knjige Čomskog ne čini to što se u tom blogu (kao šala komika) tvrdi. Uostalom to gde sam i koliko sam odsutan iz SFRJ, SRJ, Republike Srbije i Crne Gore i na kraju iz Srbije, me čini slabim kandidatom za to, a eto posedujem tri-četiri knjige u analognom i na desetine (verovatno sve političke) u digitalnom obliku tog plodnog publiciste. [Moram doduše naglasiti da su sve originali i.e. nemam pojma šta i kako je prevođeno i objavljivano u tom delu sveta. Uprkos apelima prijateljima da mi nađu i nekako doture taj famozni intervju dat svojevremeno Politici nisam došao ni do njega.]

Elem, meni ta detonacija uopšte nije jasna. Pregledom (ah kakva sreća da živmo u digitalnoj eri pa nije problem pretražiti gomilu knjiga na "ključnu reč") knjiga odgovorno tvrdim da Mr Dabića aka Radovana Karadžića Čomski u istim pominje 0 (nula, zero, null, nulkommanix) puta, a Milošević se pominje u poslednje tri knjige (Hegemony or Survival, Imperial Ambition i Failed States) ukupno pet puta (dva puta je to skoro identičan kontekst) i nijedno od tih pominjanja ne može biti okarakterisano kao branjenje lika i dela (ako je neophodno kopiraću i pejstovaću sve te instance). Sve što čine ta pominjanja je da pomalo razbijaju pomalo imbecilna tumačenja nekih događaja novije istorije, prihvaćena od dobrog dela (koje ono beše?) Srbije. Nepotrebno reći izvori Čomskog su kao i uvek besprekorni. Ah, da zaboravih kako 7. aprila 1999. na Pacifica radiju (Democracy Now!) tako mnogo puta i pre i posle toga Čomski je upotrebljavao atribut "monstruozan" u vezi S.M.

Hoće li mi neko objasniti gde je tu i/ili iz čega se sastoji detonacija?

------------------------------------

Beleške na margini

Moje sećanje na Čomskog ide od detinjstva. Neko se verovatno seća da je NIN negde krajem 60-tih početkom 70-tih objavljivao njegovu kolumnu – duhovita razmišljanja o svemu i svačemu. To i Kaporova Ana iz Bazara je bilo redovno štivo koje je moja sestra čitala naglas u subotnjim prepodnevima dok smo se (roditelji i ja) još razgaćeni lenjili po krevetima. Prvog sam nastavio da čitam i poštujem tokom celog života, drugog nisam.

Rasprava o Čomskom, ako je bude, će biti (barem meni) jako dobar indikator ko je i koliko spreman za 1) argumentovanu diskusju, 2) za spremnost uvažavanja činjenica. Jer, obe te Srbije uporno odbjaju da gledaju činjenicama u oči. To se vrlo pokazuje na blogu kod Constrictorie, a u vezi pogroma od 17. marta. Sa žaljenjem konstatujem da je (u tom slučaju) tzv. "građanska opcija" u stanju da padne niže od tzv. "patriJotske", a svima mogu samo da posavetujem čitanje Čomskog, jer kao što više puta već napisah on upotrebljava besprekorne izvore.

Da je Čomski svestan da ga mnogi uzimaju u usta (i na zub), a da ga nisu ni čitali sam se uverio u mojoj omiljenoj radio emisiji This is Hell! kad je odgovarao na tzv. question from hell – uostalom poslušajte sami taj deo emisije (da ne bi trčali po rečnik schmoozing – To converse casually, especially in order to gain an advantage or make a social connection, narodski rečeno uvlačenje/špikovanje... )