Planeta| Tehnologija| Zdravlje

Šta je za (genetski modifikovanu) večeru?

marco_de.manccini RSS / 20.03.2009. u 10:42

 "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте."

(писано заједно са Њањом де Манчини)

Вечера је спремна. Породица је на окупу. Шта је то у тањиру? То зависи од тога где живите. Ако живите у Европи, постоје релативно мале шансе да једете генетски модификовану храну. С друге стране, ако живите у САД или Канади, практично је немогуће избећи састојке базиране на генетски модификованим организмима (ГМО). Стање у осталим деловима света је негде између ове две крајности.

ГМО и храна базирана на ГМО су још увек релативно нова појава. Верзије генетски модификованих биљака које су комерцијално успешне на тржишту се појављују деведесетих. Њихова појава је пропраћена изјавама и предвиђањима да ће биотехнологија отворити потпуно нове видике и могућности у науци и привреди, да ће спасити свет од глади, немаштине, друштвених немира и страдања, као и изјавама и предвиђањима у потпуно супротном правцу.

Око ГМО хране се неминовно отварају многа питања, укључујући и религиозна. Овим текстом нећемо покушати да отварамо таква сложена питања или покушавамо да одговарамо на иста. Задржаћемо се на само на неким приземнијим и практичнијим питањима и представићемо вам главног покретача текуће "биотехнолошке револуције у исхрани". Реч је о компанији Монсанто, са седиштем у Сент Луису (Мисури, САД).

Ко?

Компанија Монсанто је основана почетком двадесетог века и њена почетна делатност је била производња вештачког заслађивача. Интересантно је да је извесну кризу у том почетном периоду пребродила скоро искључиво захваљујући поузданом купцу званом Кока-Кола.

У 1929. је почела производња синтетичког материјала ПХБ (PCB, Polychlorinated Biphenyl), који има широку практичну примену. Овај материјал је веома стабилан (читај, контаминација овим материјалом је практично трајна) и отрован. Доказано је карциноген и има друге негативне ефекте код животиња, док је код људи, вероватно због немогућности потпуног истраживања, утврђена само висока вероватноћа карциногеног и другог штетног деловања по здравље (укључујући репродуктивне поремећаје). Производња је забрањена крајем осамдесетих.

У 1948 почела је производња хербицида 2,4,5-Т који, због процеса производње, садржи примесе диоксина (ПХБ је један тип диоксина). Исти је коришћен у изради препарата Agent Orange употребљаваног од стране војске САД за дефолијацију (уништавање лишћа) по шумама у Виетнаму са надом да ће ово ускратити природна скровишта војсци Виет Конга. Препарат се показао као релативно успешан, стратегија не тако успешна, а крајњи резултат, поред стотина хиљада усмрћених Вијетнамаца, стотине хиљада беба рођених са аномалијама, као и дуготрајног загађења шума по Вијетнаму које и даље утиче на тамошње насељенике, њихову децу, и животиње, је и тужба aмеричких ветерана по којој је компанија у 1984 платила око 80 милиона долара на име одштете за нарушено здравље америчких војника који су били изложени препарату.

У раним 1970 хербицид 2,4,5-Т је забрањен, а отприлике у исто време је Монсанто патентирао и почео производњу хербицида RoundUp. Овај хербицид широког спектра (читај убија све биљке без разлике) убрзо постаје најважнија ставка у годишњем профиту компаније. На неки начин, који ће бити очигледан касније, ово је још увек тачно.

Од 1940 Монсанто је конзистентно у највећих 10 хемијских команија у САД. Као потенцијални или доказани узрочник повезан је са педесетак такозваних Суперфонд Локација у САД (Superfund Sites). То су изражено контаминиране локације које федерална влада, кроз специјални програм, систематски чисти годинама (плаћају кривци када су познати и када су у могућности, иначе се плаћа из буџета).

А ево, са сајта саме компаније, шта Монсанто каже о себи:

Monsanto is an agricultural company. We apply innovation and technology to help farmers around the world produce more while conserving more. We help farmers grow yield sustainably so they can be successful, produce healthier foods, better animal feeds and more fiber, while also reducing agriculture's impact on our environment.

Ово се баш и не слаже са нашим претходним описом, зар не? На неки начин, тачно је да је компанија прошла кроз несвакидашњу промену и решила да од хемијског гиганта постане агроиндустријски гигант. С друге стране, ипак је и тачно да су хемијски производи, пре свега хербициди и пестициди, и даље јако важни, управо суштински, стратешки ослонци за будућност компаније, само што то Монсанто не помиње тако отворено.

Монсанто је компанија са подужом листом пуноважних пресуда које је налазе одговорном за многобројне преступе, и у САД и широм света, као што су заташкивања и манипулације истраживања о безбедности својих производа, лажи у рекламама, подмићивања државних службеника, неблаговремено обезбеђивање података федералним агенцијама, контаминација околине (понекад и неслучајна), итд. Само за одштету становницима Анистона, Алабама, за дуготрајно загађивање на подручју општине и за прикривање истине, компанија је 2002 била осуђена да плати 700 милиона долара.

Шта, где, колико, како?

Свакако се мора додати да је, поред свих својих мана, Монсанто изузетно покретљива, продорна, и надасве инвентивна компанија. Треба одати признање људима на брилијантној идеји да је најбољи развојни пут за масовног произвођача хербицида ништа друго до производња биљака отпорних на хербициде, а затим и на ништа мање брилијантној техничкој реализацији ове идеје. Апсолутно је сигурно да компанија запошљава велик број изузетно надарених и способних људи.

Дакле, Монсанто је током деведесетих патентирао и 1996 пустио у комерцијалну употребу семе генетски модификованих (ГМ) биљака отпорних на свој главни производ, хербицид RoundUp. Типичан пример је такозвана RoundUp Ready соја. Патентиране су и пуштене у употребу и ГМ биљке отпорне на неке инсекте, као што је Бт памук.

Практично, и даље су само ова два типа ГМ биљака заступљена у комерцијалној употреби. Око 80% свих посађених ГМ биљака је отопрно на хербициде (и то већином поменута Roundup Ready соја) и преостале су отпорне на неке инсекте (углавном поменути Бт памук). Покрај ГМ соје и памука, који чине готово 100% ГМО усева једино су још ГМ кукуруз и уљана репица заступљени у обиму вредном помена.

Око половине свих светских усева под ГМО се налази у САД, око 30% у Аргентини и Бразилу и још око 10% у осталим земљама Северне и Јужне Америке. Кина и Индија имају мање од 3% својих усева под ГМО, у оба случаја скоро искључиво Бт памук. Мање од 0,3% усева у Европској Унији је под ГМО. ГМ биљке су заступљене на мање од 3% светских усева.  

Начин на који се биљке модификују је заснован на трансгенским променама. Ово значи да се на вештачки нашин комбинује ДНК материјал од два поттпуно различита организма да би се добио организам са жељеним (а понекад и нежељеним) особинама. На пример, увођењем гена рибе са Арктика у парадајз, добија се парадајз који се може гајити на нижим температурама. Управо ова трансгенска природа добијених организама је извор свих недоумица и страхова, због које људи зову храну произведену ГМ технологијом Frankenfood.

У случају Монсанта, на пример, Бт памук се добија тако што се уносе гени бактерије Bacillus thuringiensis у памук. Ова бактерија се природно налази у земљи и делује као природан инсектицид против неких врста инсеката који нападају памук. Резултат је памук који истовремено постаје и инсектицид.

Важан моменат у целој причи је да се фармери обавезују, када склопе уговор са Монсантом о куповини ГМ семена (и пропратних хербицида и пестицида), да добијени принос неће користити за семе за следећу годину. Семе за следећу годину мора или бити конвенционално или се мора поново купити од Монсанта. Дакле, иако је, на пример, RoundUp Ready соја сасвим способна за природно размножавање, кроз које најнормалније наслеђује отпорност на RoundUp хербицид, семе RoundUp Ready соје које фармер добије на својој њиви се не сме садити, због патента који Монсанто има на ову врсту соје.

Чему?

Ово је вероватно најинтересантније питање и разгледаћемо га из више углова.

Из угла саме компаније Монсанто, нема се шта много додати изјави њеног Директора за Корпорацијску Комуникацију, Фила Еинџела (Phil Angell), "Монсанто не треба да буде приморан да гарантује за безбедност биотехнолошке хране. Наш интерес је у што већој продаји исте." Ово је, на први поглед, веома олак однос према својим муштеријама, али не и посебно неуобичајен у свету профита и капитала.

Али ако се са становишта профита и капитала компанији не може много пребацити за нехај према здрављу својих муштерија, шта је са регулацијом? По речима већ поменутог Фила Еинџела "гарантовање сигурности је посао за ФДА". Дакле шта је ФДА (FDA, Food and Drug Administration) учинила да гарантује ту сигурност? Чини се, не много тога. Генетски модификовани организми се одобравају за широку употребу у прехрани веома брзо и практично без правог тестирања њихове безбедности, а на бази принципа приличне еквивалентности (substantial equivalence). По овом принципу, све док се модификовани и природни организми не рaзликују превише у биохемијском профилу (беланчевине, шећери, масноће, хранљиви састојци, токсини) модификовани организам се за све потребе третира као и природни. Проблем са овим принципом (осим контрадикције у имену) је што не постоје прецизне одреднице о томе колико се организми смеју разликовати да би се још увек сматрали прилично еквивалентним.

Када коначно дођемо до питања зашто је ФДА тако заинтересована за брзо одобравање и увођење генетски модификованих организама и производа који се на њима базирају без довољних истраживања и информација о могућим опасностима по здравље и околину, долази се до бар два (могуће повезана) одговора. Један је да је Монсанто успео да успостави веома јак утицај на ФДА и друге федералне институције (као што је ЕПА, Enviromental Protection Agency) кроз запошљавање људи из ФДА који су учествовали у доношењу закона и одлука од интереса за Монсанто, као и убацивање људи који су некад радили за Монсанто у ФДА. Ово је такозвани revolving door принцип. Други је да је администрација оценила, уз дискретну помоћ прилога и лобирања, да је у стратешком интересу САД остварити што је могуће већу предност у биотехнологији и повезаним индустријама, нудећи потенцијално несагледиву политичку и војну корист коју би трајна предност у овим областима омогућила.

Колико одлучно влада САД стаје иза Монсанта у својој посвећености генетски модификованој храни и биотехнологији уопште се не види само из релативно нехајног односа према сигурности својих грађана већ и према агресивности са којом се ова индустрија промовише ван граница САД. Постоје многи примери од којих наводимо само два. Једна од одлука Бремерове администрације у Ираку је била да уведе закон којим је земљорадницима забрањено да употребљавају семе добијено од биљака које су заштићене патентима. Монсанто и његова технологија нису присутни у Ираку, али је закон већ ту за будућу употребу. Ближе Србији, по изворима Зелене Акције, америчка амбасада у Загребу је вршила притисак у 2001 на Хрватску да не забрањује или уводи рестрикције увоза ГМО, уколико не жели да сноси последице кроз WTO. Наиме, било је тражено да Хрватска понуди научни доказ да ГМО храна није безбедна да би имала право да је забрани.

По овом питању, чини се, став САД произилази из очигледне чињенице да контрола над светском производњом семена кроз широку употребу генетски модификованих биљака које се не смеју (а већ су произведене и модификације које се и не могу!!!) садити у следећој генерацији, даје неслућену моћ земљи која развије ову технологију, приграби тржиште за исту, и прошири је до светских размера.

С друге стране, постоје тврдње да, глобално гледано, увођење ГМО биљака наноси непроцењиву штету чак и ако конзумирање хране базиране на ГМО није штетно.

Један од проблема је, што је ГМО технологија потпуно неадекватна за употребу од стане малих фармера. Мали фармери у сиромашним земљама и њихове породице које директно живе од земљорадње су преживели хиљадама година због високог степена самодовољности. Производе, мање више, све што им је потребно, и имају веома мало потреба које не могу да задовоље директно кроз плодове земље коју обрађују и животиње које чувају. Главни стуб ове самодовољности је чињеница да се семе чува из једне године у другу (семе је светиња, живот, ко поједе семе преко зиме, тај је посејао своју смрт). Овакви фармери тешко себи могу да дозволе скупо Монсантово семе (бар два до три пута скупље од конвенционалног), а затим и хербициде који уз то иду, па да онда следеће године поново морају да купују скупо семе (као што смо већ поменули, и да су сачували семе од претходне бербе не би смели да га саде - заштићен патент). Талас самоубистава међу фармерима је захватио Индију кад су неки од њих, заварани причама о благостању које их очекује, прешли на Бт памук и нашли себе у безизлазном дужничком односу.

Други проблем је уништавање разноликости биљног, а тиме и животињског, света. На огромним фармама под сојом која је добро третирана хербицидом осим те соје нема ни једне једине биљчице хектарима унаоколо. Непрегледна поља са једном једином биљком.

Трећи проблем је повећање употребе хербицида. Ако имате конвенционалан насад, морате бити веома пажљиви са употребом хербицида. Ако имате насад отпоран на хербициде наједноставније је не обазирати се нинашта и са што мање људске снаге сипати количину која засигурно убија све биљке осим вашег насада. Ово неумитно полако доводи до појаве корова који су мало отпорнији на хербициде, а ово до употребе још већих количина хербицида. Оваква спирала (трка у наоружању) је одлична за бизнис Монсанто компаније, али, иако RoundUp није толико отрован као његови претходници који су садржали диоксинe, ипак дефинитивно јесте отрован и штетан по околину.

Феномен о употреби пестицида у случају Бт памука је забележен у Кини. Студије Корнел Универзитета показују да после неколико година у којима се количина пестицида смањи, број штеточина других врста, врста на које Бт памук није отпоран, а које се под нормалним околностима држе под контролом уобичајеним пестицидима и присуством "конкуренције" са штеточинама на које је Бт памук отпоран, експлозивно расте, тако да се по истеку тих неколико година морају поново почети употребљавати пестициди и то у количинама које су бар једнаке онима које су претходно биле довољне за контролу. Поново, продаја пестицида, уз продају ГМ семена сваке године, је одличан бизнис за Монсанто, али не и за фармере и околину.

Четврти проблем је нарушавање природне равнотеже. Неки организми ће постати толерантнији на хербициде и инсектициде, а неки неће и могу потпуно нестати, повлачећи за собом могућу ланчану реакцију. Једном пуштене на поља, ГМ биљке лако напуштају границе фарми на којима су оригинално биле посађене и селе се у природу, размножавајући се, укрштајући се, обогаћујући или осиромашујући постојеће природне врсте. Последице дефинтивно нису сагледиве, бар не у овом тренутку.

Да поменемо експлицитно да сама безбедност ГМ хране за људску употребу никада није у потпуности ни доказана ни оповргнута. Углавном, остављени смо да верујемо Монсанту на реч. На жалост, то је она иста компанија која је већ много пута доказано манипулисала истраживањима, подацима, и истином.

И за крај, из нашег личног угла, још нешто што се чини веома забрињавајуће. Монсанто је као део своје стратегије за развој кренуо у потпуно освајање светског тржишта у производњи семена, како модификованог тако и конвенционалног, укључујући и компаније у Европскј Унији. У многим земљама, Монсанто већ има пуну доминацију на овом плану. Ми не видимо шта би спречило Монсанто да се у повољном тренутку "сети" да му се даља производња конвенционалног семена не исплати (уосталом да подсетимо још једном да је ГМ семе скупље и да мора да се купује сваке године) и да тиме наметне глобалну употребу ГМ семена и оствари контролу и доминацију која то са собом повлачи.

Пријатељи, пријатна вам вечера!

==== белешке ====

Нисмо ни дотакли ангажовање компаније Монсанто у другим сферама производње хране као што је, на пример, синтетички хормон раста који се даје кравама за повећање производње млека (што узрокује маститис код крава и практично непрекидну терапију антибиотицима). Једини разлог је што је прича око овог хормона и сама за себе сувише велика, комплексна и важна, па смо је оставили за неки други пут, ако буде интереса и ако смогнемо снаге.

====

Промет комапније Монсанто у 2008 је око 11 милијарди долара.

====

Ако имате сат и педесет на располагању погледајте филм Controlling our Food, приказан на Француској телевизији. Није савршен (онo гуглање је мало комично) и није коришћен као извор за овај текст, али имају интересантне и релевантне саговорнике.

====

Има милион извора из којих можете даље читати на тему. Препоручујемо Friends of the Earth International.

веб страна организације

и њихове публикације на ову тему 



Komentari (451)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Unfuckable Unfuckable 20:18 20.03.2009

auuu

znao sam da će se ovo jednom dogoditi....pajz' blogčine !
pročitao sam ceo odličan post i sve, ali ....skoro sve komentare
i moram da reknem moje skromno mišljenje :
ja ne vidim neku veliku priču u tome kakav je ukus tih biljaka, opasnost glede herbicida i sl....
ali mislim da se ovde radi o nečemu što bih ja (ako niko drugi nije već) nazvao
"kontrola setve"
Budimac je gore nešto slično spomenuo, dakle to oko semena ...
Jednog zelenog dana Monsanto & co će određivati svakom farmeru i svakoj regiji koliko može / sme da poseje...a time i pojede / proda.
U tome je catch, borba za kontrolu hrane
(pored borbe za energiju, koja se već dešava....btw, da ubacimo u to i biodizel, au majko ?!?)


preporuka za odličan kolektivni uradak mancinijevima, s tim što je apsolutno jasno ko je tu glavne stvari napisao & da se ovaj marco samo privalio da malo nafata komplimenata za DŽ
nsarski nsarski 20:25 20.03.2009

Re: auuu

Jednog zelenog dana Monsanto & co će određivati svakom farmeru i svakoj regiji koliko može / sme da poseje...a time i pojede / proda.

Evo znaka koji su "vanzemaljci" ostavili na Filipinima:


njanja_de.manccini njanja_de.manccini 20:29 20.03.2009

Re: auuu

jeste to je glavna fora: kontrola semena koju monsanto vec ima u dovoljnoj meri jer oni poseduju ogroman procenat od svih svetskih proizvodjača semena. samo je pitanje kad ćemo svi jesti gm i kad i koliko će sitnih poljoprivredinka propasti jer neće biti u finansijskoj mogućnosti da izdrže ritam koji im nameće monsanto svoijm ugovorima. već je bilo pomenuto da je talas samoubistava medju poljoprivrednicima u indiji velik i samo je pitanje kad će to da se raširi svuda. ja zato podržavam sve organizacije koje se bave raskrinkavanjem ove kompanije i naravno svih drugih koji spadaju u isti koš društveno neodgovornih.
a inače unfe nisi u pravu da se marco prikačio ovde. timski rad je najbolji rad.
crossover crossover 20:49 20.03.2009

Re: auuu

Unfuckable
ali mislim da se ovde radi o nečemu što bih ja (ako niko drugi nije već) nazvao
"kontrola setve"
Budimac je gore nešto slično spomenuo, dakle to oko semena ...
Jednog zelenog dana Monsanto & co će određivati svakom farmeru i svakoj regiji koliko može / sme da poseje...a time i pojede / proda.
U tome je catch, borba za kontrolu hrane
(pored borbe za energiju, koja se već dešava....btw, da ubacimo u to i biodizel, au majko ?!?)

Ниси ти без разлога Оштрооки.
Препорука Hawkeye!
Unfuckable Unfuckable 20:59 20.03.2009

Re: auuu

i koliko će sitnih poljoprivredinka propasti jer neće biti u finansijskoj mogućnosti da izdrže ritam

plašim se, nekako da su kao meta u pitanju - države, a da su poljoprivrednici sitna riba u tom zahvatu

Cross ?
eh, hvala, hvala ...trudimo se,
komplimenti prijaju - ali i obavezuju, mnogo tražim od drugih a najviše od sebe i mama mi je najoštriji kritičar ali i največa podrška(a deca su publika koju nikako ne možeš prevariti, to znamo), i da ...opuštam se uz baroknu muziku pored kamina svirajući džez na blok flauti, dok čitam kineski unatraške, uz čašu - dve dobrog piva i nešto integralnih grickalica, radeći sklekove na jednoj ruci...
vratio sam oči na mesto posle onog guslarskog samoiskopavanja kod Alave, i tako...
dragoljub92 dragoljub92 21:06 20.03.2009

Re: auuu

eh, hvala, hvala ...trudimo se,
komplimenti prijaju - ali i obavezuju, mnogo tražim od drugih a najviše od sebe i mama mi je najoštriji kritičar ali i največa podrška(a deca su publika koju nikako ne možeš prevariti, to znamo), i da ...opuštam se uz baroknu muziku pored kamina svirajući džez na blok flauti, dok čitam kineski unatraške, uz čašu - dve dobrog piva i nešto integralnih grickalica, radeći sklekove na jednoj ruci...
vratio sam oči na mesto posle onog guslarskog samoiskopavanja kod Alave, i tako...

дебе полак,неси добио оскара па да држиш таки говор
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:10 20.03.2009

Re: auuu

Unfuckable
... komplimenti prijaju - ali i obavezuju, mnogo tražim od drugih a najviše od sebe i mama mi je najoštriji kritičar ali i največa podrška(a deca su publika koju nikako ne možeš prevariti, to znamo), i da ...opuštam se uz baroknu muziku pored kamina svirajući džez na blok flauti, dok čitam kineski unatraške, uz čašu - dve dobrog piva i nešto integralnih grickalica, radeći sklekove na jednoj ruci...
vratio sam oči na mesto posle onog guslarskog samoiskopavanja kod Alave, i tako...

Шта је ово, спремаш нови профил за блог?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:12 20.03.2009

Re: auuu

Шта је ово, спремаш нови профил за блог?

ah preteče me što bi rekla moja baba!
a i dragoljub je car sa komentarom ...oskar acceptance speech!
crossover crossover 21:19 20.03.2009

Re: auuu

dragoljub92
дебе полак,неси добио оскара па да држиш таки говор

Ех, нисам га похвалио тек онако, ево разлога.
Сад немам времена да образлажем, морам напоље али вратићу се...
mirelarado mirelarado 22:04 20.03.2009

Re: auuu

timski rad je najbolji rad.


Одувек сам тако мислила, а овај ваш текст својом информативношћу и квалитетом то и потврђује. Истини за вољу, док сам читала, коса ми се све више дизала на глави, али увек је боље знати с чим се суочавамо.
Те франкенштајновске модификације нас свакако плаше, али је то још увек у сфери страха од непознатог. Овај други проблем, међутим, могућност освајања монопола на семе, на саму клицу живота, јесте најопаснији, и можда му се можемо супротставити.
Њања и Марко, хвала вам што сте покренули ово одиста животно питање, а хвала и свима који се разумеју у ову тематику што су својим коментарима обогатили блог.

П.С. Марко, сећаш ли се баштенског парадајза са Трешње, оног што се једе непосредно с вреже, као јабука? Е, нема га више, као што нема ни оних омањих тамнозелених лубеница, чије је срце слађе од било које чоколаде... Знам да то нема везе са ГМО, али не могу а да не зажалим за тим ишчезлим рајским плодовима.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 22:22 20.03.2009

Re: auuu

mirela hvala ti na divnim rečima u moje i marcovo ime. a ta trešnja je jedno predivno mesto. čak i ja znam za te rajske plodove jer ih je bilo u bašti marcovog oca koga više nema na žalost. takodje mi žao što sad tamo nema ko da brine o toj bašti...jbmti daljinu....
marco_de.manccini marco_de.manccini 23:50 20.03.2009

Re: auuu

П.С. Марко, сећаш ли се баштенског парадајза са Трешње, оног што се једе непосредно с вреже, као јабука?

Сећам се наравно. Још се сунце осећа док се топи у устима.

Него остави ли ти ону књигу тамо? Ми свраћамо у јуну, није хитно. Надам се да је твој превод или тако нешто.
mirelarado mirelarado 00:04 21.03.2009

Re: auuu

Него остави ли ти ону књигу тамо? Ми свраћамо у јуну, није хитно. Надам се да је твој превод или тако нешто.


До јуна има да вас чека тамо. Неки мој превод, свакако. :))
bauer. bauer. 06:17 21.03.2009

Re: auuu

da ubacimo u to i biodizel, au majko ?!?

Od biodizela se neće mnogo ovajditi zato što je potrebno previše vode za uzgajanje bilja da bi se o njega proizveo biodizel. A voda nas, odnosno nestašica iste, nam, visi za vratom kao mač (take it from me Bro, from the hearth of Mojave Desert). Kao nus-produkt poljoprivrede je biodizel sasvim OK, inače je neisplativ. Osim ako ovi baje ne ukrste gene šećerne repe, slona i kaktusa pa da dobijemo džinovsku šećernu repu kojoj nije potrebno mnogo vode za uzgoj... a od toga bi mogla i neka dobra radža da ispadne...
Unfuckable Unfuckable 11:47 21.03.2009

Re: auuu

Osim ako ovi baje ne ukrste gene šećerne repe, slona i kaktusa


crossover crossover 05:20 22.03.2009

Re: auuu

bauer.
Od biodizela se neće mnogo ovajditi zato što je potrebno previše vode za uzgajanje bilja da bi se o njega proizveo biodizel.

Па у томе и јесте проблем: превелика потрошња воде (850 l воде за 1 l етанола), недостатак обрадивог земљишта што би довело до скока цена хране и повећаног крчења шума. Зато ће они који не буду садили ГМ врло брзо остати без посла.

The World Bank - Biofuels: The Promise and the Risks
World Development Report 2008: Agriculture for Development
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 21:00 20.03.2009

agent orange

da ne zaboravimo da naglasimo ulogu monsanta u vietnamu i posledice koje je upotreba agent orange ostavila na vietnam i njene stanovnike i naravno na veterane koji su se borili tamo. evo izvadak iz naučnog rada pod naslovom: Diabetes and Cancer in Veterans of Operation Ranch Hand After Adjustment for Calendar Period, Days of Spraying, and Time Spent in Southeast Asia objavljenog u Journal of Occupational and Environmental Medicine Volume 50(3), March 2008:
The herbicide Agent Orange was a 1:1 mixture of 2,4-dichloro-phenoxyacetic acid (2,4-D) and 2,4,5-trichlorophenoxyacetic acid (2,4,5-T) and was contaminated, from less than 0.05 to almost 50 parts per million, with 2,3,7,8-tetrachlorodibenzo-p-dioxin (TCDD).1 A review by the National Academy of Sciences concluded that there is sufficient evidence of an association between exposure to herbicides and TCDD and type 2 (adult onset) diabetes, soft tissue sarcoma, non-Hodgkin lymphoma and Hodgkin disease, and limited/suggestive evidence of an association between TCDD or herbicide exposure and cancer of larynx, bronchus, prostate, and multiple myeloma.2

Herbicides were used in Vietnam by the US Air Force Operation Ranch Hand to defoliate, by aerial spraying from C-123 aircraft. From 1962 through 1965 small quantities of Agent Purple (2,4-D; 2,4,5-T), Blue (Cacodylic acid), Pink (2,4,5-T), and Green (2,4,5-T) were sprayed. From 1965 through 1970 more than 11 million gallons of Agent Orange (2,4-D; 2,4,5-T), and smaller quantities of White (2,4-D; picloram) and Blue were sprayed; from 1970 through 1971 only Agents White and Blue were used for defoliation.
Budimac Budimac 23:21 20.03.2009

Re: agent orange

Kako izgledaju posledice možete videti ako ukucate "agent orange" u google i pretražujte slike. Ne preporučujem za one sa slabijim stomakom.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:27 20.03.2009

Re: agent orange

e super, al stvarno nemoj neko sa slabim stomakom da klikne tamo. upozoreni ste!!!
NNN NNN 00:03 21.03.2009

Re: agent orange

Ondak da ne klikćemo na slike!
Nego, jedno konkretno pitanje iz Budimčeve struke:
A da, ipak, i pored tvoje molbe, kliknemo i kod tebe na "preporuči"?
Baš jutros ja i žena mi, pričamo kako Budimac ni naslov ne napiše, a već ima bar 10 preporuka
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:05 21.03.2009

Re: agent orange

Ма пусти, оно му је најгори блог икада.
NNN NNN 00:10 21.03.2009

Re: agent orange

Pa kad nema 10 strana
Budimac Budimac 00:24 21.03.2009

Re: agent orange

Ма пусти, оно му је најгори блог икада.

Na koji je jako ponosan

Kaži mi koliko čitanja imate sada? Ako je neprijatno može i na PP
Budimac Budimac 00:25 21.03.2009

Re: agent orange

A da, ipak, i pored tvoje molbe, kliknemo i kod tebe na "preporuči"?

Ja obično pišem ono što mislim e sad dve osobe to nisu uzele ozbiljno (jednu znam)...
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:37 21.03.2009

Re: agent orange

Kaži mi koliko čitanja imate sada? Ako je neprijatno može i na PP

То ћемо на ПП, да се не ложе другари.
NNN NNN 00:57 21.03.2009

Re: agent orange

Kaži mi koliko čitanja imate sada? Ako je neprijatno može i na PP
Ustvari, koliko je odstupanje od srednje vrednosti čitanja? (može i u %)
Unfuckable Unfuckable 01:01 21.03.2009

Re: agent orange

e sad dve osobe to nisu uzele ozbiljno

tri


btw ...oko čitanja :
moja procena oko 200
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:05 21.03.2009

Re: agent orange

Ustvari, koliko je odstupanje od srednje vrednosti čitanja? (može i u %)

Боље је упоредити на крају, кад су бројке јасније. Засад, једино Ћао има (много) више посета.
NNN NNN 01:06 21.03.2009

Re: agent orange


Unfuckable
e sad dve osobe to nisu uzele ozbiljno

tri
Make it 4!
(jbt, ovo ko poker! (gledam kroz polupodignut levi donji kapak))
NNN NNN 01:12 21.03.2009

Re: agent orange

Засад, једино Ћао има (много) више посета.
Dobar naslov - veća čitanost, stara novinarska (važi za senzacionalističko-fenomenalističke nouvine).
Ps. Nama eksperiment u blogovanju baš uspeo (prof. nsarskom dugujemo preko 100 čitanja )!
maksa83 maksa83 00:49 21.03.2009

tick-tick-tick...


marco_de.manccini marco_de.manccini 00:51 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

у чему је трик?
maksa83 maksa83 01:00 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

marco_de.manccini
у чему је трик?

Ma brojim nešto za svoju dušu...
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:03 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

Будимчеве препоруке?
maksa83 maksa83 01:05 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

Будимчеве препоруке?

Ne, jedinstvene hitove, bez obzira na to da li je onaj ko čita registrovan/ulogovan ili ne.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:17 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

maksa83
tick-tick-tick...

Максо, уби ме ова неизвесност...
maksa83 maksa83 01:22 21.03.2009

Re: tick-tick-tick...

Максо, уби ме ова неизвесност...

Znaš kad Muja (evo ga opet) dobije od firme sat za 30 godina službe, i objašnjavaju mu čemu ("sat, čemu?" ) to služi - "vi'š Mujo, kad ti ova vel'ka ruka stane ovdje, ova mala ovdje, to t' je bolan ćetri sata, tad je kraj radnog vremena, ideš kući". Primio to on k znanju. Sutradan ga u neko neznano doba dana sretne kolega, vidi da ima sat, i pita ga "koliko je sati?". Muja pogleda na sat, zavrti glavom, cokne, i kaže: "ništa se još ne zna...".

E pa tako nekako i ovo.
miloradkakmar miloradkakmar 01:06 21.03.2009

Трава ГМ !?


Малопре сам на ТВ Војводина гледао " Петказање " Боре Отића. Негде у Банату , у једном прилогу приказано јаје гуске к'о од ноја , а у другом позамашне виторог овце . Једина им је храна трава. Да није она/ трава/ по неком овдашњем рецепту ГМ или је већ сама природа постала ГМ !?
jednatanja jednatanja 01:20 21.03.2009

Re: Трава ГМ !?

већ сама природа постала ГМ !?


Ma nije, opusti se....
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:46 21.03.2009

Re: Трава ГМ !?

Да није она/ трава/ по неком овдашњем рецепту ГМ

Засад, ГМ биљке не дају више приноса (то би било корисније за сиромашне фармере него тамо неки хербицид који себи не могу да дозволе). Дакле, нешто друго је у питању.
miloradkakmar miloradkakmar 02:14 21.03.2009

Re: Трава ГМ !?

Зхаваљујем на умирујућим одговорима. Значи , чиста природа је у питању.
Међутим, бојим се да је ГМ храна човекова неминовност!?
nsarski nsarski 01:10 21.03.2009

GM porez

Ove GM zivotinje me podsetise na jednu sjajnu anegdotu koju je ispricao F. Dyson.
Naime, i vreme WWII Engleska je uvela obavezu placanja karte na "kucnog ljubimca" ako ga vodite sa sobom u vozu. To se zvalo "karta za psa".
I, prica Dyson, on se kao klinac ukrcao u voz i poneo svoju kornjacu. Naidje kondukter i Dyson ga pita da li je potrebno da plati "psecu kartu" za kornjacu.
Kondukter mu da ovakav odgovor: "Macke su kucici, i zecevi su kucici, ali kornjace su insekti i putuju besplatno prema slovu zakona."

(Na engleskom, ako neko ima bolji prevod: Cats is dogs and rabbits is dogs but tortoises is insects and travel free according.)
NNN NNN 01:17 21.03.2009

Re: GM porez

Da se radnja dešavala kod nas, brže bi stigao jašući na kornjači (a mi bi bilo uskraćeni za ovaj igrorek).
jednatanja jednatanja 01:13 21.03.2009

Mali trol - još jedno čudo prirode

Ne mogu da ne primetim iz komentara kako Njanja direktno više brine o onom šta kupuje i šta će njena porodica staviti u usta, kladim se da je ovaj blog bila njena ideja, možda grešim. Negde sam pročitala kako muški manje paze na zdravu ishranu, i da im je baš svejedno da li će pojesti hambureger/fries, ili pileću šniclu sa dinjstanim povrćem (čak preferiraju ono prvo, ili kod Nemaca bratwurst/fries što svakodnevno vidim natovareno na tanjire svojih muških kolega)....naravno onda nastupaju žene ili porodični lekar, pa se desi da im se razvije malo svest po tom pitanju Takodje sam u nekom nemačkom časopisu pročitala da se oženjeni muškarci zdravije hrane nego samci, e sad, da li žive duže to se već pouzdano ne zna...

maksa83 maksa83 01:16 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Takodje sam u nekom nemačkom časopisu pročitala da se oženjeni muškarci zdravije hrane nego samci, e sad, da li žive duže to se već pouzdano ne zna...

Verovatno žive.

(Ako je to život.)
nsarski nsarski 01:17 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Takodje sam u nekom nemačkom časopisu pročitala da se oženjeni muškarci zdravije hrane nego samci, e sad, da li žive duže to se već pouzdano ne zna...

Ozenjeni muskarci zive u proseku 10 godina duze od neozenjenih. Kod zena je ta razlika 5 godina.

Married men live, on average, 10 years longer than nonmarried men, and married women live about four years longer than nonmarried women. Married men live longer because they adopt less risky, more healthy lifestyles as a result of the commitment brought on by marriage, and married women live longer due to improved financial well-being as a result of marriage.

Evo celog teksta ovde
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:20 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Dottore, узећеш брзопрстој надимак...
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:20 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Ne mogu da ne primetim iz komentara kako Njanja direktno više brine o onom šta kupuje i šta će njena porodica staviti u usta, kladim se da je ovaj blog bila njena ideja, možda grešim.

Скроз си у праву. Њања је та која се бавила са овом темом и пре 8 година. Ја сам уз њу и због ње понешто схватио.
Unfuckable Unfuckable 01:21 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

da, žive duže od neoženjenih (da li i bolje ?)
ali opet kraće od svojih žena,
što dovoljno kazuje kome brak više prija
omega68 omega68 01:24 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

oženjeni muškarci zdravije hrane nego samci, e sad, da li žive duže to se već pouzdano ne zna...

Zna se, žive duže jer imaju (večeru) kad god požele
Nego , sve nešto mislim da i mi ovde već imamo genetski izmenjenu hranu (a i vodu ) - oko reke Gruže.
jednatanja jednatanja 01:24 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Verovatno žive.

(Ako je to život.)



Šta Makso, kukanje zbog toga što ne smeju da jedu hamburgere ili zbog toga što su oženjeni?
maksa83 maksa83 01:26 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Šta Makso, kukanje zbog toga što ne smeju da jedu hamburgere ili zbog toga što su oženjeni?

Ma onako u opštem pravcu, nek' svako uzme šta mu odgovara.
mirelarado mirelarado 01:30 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Ozenjeni muskarci zive u proseku 10 godina duze od neozenjenih. Kod zena je ta razlika 5 godina.

Married men live, on average, 10 years longer than nonmarried men, and married women live about four years longer than nonmarried women.


Да није ово нека грешка у преводу? Канда удате жене живе свега четири године дуже од неудатих?
jednatanja jednatanja 01:31 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

da, žive duže od neoženjenih (da li i bolje ?)


Pitanje decenije, pa ako duže poživiš imaš više vremena da nadješ odgovor!
topcat topcat 01:34 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

jednatanja
pa ako duže poživiš imaš više vremena da nadješ odgovor!


Ili više vremena da se lupaš po glavi...
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:38 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

istina istina živimo duže ako smo udati/oženjeni ma kakav taj život bio i ne samo to nego i manje trošimo na hranu van kuće!
pazi šta kažu u ovoj studiji Gender, Marital Status, and Commercially Prepared Food Expenditure by Kroshus, Emily:
Results: Proportionate per capita household expenditure on commercially prepared food was found to vary by marital status and gender. Households headed by unmarried men (both divorced/separated and never married) spent a significantly greater proportion of their food budget on commercially prepared food than their married male peers (38% and 60% higher, respectively). Regardless of marital status, households headed by women were found to spend approximately one-third of their total food budget on commercially prepared foods outside the home. Households headed by never married men spent 63% more per capita than those headed by never married women and households headed by divorced or separated men spent 37% more than those headed by divorced or separated women. Conclusions and Implications: Marital status is significantly related to the dietary patterns of households headed by men. In light of the high rates of divorce, separation, and delay of marriage, marriage cannot be considered an inclusive or permanent solution to changing male eating patterns. It is important that nutrition educators learn more about the dietary patterns of households headed by males outside the institution of marriage.
Unfuckable Unfuckable 01:38 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

misliš ...priroda je udesila da ovi oženjeni manje pate ...to ?
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:40 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Unfuckable
misliš ...priroda je udesila da ovi oženjeni manje pate ...to ?

ju ko je reko da oženjeni manje pate? nisam videla to... i ne verujem u to...
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:43 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

mirelarado
Ozenjeni muskarci zive u proseku 10 godina duze od neozenjenih. Kod zena je ta razlika 5 godina.

Married men live, on average, 10 years longer than nonmarried men, and married women live about four years longer than nonmarried women.


Да није ово нека грешка у преводу? Канда удате жене живе свега четири године дуже од неудатих?


Ма крију године, знаш какве су.
jednatanja jednatanja 01:48 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Pa da ti pravo kažem Njanjo, ne iznenadjuje me, eno moj brat još neoženjen, samo jede onako "s nogu" po restoranima i kantinama, no možda to ima malo veze i sa karijerom ako radiš 8 i kusur sati, dodješ onako smožden sa posla kući, nije lako početi seckati papriku i paradajz za djuveč neki, pogotovo ako si još mamin sin (bio) pa ti je sve bilo servirano na tanjiru...

Inače, ova rečenica je stvarno biser:
In light of the high rates of divorce, separation, and delay of marriage, marriage cannot be considered an inclusive or permanent solution to changing male eating patterns.
jednatanja jednatanja 01:50 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

ju ko je reko da oženjeni manje pate? nisam videla to... i ne verujem u to...


Svaki život udvoje ti je komplikovaniji, ali i lepši, ako mene pitaš....
jednatanja jednatanja 01:57 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Ljudi, stvarno izvinite na ovom gore trolu, ali ja odoh sada da bih mogla da se probudim malo pre nsarskog i manccinijevih...
nsarski nsarski 02:05 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Да није ово нека грешка у преводу?

U kucanju:) Tipke za 4 i 5 su jedna do druge, a meni se spava. Sorry:))))
mirelarado mirelarado 02:10 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

U kucanju:) Tipke za 4 i 5 su jedna do druge, a meni se spava. Sorry:))))


Ма, само се шалим. Та једна година мање ионако је на моју штету. :))
nsarski nsarski 02:15 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

Ма, само се шалим.

:))
Nego, ima u tom tekstu jedna informacija koja nije bas za salu. Naime, kazu:
married women live longer due to improved financial well-being as a result of marriage

Chekaj, chekaj malo zli vuke!
A zar muskarci ne poprave svoje finansijsko stanje vencanjem? Kako to na njih utice? Znaci, za muskarce je brak trosak? To da mi neko odgovori...
mirelarado mirelarado 02:32 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode

A zar muskarci ne poprave svoje finansijsko stanje vencanjem? Kako to na njih utice? Znaci, za muskarce je brak trosak? To da mi neko odgovori...


Требало би да су и мушкарци и жене на финансијском добитку. Али, и бракова има свакојаких... :))
iris.davidovich iris.davidovich 03:39 21.03.2009

Re: Mali trol - još jedno čudo prirode


Married men live, on average, 10 years longer than nonmarried men, and married women live about four years longer than nonmarried women. Married men live longer because they adopt less risky, more healthy lifestyles as a result of the commitment brought on by marriage, and married women live longer due to improved financial well-being as a result of marriage.

vidis, ja bi' iz svega ovog izvela suprotan zakljucak
bauer. bauer. 03:27 21.03.2009

E, pa...

jedva stigoh sve da pročitam. I opet sam morao da podešavam na 400 komentara po strani, tamo... bilo mi samo od sebe spalo na 20. Mora da je Maksa skrljao sistem kad je krenuo sa onim brojanjem...

Ali, šta sam hteo da kažem, odličan vam je tekst ManČinijevi kao i svaki do sada, osim onih marcovih o brojevima

Nego, bez zezanja, da ponovim ono što je, mislim, većina već rekla, mene ne brine toliko GM hrana, koliko način na koji se sa njom manipuliše. A mošda nije ni važno da li je štetna. Ja verujem da ćemo za 10-20 godina biti u prilici da zamenjujemo sopstvene organe novima, čim stari pokažu znake slabosti. I to ambulantno. Dobar dan - dobar dan. Doktore malo me žiga jetra.... nema problema, sedite, da uzmemo uzorak koštane srži (ništa embrioni i te fore), malo to smućkamo u centrifugi, inekcija... i za šest meseci nova jetra.

Pa ko dočeka moći će da živi večno, bar oni koji imaju pare. Samo se i tu postavlja pitanje, koliko traje večnost, i koja je u stvari dobra mera življenja?
Unfuckable Unfuckable 11:48 21.03.2009

Re: E, pa...

Samo se i tu postavlja pitanje, koliko traje večnost, i koja je u stvari dobra mera življenja?

misliš :
besmrtnost....čemu ?
Budimac Budimac 12:20 21.03.2009

Re: E, pa...

misliš :
besmrtnost....čemu ?

marco_de.manccini marco_de.manccini 14:06 21.03.2009

Re: E, pa...

Џек, ја сам негде читао (или слушао неког на радију) тврђење да постоји и психолошки проблем са бесмтрношћу који нико не разматра док размишља о медицинском наптретку и променама јетре. Наиме, човек каже да људи, психолошки, нису у стању да издрже дуже од неколико стотина година. Замисли да си већ 3 милиона пута урадио све што ти је било интересантно и, још горе, замисли да си већ 3 милиона пута урадио нешто што ти је одувек било досадно. Да не наводим даље примере, али замисли да милионима година мораш да читаш у новинама шта је рекао Шешељ, Опра, и Џорџ Буш јуниор. Погледај ствар из тог угла па види колико би ти се допала бесмртност. Тај човек је тврдио да људи не би могли да издрже ту репетитивност која би после пар стотина година појела сву драж живота и да је то већи проблем него промена јетре.
vishnja92 vishnja92 14:23 21.03.2009

Re: E, pa...

e - ima jedna prica - "San" od Juliana Barnesa (Istorija sveta u deset i po poglavlja). covek se "budi" u raju - tj, upravo je, khm, umro - i otkriva da moze sve. apsolutno sve zelje mu se ispunjavaju, uvek, zauvek. i celo poglavlje je o tome.
naravno - svako moze da odabere da sve to jednostavno... prestane. super prica :))

cini mi se da se pojavila po knjizarama, virnucu
omega68 omega68 14:44 21.03.2009

Re: E, pa...

Замисли да си већ 3 милиона пута урадио све што ти је било интересантно

Malo je kume....malo
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:57 21.03.2009

Re: E, pa...

Malo je kume....malo

бре омега, ти или апстинираш или овердозираш.
omega68 omega68 15:47 21.03.2009

Re: E, pa...

marco_de.manccini
Malo je kume....malo

бре омега, ти или апстинираш или овердозираш.

taki sam ti ja
bauer. bauer. 19:15 21.03.2009

Re: E, pa...

besmrtnost....čemu ?

To sam hteo da kažem
bauer. bauer. 19:24 21.03.2009

Re: E, pa...

...Замисли да си већ 3 милиона пута урадио све што ти је било интересантно и, још горе, замисли да си већ 3 милиона пута урадио нешто што ти је одувек било досадно...

Tačno tako. Starost zna biti teška. Ja mislim da je 100 godina dobra mera življenja. Znaš, kad vidiš one matorce ispred samiške kako izlaze iz svog Forda Crown Victoria, vitalni, sveže istuširani, ispeglani i nasmejani. Za to vredi živeti. Sve preko toga... čemu? Mene malo kopka i šta ima posle? Ali nisam baš preterano radoznao, još uvek.

A tvoj sam dužnik, kad si se ono zauzeo za mene pre neko veče, kada je onaj alter-globalista hteo da mi zakine na blogerskim slobodama. Pamtim ja, ko slon
vishnja92 vishnja92 19:48 21.03.2009

Re: E, pa...

A tvoj sam dužnik, kad si se ono zauzeo za mene pre neko veče, kada je onaj alter-globalista hteo da mi zakine na blogerskim slobodama. Pamtim ja, ko slon

a moj? a moj duznik? pamtis ko slon vec dva dana a mene si ispustio iz vida, kao onomad za san domingo.
nemam reci, kolega. nemam reci.
Budimac Budimac 19:53 21.03.2009

Re: E, pa...

vishnja92
A tvoj sam dužnik, kad si se ono zauzeo za mene pre neko veče, kada je onaj alter-globalista hteo da mi zakine na blogerskim slobodama. Pamtim ja, ko slon

a moj? a moj duznik? pamtis ko slon vec dva dana a mene si ispustio iz vida, kao onomad za san domingo.
nemam reci, kolega. nemam reci.

Kakva pretnja i odbarana (od onog alter-globaliste) takav i dužnik.
bauer. bauer. 02:02 22.03.2009

Re: E, pa...

a moj? a moj duznik? pamtis ko slon vec dva dana a mene si ispustio iz vida, kao onomad za san domingo.
nemam reci, kolega. nemam reci.

Eh, Višnja, ni ja za tebe nemam reči, samo simbole...
Unfuckable Unfuckable 02:17 22.03.2009

Re: E, pa...

Eh, Višnja, ni ja za tebe nemam reči, samo simbole

another brick in the wall ljubitelja srče
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 07:02 23.03.2009

Re: E, pa...

Kako neverovatno!
Upravo nesto citam na netu o Barnes-u i to bas iz te knjige, jer me je nesto od ranije na ovom fantasticnom blogu asociralo na njega.
Naime, prvo poglavlje te knjige je prica o Nojevoj arci iz usta jedne od onih zivotinjica sto se nastane u drvetu i izjedaju ga, ne mogu sad da se setim kako im je ime. Uglavnom, on tu prica kako je izgledalo to spasavanje zivotinjske vrste (dva po dva i ostalo), ali se pritom i sa setom seca primeraka koji su nestali iz raznoraznih razloga, na primer predivnog jednoroga, pa ptice dodo, i jos mnogo drugih. On to sve zivopisno opisuje, i mene ceo ovaj blog podseti na to - kako cemo mi mozda jednoga dana nasim unucima da sa setom pricamo o paradajzu koji je mogao da se jede kao tresnje ili breskve, bez ikakvih dodataka samo zagrizes, a ono curi , za razliku od vecinskog americkog paradajza , pa breskvama koje propadaju tako sto trule, a ne tako sto se suse, pa o jagodama koje imaju i ukus i miris...
Dobro ovo mozda i nije zbog GM, ali svejedno...

Treba nam ponovo Nojeva arka...izgleda.

P.S: Ovo je odgovor Visnji. Relativno sam od skoro ovde, pa ne znam bas kako da uglavim moje komentare tamo gde hocu, uglavnom izlaze gde oni hoce.

Edit: arka=barka; Nojeva barka=Noah's arc, otud moje frljanje.
marco_de.manccini marco_de.manccini 07:46 23.03.2009

Re: E, pa...

Твој одговор Вишњи је на правом месту. Не можеш углавити одговор где хоћеш, можеш само да га прилепиш на крај низа реплика који садржи коментар на који желиш да одговориш. Ти си тачно то и урадио. Дакле, све је баш како треба.

А за ово
na ovom fantasticnom blogu

хвала и и од Њање и од мене.
vishnja92 vishnja92 17:13 23.03.2009

Re: E, pa...

Upravo nesto citam na netu o Barnes-u i to bas iz te knjige

:)))
ja imam samo te dve price i to vec dugo, a skoro sam sigurna da se pojavila knjiga. snimila sam je u knjizari (cini mi se) i bila mi je jako poznata (cini mi se) ali se nisam pozabavila time (takodje mi se cini). ali podsvest jeste, pa je na ovom blogu izvukla stari casopis na videlo :))

toplo preporucujem svima (Barnsa, mislim)

gle - posto postoji realna mogucnost da se ne zna kome si replicirao, zivot ti moze olaksati "quote" opcija - to ti je cetvrta ikona otpozadi u zaglavlju komentara, izmedju drvceta i youtubea - pokupis parce teksta na koje repliciras (ili ceo tekst), iskopiras ga, markiras i pritisnes ikonicu. drugi nacin je koriscenje opcije "citiraj" (to kad nisu dugi komentari)
eto

ps - Lorde moj, potrudicu se da ti vise ne trolujem blog (ovaj)
marco_de.manccini marco_de.manccini 17:38 23.03.2009

Re: E, pa...

Ма нема доброг блога без доброг трола, ништа не брини.
vishnja92 vishnja92 18:27 23.03.2009

Re: E, pa...

pa da nastavim onda :)
kako cemo mi mozda jednoga dana nasim unucima da sa setom pricamo o paradajzu koji je mogao da se jede kao tresnje ili breskve, bez ikakvih dodataka samo zagrizes, a ono curi , za razliku od vecinskog americkog paradajza

pa ni ovde vise nema tog :((
ja doduse sebi laskam da na 100m mogu da prepoznam dobar i ukusan paradajz jer sam luda za njim, ali to se sve redje dogadja. jednostavno vise nije takav, i to je, mislim, do sorte. nema vise onoga da ti se usta skupe i da ne znas sta ces od miline.

kad dobijem na lotou i namirim svoju decu i Fondaciju Za Finansijsku Pomoc Pri Slucajnim Susretima, odoh ja negde nigde da ceprkam po zemlji i da volim sve sto raste :)
dragoljub92 dragoljub92 18:57 23.03.2009

Re: E, pa...

negde nigde

вишњо,опет правиш оно
vishnja92 vishnja92 19:40 23.03.2009

Re: E, pa...

jeste, i to sebi na zlo. imam ono majmunce a ne znam sta cu s njim.
veze blage nemam kako da si uvedem te kajsijaste boje i sve te stvari. fali mi ono za ono.
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 02:05 24.03.2009

Re: E, pa...

хвала и и од Њање и од мене.

Nema na cemu, i zeljno ocekujem sledeci nastavak o hormonima, mleku i mesu.
Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 02:11 24.03.2009

Re: E, pa...


ja imam samo te dve price i to vec dugo, a skoro sam sigurna da se pojavila knjiga. snimila sam je u knjizari (cini mi se) i bila mi je jako poznata (cini mi se) ali se nisam pozabavila time (takodje mi se cini). ali podsvest jeste, pa je na ovom blogu izvukla stari casopis na videlo :))

Pa zar su price objavljene samostalno? Ja ih samo znam kao poglavlja u romanu, koji je dosta davno izasao, ima desetak godina vec. Zove se Istorija sveta u 10 i po poglavlja. Toplo preporucujem i ja

gle - posto postoji realna mogucnost da se ne zna kome si replicirao, zivot ti moze olaksati "quote" opcija - to ti je cetvrta ikona otpozadi u zaglavlju komentara, izmedju drvceta i youtubea - pokupis parce teksta na koje repliciras (ili ceo tekst), iskopiras ga, markiras i pritisnes ikonicu. drugi nacin je koriscenje opcije "citiraj" (to kad nisu dugi komentari)

Hvala na uputstvu, sad nisam po njemu, ali probacu u sledecem komentaru (koji ce mozda da izadje iznad ovoga )

Anonimni Pojedinac Anonimni Pojedinac 02:24 24.03.2009

Re: E, pa...

kako cemo mi mozda jednoga dana nasim unucima da sa setom pricamo o paradajzu koji je mogao da se jede kao tresnje ili breskve, bez ikakvih dodataka samo zagrizes, a ono curi , za razliku od vecinskog americkog paradajza


pa ni ovde vise nema tog :((
ja doduse sebi laskam da na 100m mogu da prepoznam dobar i ukusan paradajz jer sam luda za njim, ali to se sve redje dogadja. jednostavno vise nije takav, i to je, mislim, do sorte. nema vise onoga da ti se usta skupe i da ne znas sta ces od miline.


Mozda, ali jos uvek je nas paradajz socan i ukusan, mozes da napravis salatu samo sa malo soli, i onda pusti soka i umaces suv 'lebac. Sa americkim paradajzom to ne mozes ni pod razno, jedino da ga utopis u ulje i sirce, i onda to sve malkice pocrveni :)
Uzas

P.S: Sad sam probala onu opciju sa "quote", mislim da je uspelo.
vishnja92 vishnja92 06:35 24.03.2009

Re: E, pa...

Pa zar su price objavljene samostalno?

kod nas su samostalno prevedene i objavljene u casopisu "Pismo", 1991. godine - verovatno neposredno posle objavljivanja knjige. bio super casopis.
i onda pusti soka i umaces suv 'lebac.

ili popijes :)
P.S: Sad sam probala onu opciju sa "quote", mislim da je uspelo.

natasavb natasavb 08:31 24.03.2009

Re: E, pa...

toplo preporucujem svima (Barnsa, mislim)

i ja. samo meni najdraza njegova "ljubav, itd".
marco_de.manccini marco_de.manccini 12:54 24.03.2009

Re: E, pa...

toplo preporucujem svima (Barnsa, mislim)

па добро, јесте да је богат и неожењен, али ипак ... топло? .... свима? ...
vishnja92 vishnja92 13:55 21.03.2009

Lorde moj

sad videh da si promenio profil.
otkud ti ono za veliki nos?

ps - subota, pre sedam ujutru - budan?
nsaaarskiiiii!!!!!
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 14:00 21.03.2009

Re: Lorde moj

velik mu nos - grčko rimski stil.
ma ovde je 8 ujutro bre mi smo menjali vreme pre nedelju dve...sad smo valjda samo 6 sati razlike.
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:11 21.03.2009

Re: Lorde moj

sad videh da si promenio profil.
otkud ti ono za veliki nos?

Не бих због великог носа ишао на промену профила. Шта је, ту је, можда ће се смањити кад остарим?
nsarski nsarski 02:38 22.03.2009

Re: Lorde moj

ps - subota, pre sedam ujutru - budan?
nsaaarskiiiii!!!!!

Pa, u 6:45 sam otisao bio u gym.
Unfuckable Unfuckable 02:41 22.03.2009

Re: Lorde moj

Pa, u 6:45 sam otisao bio u gym.

...uhapsiti...odma'
marco_de.manccini marco_de.manccini 15:13 21.03.2009

да се не јуримо

Горданац, да се не јуримо на првој страни, ево овде. Ми набројасмо и потенцијалне и стварне проблеме у тексту. На самом крају дадосмо и нашу оцену који проблем нам се чини најважнији (контрола семена, а с тим и контрола живота, контрола свега).

Улога јавности јесте да пита, да сумња, да захтева, да тражи објашњење, а кад је све објашњено да тражи објашњење поново. Не умем то на српском, али овде бих рекао "the public needs to keep the feet of both the regulators and the producers to the fire". Ако је све у реду, супер, није било штете, ако није било у реду, онда је корист огромна.

Него, одох да садим нешто по дворишту.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana