Cyber Sex - by Anjale

-Ima da te karam, i sam' tako

-Oh, dok me budeš karao vrištaću

-Da, znam da to voliš

Ovo je deo četovanja mojih učenika na Krstarici. Zanela se deca za vreme časa, pa nisu primetila da im profesorka stoji iznad glave. Obzirom da je krajnje nepristojno čitati tuđu prepisku, ja sam se uljudno pomerila i pravila se da ništa ni vidim. Jedino o čemu sam razmišljala je da su to u mojim očima deca od 15-16 godina, koja kada izađu pred tablu da odgovaraju, sva se zajapure, pa su zbune, pa mucaju...I ja u njima uvek vidim samo decu.

Kada sam ih naivno pitala zašto sve mora da ide preko Interneta, i da li se uopšte upoznaju „prirodnim" putem, odgovorili su mi:

-Profesorka, ako mi neko odgovara preko neta, odgovaraće mi i uživo

Mislim...to vidim. Zato im je najudža veza traje dve nedelje. A ono što je nama nekada bilo perverzno, njima je normalno. Oni sada pričaju samo o svingerima. Ili narodski rečeno grupnjaku.

Ali obzirom da i mi profesori na neki način uz njih moramo da ostenemo mladi, mi se družimo na Facebooku-u. Ukapirali smo da je bolje da sami otvorimo profile na FB, nego učenici da nam ih naprave i organizuju po sopsevenoj želji.

Ja sam FB-u srela drugarice sa kojima sam se u detinjustvu igrala ispred zgrade. I dok smo mi preskakale lasiž, dečaci su nam vikali:

-Ana ima bele gaće, a u gaće riba skače

A mi smo se kao ljutile i pomalo kikotale. Eto, setila sam se tog vremena.

Onda sam srela drugare iz gimnzije, i setila se dana....kada smo još bili divlji ko jeleni hitri...Povezala sam se sa društvom sa faxa...mojim rasutim biserima po celom svetu...

I našla opet njega....

On, koga sam volela kao sebe što volim. On, koji mi je dušu popio na cevčicu. On, koga nikada nisam uspela da zaboravim. On, koji me poznaje bolje nego što samu sebe znam. On koji sa mnom na netu nastavlja priču kao da se nikada nismo rastali, kao da smo do juče bili zajedno, kao da sada nismo roditelji po dvoje dece. Ali ne zajedničke...Mi smo uvek maštali da imamo troje. On, sa kime mi je vreme fenomenalno prolazilo. On zbog koga mi se celi svet zaustavio kada smo se rastali. On, koje me je često vukao na dno. On, sa kojim sam letela do neba. On pred koga sam se osećala kao princeza. On, pored koga sam se osećala kao ofucana droljica. On, na koga opet ne mogu da prestanem da mislim. On, koji me sluđuje. On, koji me raduje.

I On, koji mi piše:

-Vidiš, ništa se nije promenilo, ti i ja smo ostali isti. Između nas je sve isto kao i pre

I ja koja mu odgovaram:

-Ako me opet povrediš vrištaću       

I On, koji mi odgovara:

-Znam, ali ti me takvog voliš

Zatvaram prozor za četovanje. Pokušavam da ne mislim na njega. Loše mi ide.

U toku dana proveravam poštu. Tri nove poruke i jedan Junk. To po difoltu brišem. Ali sada ipak otvaram. Poruka od njega. Mi čak nismo imali ni e-mail adrese jedno od drugog.

Opet mi je poslao pesmu...

 ...Ako me ikada sretneš u ovom prokletom gradu, ostani mirno na istoj strani pločnika...
Ne stavljaj ruke na lice, nemaš što od mene kriti, glavu gore-nama je ljubav lozinka...
Ne pitaj je li pravedno što nas je prekrio mrak i to što nismo zajedno, pusti suzu daj mi znak...

Da još nije prestalo
da nikad neće prestati
mogu proći stoleća
mogu ti umreti
al' ti nisi prestala
i nikad nećaš prestati
leta, zime, proleća
za tebe ću živeti...i pevati

P.S.: uzivajte i verujte mi da ce se ona oglasiti sa meni malo neprihvatljivim nikom - ali to je njen izbor:)