Drugi sastanak s načelnicima porodilišta

Pre nego što detaljno i hronološki opišem atmosferu i sadržaj jučerašnjeg sastanka na Institutu Batut, na samom početku moram s vama podeliti ono što je za mene bio neka vrsta vrhunca tog sastanka. Naime, saznadoh da mera "izbora ginekologa" za 20.000 dinara ne da nije odobrena, nego nije ni predložena. Kako? Stvarno ne znam. Tu je radio neki gadni ćiribu-ćiriba. (Posle kažu ja vračara. Ko je ovu magiju izveo, ja mu nisam ni do kolena!)

Što se sastanka tiče, otvorio ga je ministar prof. dr Milosavljević, kraćim prigodnim govorom. Sve što je u tom govoru rekao, potpisujem. Ko ja da sam mu govor pisala. Ukratko: osim što je naglasio potrebu da lekari i pacijenti prokušaju rešavanja problema ne pristupaju isključivo iz sopstvene perspektive, već da pokušaju da kroz razgovor s drugom stranom sagledaju i kako problemi izgledaju iz perspektive onog drugog, najavio je i početak rada na tome da se prisustvo oca porođaju uvede u zdravstveni sistem kao standardna usluga. Istakao je da to ne može da se odluči i preseče preko noći, nego da je prvo potrebno porodilišta, lekare i pacijente pripremiti na to. Stoga je ministarstvo zdravlja odlučilo da uputi zvanični zahtev stručnim službama i sekcijama unutar ministarstva i lekarskih komora i društava, s pitanjem: šta treba uraditi da bi se ovo moglo sprovesti u delo? Potom se osvrnuo na pitanje epiduralne anestezije, navodeći da od samih ginekologa i anesteziologa čuje oprečna mišljenja o istoj - od toga da je treba nuditi na izvolte do toga da se ista treba davati samo kada je medicinski indikovana. Ministarstvo će od pomenutih stručnih sekcija tražiti mišljenje i o tome. Ova mišljenja treba da budu zasnovana na evidence-based istraživanjima.

Potom je dr Mira Šulović, iz Instituta Batut, predstavila rezultate ankete iz decembra, januara i februara. Februarski uzorak nije potpun, presečen je za potrebe analize ankete u trenutku u kome je u njemu bilo oko 250 listića. U decembarskom uzorku ima nešto preko 1100 listića (odziv oko 18%), u januarskom nešto preko 1500 listića (odziv oko 25%). Što je uzorak veći, to su ocene niže. Ocene su oko 4 ili preko četiri, u najvećem broju, s izuzetkom zadovoljstva smeštajem i mogućnošću da otac prisustvuje porođaju, gde ocene padaju na ispod 4.

Sledeće predavanje predstavilo je rezultate nedavno štampane Studije o zdravstvenom stanju i zdravstenoj zaštiti žena, dece i omladine u Republici Srbiji 1991-2007. Ne mogu vam mnogo reći o ovom predavanju, zato što sam u to vreme davala izjavu za TV B92.

Onda je na red došla moja prezentacija, u okviru koje sam uporedila rezultate naše internet ankete s rezultatima ankete ministarstva zdravlja. Pre toga sam se samo kratko osvrnula na ministrov pozdravni govor, gde sam smatrala važnim naglasiti da problem epiduralne anestezije nije problem epiduralne anestezije, već OBEZBOLJAVANJA porođaja. Postoje i drugačije metode obezboljavanja, kako farmakološke, tako i nefarmakološke, te ako imamo problem nedostatka anesteziologa, treba da se koncentrišemo na druge metode koje se mogu uvesti, koje su se pokazale u svetu kao delotvorne, pa i ženama dati mogućnost izbora, mogućnost da se opredeli za jedno od više ponuđenih rešenja.

U poređenju rezultata ankete MH i ankete MZ rekla sam ono što sam već rekla i na blogu koji sam pre izvesnog vremena pisala na tu temu. Dodatak je bila samo nešto detaljnija razrada pitanja korupcije, tj. činjenice da je procenat iste na anketi MZ 1,4%, a na anketi MH 17,6%. Ističući da ni jedan ni drugi uzorak nije strukturno validan, iz različitih razloga (od kojih je najvažniji taj da u uzorku MZ skoro da nema velikih gradskih sredina, a u uzorku MH su tri četvrtine listića iz gradskih sredina), pokušala sam da dam neka moguća objašnjenja za ovoliku razliku:

- Možda je korupcija drastično veća u gradskim sredinama.

- Možda su urbane, visokoobrazovane žene sklonije potplaćivanju.

- Možda žene imaju veće poverenje u "Majku hrabrost" nego u ministarstvo zdravlja, pa u većoj meri prijavljuju korupciju na našem upitniku nego na njihovom.

Potom sam dala presek procenata korpcije u porodilištima iz kojih je stiglo više od 50 listića. To su samo 4 porodilišta:

- Beograd: Narodni front 21,0%

- Beograd: Višegradska 20,0%

- Novi Sad 18,9%

- Beograd: Zvezdara 15,9%

Sledeći slajd imao je spisak porodilišta iz kojih su stigle prijave za korupciju:

- Bačka Topola 1

- Narodni front 26

- Višegradska 18

- Zvezdara 11

- Čačak 1

- Gornji Milanovac 1

- Kragujevac 1

- Kraljevo 1

- Kruševac 3

- Leskovac 2

- Novi Sad 14

- Pančevo 1

- Sombor 1

- Sremska Mitrovica 1

- Subotica 1

- Šabac 1

- Užice 2

- Zaječar 1

- Zemun 1

Na 7 listića iz 3 porodilišta imenovani su lekari koji su tražili mito:

- Narodni front: 4 lekara na 3 listića

- Višegradska: 2 lekara na 2 listića

- Zvezdara: 2 lekara na 2 listića

Pre sastanka, pripremila sam tri koverte sa imenima ovih lekara, i na prezentaciji pozvala načelnike ovih porodilišta da mi posle sastanka priđu i preuzmu te koverte. Naglasila sam da ne verujem u iznošenje ovih imena u javnost, ali da smatram da direktori porodilišta treba da imaju te informacije, i da bi trebalo s tim ljudima da popričaju, da ih upozore: Čoveče, imenovan si, povedi računa! (Nakon sastanka, prišli su mi iz Narodnog fronta i Višegradske, i preuzeli koverte. Sa Zvezdare, pak, ne.)

Potom sam se kratko osvrnula na uobičajeni apel ministra i direktora porodilišta, koji treba da spreči korupciju: "Žene, nemojte da dajete mito!" Najavila sam da u narednom periodu GI "Majka hrabrost" pokreće sopstvenu kampanju za borbu protiv korupcije u porodilištima, čiji će glavni apel biti: "Lekari, nemojte da primate mito!" Uverena sam da i jedan i drugi apel imaju potpuno podjednake šanse da utiču na smanjenje korupcije u porodilištima.

Prezentaciju sam završila prijateljskim savetom i pozivom da se ko ljudi, bez policije, dogovorimo da ta korupcija prestane. Pre četiri meseca, žene koje su mi slale priče za vebsajt plašile su se i da se potpišu pravim imenom. Atmosfera se, međutim, menja. U poslednjih mesec dana javljaju mi se žene koje su spremne prijaviti lekare policiji za korupciju, raspitujući se kako to da urade. Međutim, dan-dva kasnije, nakon razgovora s članovima porodice - predomisle se. Za četiri meseca - proričem - imaćemo više nego jednu Super-špijunku koja će ne samo poželeti da lekara prijavi za korupciju, već će to i uraditi. Bolje da se ko ljudi dogovorimo na vreme da "resetujemo sistem" pre nego što se to desi.

Tako sam završila prezentaciju, a onda je usledila diskusija.

Meni je bilo zanimljivo da se u okviru iste ministar osvrnuo na naš predlog da, ako se dozvoljava izbor ginekologa, onda to mora biti pravi izbor, tj. mora se i lekarima iz privatne prakse omogući da porađaju u državnim porodilištima. Ministar je naglasio da on, u teoriji, ne vidi zašto se to ne bi moglo omogućiti, tj. zašto privatni lekar ne bi mogao da s porodilištem potpiše neku vrstu ugovora, kojim bi se definsalo pod kojim uslovima bi tako nešto moglo da se desi. Onda je, međutim, naglasio da u praksi takva jedna mera može dovesti do mnogih pitanja, tipa: koja je tačno uloga tog privatnog lekara? Da li on porađa samostalno, ili je deo tima koji inače radi u porodilištu? Šta biva ako nešto pođe naopako, ko je odgovoran? Da li možda treba razmišljati o tome da se privatnom ginekologu omogući da bude prosto pratnja porodilji, i samo osoba koja je prisutna i drži je za ruku? Pozvao je načelnike porodilišta da razmisle o svemu ovome, i da vide da li je tako nešto moguće uraditi. Istovremeno je rekao da bi on, da je na njihovom mestu, od svega toga sigurno odobrio da se privatnom lekaru omogući da bude prosto prisutan - uz određenu novčanu naknadu koja bi išla bolnici. Ako će to porodilji značiti, zašto da ne? Porodilište od toga može da ima samo koristi.

Drugi zanimljiv detalj iz cele diskusije bio je trenutak u kome sam ja potegla Stanojevićevih čuvenih "20 do 30 nedovoljno stručnih ginekologa", na šta je ministar reagovao sa: "Pa, nemojte ga hvatati za svaku reč!" Ne snađoh se u momentu da na to reagujem na pravi način, te to činim sada, u nadi da ministar blog čita još uvek, jer ovo prosto moram da kažem:

Dragi ministre, ako Jasmina Lehlajtner mora biti svesna težine javno izgovorene reči i mora biti odgovorna za širenje panike u javnosti, onda i dr Stanojević mora biti svestan težine javno izgovorene reči i mora biti odgovoran za širenje panike u javnosti. Dakle, za svaku njegovu javno izgovorenu reč ne da ću se hvatati, nego ima za istu da se zalepim ko super-lepak.

Sve je bilo super juče, ministre, sve smo lepo diskutovali, razmenjivali mišljenja, predloge, ideje, konstatovali da su nam ciljevi zajednički, da lepo sarađujemo, da se dosta toga i postiglo, da se komunikacija unapređuje. Uf, baš sam bila zadovoljna i srećna, i još uvek sam! Ali ima ta jedna mala stvar koja mi je od početka smetala, i koja će nastaviti da mi smeta u vašem stavu sve dok je ne korigujete (a duboko verujem da hoćete). A to je, ministre, nesrazmerna mera na kantaru lekar-pacijent. Kad treba neko od njih da odgovara za nešto što ne valja, s većim žarom ćete napasti na pacijenta (ili one koji ga zastupaju). Kad treba nekog od njih zaštititi, s većim žarom ćete štititi lekare. To se, ministre, prosto oseća u javnosti. Verujem da nije namerno, da verovatno niste ni svesni kako se to projektuje. Ali, verujte mi, tako je. Tako do javnosti stiže, tako to na kraju javnost percipira.

Eto, samo taj kantar malo da uravnotežite... i što se mene tiče, živi bili i sto godina ministar ostali!

***

EDIT:

Sutra, u sredu 25. marta, s početkom u 20.00, na B92 INFO kanalu, u emisiji "Uvećanje" gosti:

- ministar, prof. dr Tomica Milosavljević
- doc. dr Dušan Stanojević, načelnik porodilišta "Narodni front"
- prof. dr Vladimir Vajs, načelnik porodilišta u Pančevu
- moja malenkost