Ko je ubio Zorana Đinđića?

U novinama koje uporno vode placenu kampanju protiv ljudi koji zahtevaju razjasnjenje politicke pozadine ubistva premijera Djindjica, ovih dana citam da je egzekutor naredjenja da se likvidira Zoran Djindjic i izazove drzavni udar u Srbiji - Milorad Ulemek, zapravo jedan blag, posten i velikodusan covek, koji finansira izgradnju crkava i pomaze deci i bolesnima.

Za crkve ne sumnjam, izgradnja sklonista za lica sa internacionalnih poternica - kosta nesto, cak i ova najbogatija religijska grupacija ne moze samostalno da izvede ni jednu od komplikovnih operacija, kao sto su one kojima se hvali Vladika Filaret. Ne bih ni da ponovo ulazim u to kako je moguce da u medijima saucesnik u izvresenju uspelog drzavnog udara, svog direktnog nadredjenog javno slavi i da novine koje njegove izjave plasiraju kao istinu, nemaju zbog toga nikakvih posledica. Ne bih da se ponovo cudim kako se to Ulemek, koji u zatvoru ceka pravosnaznost presude, sprema da po ko zna koji put "progovori", i svojim, ne preterano bistrim mislima  jos jednom pokusa da do kraja obavi posao za koji je unajmljen i dresiran - skrene paznju javnosti sa pravog, na krivi put.

Ipak, moram da pitam, kako to da umesto da svi zajedno insistiramo da sud utvrdi kako je ubica Ulemek, u vreme vanrednog stanja, kada su se slobodno i nekontrolisano mogla kretati jedino vojna vozila, uspeo da pobegne sveobuhvatnoj policijskoj akciji, gde se to i  uz ciju pomoc Ulemek krio 14 meseci, i kako se pojavio pred svojom kucom u noci svoje lazne predaje, zarastao u visemesecnu bradu i kosu, izujedan insektima nepoznatog porekla, umesto da javnost insistira da sud utvrdi kakava su saznanja ministra Jocica, ministra Stojkovica koji je lagao da je za predaju saznao iz medija, iako se nepobitno utvrdilo da je Ulemeka video u minutima koji slede, umesto da trazimo da sud utvrdi ko je i zasto brijao i sisao Ulemeka u noci lazne predaje i  da li se time htela podrzati ocigledna laz da se krio u sopstvenoj kuci, umesto da i dalje insistiramo da sud utvrdi sta su tu radili ministri, zasto je sluzbena beleska o ovom dogadjaju falsifikovana, a original unisten, zasto Aco Tomic nije objasnio poreklo svojih odnosa sa ucesnicima drzavnog udara, a Vojislav Kostunica javno, pred sudom i pred citavom zemljom objasnio zasto je podrzao oruzanu pobunu Crvenih Beretki, sto je krivicno delo za koje je zaprecena ozbiljna kazna, umesto da saslusamo premijera o saznanjima koja poseduje o kontaktnima svojih najblizih saradnika sa zaverenicima i egzekutorima, mi citamo njihove nove gnusne lazi u novinama.

Ubistvo Zorana Djindjica nije obicno ubistvo. To je uspeli drzavni udar, koji je na vlast doveo snage, ciji su predstavnici sakrivali, brijali i sisali Ulemeka, falsifikovali sluzbene podatke, obmanjivali javnost i vredjali medije koje postavljaju jednostavna pitanja.

Zato pitanje i dalje postavljam - Ko je ubio Zorana Djindjica?

Znamo ko je povukao oroz, placenik koga je tajna policija ove zemlje uvezbala da za novac bude spreman da ubije svakoga i u svakom trenutku. Ali ko je  prljavom placeniku dao nalog? Ko mu je i sta, kao nagradu za obavljenu egzekuciju, obecao? Ko je isplanirao drzavni udar i ko od njega ima najvise politicke, ali i licne koristi? 

Politicko ubistvo ima svoje politicke razloge, inspiratore, narucioce i nalogodavce.

Ko su ti ljudi?

Sta je precutano na sudjenju?

Ima li Srbija, u ime krvi koja je 12 marta pala isprad Vlade nase drzave, pravo da zna?

Podsecam vas na pocetak rada na dokumentarnom filmu koji trazi odgovor na ova i sva slicna pitanja.

Ovo gore je video najava projekta i poziv za ucesce u kampanji - 

KO, AKO NE TI?

KAD, AKO NE SAD?

Ovo dugujemo svojoj zemlji, duzni smo i tom jadnom coveku koju je radeci za nas, vukuci nas onim svojim motorom, ubijen mucki kao pas, jer jedino su tako mogli da ga zaustave, nasa je obaveza da tragamo za istinom, nase je da zavrsimo ovu bitku. Dosta mi je mracnih snaga, opskurnih zlocinackih organizacija u redovima vojske i policije, koje se uvek priklanjaju najgoroj od svih vlasti, koji drze drzavu u saci, odlucuju o nasim zivotima, odlucuju hocemo li ziveti u miru ili ratu, hoce li nam oporezovati bebe, silovati decu po manastirima, skrivati ubice po drzavnim kancelarijama, ubijati vojnike na strazi, odlucivati da li ce nas uopste biti.

Hrabro, ljudi, hrabro! Ovo je pitanje svih pitanja - ko je jaci, oni ili mi?