Čika Dobrica ne može mirno da spava

„Kako ja dolazim do saznanja o tome šta se dešavalo ovde u prethodnih 20 godina, koji su mi izvori na raspolaganju? Tu su udžbenici i knjige koje sastavljaju isti oni ljudi koji su učestvovali u formiranju Miloševićeve nacionalističke politike ili je podržavali. Tu su novine i televizije, koje opet uređuju i za koje pišu i govore oni isti ljudi koji su to radili devedesetih godina. Naravno, tu su i predstavnici vlasti, ovi koje smo birali, koji koriste iste floskule koje su se koristile pre 10 ili 15 godina u parlamentu. Znači, ja imam tih sat i po Peščanika petkom, imam sajt, imam još nekoliko tako virtuelnih, maltene nepostojećih mesta na kojima govori sve manja grupa ljudi i koji su, kako čujem, više sami sebi dosadili. Ali, važno je da ti ljudi znaju da meni nisu dosadili i da ja mnogo toga prvi put čujem. To što oni godinama među sobom pričaju, to je u redu i ja mogu da verujem da je taj razgovor prezasićen, ali meni nije dosadno. Mislim, taj krhki front ljudi je poražen i, ono što je najtragičnije, oni to otvoreno priznaju. Pa, čekaj, ako ste vi pobeđeni onda sam i ja gubitnik, onda smo svi gubitnici! Mislim, to osećanje umora i apatije, osećanje nekog beznađa, stiže samo sa strane te takozvane druge Srbije. Ne od strane nacionalista i onih koji se prave da to nisu.

Pa, znači, da upišem da te pobedio onaj isti veseli čika Dobrica koji u Kolarcu pre neki dan, eno, seiri i promoviše svoje knjige, širi svoju ideju? Da upišem da te pobedio čika Voja Koštunica koji se naspavao i u Sava Centru sa svojim momcima obeležava dan bombardovanja? Da upišem da su te pobedili oni, i svi ovi momci raštrkani po gradu koji su te naterali da sediš kući u kućnom pritvoru i čekaš vesti u 11 da vidiš šta su sve ovog puta slupali u gradu, pa da sutra pišeš novinski članak ili da sutra nešto prokomentarišeš? Pa, tad je kasno. Prosto, mi svaki dan gubimo, a oni svaki dan pobeđuju.

To je kao ona scena iz Zone sumraka, kad čovek automobilom uleti u krivinu iza koje je tunel, pa iz tunela opet nailazi na tu istu krivinu i taj isti tunel. U početku on shvata da nešto nije u redu, pa onda počne da paniči, onda zaustavi kola pa izađe napolje, pa se hvata za glavu, pa počne da razmišlja, pokušava da smisli neko racionalno objašnjenje. Pokušava da skrene, ali ne može, i posle određenog vremena on postane totalno ravnodušan i beskrajno dugo ide iz krivine u tunel, iz tunela u krivinu i tako u krug. Naravno, mi paralelno shvatamo da se taj čovek u stvari slupao prilikom prvog ulaska u tu krivinu, a ova scena koja se stalno ponavlja je opis njegovog ličnog pakla. I to neprestano opetovanje, to što nas je ukočilo i ostavilo zatrokirane u tom vremenu ili nešto što nas je vratilo u to vreme, izvinite, to ima svoja imena i prezimena, ima svoje plate, ima svoje novine, ima svoju televiziju, ima Vladu. Meni je jasno da ljudi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali u svemu tome moraju da štite sebe od nekih mogućih optužbi, ali izgleda da oni uopšte ne treba da se sekiraju, oni uopšte ne treba da brinu jer su Miloševićevi momci i devojke ponovo in, to je mainstream. Bombardovali nas na pravdi boga da bi nam uzeli Kosovo! I meni je jasno zašto to govori bivši Miloševićev policajac ili bivši Miloševićev ministar, ali mi nije jasan motiv ovih naših bivših momaka i devojaka iz Demokratske stranke - koji je njihov motiv da sa ovima i ovakvima stanu u prve redove fronta odbrane nasleđa i politike Slobodana Miloševića? Kad čujem da mi neko kaže „to je naša politička realnost", pa mislim, u to ne veruje ni moja baba, nije ta realnost pala s neba, proizveo si je svojim postupcima! I sad uopšte ne čudi što imamo šefa diplomatije koji se ni po čemu ne razlikuje od najboljeg đaka Dobrice Ćosića. Mislim, čika Dobrica može mirno da spava, on ima hordu naslednika i svi su na vlasti."

Juče su YUCOM (Komitet pravnika za ljudska prava) i Helsinški odbor za ljudska prava priredili čika Dobrici neslanu prvoaprilsku šalu - podneli su krivičnu prijavu protiv njega zato što je u svojoj poslednjoj knjizi, Vreme zmija, nedavno promovisanoj na Kolarcu, jednom rečenicom na 211. strani „izvršio krivično delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti".

Evo kako glasi ta Ćosićeva rečenica: „Taj socijalni politički i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg, balkanskog naroda - srpskog naroda."

Biljana Kovačević-Vučo je za Borbu rekla: „Dve stvari su alarmantne u tom iskazu. Prvo, Ćosić njom raspiruje diskiminaciju protiv Albanaca jasno ih odredivši kao manje vredna bića koja su zaostala u razvoju. S druge strane, pisac u istoj rečenici insistira na superiornosti sopstvenog naroda kao najvrednije nacije, što je klasičan primer rasne diskiminacije".

Današnji Glas javnosti malo drugačije tretira ovu vest, pa u tekstu naslovljenom Brane Šiptare od „uvreda" navodi reči Brane Crnčevića, koji upravo YUCOM optužuje za širenje rasne, verske i nacionalne mržnje, jer, eto, Dobrici može da se pripiše svašta, ali ne i širenje mržnje. U istim novinama u okvir su stavljene reči poslanika G17 Željka Ivanjija, koji kaže: „Nikada ne bih mogao da se složim s tako negativnom kvalifikacijom celog jednog naroda. Pojedinci mogu biti loši ili zli, ali se nešto ne može pripisivati narodu. S druge strane, nepristojno je tužiti pisca koji je izneo impresiju. Prema takvoj logici, onda bi mogla da se podnese i prijava protiv Petra Petrović NJegoša zbog ‘genocida' nad turskim narodom."

Kako god, od juče ni čika Dobrica, pripadnik najdemokratskijeg, najcivilizovanijeg, najprosvećenijeg balkanskog naroda više ne može mirno da spava zbog svojih "impresija"...