Potreban rad vs. plaćeno ropstvo UVOD II

MeHiLow

Pošto je ovo ocigledno edukativna serija u nastavcima s potencijalno zanimljivim raspletom, pustimo naratora da nam ispriča sadržaj po svojoj volji. No, pozabavimo se malo formom.

Poštovani Dragane, imate vrlo idiosinkratičan način pisanog izražavanja. Moguće je da vam obaveze ili ličnost ili štajaznam to ne dozvoljavaju, ali, ako dozvoljavate, preporučio bih vam da svoje tekstove pročitate još neki put pošto ih napišete, te da pokušate da rečenice učinite malo smislenijim. Ne formulisaše džabe onoliki lingvisti ideje kao što su informaciona perspektiva, parsovanje i tako to. Ovako je čitanje jedna borba, trk uzbrdo, pa još sa tovarom teških informacija na leđima... Smatram da će mnogi potencijalni čitalac biti odbijen time, te će ostati uskraćen i za samu sadržinu koju pokušavate da prenesete. Čini mi se - greota.

Hvala na mišljenju. Tekstovi su pisani direktno u tekst obrađivač bez kontrole i automatski su na blogu.
Svakako ću pokušati da nešto promenim mada za rezultate nisam siguran. Osobenost (idiosinkratizam) mog pisanog načina izražavanja, koju spominjete je vrlo teško izbeći iz nekoliko razloga od kojih je mozda najveći ogomna hiperprodukcija pisanog materijala na koju sam zbog godina i zbog još jednog razloga (sledi) skoro prisiljen a koji utiče i/ili prouzrokuje teškoće prilikom čitanja i što je važnije razumevanja mojih tekstova (niste prvi sa primedbom o osobenosti) čitalac treba da prihvati ali i da kao što ste to vi uradili saobraća na interaktivan način.
Da ovakav način postavlja pred čitaoca imperativ naknadnog pitanja i pojašnjavanja je potpuno u skladu sa ulogom Interneta kao dvosmernog načina komunikacije i u potpunosti se razlikuje od uobičajenog (za sada) u kojoj je čitalac stavljen pred jasla u kojima se nalazi gotov sadržaj (recimo seno, šarovina ili filosofsko delo) koji može da ili pojede=pročita ili da kao neukusno=dosadno odbaci.
Naravno da je gore opisani način vekovima bio u praksi a filosofi i drugi "inkriminisani" pisci bili oglašavani ovakvim ili onakvim već prema stepenu nerazumljivosti.

Aperspektivizam izuzetno zastupljen u mojim tekstovima sam usvojio prilikom proučavanja Jean Gebser dela pre nekoliko godina i od tada ga stalno koristim jer je budućnost jezika za razliku od sada vladajućeg perspektivizma, koji poznaje samo jednu dimenziju : prostor, za razliku od aperspektivizma koji poznaje i koristi isto toliko vaznu ako ne i važniju dimenziju vremena, dimeziju koju je J. Gebser na dramatičan način uveo u filosofiju, prlikom čega je ukazao i pokazao ograničenost moderne filosofije i predložio njeno ukidanje i evaluaciju na viši nivo pod novim imenom i sa potpuno različitim sadržajem istraživanja.

Jean Gebser
" Einbruch der Zeit"
Novalis Verlag AG, 2. Auflage, Schaffhausen 2008

Ne formulisaše džabe onoliki lingvisti ideje kao što su informaciona perspektiva, parsovanje i tako to

Moderni lingvisti iz tehnoloških razloga još nisu našli način da reše ovaj problem jer ga pokušavaju da reše na perspektivistički način, a što je isključeno i ostaće još neko vreme (sve do rešenja problema koji u komunikaciji na relaciji čovek - mašina, nastaje upotrebom interfejsa) a kog problema se rešenje očekuje u toku sledećih 10- 15 godina.Pen Tree Banke na koje ukazujete (mada nisu spomenute) svakako jesu u domenu perspektivizma (kao jedno-dimenzionalnog prilaza problemu komunikacije kao i parsovanje veliki napredak u komunikaciji ali ovaj pespektivizam mora biti prevaziđen.

Vaš vrlo plastičan način: borba, teret, i uzbrdice se ogleda i u bivšen postu u kome ukazujete na duboku jamu površnosti, a što može da posluži kao primer za jasniji odnos jezika, perspektive i aperspektivnosti.

Površnost je izvedena iz pojma površina (perspektiva ravni po bilo kojoj osobini uz isključenje druge dve) i nije moguće postojanje bilo kakve jame u koju bi se moglo pasti, jer bi postojanje jame značilo diskontinuitet površine koji obaveza površnosti i površine isključije kao falsifikat pređašnjeg stava (Karl Proper ).
Ipak u tzv. prirodnom jeziku ova konstrukcija ne izaziva čuđenje i nerazumevanje, koje bi bilo izazvano kad mašinskog jezika koji nije u stanju da definiše problem za razliku od prirodnog jezika
Aperspektivistička definicija i njoj srodan način izražavanja dozvoljavaju ovu čudnovatost te je tvrdnja iako problematična ipak razumljiva iz razloga zakrivljenosti ravni i prostora koji model, moderan način mišljenja i izražavanja prihvata kao takvu u zadnjih 50 ak godina. Na jednom ograničenom delu bezgraničnog prostora i vremena je moguće zamisliti rupu sa prostorno-vremenski određenim koordinatama
prema (još uvek delimično upotrebljivom Specijalnom Teorijom Relativiteta) Poznati model sa rupom u prostoru i vremenu - sa ulegnućem u prostoru izazvanim telom u sredini sa određenim vremenskim koordinatama a ograničenu prostorom u ovom slučaju površinom.

Smislenost koja vas buni (niste jedini) moguće je ostvariti samo primenom aperspektivističkog načina mišljena i relevantne mu upotrebe aperspektivnog modela komunikacije za čega je (između ostalog) obavezna dvosmerna komunikacij između pisca i čitaoca (uz dodatna ob/pojašnjenja a koju mogućnost Internet pruža i koja se odvija u istim vremenskim a potpuno različitim prostornim koordinatama.
Znači ono što se naziva Real Time and Virtual Space a pri čemu se pojavljuje kao obavezan (još uvek) sudeonik Real Space.

Još jednom hvala na primedbama.

dragan7557

Ali jos niko od naucnika, filozofa, lingvista, integralista, da konstruise jezik - tj. svest, pa sto onda da okolisimo, recimo jednostavno - AI - koji moze da pojmi paradoks. Mozda se tu bas i krije tajna sustina svesti.

Pošto sam veoma umoran odgovoriću vam samo na ovo citirano, naravno uz obećanje da ću izneti moja razmišljanja u tom pogledu.

Lično smatram da je stadijum nekog nadjezika isključen koje mišljene imaju mnogi futuristi kao i tehnolozi koji se bave radom na ovom polju.
Pre bi se reklo da će doći do sinteze mašinskog i prirodnog jezika kroz asimilaciju prirodnog jezika u novu virtualnu stvarnost gde će prirodan jezik koji je kako rekoste (delim vaše mišljenje); okov stvarnosti kakvom je mi doživljavamo putem ograničenosti naših čula. Tehnološka izvodivost ovog projekta je skoro sasvim sigurna mada se smernice raznih naučnih grupa različite ipak smatram da će voditi jednom rezultatu.

Veliki impakt na ovo imalo je i nekoliko Sf filmova koji su predložili modele nove vrste komunikacije direktnim prenosom misli (Minority Report, Matrix i dr.)
Grupa od pet nobelovaca koji zajedno rade na projektu (uglavnom se odnosi na modeliranje ljudskog mozga):
Susumu Tonegawa
Sydny Brenner
Richard Axel
Eric R. Kandel
James D. Watson
su nekoliko godina unazad započeli zajednički projekt čiji bi rezultati trebali da fundiraju nova saznanja i da dovedu do formiranja modela ljudskog mozga. Za diskusiju http://mitworld.mit.edu/video/332 i nastavak 333, će uz veliki procenat sigurnosti dati ako ništa drugo, ono bazi za dalja izučavanja.

Na drugoj strani je grupa oko Ray Kurzweil i David Gelertner US a u EU David Deutsch i Nick Bostrom (sa kojim je jedno vreme sarađivao i kobloger M.Ćirković) i drugi.
Značajno je da su insentivi potrebni za ova izučavanja došli iz Prirodnih nauka pa se tek onda preselili u Filosofiju za koju J.Gebser smatra da više nije dorasla svom zadatku.
Paralelno je recimo i H. Marcuse dao mnogo osnova za razmišljanje "One Dimensional Man" kad su društvo i jedinka u pitanju i relacija perspektivizam vs. aperspektivizam.
nastaviću,
Prijatnu noć vam želim
dragan