Promocije Pescanika, dokle? (bre)

Gde ih samo iznalazis? Teofila sam nekad cenila.....

Gde ih samo iznalazis? Teofila sam nekad cenila.....

Teofil ili ti Bogoljub narodski je bas nervozan.......

Teofil Pancic o RS

Pitam se da li bi ovako nešto napisao o Kosovu

kretenizacija++;

Zatiranje, u institucijama, vrednosti sloboda, života i smrti, dopušta njihovu beskrajnu relativizaciju i obesmišljavanje. Srbija nije imala svoj građanski rat, kao srećnije nacije, koji bi doprineo pojašnjenju osnovnih nedoumica. U Španiji su oštre podele u građanskom ratu i srećan geografski položaj omogućili da vremenom, zahvaljujući povremenim pritiscima, u celini svoje politike pripadne ervopskim i atlantskim integracijama.

pescanik.net

albanski secesionisti su skoro deceniju pre Milosevica poceli sa oruzanom borbom za nezavisnost.

Ma poceli su je oni jos za vreme Pasica. I ranije, uz zlocine sa obe strane. Istorija, Vaso, istorija!

ako su imali ista prava kao i sve druge etnicke grupe u ex-Yu ... ustvari cak i veca, posto su oni jedini imali i autonomiju

Ma tamo je bio raj. Tukli ko nece da ima veca prava.

Pa da, Vaso. Istorija pocinje 1998. godine.
Sta je bilo pre toga?

Posle oslobođenja Kosmeta (23. 11. 1944) i zatim vojnog smirivanja arbanaške balističke pobune na Kosovu i u Metohiji (2. 12. 1944. - 21. 2. 1945), došao je period na izgled smirivanja vidljivog besa i patološke mržnje Arbanasa protiv Srba, jer je usledilo vreme amnestije, popuštanja i potpunog udvaranja novih vlasti komunističke Jugoslavije arbanaškom stanovništvu, među kojim je bilo ne samo saradnika okupatora i izdajnika svoje zemlje nego i javnih zločinaca. Tome treba dodati i teror državnog ateizma, koji je pogađao uglavnom srpski narod i njegovu tradicionalnu privrženost crkvi.

Nova vlast je najpre napravila katastrofalnu državno pravnu grešku, upravo zločin prema srpskim i crnogorskim izbeglicama sa Kosova i Metohije. Naime, poznatim odlukama NKOJ-a, odnosno nove vlade DF Jugoslavije, od 6. i 17. marta 1945. godine, zabranjen je povratak prognanim kolonistima sa Kosmeta ukaz potpisao crveni (ras)pop Vlada Zečević, čime je u stvari sankcionisan okupatorski i arbanaški ratni zločin nad srpskim življem Kosova i Metohije. Zbog tih odluka na Kosmet se nikada nije vratilo 1.638 prognanih srpskih porodica, a u Vojvodinu je tada preseljeno 2.064 srpske familije sa Kosmeta. Prema zapisnicima Oblasnog odbora, zemlju su tada na Kosovu delimično ili sasvim izgubile 5.744 srpske familije, a samo neke od njih su dobile natrag svoju zemlju. Među prognanima i nepovraćenim Srbima bilo je dosta i starosedelaca sa Kosova. Ovo je bilo, između ostaloga, i po želji Komunističke partije Jugoslavije, koja je još 1940. (na konferenciji u Zagrebu) zauzela antisrpski, a proarbanaški stav u pitanju sudbine Kosova i Metohije. O tome iscrpno piše u delu Početak posleratnog progona Srba sa Kosova,

Tako je počelo posleratno "etničko čišćenje" Kosova i Metohije, koje se u slabijim ili jačim talasima nastavlja sve do danas Navešćemo ovde svedočenje o tome jednog kosovskog Srbina, izrečeno nedavno u našoj javnosti. Naime, Miloš Savičević iz Kosova Polja najtačnije je rekao istinu o posleratnom do danas prisilnom iseljavanju Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije (one čuvene kosovopoljske noći, 24/25 aprila 1987): "Iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova potiče još od ranije. Od 1941. godine do dana današnjeg nije se zaustavilo Prvo, uz pomoć okupatora i domaćih izdajnika (tj Arbanasa), koji su mahom koloniste Srbe i Crnogorce terali u izbeglištvo u Srbiju i Crnu Goru, gde su ostali sve do oslobođenja naše zemlje. Svu pokretnu i nepokretnu imovinu su ostavili na Kosovu Albanci su je (tada) podelili kako su znali i umeli Jedan deo Albanaca, pripadnika okupatora, nezadovoljni Jugoslavijom, po povratku izbeglica Srba i Crnogoraca na Kosovo i na svoja imanja, ustremili su se na njihova imanja, počeli su sa pritiscima na Srbe i Crnogorce, sa napadima na ličnost, imovinu, počeli su sa poljskim štetama, sa sečom šuma, oduzimanjem imovine, posebno nekretnine, tako da je iseljavanje onih koji su se vratili na svoja ognjišta počelo ponovo. Izbijanjem demonstracija 1968. godine iseljavanje se samo nastavlja ubrzanim tempom I to na očigled tadašnjih pokrajinskih, državnih i partijskih rukovodioca, koji su partijsko i državno rukovodstvo SR Srbije i SFR Jugoslavije obaveštavali da se iseljavanje vrši samo radi ekonomskih razloga Izbijanjem demonstracija 1981. godine iseljavanje se nastavlja još ubrzanijim tempom, tako da i dan danas traje, a po mom dubokom uverenju neće se zaustaviti dok Srbi i Crnogorci koji žive na Kosovu ne budu ravnopravni na delu, kao što Ustav garantuje, a ne da, kao do sada, budu građani drugog reda, obespravljeni u svim pravima "

Talasima iseljavanja Srba sa Kosmeta u posleratnim godinama naročito je doprinosio velik broj emigranata iz Albanije, kojima je nova vlast direktno pomagala davanjem imanja i materijalnom pomoći. A oni su upravo bili najagresivniji prema Srbima. O tome svedoči, između ostaloga, i slučaj porodice Milinčić iz Samodreže kod Vučitrna, kojoj je tokom rata ubijen otac Danilo od Albanaca emigranata, zatim 1960. sin Slavomir od emigranata i šumokradica, i 1982. unuk Danilo od Ferata Muje, emigranta Albanca, nastanjenog u susedstvu u Samodreži. Da je iseljavanje srpskog življa sa Kosmeta pod pritiskom počelo već u prvoj deceniji po oslobođenju kao sigurni pokazatelji mogu poslužiti svakogodišnji izveštaji Raško prizrenskog episkopa Svetom Sinodu u Beograd, po kojima se skoro svake godine smanjivao broj parohija u ovoj eparhiji, naročito oko Podujeva, u Drenici i oko Đakovice Istina, izvesno smanjenje broja verujućih domova na Kosmetu bilo je rezultat antireligiozne kampanje nove vlasti marksističke ideologije, pri čemu ta kampanja nije pogađala arbanaški živalj kao muslimanski, jer je islam u novom režimu bio oduvek i do danas privilegovan Uz to, napadi na Srpsku crkvu i njenu imovinu bili su sve učestaliji i od vlasti tolerisani, ponekad čak i podstrekivani, o čemu postoji velik broj dokumenata, žalbi, prestavki, vođenja beskrajnih sudskih sporova - i uglavnom sve bez uspeha.

O tome kako su mnoge crkvene i manastirske zgrade bespravno zauzete ili konfiskovane od nove vlasti postoji niz dokumenata. Naročito je grubo bilo posleratno zauzimanje manastira, poput npr. kapele u Gračanici - za kancelarije, magacine ili čak istražne zatvore organa OZNE, vojske ili mesnih odbora. Raznim nasiljima nad crkvama i manastirima na Kosmetu srpskom narodu sasecani su koreni i uskraćivana nada na bolju budućnost, iskorenjivan je istorijski i duhovni trag nacionalnog bića i srpske kulture na istorijskoj zemlji srpskog naroda.

Niz srpskih crkava srušila je ili dokončala ratno rušenje upravo nova komunistička vlast Tako je srušena, marta 1952, srpska crkva u selu Duganjevu kod Uroševca i neke druge Najdrastičniji primer tiranije nove vlasti nad Srbima jeste rušenje spomen-crkve u Đakovici, baš na Svetog Savu 1949. godine, i to dinamitom, pri čemu udovici popa Luke Bulatovića vlasti nisu dozvolile da kosti svoga muža, sahranjenog kraj crkve, prenese pre rušenja. O tome je karakteristično pisao (15. jula 1951) prota Steva Dimitrijević, spominjući i ostale nevolje srpskog življa tada na Kosmetu: "Ovde su pokazani samo najvidljiviji nasrtaji na veru pravoslavnu. Ako se daljim sličnim postupcima ne stane na put ozbiljno, i ne dadne satisfakcija utvrđenim osećajima pravoslavnih Srba, onda može doći do ugrožavanja interesa (Srba). Moralo bi o ovome da se izveste i više narodne vlasti i umole za naredbu onamošnjim vlastima da povedu malo računa i preduzmu mere protiv pojedinih dušmana i razaračkih zulumćara. U Prizrenu su u pravoslavnom groblju polomljeni i lome se i dalje nadgrobni spomenici, a u starom vojničkom groblju tamošnjem svi su istrebljeni. Ni po verski mešovitim selima ne ostavljaju krstove na grobljima."

Nova vlast, u kojoj je bilo dosta Arbanasa (a među ovima na vlasti bilo je i direktnih ratnih zločinaca, sada pomilovanih), teško je dopuštala obnovu porušenih srpskih svetinja. Najbolji dokaz je primer mukotrpnog nastojanja, malobrojnih kosovskih monaha i monahinja da obnove porušeni i zapusteli manastir Devič. O tome rečito govori izveštaj i žalba devičkog starešine, jeromonaha Makarija, Svetom Sinodu u Beogradu (26. juna 1946): "Dana 23. 6. 1946. god. delegat oblasnog odbora iz Prizrena, predsednik Sreskog odbora iz Srbice Brajim Trnava i predsednik mesnog odbora iz Lauše Halim Bajram, sa još nekim Arnautima, izašli su da dele manastirsku zemlju. Pre početka deobe predsednik Sr. N. O. Brajim Trnava, pred skupom Arnauta i Srba, govorio je da su crkve uopšte nepotrebne. Za džamije rekao je da mogu ostati jer služe kao bogomolje, a crkve služe za sabiranje bogatstva. Prisutnim Arnautima bilo je vrlo ugodno, a naši Srbi ostadoše zaprepašćeni. Posle deobe, više je zemlje pripalo Arnautima, koji su za vreme okupacije radili zemlju, nego li Srbima koji je oduvek rade. Meni je delegat oblasnog odbora saopštio da manastir ne polaže pravo na zemlju kao porušen, i da su još marta 1946. god. rešili da se manastiru oduzme sva zemlja."

Manastir Devič je kasnije ipak obnovljen, ali je neprekidno do danas imao velikih nevolja i zuluma od susednih Arbanasa, koji su često napadali ne samo manastirska dobra nego i same sestre monahinje. Ali, gornji navod oca Makarija odslikava stvarni odnos nove jugoslovenske vlasti, proarbanaški a antisrpski nastrojene, što se može videti i iz činjenice da nijedna džamija nigde na Kosmetu nije porušena. Naprotiv, mnoge nove džamije podignute su na mestu porušenih crkava ili od njihovog građevinskog materijala.". Kao ilustraciju samo navodimo: selo Radonjić kod Đakovice, gde je na mestu i od materijala crkve podignuta džamija, jer Srba više i nema u tom selu. Crkveni prostor, imanje, groblje neretko je dato, ili prisvojeno, nekom Arbanasu, kao što je slučaj u selu Rakitnici kod Podujeva, Pomazatinu kod Prištine, Drenovcu i Prilepu kod Dečana, u bivoljaku kod Vučitrna i drugde. U selu Ljevoši kod Peći, iznad Pećke patrijaršije, na temeljima stare srednjevekovne srpske crkve podignut je 1955. godine lovački dom za SUP Kosmeta. U selu Miruši kod Mališeva preorani su temelji crkve i staro groblje srpsko (1963) i zemljište postalo zadružna njiva. U selu Kravasarija kod Mališeva sadašnja škola podignuta je na temeljima srpske crkve, a i Srba u selu više nema. Zatiranje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji činjeno je i na razne druge načine (delimična dokumentacija u knjizi Zadužbine Kosova).

Jedan od načina pritisaka na Srbe u ovo vreme, i time započinjanje njihovog prisilnog egzodusa sa Kosova, bila je i nacionalizacija zemljišta "za društvene potrebe", gde se zemljište uzimalo najpre od srpskih porodica. Tako je, npr. sasvim nestalo srpsko selo Nakarade kod Đakovice, kraj magistralnog puta za Prizren, koje je pretvoreno u Poljoprivredni kombinat "Erenik". Novo Selo kod Prištine, sa ostacima crkve i grobljem. srpskim, potopljeno je celo (1965) pri izgradnji veštačkog jezera na Gračanici. Stadion "Prištine" u Prištini podignut je na zemljištu Srba koje je nacionalizovano. Selo Vrbnica na Drimu, do albanske granice kod Prizrena, imalo je Srba još u posleratnoj deceniji, a onda je zemljište oduzeto i potopljeno za hidrocentralu u Albaniji (!), tako da danas u tom kraju više nema Srba.

U ovoj posleratnoj deceniji imamo i česte progone i zatvaranje srpskog sveštenstva. Tako su 1945-1946. u zatvoru bili: arhiđakon Gavrilo iz manastira Dečana (osuđen na 10 godina zatvora), sveštenik Stanislav Vasiljević iz sredačke župe, sveštenik Grigorije Baljošević iz Orahovca (3 godine zatvora), prota Branko Jakić iz Prizrena, pa sveštenici Đorđe Dragić iz Lipljana i Živa Boldorac iz Istoka (zatvoreni 1947), prota Perko Kipović iz Gnjilana (zatvoren 1949). Naravno, bilo je to doba robijanja mnogih nevinih ljudi u zemlji, ali broj kosovskih Srba u zatvorima nije tada bio prosečno manji, što je tamošnji narod obeshrabrivalo. Najkarakterističniji primer progona srpskog sveštenstva na Kosovu u ovo doba (1952) svakako je nevino stradanje od vlasti jeromonaha Venijamina Boškovića u manastiru Binču kod Gnjilana. Sam on opisao je raško-prizrenskom episkopu ono što se njemu i manastiru desilo od vojnog, milicijskog i drugih predstavnika tadašnje "narodne vlasti" na Kosmetu: "Poznato vam je da sam teško bolestan i da već godinu dana ne napuštam sobu, većinom ležim u krevetu. Tako sam ležao u krevetu i 3. maja t. g., koga su dana oko 5 sati po podne banuli u moju sobu 6 ljudi meni nepoznati, jedan je bio u uniformi vojnoj sa titovkom na glavi, a ostali u civilnom odelu, a jedan je bio u plavoj (milicijskoj) uniformi. Onaj u uniformi vojnoj i jedan gologlav u civilu ostali su kod mene, a ostali su izišli Onaj u civilu seo je preda me i razbijao jaja, kojih je bilo oko 100 komada u dve korpe (bilo je to vreme oko Uskrsa - A. J.) Onda je obe korpe s jajima bacio na mene, bacio je i sud sa jelom na mene. Onda se onaj u uniformi popeo na mene, stao mi na grudi i počeo da me davi; od težine krevet je se prelomio i ja sam propao. Onda su mi naredili da se dignem na onaj deo kreveta što nije propao; kad sam seo, onaj u civilu skinuo je lampu sa gasom i izručio na mene, i hteo da me zapali, ali nije imao šibice Onda je izručio na mene testiju vode. Posle me je onaj u vojnom odelu udarao nogom po celom telu, a onaj u civilu udarao me je sa štapom po glavi, po licu, svuda Onda su me i dalje toliko tukli da sam pao onesvešćen i tek posle 1 časa došao je sluga (manastirski) iz Binča i komšija Raša i Milena Petrović. Pri polasku, onaj u vojnom odelu kazao mi je. U roku od 24 sata da se izgubiš odavde, inače ćemo te baciti kroz prozor. Teško pretučen, ja sam morao da napuštam manastir, a ključeve sam predao namesniku." Dodajmo da je otac Venijamin uskoro umro od zadobijenih povreda.

Opisani tragični događaj nije bio samo "agitpropovski ateizam" državne marksističke ideologije, nego pre svega bezakonje jednog sistema vlasti, nesumnjivo sa krajnjim ciljem trajno iskorenjenje srpskog naroda iz istorije i pamćenja Kosova Posledice ovakvih postupaka, a iza njih sigurno stoji i arbanaški doprinos i politika albanizacije (i islamizacije) Kosova, Jesu ta da je manastir Binač danas skoro zapusteo, a i srpski živalj oko njega veoma se proredio. Slično je i sa čestim napadima na imanje i sestrinstvo manastira Devič, zbog čega su okolna sela, njih oko 20, zapustela od Srba; pa napadi na manastir Svetu Trojicu kod Mušutišta, kome preti zapušćenje, kao što je zapustio manastir Sv. Marka u Koriši kod Prizrena

Da ovo nije bio usamljen slučaj, pokazaće i sledeći, nešto drugačiji, ali sa istom namerom i namenom učinjen napad na Srbe i Srpsku crkvu. Paroh raniluški Anđelko Petrović izveštava episkopa u Prizrenu 7. januara 1948: "Noću uoči Sv. Save u crkvi Raniluškoj (kod Gnjilana) načinjen je pravi rusvaj - sve su knjige pocepane na paramparčad. Na sv. Prestolu ostala je jedino sračica, a ostali pokrivači, jevanđelje, jedan krst, antimins, carske dveri, zavese, službenik, svetnjaci - sve je polupano i razbacano po crkvi, ikone neke koje su visile o zidu i one su polupane, jedino je pošteđen pribor za sv. pričešće na žrtveniku i ništa drugo. Jedek sa zvona na zvonari skinut je i odnešen " Ako sada navedemo sličan slučaj iz 20 godina kasnije, videćemo isti zločinački odnos prema kosovskim Srbima i njihovim svetinjama. Naime, mitrovački paroh Vladimir Popović izveštava episkopa u Prizrenu 5. jula 1972: "U selu Vinarcu, ataru ove parohije, postoji crkvica još iz davnina, pre nekoliko stoleća, iz doba patrijarha Čarnojevića Ona je prošla u skoro istovetnom stanju u vremenu 1915-1918. g. kao i u vremenu 1941-1944. g. Međutim, februara ove godine našla su se neodgovorna lica (čitaj Arbanasi - A. J.) pa u nemogućnosti da otvore crkvu, pokvarili su krov na njoj, otvorili je i ubacili dosta prljavštine (đubreta, izmeta), tako da je nižepotpisani morao da se obrati miliciji za zaštitu... Vernici (Srbi) su za tim pristupili obnovi crkve, krov prepokrili, okrečili i vrata još bolje učvrstili. Međutim, juna meseca, ne znamo (tačno) dan, došli su opet nepoznati, pa su je potpuno ruinirali. Vrata su skinuli i odneli, stolove u crkvi polomili, kandila i svećnjake uništili, tako da je u crkvi ostao samo goli i isprljani zid. ... Smatram da ovakav postupak ne liči čak ni na kriminal, već na politički gest radi istrebljenja ove naše svetinje.". Tako piše srpski paroh mitrovački, dodajući u objašnjenju da se ova crkvica "nalazi u selu sa življem isključivo muslimanske veroispovesti" (tj. selo je arbanaško), a srpsko selo Vinarce je nekoliko kilometara dalje.

Hroniku ovih srpskih stradanja na Kosovu svesno delimo na ove periode, a ne kako je neki, najčešće sami Arbanasi, dele - pre i posle Brionskog plenuma (1966). To zato što su srpska stradanja na Kosmetu bila ista i pre i posle te političke "promene" u Komunističkoj partiji Jugoslavije, što pokazuju i već navedeni i još mnogobrojniji nenavedeni primeri srpskih kosovskih patnji.

U prilog ovakvom tvrđenju navešćemo ovde dva teksta, jedan iz 1951, a drugi iz 1967. godine. Jedan Srbin Kosovac, Jovan Gligorijević, sudija u penziji, pisao je patrijarhu srpskom g. Vikentiju 28. juna 1951, povodom rušenja srpske crkve u Đakovici: "Osećam se prinuđenim da Vašoj Svetosti lično i pismeno, poput naših starih patrijaraha, izložim pravo stanje stvari kako je u Metohiji, na osnovu mojih zapažanja... U okupacionom vremenu II svetskog rata svi ovi anacionalni (tj. antisrpski, arbanaški - A. J.) elementi popalili su domove naših naseljenika, opljačkali ih, opustošili sve što se njihovim imenom nazvalo, silovali ženski svet, prinudno ih naterali u zbeg. Ujedno nisu ostali dužni ni prema staromeštanima Srbima, koliko su ih pobili, tukli i opljačkali za vreme okupacije... Iza oslobođenja 1944. god. mi smo opet svekolike pretrpljene muke, žrtve, neprijatnosti, trzavice, strah, nevolje u raznim oblicima bacili u zaborav, da bi stvorili između nas bratstvo jedinstvo, dajući im kao manjinama Kosmeta, čak se može reći, preterano veliki broj škola, veći i od same Albanije. Međutim, šta se zbiva: dok se mi s jedne strane pokazujemo prema njima humani, čovečni, u pravom smislu kao ljudi, dotle s druge strane oni nam potkopavaju jamu u rođenoj našoj državi, rušenjem crkava i spomenika. U Đakovici imaju muslimani 18 džamija i 12 tekija, katolici 2-3 crkve, a pravoslavni svega jednu pomenutu malu crkvicu i tu nedovršenu novu crkvu-spomen kosturnicu... Datu im autonomiju Kosovsko metohijske oblasti uzeli su vrlo pogrešno i proizvoljno, kao da su država u državi, da im je sve u moći učiniti štogod žele u korist svojih nacionalnih poslova... Asimilaciju, odrođavanje i iseljavanje oni znaju dobro kako se vrši."

Podsećamo da je ovo pismo pisano 1951. godine. Arbanasi su kasnije tvrdili da su do 1966. godine bili zlostavljani, a Srbi na Kosmetu povlašćeni. Bio je to propagandni plan jedne antisrpske politike, smišljene postepeno posle neuspeha balističke pobune posle oslobođenja. Kako su se pak Srbi na Kosmetu tada osećali, pokazuje drugi tekst: Izveštaj Upravnog odbora Raško-prizrenske eparhije, iz 1967. godine: "Posle stupanja na snagu Društvene reforme (posle Brionskog plenuma 1966-A. J.), koja se, po jednodušnoj oceni (Srba), smatra kao negativna za srpski živalj na Kosmetu, jer će to još više potstaknuti iseljavanje Srba sa Kosmeta, obzirom da neće moći da odolevaju većem pritisku većine šiptarskog življa, koji koristi i zloupotrebljava samoupravu. Šiptari i druge nacionalne manjine na Kosmetu isticali su da su oni gonjeni, a da su Srbi i Crnogorci od Rankovićevog režima bili favorizovani. Ako bi to bilo tako, mnogi postavljaju pitanje: zašto su se onda Srbi do sada iseljavali sa Kosmeta? Ako su uživali osobitu zaštitu Rankovića, što sigurno nije tačno, mnogi se s razlogom pitaju: zar iseljavanje neće biti veće sada kada Srbi više nemaju tu zaštitu, a Albanciće je imati, koristeći samoupravu i većinu svoga življa i verovatno neki, ako ne ovi, istu zloupotrebljavati... Fakat da su se Srbi i Crnogorci iseljavali sa Kosmeta od samog oslobođenja, a to znači da su uslovi bili takvi da neko nije mogao pod tim uslovima živeti na Kosmetu zajedno sa Albancima, pa je izlaz nalazio u seobi na teritoriju uže Srbije, i to onda kada je vlast pretežno bila u rukama boraca, a njih je bilo više Srba i Crnogoraca, kako se onda može pretpostaviti da seobe neće biti više od sada pa nadalje kada pretežan deo vlasti pripada šiptarskoj većini na Kosmetu; a da oni mogu vlast bolje da iskoriste za svoju nacionalnu stvar nego što su je Srbi i Crnogorci koristili, svedoči fakat da je Srba i Crnogoraca sada proporcionalno manje na Kosmetu nego što ih je bilo 1912. g., posle oslobođenja od Turaka. Iseljavanja nije bilo u periodu između I i II svetskog rata, već za vreme prošlog rata.

I ovaj tekst je rečit sam po sebi i ne treba mu objašnjenje. Uz njega kao dokumentaciju možemo navesti brojne ranije izveštaje episkopa raško-prizrenskog o prisilnom iseljavanju srpskog življa sa Kosmeta. Već smo spominjali da je broj parohija morao biti postepeno smanjen za jednu trećinu: od predratnih 93, spao je na 67, jer je 26 parohija moralo biti rasformirano. U izveštaju episkopa prizrenskog g. Pavla od 12. maja 1959. stoji: "Tokom 1958. g. odigrala su se dva veoma mučna događaja. Naime, u manastiru Devič albanci su odveli devojčicu od 12 godina, Srpkinju, koja je tu gajena od svoje druge godine, i zahtevali od nje da se uda ili za momčića Šiptara od 12 godina, ili za čoveka od 34 godine, koji već inače ima jednu ženu... Postoji još jedna nevolja, čije posledice mogu biti katastrofalne za nas u ovim krajevima. To je stalno iseljavanje našeg življa (podvukao A. J). Kad sam zimus bio u Deviču, dođoše domaćini tri poslednje kuće iz najbližeg sela Ludovića, nudeći manastiru da kupi njihovu zemlju, inače će je prodati Albancima. U tursko vreme bilo ih je u tom selu 17 kuća i isto toliko albanskih... Sad se sele poslednje tri kuće (srpske). Tako je i u drugim krajevima. U Vitomirici kod Peći, koja je naseljena posle I svetskog rata, nije bilo nijedne albanske kuće. Sada ih ima 100. U Dobruši pre rata nijedne, sada 160 itd."

U izveštaju od 27. aprila 1961. episkop piše: "Stalna nam je nevolja nezadržano iseljavanje našeg življa, manje-više sa cele teritorije Eparhije. Kao razlog jedni navode strah od represalija Albanaca i Turaka u slučaju kakvog političkog zapleta u ovim krajevima. Povremeno njihove ispade uočavamo i sad svi. Npr. posle moje posete Kamenici (Kosovskoj) i nedovršenoj kapeli u selu Koretinu, prekonoć su na toj kapeli razbijeni svi prozori. Onomlanjske godine (1959), uoči suđenja u Prizrenu jednom diverzantu iz Albanije, neko je potpalio kapiju na porti Saborne crkve u Prizrenu. Ove pak godine su na groblju (u Prizrenu) porazbijane sve porcelanske slike na pravoslavnim spomenicima, pa i na spomeniku episkopa Vladimira. Drugi (iseljenici) navode da vlasti favorizuju Albance, kojih u organima vlasti ima mnogo, pa se uzajamno pomažu i sve zakonske olakšice osiguravaju za svoje, dok se na Srbe svaljuje sva težina obaveza i to uvek u zakonskoj formi. U tome (favorizovanju Arbanasa) učestvuju i Srbi članovi Partije."

U izveštaju od 11. maja 1962: "I ove godine (1961) još intenzivnije je nastavljeno iseljavanje našeg (srpskog) elementa, kako naseljenika tako i starosedelaca, iz svih krajeva Eparhije. Iz Gnjilanskog namesništva u toku godine iselilo se preko 200 domova: samo iz Vrbovačke parohije, koja je inače mala, iselilo se 70 domova. Iz okoline Prištine, od lanjske godine, takođe se naglo iseljava. U selu Komoranu posle rata bilo je 40 srpskih domova, sada ih ima 12; Novo Čikatovo 48, sada 22; Donji Zabel 18, sada 4; Veliki Belaćevac 23, sada svega 3. Iz Tološke parohije iselilo se u toku godine 81 dom. To je glavna nevolja naša u ovim krajevima."

Izveštaj od 1. aprila 1965: "Osim navedenih teškoća, imamo onu stalnu koju sam u svim ranijim izveštajima iznosio, a to je neprestano raseljavanje pravoslavnog (srpskog) elementa sa Kosova i Metohije... (slede podaci). Selo Belo Polje od 42 kuće iseljeno 12, ostalo 30. (Iseljenja samo posleratna). Selo Glavnik od 43 kuće iseljeno 20, ostalo 23 Selo Batlava od 27 kuća iseljeno 13, ostalo 14. Selo G. Sibovac od 48 kuća iseljeno 25, ostalo 23 Selo Trnova od 29 kuća iseljeno 23, ostalo 6 Selo Bradaš od 41 kuće iseljeno 40, ostala 1, i tako redom u svih 20 sela parohije Podujevske. . Komentar ovome je nepotreban."

Da dodamo još i izveštaj od 1. aprila 1966; "Opšte teškoće na koje Crkva u Eparhiji raško-prizrenskoj (nailazi godinama su iste, no utoliko teže što su, tako reći, prešle u hronično stanje. Teški problem je raseljavanje našeg elementa, koje se vrši i dalje. Svakako da tu deluju mnogi uzroci, ali ima nasilja sa strane Albanaca. Letos, vraćajući se iz jednog manastira kod Prizrena i čekajući autobus, imao sam ovakav razgovor sa jednom ženom meštankom. Prodali smo kuću i zemlju u planini i spustili se ovde u ravnicu i tu kupili. Sa jednog parčeta samo dobili smo triput više no gore sa svega (imanja). Takav je i kolomboć (kukuruz). Ali ne možemo ovde ostati. - Zašto? - Noću nam Albanci uteruju stoku u usev i otvoreno prete Selite se, ovo nije Srbija Siledžije neke, reći će se. No kad sam posle bio na sasvim drugom kraju Eparhije, kod Kosovske Mitrovice, izneli su mi, od reči do reči, potpuno iste nevolje. Vidi se jedna organizovana hajka, kojoj ovako proređeni teško odolevamo."

Osim ovih izveštaja u Arhivi eparhije u Prizrenu postoje brojni izveštaji sveštenika sa terena o prisilnom iseljavanju srpskog življa i o broju iseljenih pod pritiscima. Iz njih se vidi da je oko godine 1968. zaista došlo do većeg porasta iseljavanja Srba. Ali, iz njih se vidi i nešto drugo - a što poslednjih godina iznose skoro svi Srbi Kosovci da je tada bio prisutan strah od posledica ako se iznese puna i neskrivena istina o razlozima prisilnog iseljavanja jer, ne treba smetnuti s uma da je zvanična jugoslovenska politika, čak i posle arbanaške pobune 1968. godine, dok je Josip Broz Tito bio živ, svesno prikrivala srpsku tragediju na Kosovu i Metohiji (naziv Metohija u međuvremenu je zvanično ukinut 1968. g. od vlasti, jer je jasno svedočio da je to vekovni srpski i pravoslavni kraj oko manastira). Mnogi su ljudi tada i sa položaja odleteli, i sa Kosova se iselili, čim su samo progovorili o srpskom stradanju od Arbanasa na Kosmetu. Primera radi, eno šta piše arhijerejski namesnik iz Gnjilana: "Prednji izveštaji paroha su vrlo šturi i ne iznose puno činjenično stanje iz opreznosti da sebe ne bi doveli u nepoželjni položaj, jer im njihovu tvrdnju o činjeničnom stanju ne bi potvrdili oni kojima je to poznato, iz straha od posledica, radi čega i izbegavaju (Srbi parohijani - A. J.) da daju ma kakve podatke. To se očito vidi iz izveštaja sveštenika Petra Popovića i Mihaila Radojevića. ... Albanska omladina od predškolske dece do učenika više gimnazije, učiteljske i ekonomske škole u gradu (Gnjilanu) na najgrublje načine ponižavaju, psuju i vređaju sveštenstvo, a često puta se bacaju za njima i kamenjem i pljuju na njega... Narodna poslovica kaže što očevi govore na ognjištu, deca iznose na ulicu. Zbog takvih postupaka vrlo je otežan položaj i opstanak sveštenstva, naročito mlađih sveštenika. Dostavljajući prednji izveštaj, želim da napomenem: da bi se konkretniji podatci o iseljavanju pravoslavnog (srpskog) naroda sa Kosova dobili kada bi sami iseljenici u Srbiji dali svoje izjave i izneli razloge svog iseljenja. To bi bilo najverodostojnija slika o njihovom iseljenju."

Potvrdu o iznesenome zaista su dali, ali dosta kasnije, iskazi iseljenih pod raznim pritiscima kosovsko-metohijskih Srba davani u tzv. užoj Srbiji, o čemu je poslednjih godina štampa dosta pisala. Podsećamo na već navedeno svedočenje Miloša Savićevića, kao i na izjavu Radoša Nedića iz lapskog sreza, sela Donje Ljupče kod Podujeva, koji je 24. 4. 1987. opisao "iseljavanje i tragediju 11 porodica Nešića iz sela Donje Ljupče", takođe i svedočenje Vuksana Pantelića. Najkraće je o iseljavanju izrekao je istinu te iste kosovske noći Ljubomir Vujović: "Preko 40 godina traje proces iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova, a pospešuju ga albanski nacionalisti i separatisti; verovatno imaju svoj plan rada i delovanja. Iseljavanje traje nekada bržim a nekada sporijim intenzitetom. Skoro pola naselja na Kosovu su etnički čista, što ide u prilog ostvarenju cilja albanskih separatista... Težak je manjinski osećaj, osećaj nesigurnosti. Samo onaj ko je osetio šta je seoba, može u punom smislu reči da shvati koliko je ta reč opora i gorka."

Ili jedan drugi rezime uzroka iseljavanja Srba pod raznim pritiscima, koji je dao sveštenik iz Kosovske Vitine Ljubiša Miljković, u svom izveštaju arhijerejskom namesniku u Gnjilanu: "Iseljeni Srbi izjavljuju da nisu imali slobodu, da su ugnjetavani od strane albanaca. Iseljeni iz Vrbovačke parohije izjavljuju da su im Šiptari mnogo dosađivali, nasilno su ulazili sa stokom u njihova imanja, njive, livade i bašte, izazivali ih na svađu, ulazili im u kuće, kod žena (= silovanje). U grobljima su lomili krstove, i to u selima: Belekaru, Drobešu, Grmovu, Vitini, Devaju, Gušici, Trpezi i drugim. Bilo je i ubijenih, i pred sudom slabo su zaštićeni. U manastiru Binču sestrinstvo (monahinje) često je potresano i napadano od Albanaca: jedna je sestra udarena drvetom po glavi, a druga je napadnuta nožem. Stalno komšije Albanci navaljuju sa stokom do samog manastira, bacaju kamenje na manastirske njive, i na sami manastir Sv. Arhangela Gavrila u Buzoviku, i dobacuju sestrama: Idite odavde, ovo nije vaše, ovo nije Srbija. Vaše je mesto u Srbiji, itd."

Navešćemo ukratko još vrlo karakterističan mada nepotpun izveštaj paroha iz Podujeva Živojina Trajkovića (od 8. juna 1969), za posleratni period do 1968. godine, za sela oko Podujeva, gde se pregledno vidi da je iz tih sela iseljeno 663 srpska doma, a kao pravi razlozi iseljavanja mogu biti uzeti ostali tu dati podaci, naime: 350 fizičkih napada Arbanasa na Srbe, 21 silovanje Srpkinja, 430 krađa pričinjenih Srbima, i 2 ubijena Srbina. Tako isto rečit je i izveštaj paroha iz Babinog Mosta na samom polju Kosovu (od 7. juna 1969): "Parohija Babinomoška, od 1945. godine do danas, izgubila je svoja tri starosedelačka sela, i to: Bivoljak sa 9 kuća, Drenovac sa 11 kuća i Amediju sa 4 doma, dok crnogorsko naseljeničko selo Breznica od 55 domova, ostaće samo u sećanju kod mlađih pravoslavaca (Srba). Grobovi su im zarasli, a spomenici polomljeni i uništeni pored naseljenih šiptarskih kuća. Breznice divnog planinskog sela nema više. U svim ostalim selima oseća se pritisak Albanaca na srpski živalj. Usled toga pritiska dolazi do pomaganja Srba u većim srpskim selima, mahom idu u Srbiju na preseljavanje. Životni standard njih ne veseli (tj. nije ekonomsko stanje u pitanju - A. J.) u odnosu na albansku dominaciju na svakom koraku. Srpski narod je tužan i brižan u ovoj parohiji. Srpsko bratstvo svakim danom sve je manje, a prekriva ga albanski natalitet rapidno. Svaki Srbin u ovoj parohiji gleda kako da se iseli sa Kosova, ili kako da osigura miran garantovan život. Srbin živi u neizvesnosti danas za sutra."

Od ovog tužnog iseljavanja srpskog življa sa Kosova i Metohije pod raznoraznim arbanaškim pritiscima, ima i još potresnijih i tragičnijih, i to iz godine u godinu u ovom periodu, naročito posle demonstracija, u stvari pobune 1968. godine. Od tada pa nadalje udvostručeni su i uvišestručeni napadi na crkve i manastire, na groblja i spomenike, na samo srpsko nacionalno, duhovno i kulturno biće na Kosovu. Pojedine od tih tzv. "ekscesa", a u stvari pravih varvarskih zuluma i zlodela, koje je zabeležila Raško-prizrenska eparhija, objavili smo u monografiji Zadužbine Kosova, a ovde ćemo samo podsetiti na neke od najgrubljih nasrtaja na Srpsku crkvu, srpski narod i njegove svetinje i spomenike vekovnog prisustva na Kosovu. Najviše su stradavali manastiri Devič, Gorioč, Sveta Trojica, Pećka patrijaršija i Visoki Dečani, a zatim mnogobrojne seoske crkve i srpska groblja, na kojima su pojedini Arbanasi varvarski lomili krstove i rušili spomenike, pogađajući tako srpskog čoveka u najtananiji nerv srca i najbolniju nit duše. Ne treba zaobići i ne spomenuti mnogobrojne šiptarske skoro životinjske nasrtaje da siluju žene Srpkinje, a u poslednjim decenijama napadaju posebno devojčice i starice, pa čak i monahinje.

Dana 3. aprila 1968. pisao je dečanski iguman Makarije srpskom Patrijarhu g. Germanu: "Albanci opet pokazuju svoju iskonsku mržnju prema Srbima. Nalazimo se u težoj situaciji negoli za vreme okupacije Austrije i Turske. Onda smo imali bar nekakvo pravo, a sada kao da je sve otišlo u nepovrat. Pojave nasilja, krađe usred bela dana, vređanja i pretnje svakodnevna su pojava. Vi svakako i od drugih čujete šta se sve radi na Kosmetu sa Srbima. ... Pre mesec dana Albanci iz Dečana teško su pretukli šumara Milivoja Lanićevića, samo zato što je protiv nekih podneo prijave o krađi šume. U isto vreme jedan Albanac kondukter izbo je nožem na sedam mesta jednog Srbina šofera, samo zato što nije hteo da vozi prepun autobus po zapovesti Albanaca. Nedavno je u Labljanima na Kosovu u srpskom selu proslavljen jubilej o Skenderbegu. Jedan Srbin upitao je zašto se to proslavlja u srpskom selu, a sada isti Srbin leži u agoniji u prištinskoj bolnici. Pre nedelju dana Albanac iz Ratiša (Dečanska parohija) isterao je iz kuće i sa imanja Stanicu Pešić. Ona se žali svemogućim vlastima ovde, i sve je bez uspeha. Porodicama iz Dečana: Zariji Pavloviću, Stevanović Mirku, Miloradu Joksimoviću, Nikčević Blagoti, Miloradu Bašiću, Pavlu Bašiću i porodici Avramovića iz Drenoca oduzeše samovoljno zemlju i šumu. Tako ovi ljudi nemaju kome da se žale, niti ovde kakva žalba pomaže."

Igumanija Paraskeva iz manastira Deviča pisala je žalbu Patrijarhu, ali i Izvršnom veću pokrajine: "Dana 28. maja 1968. g. podneli smo prijavu i molbu Opštinskom komitetu i Narodnoj miliciji u Srbici protiv sinova Osmana i Azema Deljevića iz Rezala, koji su napali starešinu manastira Deviča igumaniju Paraskevu, udarali je štapom po glavi, zatim upali u manastirske sobe. ... Dana 13. juna napao me je isti sin Osmana i Azema Deljevića i zgrabio me za ruku i zavrnuo, skoro da mi je slomi... Dana 14. juna 1968. g. oko 9 sati ujutro došao je jedan u sam Devič i skrenuo mi pažnju da ne idem dole (na manastirsko imanje), jer me iz Rezala čekaju da me ubiju. Ja ne znam šta da radim i kome da se žalim, jer je ovo neizdržljivo. Mi same ženske ne smemo da siđemo na svoje imanje, jer nam oni večito prete, i kažu nam: Nemate vi tu šta da tražite! Stoku puštaju slobodno u naše kukuruze, u bašte i livade. Šta mi da radimo, kad oni dođu i za nekoliko sati svu našu muku unište? Mi ih lepo molimo, ali molbe ne vrede, oni prete, i na sestre bacaju kamenje... Žalimo se, pa ništa, oni sve drskiji i slobodniji."

Kao primer raznovrsnih arbanaških pritisaka i zlodela činjenih Srbima, navešćemo samo jednu žalbu episkopa prizrenskog Pavla upućenu Verskoj komisiji AP Kosova: "Ne jednom smo se do sada obraćali Vama za zaštitu zakonitosti za Pravoslavnu crkvu i njene vernike i imovinu... (zatim navodi slučajeve obijanja crkava u selima Vinarcu i Dobračinu i u Prizrenu - A. J.) ... U groblju sela Šipolja kod Kosovske Mitrovice, tokom leta ove 1972. g. mladići albanske narodnosti, pevajući uvredljive pesme protiv Srba, porušili su 15 nadgrobnih spomenika. Slično rušenje spomenika desilo se nedavno i u selu Srbovcu kod Kos. Mitrovice, gde je porušeno 8 spomenika. Tako je i na groblju u Orahovcu, gde su polomljeni ne samo drveni nadgrobni krstovi, nego i 7 spomenika od mermera, 2 od cementa i 14 kamenih krstova. U selu Opteruši kod Orahovca, polomljena su 3 nadgrobna kamena krsta i svi drveni krstovi sem tri. U selu Retimlju kod Orahovca polomljeni su na groblju ovi drveni krstovi i na grobovima je vršena velika nužda."

Ako ovome dodamo da su u ovom periodu rušena i oskrnavljena groblja i cinično povređivani srpski grobovi u selima Buzovik, Petrič, Velika Hoča, Žegra, Robovac, Smoluša, Straša, Koriša, kao i to da su crkve srpske provaljivane, pljačkane i skrnavljene u: Gornjem i Donjem Nerodimlju, Babljaku, Štimlju, Dobrčanu, Prizrenu (Sv. Nikola), Donjoj Gušterici, Vrbovcu, Žitinju, Cernici, Kosovskoj Kamenici, Donjem Drenovcu, Straži, Dobrotinu, manastiru Sokolici i drugim srpskim naseljima, onda postaje jasno kako su se Srbi tada osećali, posle takvih varvarskih bestijanja i iživljavanja arbanaških siledžija i zulumćara nad srpskim življem i njegovim svetinjama.

A šta je u to vreme doživljavala od arbanaških nasilnika jedna obična srpska porodica, neka posluži kao primer svedočenje Krunoslava Jošanovića i njegove majke Dace iz sela Orlane kod Podujeva Neposredno iza rata u mome selu je bilo 100 srpskih kuća, danas ih ima samo desetak. Zašto su otišli? Nevolja ih je prognala sa ognjišta. Najveći broj mojih seljana je otišao zbog direktnih pritisaka. Nije se to moglo izdržati.

Mi smo dugo godina bili bez ikakve zaštite. Da li je čovek mogao opstati na svome imanju ako su ga svakodnevno potkradali, ubijali mu stoku, fizički nasrtali na čeljad, na obraz žena i devojaka? Sudbinu moga sela doživela su i sva susedna: Balaban, Turčica, Nedrgovac, Sekirača, Brvenik... Sve te nevolje o kojima pričam nisu zaobišle ni moju kuću i familiju. Nasrtali su mi noževima na decu, tukli mi majku. I da slučajno nisam naišao, ko zna da li bi ona i preživela. Oborili su je, pa sve nogama (gazili), a ona stara i bespomoćna. ... 'Takve batine nisam doživela ni za vreme okupacije', veli majka Daca. A verujte mi, hlebom sam ih hranila, vodom pojila, svakojako pomagala. ... "

Ovakvih i sličnih potresnih kazivanja o patnjama pojedinačnim i grupnim stradalnim sudbinama srpskog življa na Kosovu i Metohiji ima toliko da bi to iziskivalo čitave tomove. Da potsetimo samo na neka stradanja Srba: I u tim godinama su mnogim srpskim porodicama oduzeta imanja, bilo smišljenom eksproprijacijom za neka državna dobra (poljoprivredne kombinate, kao napr. Erenik kod Đakovice ili onaj kod Peći), bilo otmicom samih vlasti u korist albanskih emigranata, kao što je bilo napr. u Dečanima (1972. i 3. godine), bilo pak uzurpacijom ili otmicom od strane pojedinih albanskih porodica, kao što je bilo 1968. g. u selu Dolac kod Kline, kad su albanci(rimokatolici) iz porodice Tomaj i Bunaj ubili Božidara Bacića na njegovoj njivi motikama, a ranili mu braću Bogosava i Bogdana, i onda preoteli njihovu njivu. Ovakvih napada i čak ubistava Srba na imanjima bilo je u ovo vreme više, jer pravni organi i sudovi na Kosovu nisu pravilno funkcionisali.

Za ovaj period stradanja Srba na Kosmetu, kada nisu mogli ni da se žale, ili je žaljenje bilo bezuspešno, ili čak sa lošim posledicama po žalioce, možda najbolje odgovara reč jedne stare Srpkinje iz Peći, koja je na pitanje jednog našeg sveštenika iz Beograda: "Kako živite?" - odgovorila: "Gore visoko, dole tvrdo, pa ćutimo i trpimo."

Posvudno i posvednevno stradanje srpskog življa na Kosovu i u Metohiji teklo je tako četvrt veka, u gluši i ropcu, bez prava protesta i bez odgovora na sudske žalbe, a posledica toga bila je neprekinuta rska iseljavanja pod pritiskom. Međutim, s proleća 1981. godine desio se najednom događaj koji je mnogima na Kosovu i van njega, naročito u Srbiji, otvorio oči. Istina, i o tome se prvih meseci nije smelo ni pričati javno, a kamoli pisati, sve je zataškavano i skrivano kao "državna tajna", mada je ta tajna već u čitavom svetu bila javna. Reč je o poznatoj arbanaškoj separatističkoj agresiji u martu i aprilu 1981. godine (koja je zamagljivana političkom terminologijom: "demonstracije", "kontrarevolucija" i slično). Od ove pobune 1981, koja je novembra 1988. i februara marta 1989. imala svoju reprizu, nad kosovsko- metohijskim Srbima počeo je javno da se sprovodi genocid biološki, ekonomski i kulturni. O tome je sasvim tačno nedavno rekao prof. dr Dragoje Žarković: "Danas smo svedoci genocida koji se godinama sprovodi nad srpskim i crnogorskim narodom na Kosovu, koji Jugoslovenska vlast gotovo mirno posmatra, očekujući da će se taj problem konačno rešiti kad Kosovo postane etnički čisto, tj. postane samo albansko, bez Srba."

Prvi javno učinjeni zločin arbanaške separatističke agresije 1981. protiv svega srpskog na Kosovu i Metohiji bilo je podmetanje požara pod veliki konak manastira Pećke patrijaršije, pred zoru 16. marta, tj. u noći Nedelje pravoslavlja. U konaku je mirno spavalo 30 monahinja, sa još nekoliko gostiju, i 3 sveštenomonaha. Požar je podmetnut na tri mesta u potkrovlju, na rastojanju od po desetak metara (konak je dug 60 metara) i srećom da ga je primetio jedan stariji Srbin Kosovac, koji je bio te noći gost u manastiru, a odmah za njim vatru je primetila i igumanija manastira Deviča Paraskeva, takođe gost te noći u Pećkoj patrijaršiji. Sestre monahinje jedva su uspele da spasu starog jeromonaha Dionisija i stare rukopisne knjige i nešto ikona, a sve ostalo u konaku, sa kapelom, patrijarhovim odajama, sestrinskim sobama, radionicama i magacinima izgorelo je potpuno, jer vatrogasne službe iz Peći skoro da su sabotirale gašenje požara (dolazile su prazne cisterne), te je požar utihnuo tek uveče kad je konak izgoreo. Posle toga, počele su "političke izjave": da je za požar "kriva električna instalacija" (a struju su prekinuli tek vatrogasci), pa onda "dimnjak na konaku" itd, a u stvari skrivalo se svesno da je to bilo zlodelo, jedno od prvih u nizu tada izvršenih sabotaža, rušilačkih napada i terorističkih akata opšte separatističke pobune Arbanasa (počev od 11. marta 1981. u studentskoj menzi u Prištini, pa dalje 26. marta, i naročito prva tri dana aprila, kada su u skoro svim naseljima i gradovima na Kosovu buknule separatističke mase, u kojima je bilo na desetine mrtvih, a i nekoliko nevinih Srba palo je kao žrtva razjarene rulje). Cilj ove agresije bio je odmah jasan: nasilno otcepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije i pripojenje Albaniji. Nešto kasnije, to je zamenjeno veštom parolom "Kosovo republika", naravno sa istim ciljem - da se ta republika zatim otcepi i pripoji Albaniji. Jednom rečju, u događajima na Kosovu s proleća 1981. vaskrsavala je ideja iz doba okupacije, o "Velikoj Albaniji", koju je trebalo ostvariti "milom ili silom", kako su i uzvikivali demonstranti u Prištini, Uroševcu, Đakovici, Podujevu i drugde.

Posle vojnog ugušenja ove arbanaške agresije, Srbima na Kosovu bilo je još teže. Teže im je bilo zatim i sledećih godina, koliko zbog pritisaka, sada sve otvorenije drskih i agresivnijih, toliko i zbog jasnog sagledavanja nehtenja i neefikasnosti političke vlasti Jugoslavije da na Kosovu uspostavi pre svega istinu, slobodu i jednako pravo za sve, a pre svega za potlačene Srbe i ostali nealbanski živalj. Vrlo je karakteristično bilo da, osim grupe uglavnom mladih Arbanasa, niko iz organa vlasti, a ona je bila sasvim u rukama Arbanasa, nije tada odgovarao zbog neuspeha višegodišnje komunističke politike na Kosovu, zbog tolikog kršenja osnovnih ljudskih i ustavnih prava Srba i Crnogoraca na Kosovu, zbog zavera i u samim organima vlasti protiv ustavnog poretka u zemlji, zbog ukidanja slobode i pravne jednakosti za Srbe i ostali slovenski živalj na Kosovu Partijski je samo kažnjeno nekoliko lica, smenjeno je sa radnih mesta nekolicina i - ubrzo je izlaz nađen u poznatoj jugoslovenskoj "uravnilovki": da Je opasan i albanski nacionalizam, ali da je isto tako opasan i srpski nacionalizam (iako su Srbi na Kosovu od 25% sada spali na jedva 12%, dakle postali su manjina u svojoj sopstvenoj otadžbini).

Iz ovog perioda, u kojem je tek u ovoj (1989) godini počelo donekle menjanje nekih tokova i zbivanja na Kosovu, toliko je primera stradanja srpskog življa i njegovih svetinja da, kada je najzad i štampa osvojila sebi pravo da slobodno piše o pravom stanju na Kosovu i uopšte u Jugoslaviji, zaista nema dana a da u štampi ne osvane vest o jednom ili čak desetini zlodela, nasilja, silovanja, paljevina, fizičkih nasrtaja, maltretiranja i raznovrsnih javnih i psiholoških pritisaka na Srbe širom Kosova i čak preko njegovih granica. (Tako je književnik iz Prištine, Petar Sarić, u otvorenom pismu Azemu Vlasiju, 3. septembra 1987, samo u jednom danu nabrojao deset u štampi objavljenih arbanaških nasilja nad Srbima na Kosovu).*

Naravno, opet su bile na udaru prvo srpske crkve i manastiri, sveštenici i monahinje. U sledećim godinama, posle 1981, provaljivane su, pljačkane, skrnavljene i narušavane mnoge crkve i manastiri, a posebno srpska narodnocrkvena groblja Ako izostavimo manastir Svetog Marka u Koriši kod Prizrena, koji nije propustio godinu bez arbanaških rušilačkih napada, skrnavljenja i oštećenja, i takođe manastire Devič i Svetu Trojicu, koji takođe nisu ni jedne godine prolazili bez fizičkih napada na monahinje, bez zuluma i poljskih šteta, pa čak i paljevina (Devič je u 1982-1984. imao tri velike podmetnute paljevine stočne hrane oko štale i vinograda iznad crkve), onda bismo mogli nabrojati nekoliko desetina obijenih, opljačkanih i oštećenih crkava po selima, do stotine oskrnavljenih grobalja sa porušenim spomenicima i polomljenim krstačama, i to ponekad u čitavim talasima, jer je očigledno reč o organizovanim i dirigovanim šiptarskim pritiscima na srpski živalj da se konačno iseli sa Kosova. Napadnute su bezbrojno i srpske kuće i imovina, kao i ljudi, žene i deca.

Pomenućemo ovde provalu, skrnavljenje i oštećenje fresaka u istorijskoj srpskoj crkvi Samodreži na Kosovu (1981), pa zatim isto zlodelo u crkvi u Donjem Nerodimlju (1982), pa u Štimlju (1983), pa u Dolcu kod Kline (1984), pa u Đakovici i Kosovskoj Kamenici (1985), pa u selu Perkovcu i Boljetinu i u Mitrovici (1986), pa u manastiru Sokolici (1986), pa zagađivanje i skrnavljenje ljudskim izmetom ulaznih vrata Saborne crkve u Prizrenu (sedište episkopa), pa napad na sveštenika i crkvu u samoj Prištini (1987. i 1988) i tako redom. Da to nije samo niz "ekscesa" činjenih od "neodgovornih" ili "nenormalnih" lica arbanaške narodnosti, kako se, na žalost, često izjavljuje u "zvaničnim saopštenjima" organa vlasti na Kosovu, ili čak i u sudskim presudama, nego da je to deo šireg dobro smišljenog plana protiv Srba na Kosovu, s ciljem njihovog iskorenjivanja i likvidiranja svakog istorijskog traga, može se videti iz jednog na izgled kurioziteta, ali vrlo karakterističnog za položaj Srba na Kosovu ovih godina. Reč je, naime, o svesnom, državnom prepamljivanju srpskih crkava i manastira na Kosovu, o čemu ćemo navesti samo jedan dokumenat.

U aktu br. 307, od 3. aprila 1987. episkop prizrenski Pavle piše Verskoj komisiji SAP Kosova, i navodi da je u selu Mušutištu kod Suve Reke, skoro slučajno otkrio da je u katastarskim knjigama jedna crkva upisana kao "džamija". Zatim je isto to otkrio i za crkvu u selu Dvorane, pa i za crkvu u Suvoj Reci, i dalje redom: u selu Rečane, selu Popovljane i još nekim selima istoga kraja. Isto to je otkrio i za pećki kraj, gde su u katastru kao "džamije" upisane crkve u selima: Vitomirici, Sigi i Goraždevcu. Kao "džamija" upisana je čak i crkva manastira Svete Trojice kod Mušutišta, a kasnije je otkriveno, i onda brzo ispravljeno, da su kao "džamije" upisivani i drugi veći kosovsko metohijski srpski manastiri. Neke, pak, crkve upisivane su u katastar samo kao "zgrade", a crkvena imanja kao "vakuf", tj. kao svojina muslimanske zajednice.

Srpska pravoslavna groblja za ovo vreme rušena su, skrnavljena i razarana, nekad čak i paljena ili preoravana, u selima: Šipolje i Mučivorce kod Mitrovice, Dvorane kod Mušutišta, Toponica i Robovac i Rogačica kod Kos. Kamenice, Petrovce kod Gnjilana, Smoluša kod Lipljana, a takođe i u drugim srpskim naseljima. Često se dešavalo da su povređivani sveži srpski grobovi, i to ponekad baš uoči Zadušnica, da bi Srbima, koji sutradan dođu na grobove svojih pokojnika, bol i žalost bili veći i perspektiva za opstanak na Kosovu bezizlaznija. Najčešće se počinioci ovakvih zlodela ne pronađu, ili se doture maloletnici kao izvršioci, ili osobe "neuračunljive" i "nenormalne", tj. proglase ih za takve sami arbanaški organi vlasti. Ipak, najjeziviji primer nanošenja ovakve vrste patnje i stradanja Srbima na Kosovu svakako je onaj koji se nedavno desio u selu Grace. Tamo su na Krstovdan, 27. septembra 1988, na dečijem seoskom groblju, petorica mladih Arbanasa suseda, raskopali dečji grob nedavno umrlih novorođenčadi blizanaca, sinova Radojka i Dragice Petrović iz sela Grace kod Prilužja, i jedno detinje telo raskomadali i razbacali po okolnom žbunju, a ono drugo onako u kovčežiću poluzakopali. Iako su počinioci uskoro otkriveni, i njihovi roditelji kažnjeni, u srpskom narodu ovoga kraja, ali i čitavog Kosova, ostala je gorčina i bol kakav se ne da izraziti i opisati. Istina, tada je, mada to biva vrlo retko, progovorio ljudski i jedan Arbanas, novinar Maksut Šehu iz Prištine, napisavši tim povodom da "velika krivica ostavlja neizbrisiv trag u nama".

Među zlodela i zločine nad srpskim življem ovoga perioda treba spomenuti i javnosti već poznato mučko ubistvo mladoga Danila Milinčića pred njegovom kućom u selu Samodreži, 2. juna 1982. godine, kada su četvorica Arbanasa držala Danila, a albanski emigrant Ferat Mujo pucao mu iz pištolja u srce, na oči majke Danice koja je svojim telom pokušala da zaštiti život svog nevinog sina.

Sudbina ubijenog Danila Milinčića i zatim čitave njegove porodice samo je simbolička pojava za sudbinu čitavog srpskog življa na Kosovu. Bilo je još i drugih ubistava, za ovih nekoliko poslednjih godina, kao što je ubistvo oca porodice Šarića, u selu Meće kod Đakovice, ubijenog od familije Krasnići (arbanaških katolika, koji mu otimaju imanje), pred svojom kućom, 3. jula 1983, posle čega je nastavljeno sa progonom njegovih sinova i porodice, s ciljem da se isele sa svog imanja i iz Metohije. Godine 1981, drugog aprila, po povratku sa demonstracija u Prištini, arbanaška masa ubila je jednog Srbina mladića na izlazu iz Vučitrna, ali je to ubistvo čuvano kao "državna tajna" i nije dosad objavljivano. U Novom selu kod Vitine poznati balista Hisen Trpeza ranio je teško jednog srpskog mladića (1986), koji je jedva ostao živ, a jedan drugi srpski mladić, Miloš Košutić iz sela Sazlije kod Uroševca, pretučen je od 6 Arbanasa lopatama, tako da je posle nekoliko dana umro od povreda (1983). Mladiću Slaviši Tomiću, studentu iz Prizrena, nasred ulice zario je nož u rebra Šukri Gaši i zatim pobegao (juna 1988), a u srpskom selu Prekalu kod Istoka (od septembra 1988) žene i deca s puškama čuvaju danonoćnu stražu zbog nasrtaja arbanaških aga i begova iz dečanske opštine, o čemu je štampa opširno pisala.

Noćne straže drže Srbi, seljaci i u mnogim drugim srpskim selima po Kosovu i Metohiji, zbog albanskog nasilja i zuluma. Ipak, izgleda da je od svih najkarakterističnija za stradanje kosovskih Srba u ovim godinama nečuvena u istoriji tragedija Đorđa Martinovića iz Gnjilana Njega su trojica nepoznatih napadača, maskiranih i sa morfijumom, napali na njegovoj njivi 1. maja 1985. i zločinački ga bukvalno nabili na flašu (i to dancetom nagore, jer su u grlić stavili drvo i ugurali mu u debelo crevo) Prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana bilo je da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja, što su kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista Ali, odmah zatim je stupila u dejstvo politička mašinerija, u koju su umešani i viši funkcioneri jugoslovenskih vlasti, te je ona iskonstruisala drugo saopštenje, čak i "izjavu" samog Martinovića i "lekarski" nalaz "eksperata" - da je reč o "samopovređivanju". Tim povodom nekoliko srpskih intelektualaca i novinara pisali su našoj i svetskoj javnosti protest, naslovljen "Istina nabijena na kolac". Martinovićev slučaj samo je pokazatelj kako je stradanje srpskog naroda na Kosovu, u jugoslovenskim zvaničnim krugovima pa time delom i u svetskoj javnosti, moralno diskreditovano i iskrivljeno prikazano i tumačeno To je već samo po sebi udvostručenje tih stradanja

Bilo bi nemoguće ovde pobrojati sve nebrojene slučajeve brutalnog i životinjskog silovanja srpskih žena, devojčica, starica i monahinja od obesnih Arbanasa Tih silovanja je poslednjih desetak godina bivalo i biva sve više i učestalije na tragičnom Kosovu. O tim drastičnim slučajevima varvarskog ponižavanja srpskih majki i devojaka pisala je u novije vreme sve češće i opširnije štampa, kao što su bila silovanja devetogodišnje devojčice u selu Žitinja kod Vitine (1983), pa starice monahinje Ane (72 godine) u manastiru Gorioču kod Istoka, pa 12-godišnje devojčice (avgusta 1984) u Ljubeniću kod Peći, pa opet starije žene (54 godine) u Belom Polju kod Peći, pa jedne posetiteljke manastira Svete Trojice kod Mušutišta, pa opet starije žene (57 godina) u Starom Selu kod Uroševca (1984), pa Beograđanke N. K., majke jednog deteta, koju je silovalo nekoliko Arbanasa u kosovskoj Mitrovici (jula 1986) i mnogi drugi slučajevi širom Kosova Pokušaji pak silovanja još su brojniji, a među njih spada i nedavni nasrtaj radi silovanja na gračaničku igumaniju Tatijanu (na Vel. gospojinu, 28. avgusta 1988), i to je učinio jedan milicajac Arbanas. Na opštu žalost kosovskih Srba, u nasiljima nad nedužnim srpskim življenjem neretko učestvuju i same vlasti i sami organi bezbednosti sa Kosova.

Zbog svih ovih nasilja, činjenih im od Arbanasa na Kosovu, Srpski narod se počeo okupljati u 1988. godini na protestne skupove, na Kosovu i po široj Srbiji, eda bi javno digao glas očaja zbog sopstvene obespravljenosti, neslobode i beznađa. To je donekle ohrabrilo Srpski narod po Kosovu, pogotovu što su ti skupovi pravednog protesta i solidarnosti sa nevino proganjanima dobili široku podršku u Srbiji i Crnoj Godi. Ali, to je istovremeno izazvalo i veći antisrpski bes mnogih siledžija arbanaške nacionalnosti na Kosovu koji su, novembra 1988. i februara i marta 1989. godine, krenuli u masovne antisrpske agresivne pokrete, pa i oružane napade. Zbog toga je na Kosovu bilo zavedeno vanredno stanje, dakle nešto slično kao odmah posle završetka II svetskog rata. Nije li to samo dokaz, ako ničega drugoga, a ono kraha jedne politike, jednog sistema i režima komunističke ideologije, koja je mislila i radila na tome da na antisrpskoj politici o Kosovu i Metohiji gradi budućnost Jugoslavije i njenih naroda.

Re: Ovo postaje zamorno objasnjavati

Navedite izvor, pa onda carsav teksta.

No sudeci po terminologiji, mogu i da pretpostavim.

No sudeci po terminologiji, mogu i da pretpostavim.

Eparhija Rasko prizrenska.
Da nije mozda neki podatak netacan?

Nego da li si procitao ili te to ne zanima po partijskoj duznosti?
Ukoliko jesi, imas li neki komentar?

Vracarac, cemu ovoliki tekstovi? Da li ti stvarno mislis da se ovde radi o nepoznavanju cinjenica ili o suprostavljenim pogledima na cinjenice? Budi ekonomican, za desetak godina internet ce biti zagusen zbog kolicine ...

Eparhija Rasko prizrenska.
Da nije mozda neki podatak netacan?

Nego da li si procitao ili te to ne zanima po partijskoj duznosti?
Ukoliko jesi, imas li neki komentar?

Procitala sam.
Naravno, veci deo toga je tacan.
Ali pola istine je nista drugo do cela laz.

Procitala sam.
Naravno, veci deo toga je tacan.
Ali pola istine je nista drugo do cela laz.

Da li bi bila ljubazna pa da navedes sta je netacno?

Vracarac, cemu ovoliki tekstovi?

Jos sam ga i skratio.

Da li bi bila ljubazna pa da navedes sta je netacno?

veci deo toga je tacan.

Ja samo mislim da i Albanci imaju isti takav carsav sa sve imenima ubijenih i pretucenih.
Ali vas on ne zanima.

I mislim da je tako iskljuciv i jednostran stav kao sto je vas, kao sto je i albanski, i naposletku kao sto je i nase pravoslavne crkve koja je pola tog teksta posvetila progonu koji su vrsili komunisti - upravo i doveo do visevekovnog (nota bene! i pre perioda koji vi navodite) krvoprolica, a bojim se da sad zivimo EPP i da ce drugo poluvreme da najave bas takvi kao vi.

Ja samo mislim da i Albanci imaju isti takav carsav sa sve imenima ubijenih i pretucenih.
Ali vas on ne zanima.

naravno da nas zanima (A da li vas zanima srpski?) samo mislim da nije ni priblizno dugacak kao ova, nas! U ostalom raci nesto o tim stvarima, nemoj cutati.

U ostalom, koji su to zlocini i nepravde cinjeni nad albancima pre Milosevica?

samo mislim da nije ni priblizno dugacak kao... nas

EPP, kazem ja.
Vracarac se sprema za drugo poluvreme.
Nadam se da ne zagreva tudje sinove.
To smo vec videli.

EPP, kazem ja.
Vracarac se sprema za drugo poluvreme.
Nadam se da ne zagreva tudje sinove.
To smo vec videli.

Ovo je bilo otrovno.

Nego imas li ti neki odgovor?
Daj neka primere sa "druge" strane.

d_sandic

Juče je objavljena vest da je ambasador UK izjavio da ne bi želeo da mediji u Srbiji zavise od komercijalnih reklama! Stoga će, reče čovek, Velika Britanija i dalje pomagati srpske medije. Da bi bili nezavisni!

Možda izgleda kao trol, ali mislim da ima i dosta odgovora na tvoja pitanja.

Ju, kako je ovo dobro!

Nego samo zasto neko borbu koju je predvodila jedna teroristicka organizacija NEKRITICKI OPRAVDAVA? I time indirektno opravdava uzasne zlocine te iste organizacije ....

Zašto je ta strana njima "omiljena"? Zato što u toj, "omiljeničkoj" ulozi nismo hteli da budemo mi. Ovako, stvari nam ne idu na ruku. Taj "neko" svoje ratne saveznike baš i nije voljan da kudi, osuđuje... Uostalom, to niko nikada nije radio. Drugo, SAD bi time devalvirale sopstvenu odluku o priznanju. Šta bi ispalo? Da su priznali tvorevinu nastalu pod vođstvom terorista. Šta mi očekujemo, da svaki put kad se ta tema potegne oni daju sebi taj autogol. I, još, da se Obama malkice pobičuje po svojim leđima u znak samokažnjavanja? :) ... Bre, Vasilije :)

Hajde da ne budemo (namerno) naivni kao Kosta Čavoški i njemu slični, koji Amere samo što nisu pravosnažno osudili i strpali u Zabelu, nego, da umesto pričancije o potrebi da se vodi nekakva pravna, pravična i faktički ravnopravna politika između nas i SAD konačno pređemo makar na minimum inteligencije i odgovornosti prema sebi, pa da kažemo da smo mi, objektivno, ispustili šansu krajem 80-tih, te da smo nakon toga bili protivnik SAD, a da danas kao poražena strana ne možemo očekivati da oni sve što se dešavalo u ovih 20-tak godina zaborave zato što smo pametni i neodoljivi.

... je vodilja i srpskih nacionalista i peschanik-Srbije... (kod BS sam jednom ostavio komentar: "kuku-lele Pescanik" - obrisan je!)

Takvi smo, posle rata, postali ... mi, Srbi ...gnevni ljudi!


@Vaso... stvarno ovaj post nije opsiran... ali komentari - medju kojima ima dobrih- jesu!

ja sam citao par njegovih intervjua/clanaka u zadnje vreme i odusevio se razumnim i pametnim stavovima. Uz Igora Mandica je on svakako jedan od onih ljudi iz "lijepe nase" koje je zbilja zadovoljstvo citati ...

nasu topcat (kad ne pise o "nacionalnim pitanjima" )

razumljivo je da drugačije razmišljamo od nje. ja joj nikada nisam zamerio, nadam se da je i obrnuto tako.
ps. Vaso, kruže glasine da kad ti nešto napišeš, administracija bloga nema vremena ni za kafu. Posla koliko hoćeš.

Ne zameri za trol, ali moram malo da se šlihtam kod administracije. Evo za dežurnog administratora:

Mogu da zamislim ... ja sam citao par njegovih intervjua/clanaka u zadnje vreme i odusevio se razumnim i pametnim stavovima.

pa promenio je pricu zadnje 2-3 godine.
covek pise fenomenalno, ali njegovu zbirku prica, ne mogu sad da se setim kako se zove , nisam mogla do kraja da procitam od silnog spominjanja cetnika. svi srbi su u njoj bili cetnici. to je valjda pisao neposredno posle rata.
sad trenutno citam njegovu " historijsku citanku" ,odlicna je.

Ne kapiram kako nekog nije sramota da ide po Srbiji punoj izbeglica sa Kosova i prica o opravdanoj oslobodilackoj borbi onih istih terorista odgovornih za zlocine prema tim ljudima???

ne samo zbog izbeglica. sta je sa srbima koji zive na kosovu?!
skoro nam je bila u gostima devojcica sa kosova, iz klokota. to je akcija koja se odrzava vec 5 godina "veliko srce , za malu maturu", gde deca iz bg skola primaju decu sa kosova , kojima je to maturska ekskurzija.
prvo vece , posle setnje po gradu sa mojom kcerkom i njenim drugaricama , nasa mala gosca je rekla, kako je vama ovde lepo, mozete slobodno de se setate po ulici. sva sam se najezila. nisam htela dete puno da ispitujem, jer smo se trudili da bar na kratko zaboravi na sve to, ali sam saznala da i ako je u klokotu vise srba nego siptara, oni ne smeju da izadju na ulicu. siptari ih gadjaju kamenjem. rodtielji su joj bez posla. tuga i zalost.
juce poslala pismo mojoj kcerki, kaze svaki dan place kad se seti kako joj je bilo ovde.
gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

Nije interesantna tema sponzorima. Njihovim sponzorima.

jedan Hrvat (Miljenko Jergovic) govorio mnogo lepse, razumnije i osecajnije o srpskom narodu, od dva Srbina (reziser Baljak i pomocnik ministra kulture Dimitrijevic). Za sve ono sto je Baljak nalupao u emisiji, mene je bilo sramota!

tačno tako

Za sve ono sto je Baljak nalupao u emisiji, mene je bilo sramota!

nikad ti i tebi slcni to nece moci da shvate...
odakle se nakotilo ovoliko sovinista, rasista i teskih nacionalista, nije mi jasno...blagi uzas

Virtuelni Vasilije

natasavb

gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

Sjajan post Natasa ... A ljudi iz pescanika nema tamo gde se o brizi o ljudima ... nego tamo gde se zastupa jedna politika... Koja se zalaze (i zalagala se) za nezavisnost Kosova ... a u to spada i velicanje borbe Hasima Tacija ...

Patetično netačno, slušala sam svojevremeno emisiju snimljenu na Kosovu, sa Borkom iz centra za kulturnu dekontaminaciju.

Juce je bila odlicna emisija na TV B92, Stanje nacije, u kojoj je jedan Hrvat (Miljenko Jergovic) govorio mnogo lepse, razumnije i osecajnije o srpskom narodu, od dva Srbina (reziser Baljak i pomocnik ministra kulture Dimitrijevic). Za sve ono sto je Baljak nalupao u emisiji, mene je bilo sramota!

Stanje nacije?
da nije neka greška?
ja vrlo kratko gledala iste ljude ali u Utisku nedelje.
Stanje nacije nema 3 gosta, kolko se ja razumem u stanje nacje

gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

To ih se ne tice...da su kojim slucajem u pitanju neka druga deca a ne srpska to bi vec bilo interesantnije.

Aleksandar Stosic

nikad ti i tebi slcni to nece moci da shvate...odakle se nakotilo ovoliko sovinista, rasista i teskih nacionalista, nije mi jasno...blagi uzas

i ovo kaze neko ko misli da je skoro pa ceo jedan narod genocidan, zatucan i sl...uzas brate, da znas

natasavb

. nisam htela dete puno da ispitujem, jer smo se trudili da bar na kratko zaboravi na sve to, ali sam saznala da i ako je u klokotu vise srba nego siptara, oni ne smeju da izadju na ulicu. siptari ih gadjaju kamenjem. rodtielji su joj bez posla. tuga i zalost.juce poslala pismo mojoj kcerki, kaze svaki dan place kad se seti kako joj je bilo ovde.gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

Ne mogu upotrebiti u svrhe lične promocije.... Nema sponzora, valjda ne bi mogli ni da psuju, zbog dece, a ako ne psuju, imaju li šta da kažu?

mila92

Virtuelni Vasilije

natasavb

gde su ljudi iz pescanika da o tome prave emisiju?

Sjajan post Natasa ... A ljudi iz pescanika nema tamo gde se o brizi o ljudima ... nego tamo gde se zastupa jedna politika... Koja se zalaze (i zalagala se) za nezavisnost Kosova ... a u to spada i velicanje borbe Hasima Tacija ...

Patetično netačno, slušala sam svojevremeno emisiju snimljenu na Kosovu, sa Borkom iz centra za kulturnu dekontaminaciju.

bas mi je zao sto sam tu jednu emisiju propustila.
sta je pateticno mila92 ?
meni to sto ovi iz pescanika kukaju na sav glas o nekim svojim uskracenim pravima, a tebi?

JJ Beba

Juce je bila odlicna emisija na TV B92, Stanje nacije, u kojoj je jedan Hrvat (Miljenko Jergovic) govorio mnogo lepse, razumnije i osecajnije o srpskom narodu, od dva Srbina (reziser Baljak i pomocnik ministra kulture Dimitrijevic). Za sve ono sto je Baljak nalupao u emisiji, mene je bilo sramota!

Stanje nacije?
da nije neka greška?
ja vrlo kratko gledala iste ljude ali u Utisku nedelje.
Stanje nacije nema 3 gosta, kolko se ja razumem u stanje nacje

Da. Bio je to Utisak Nedelje a ne Stanje nacije. Gledao sam UN u repriznom terminu pa sam pogresio...

bas mi je zao sto sam tu jednu emisiju propustila.
sta je pateticno mila92 ?
meni to sto ovi iz pescanika kukaju na sav glas o nekim svojim uskracenim pravima, a tebi?

Da ne bude da sam nepristojna, natasavb, moj komentar se odnosi na Vasilija, tačnije, njegovo zapažanje tvog gledišta. Moj stav prilikom ove teme je da ne mogu da komentarišem emisije ako ih ne slušam redovno , i zato se nisam uključivala do trenutka kada sam shvatila da neko, u ovom slučaju ti, iznosi nešto što ipak nije istina, jer dobro se sećam emisije koju sam navela. To naravno ne znači da si ti osoba koja je po svaku cenu htela da iznese neistinu, već samo da, eto nisi slušala tu emisiju. Dakle moj komentar se odnosi na Vasu, dobro znanog blogerskoj publici, a za njega takođe nisam sigurna da je slušao emisije, kako bi mogao da generalizuje u svom poznatom maniru.
Natasavb, srdačan pozdrav, i nadam se da je sada jasnije.

s Srki

Ok, sem sto je potpuno pogresna i zbog takvog razmisljanja Srbija postaje sve veca rupa bez dna, u kojoj je ama bas sve moguce. Od uzimanja para od gradjana za isplatu putnih troskova Bivola Kovacevica, preko batinanja romske dece, do gorepomenutog dvorskog pisca rasiste od cijih se lupetanja u knjigama (stampanim iz budzeta?) malo ko ogradio.

Bas me nerviraju stenice. Nikad ih se ne mozes otarasiti. U kojoj drzavi nije sve moguce - od lopovluka, korupcije, rasizma, batinjanja do ubijanja....? Usredsredili ste se na Srbiju jer vam je nestala Jugoslavija. Sveli ste se na male granice. Googlujte i globalizujte se. Daj kupite se vise i idite u zemlje gde nije SVE moguce, malo ce vam se prosiriti vidici.

flipper58

s Srki

Ok, sem sto je potpuno pogresna i zbog takvog razmisljanja Srbija postaje sve veca rupa bez dna, u kojoj je ama bas sve moguce. Od uzimanja para od gradjana za isplatu putnih troskova Bivola Kovacevica, preko batinanja romske dece, do gorepomenutog dvorskog pisca rasiste od cijih se lupetanja u knjigama (stampanim iz budzeta?) malo ko ogradio.

Bas me nerviraju stenice.

Da, da, inace je sve manjevise ok, nego mi sitni i baznacajni (mos' nas svojom uglancanom nacistickom cizmom zgnjeciti o prljav pod) samo nesto gundjamo i ujedamo vas velike cistokrvne i plemenite.

Ej, ne brini ti za mene, ja sam se odavno pokupio, nago volim da zajebavam iz daleka. Ko i Vasa .

Virtuelni Vasilije

Dobro mi dosao Srkisa, ...ovo valje je smor za citiranje ;-)

Hvala Vaso na dobrodoslici, mada se pored ovih nacosa iz fliperane osecam malo ko u zmijarniku ;-).

Sto se tice tvog teksta, pa ni ti se nesto nisi ubio od argumenata protiv onog sto S.P. (jos jedan imenjak, bog te maz'o!) govori. Nego si postulirao da je to laz i onda izvukao gomilu nekakvih zakljucaka i predlozio resenje. Konacno resenje ;-). Mislio sam da te ta na pocetku teska batinanja Albanaca, a na kraju hladnjace, visoke peci, ubijanje celih porodica, demantuje pa da ne gubim vreme.

Sto se Cosica tice, jopet spinujes, pravi si dakle sibicar . Paj'z sad:

"...Taj primitivan, polucivilizovan narod, lukav i svirep, kriminalizovan trgovinom drogom i socijalno degradirajucim radom i polozajem u Evropi i Americi uspeo je da novcem krvavo zaradjnenim stvori mocan lobi i zastitnike u najmocnijim i najcivilizovanijim drzavama."

Stvarno ne znam kako ovo moze drugacije da se tumaci. Secam se i ja diskusije na blogu o tome, znam da su i tada opet izmileli neki silni nacosi. Slobodno procitaj knjigu, verujem da nije to ipak na "nivou" Protokola, ali sumnjam da ce ti se svideti...A Zmije imamo i mi, eno ih na dozivotnoj....ili dok ne prestanemo da se secamo Djindjica.

A pomenuo sam Cosica jer ti ovde brines za srpsku decu koja sigurno slusaju Pescanik, u pauzi izmedju chatovanja na facebook-u i uploadovanja novih klipova batinanja skolskih drugara na youtube. Ali to mozes da im iskljucis ako nalazis za suvise potresno, dok su nas u skoli ('88) terali da citamo ovog skota kao lektiru. Mislim, videli smo sta je od toga posle bilo, Viljuskar i njegov kum. A verovatno su ga citali i nasi naprijatelji...

Ali ok, taj covek je mozda budala i moze da pise koliko voli, mene je zacnulo ono sto je nas vrli predsednik o njemu rekao, ili jos vise, ono sto nije rekao. Briga mene za Tadica kao pojedinca i ko mu navraca kuci na kanabe, ali je on placen od nasih para da bude ta figura u koju se uziveo i ako cemo da teramo po tvojoj logici, on bi morao da ovakve anticivilizacijske stvari osudi (mislim kad se vec u sve trpa) i da trazi nekakavu reakciju organa gonjenja protiv doticnog kvazipisca. A nije.

Uopste ne kazem da su svi u Srbiji rasisti prema Albancima, to si izmislio, evo ja nisam ;-), ali mnogo ljudi jeste i 'oces da se kladis da ce im ova knjiga Cosica biti verovatno veoma srcu draga? Verovatno se i lepo slaze na regalu uz Seseljev obiman opus, a samo sto i Firerova knjiga nije u stampi, jer ceka na zatvor da zavrsi zadnje poglavlje, mislim zbog autenticnosti... Nego jel' i Legija tu negde na polici?

Well, ne znam gde mi imenjak. Ali sto je rekao jedan moj drugar sa sebe, kad sam ga posetio u Pristini i posle u Prizrenu, tamo negde 96-97 - sta misli o tome kako je Sloba "resio albansko pitanje": jebi ga, znas sta, ja nisam dobar Srbin...

Sto se tice tvog teksta, pa ni ti se nesto nisi ubio od argumenata protiv onog sto S.P. (jos jedan imenjak, bog te maz'o!) govori.

Boga mi Srđane, ti si još manje. Pola posta si žvanjkao o Kobrici, onda malo Dragecovski aktivističkog pljuvanja po Boti da bi sve začinio sa proverbijalnim drugarom na odsluženju vojnog roka u Prizrenu, Prištini, i još proverbijalnijim trima tačkama (valjda zbog dramskog efekta).

Uzgred, čak ni Haški tribunal nije uspeo da dokaže da su se 1996. i 1997. sprovodili organizovani zločini prema civilnom stanovništvu na Kosovu.

Doctor Wu

Sto se tice tvog teksta, pa ni ti se nesto nisi ubio od argumenata protiv onog sto S.P. (jos jedan imenjak, bog te maz'o!) govori.

Boga mi Srđane, ti si još manje. Pola posta si žvanjkao o Kobrici, onda malo Dragecovski aktivističkog pljuvanja po Boti da bi sve začinio sa proverbijalnim drugarom na odsluženju vojnog roka u Prizrenu, Prištini, i još proverbijalnijim trima tačkama (valjda zbog dramskog efekta).

Uzgred, čak ni Haški tribunal nije uspeo da dokaže da su se 1996. i 1997. sprovodili organizovani zločini prema civilnom stanovništvu na Kosovu.

Uopste nisam, rek'o Vasa - nije tema bloga. Ali je on prvi poceo, plus je na tapetu, a ne ja ;-).

Za haski tribunal - pa i nisu, ja bre bio tamo, sada cu da ti opisem: mir i tisina svuda, sto je narocito impresivno u Prizrenu (tad bilo nesto oko 5% Srba), Albanci dovedeni u red, manji od makovog zrna, pticice pevaju, jedna mala maricica parkirana tamo pored kuce Prizrenske lige, pandurski jugic u ladovinki pored Kaljaje i to je sve. Batine su pale malo pre, a hladnjace malo posle.

A moj "proverbijalni drug iz vojske" je bio jedan od retkih od kojih sam tad nacuo da mozda i nije sasvim bas sve tako kako su zuborili deset godina na RTS-u ;-). A, dobro me podseti, tri tacke: ...

Za haski tribunal - pa i nisu, ja bre bio tamo, sada cu da ti opisem: mir i tisina svuda, sto je narocito impresivno u Prizrenu (tad bilo nesto oko 5% Srba), Albanci dovedeni u red, manji od makovog zrna, pticice pevaju, jedna mala maricica parkirana tamo pored kuce Prizrenske lige, pandurski jugic u ladovinki pored Kaljaje i to je sve. Batine su pale malo pre, a hladnjace malo posle.

Ma da, ubiše ih od batina. Sve toliko da su imali paralelne škole, bolnice (osim kad se ozbiljno razbole, tada su uglavnom dolazili u Beograd i Kamenicu) i nisu platili ni dinara ni za struju koju su redovno trošili ni za komunalije (o porezu ni da ne pričamo).

Ti ne znaš, verovatno se ne sećaš mada nisi baš u cvetu mladosti, ali Andrija Silić (Hrvat, inače) je 1981. slao specijalce da mitraljezima pucaju po gomili i rasturaju demonstracije kada su Albanci tražili "Kosovo republjik" (tada su još nosili Titove slike, posle su prešli na Envera Hodžu, još kasnije na Clintona i na Blaira e da bi na kraju završili sa Bushom). Silni ljudi su izginuli, Stane Dolanc je organizovao konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da je poginulo 7 (sedam) demonstranata na šta su mu se grohotom nasmejali i strani i domaći (pričamo i 1981. godini!) novinari. Bilo je, dakle, malo ranije i mnogo više od batina. Ali Albance nikad nećeš čuti da se žale na stanje pre 1989. Zašto? Zato jer te zločine nisu počinili Srbi, nego Slovenci i Hrvati.

Bilo je hladnjača, ali bilo je i žutih kuća. Ako ćemo pravo, teško da dole ima nevinih ... (evo i tebi tri tačke)

Virtuelni Vasilije

Wu

Boga mi Srđane, ti si još manje. Pola posta si žvanjkao o Kobrici, onda malo Dragecovski aktivističkog pljuvanja po Boti da bi sve začinio sa proverbijalnim drugarom na odsluženju vojnog roka u Prizrenu, Prištini, i još proverbijalnijim trima tačkama (valjda zbog dramskog efekta).

lepo si mu rekao Wu ... sta njemu vredi pricati da ono sto ni ona mala albanska decica sto se iz zabave bave kamenovanjem znaju: albanska borba je bila zbog zelje teznje za nezavisnoscu koja je pocela jos mnogo pre Milosevica. Milosevic je napravio mnoge gluposti ali samo zaludjeni slusaoci pescanika ce tvrditi da on njima nije bio spreman da da sva prava nacionalnih manjina ... ne bi im ni onu autonomiju oduzimao da nisu proglasili nezavisnost (iako autonomija ne spada u ljudska prava niti je njeno ukidanje "rasizam" ... Ali sta vredi pricati Srkisi koji veruje u Pescanik i svog imenjaka tamo...

Ali hvala bogu, bar ne pravda "kolonijalizam" tako da se bar slaze sa mnom u jednoj polovini osude Srdje Popovica

Stvarno se ne secam tog sto prica Wu, uopste ne sumnjam, ali se secam kad smo u osnovnoj skoli u razredu (pazi, Beograd, sedamdeset i neke) dobili dve Albanke, Fatimu i Liriju. Odma su ih sibnuli u zadnju klupu jer niko od dece nije hteo da sedi sa njima. Posle je jedna od njih dve prestala da dolazi u skolu a druga je sedela sama do kraja. Pazi, 3-4 osnovne, a vec svi znamo ko su i odakle su, nedajboze da je ucitelj razmestio nekog da sedi sa njima.

Ja se rodio i odrastao pored poslasticarnice. Pogadjas koje je nacionalnosti vlasnik. E, znas koliko sam puta kao dete cuo savete "nemoj da ides u "slinaru", dobices zuticu".

Otkud to? E pa, otud odakle i njihova zelja za nezavisnoscu valjda...Sve to pise opet u knjigama kod Kobrice, 30 godina kasnije i meni je malo muka.... (4 tacke, vracam jednu Wu-u)

Virtuelni Vasilije

Srki

Odma su ih sibnuli u zadnju klupu jer niko od dece nije hteo da sedi sa njima
...
Otkud to? E pa, otud odakle i njihova zelja za nezavisnoscu valjda...

Pa sta? mislis da takvih pojava nema u Nemackoj kad su u pitanju stranaci ... ili crnci u USA ... i bilo gde drugde ... ta netrpeljivost izmedju etnickih grupa postoji svud u svetu i otud zelja za izdvajanjem. Vec rekoh negde gore to je ipak ono sto se zove nacionalizam ... kao i u Baskiji i u Severnoj Irskoj. A ne rasizam. Uostalom na Kosovu su Albanci bili velika vecina i oni su vrsili pritisak na Srbe koji su se decenijama iseljavali sa Kosova ... Svi smo mi u razredu ili komsiluku imali doseljenike sa Kosova koji su se doseljavali zbog mrznje i pritisaka albanske vecine ... jos pre nemira i zahteva za nezavisnoscu..

Eh kako ti umes da se pravis naivan Vaso. Naravno da ima netrpeljivosti, samo je razlika sto u normalnoj zemlji kad se to ispolji, neko gubi posao ili ide u zatvor, a svi koji su imali s njim bilo kakav kontakt krenu da peru ruke, makar deklarativno. A kod nas kad drzavni pisac napise rasisticku knjigu, predsednik se pravi blesav jer je kucni prijatelj, javni tuzilac jos blesaviji a verni podanici krenu da spaljuju na lomaci one koji to pomenu. Sta mislis na primer kako se osecaju "lojalni" Albanci u takvom poretku stvari? Sve je bre naopacke, zato nemoj da mi poredis Srbiju ni sa jednom zemljom, pogotovu po najgorim stvarima, molim te, besmisleno je.

Stvarno se ne secam tog sto prica Wu, uopste ne sumnjam, ali se secam kad smo u osnovnoj skoli u razredu (pazi, Beograd, sedamdeset i neke) dobili dve Albanke, Fatimu i Liriju. Odma su ih sibnuli u zadnju klupu jer niko od dece nije hteo da sedi sa njima. Posle je jedna od njih dve prestala da dolazi u skolu a druga je sedela sama do kraja. Pazi, 3-4 osnovne, a vec svi znamo ko su i odakle su, nedajboze da je ucitelj razmestio nekog da sedi sa njima.

Ja se rodio i odrastao pored poslasticarnice. Pogadjas koje je nacionalnosti vlasnik. E, znas koliko sam puta kao dete cuo savete "nemoj da ides u "slinaru", dobices zuticu".

Otkud to? E pa, otud odakle i njihova zelja za nezavisnoscu valjda...Sve to pise opet u knjigama kod Kobrice, 30 godina kasnije i meni je malo muka.... (4 tacke, vracam jednu Wu-u)

Ti krenuo na sve jače i jače argumente, :). Da, pretpostavljam da su Fatimu i Liriju mnogo bolje tretirali kući i da sada ne sede u kući sa po desetoro dece i peru noge mužu. Ali nisu sve Albanke bile takve. Bilo je i emancipovanijih, ne znam da li se sećaš Zane Nimani (ona definitivno nije imala problema u komunikaciji). Činjenica je, međutim, da su one pripadale vrlo malobrojnom krugu urbanih Albanaca.

Pusti me tih osnovnoškolskih primera. Imao sam i ja durgara, Daču Muminija, koji je meni (i ne samo meni) bio jedan od najboljih ortaka (bio vatreni Ciganin, kao i ja). Imao sam i Fazliju u razredu koja se ni sa kim nije družila ali ne zato što je društvo odbacivalo nego zato što se sama povlačila sa svojom drugaricom Bosiljkom (koja je takođe bila u nekom svom svetu) - vidi dole

Ali, čekaj, možemo se ovako nadgornjavati do prekosutra. Ti imaš neku svoju priču, ja svoju, ne vidim da se oko bilo čega možemo složiti. Po meni, albanski problem je bio klasni i, u vezi s tim, proizvod manipulisanja nacističkim, a po tebi nacionalni.

Doctor Wu

ono sto je nezamislivo u gradovima Hrvatske i BiH ne samo da je zamislivo, nego se ocigledno i desava sirom Srbije na promocijama pescanika

Pa zar ovo nije pozitivno? Zar nije sjajno da se u Srbiji potpuno poštuje pravo govora i da se svakom daje pravo da kaže šta hoće, dok god plaća porez i ne ugrožava ljude oko sebe? Niko se ne može osuditi i zabranjivati samo zato što je nemoralan ili nečastan.

Tako je Wu, a pogotovu kad nije ni nemoralan ni necastan, kao recimo ljudi iz Pescanika. MIslim da se Vasa malo pogubio u spinovanju

a pogotovu kad nije ni nemoralan ni necastan, kao recimo ljudi iz Pescanika.

Stvarno ne znam za ljude iz Peščanika, ali po meni je nemoralno i nečasno nacističku borbu za etnički očišćen prostor nazivati "oslobodilačkom borbom protiv kolonijalizma i rasizma". Inače se to isto može reći i za sudetske i poljske Nemce.

A albanska borba nije bila nikakva borba za ljudska prava (kakva ljudska prava u narodu čija se polovina populacije drži u srednjevekovnom ropstvu i primorava na rađanje i po 14-oro, 15-oro dece?!) nego baš to- nacistička borba za etnički čisti prostor.

Sagledavanje istine o etnickim sukobima umanjuje sansu da se takvi sukobi ponove.

Za sagledavanje istine treba saslusati sva misljenja, sine ira et studio.

Zato, treba cuti i Pescanik i NSPM, bez obzira na razlicite ukuse za stil kojim se sluze.

Slažem se sa vama. Ali kako to objasniti nekima koji NSPM nazivaju NSFM, samo zato jer ga je tako nazvao njihov idol nad idolima Pera Luković. Ok, ni ja se ne slažem sa gomilom stavova (podjednako kao što se ne slažem sa stavovima velikog dela Peščanikovih sagovornika) iznetih na tom konzervativnom (nikako fašističkom) portalu, ali je činjenica da tamo postoji opcija za komentarisanje, a komentari bez problema bivaju objavljeni. Na Peščanikovom sajtu o opciji za komentarisanje može samo da se sanja. Gospođa Biljana Srbljanović na svom blogu objavljuje tuđe tekstove, naglašavajući da ne odgovara svima blogerski način komunikacije. Mislim, čemu onda priče o komunikaciji, o dijalogu, kada je često na delu najobičniji monolog.

Ali kako to objasniti nekima koji NSPM nazivaju NSFM, samo zato jer ga je tako nazvao njihov idol nad idolima Pera Luković

Ja imam puno razumevanja za, ponekad preglasan, stil Pescanika i PL.
Nacionalisticki hor je suvise brojan, manjina ponekad mora da vice da bi se njene note cule.

Sa svoje strane, mogao bih da zamerim koriscenje izraza "skojevci" kad god se ukaze potreba da se omalovazi neki komentator koji zastupa ideje LDP-e. Prvi put je to, mozda, bio dobar stos, kad se ponavlja godinama zvuci potpuno neinventivno.
Kao i NSFM uostalom.

Ja imam puno razumevanja za, ponekad preglasan, stil Pescanika i PL.
Nacionalisticki hor je suvise brojan, manjina ponekad mora da vice da bi se njene note cule.

Sa svoje strane, mogao bih da zamerim koriscenje izraza "skojevci" kad god se ukaze potreba da se omalovazi neki komentator koji zastupa ideje LDP-e. Prvi put je to, mozda, bio dobar stos, kad se ponavlja godinama zvuci potpuno neinventivno.
Kao i NSFM uostalom.

Pristrasni ste, obzirom da zastupate jednu od pomenutih političkih opcija. Ne zameram vam što onoliki primeri nisu dovoljni da poljuljaju vaše puno razumevanje za ponekad preglasan stil Pere Lukovića.

S druge strane, ovo sa skojevcima i fašistima samo pokazuje isprepletenost oba diskursa, i delom Peščanikovog i delom NSPM, i potrebu za prevazilaženjem tako rigidnih pogleda na političke prilike. Obe kritike samo ponavljaju doktrinarne teze, bez potrebe za njihovim prevazilaženjem i širim pogledom.

U svakom slučaju, ne nadam se da sam bitnije uticao na vaše stavove (niti mi je to i bila namera), ali mi je neobično drago što ste tako brzo pokazali da ne možete bez ideološkog prozivanja (i odazivanja), što bi rekao stari staljinista Altiser.

U svakom slučaju, ne nadam se da sam bitnije uticao na vaše stavove (niti mi je to i bila namera), ali mi je neobično drago što ste tako brzo pokazali da ne možete bez ideološkog prozivanja (i odazivanja),

Slobodno uticite na moje stavove, necu Vas ujesti

Nisam opterecen bilo kakvom ideologijom, moji stavovi su uzrokovani zeljom da prestanemo sa vodjenjem politike koja se pokazala stetnom za najveci broj ljudi, u Srbiji i okolini.

Ne zastupam bilo ciju politicku opciju, podrzavam onu koja zastupa moju.

Moramo biti samo svesni da onda svojom tolerantnoscu prihvatamo da budemo tolerantniji i prema "dverjanicma" ... napr. kad je u pitanju (nekriticko i jednostrano) opravdavanje borbe Ratka Maldica i sl ...

Hvala Vasilije

Moram da priznam da mi, iako sam pristalica tolerancije, smeta ekvidistanca u odnosu prema Pescaniku i Dverima.

Evo zasto...

Ukoliko prihvatimo stav Pescanika, ishod je prodor u Evropu.
Ukoliko prihvatimo stav Dveri, ishod je zatvaranje u sopstvene, ionako skucene okvire.

I, jos nesto, kad smo vec u prici...

Pescanikova militantnost je verbalna, nacionalisticka nije bas uvek.

Pozz

verbalizam,u svoj svojoj egocentrično-manijakalnoj elaboraciji.

Pa,tako,recimo,najpoznatiji ,,umetnik'' moler,čika Hića započeo svoj retorički put u,.. gde ?
U pivnici,dabome.

Inače,a propo stepena blesavosti komentatora,nesumnjivo najjači lik,po kome bi trebalo
nazvati jedinicu za stupidarije,i čuvati ga u Sevru kraj Pariza sa ostalim etalonima je S.A.,
uz opasno ugrožavanje prestiža od strane a.w.,što se uz dobru volju može kompenzovati
izjednačavanjem,zbog mira i moguće netrpeljivosti navedenih.

Dakle :
S.A = A.W.
(u operativnom,stvarnom i virtuelnom blogosvetu,poznate su i merljive,za sada,samo :
piko,nano,mikro,mili vrednosti,što opet ne znači da neće zasijati neka nova misaona
gromada u iznosu od mega,giga,tera,penta S.A (A.W.))

Svakoj militantnosti prethodi verbalizam

...a ovome nakaradni filozofizam..

Vidi ti al' ovaj stari praši

Ali ne vidim kako bi iole ozbiljnije vlasti u iole ozbiljnijoj zemlji mogle da NEMAJU tu ekvidistancu kad je u pitanju pomenuti primer (opravdavanje/velicanje Borebe Tacija/Mladica)

Kad JA budem na vlasti nece biti takve ekvidistance, zato sto je Mladic osramotio MOJ narod a Taci svoj.

Izgleda da sam i ja nacionalista, samo dubinski, za razliku od ovih povrsnih

.. slike,klipovi (doduše bez ''jakog naslova''),linci,cccitati,..
.. al',mož' '' to'' i bolje ..

Da,može i bolje,više od 8 smislenih prostoproširenih rečenica (videti Etalon-eno ^ na 1. str.),
pa,čak (nije Noris),da je napisano od strane sirotice žene .
Ne može se jadna nagledati bruke.
'ajd', sad, idi i ne greši (nađi nekog da te raspameti))

sensei : ич,ни,сан,чи,го,ро,..

________________________
to :,,nakaradni filozofizam''

To je ono o čemu se ovde radi ! (N.Čanak)

Trenutno,opasnost od pandemije gluposti je otklonjena i prešla u VIP prostor,što je ,bar,
za sada,dobar pokazatelj,obzirom da su ovde pogođena samo rubna područija,tj. rubni lici,
što opet implicira,da je infekciju glupošću - Moguće izbeći ! (kao u slučaju H1N1,H5N1,..)al',
ako : NIJE VAM DOBRO !?
Pozovi +94 , o ba ve zzz no !

doc. Dr.Ristić
Internet dijagnostika,lečenje,uput za hospitalizaciju i još mnogo toga
Ali,to još nije sve ..
+ poklon iznaneđenje dok traju zalihe - Vit !
________________________________
* linci,lici,mizi,.. lokal patriotski žargon

.. slike,klipovi (doduše bez ''jakog naslova''),linci,cccitati,..

sam fino vaspitan prema starijim građanima koji s...uckaju, strah da me ne optuže za "ekstremizam"

Povratak korenima i vokabularu prvosveštenice i apostola joj/vam.

Mislim da se radi o ozbiljnom problemu i da se ovakvim stvarima moraju baviti i nadlezni organi.

koji organi?

Oni kojima quqaš u svom postu. Ti ih dozivaš, jok ja, samo te citiram...

.. To samo po sebi nije zlocin ... zlocini su kad dodje do prekrsaja zenevske konferencije ... kao sto je streljanje zarobljenika i civila u Srebrenici sto je ZLOCIN koji ja ne opravdavam.

Pa Vasilije da li se ti stvarno toliko praviš blesav? Šta kaže SP o albanskoj osveti u snimku?
Uhvaćen si u primeni dvostrukog standarda, jednog za sebe drugog za druge, ali to jeste standardno za tebe i ostatak ekipe hermeneutičara, a tebi jedino ostaje da se praviš nevešt...

Aj ti meni nadji neki primer da Srdja poziva haski tribunal da sudi Taciju za ratne zlocine posto je on kao vodja teroristicke organizacije za njih nedvosmisleno odgovoran ... ako ne licno

Pa tužilaštvo je istraživalo zločine OVK i nije našlo dovoljno dokaza o komadnoj odgovornosti kao i o postojanju efektivnog komadnnog lanca a sama pro forme odgovornost nije dovoljna kao što smo videli u slučaju Milutinović, ne možeš ti očekivati od jednog vrsnog pravnika da lupa napamet kao ti
Btw. mi ovde poredimo dve izjave a ne živote i priključenija, u pomenutom postu ti nisi ništa rekao za Vašeg Ratka, širenjem opsega diskusije se obesmišljava stvar, što je jedina taktika koju umeš da primeniš kada si u nezgodnom položaju

Pa ljudi, kad vec ne mozete na utakmice, skoknite do aerodroma i docekajte ga kako zasluzuje

koji crni aerodrom ! ja zivim u zgradi pored autoputa. veceras na pet mesta u ulazu obavestenje da ovi kojima su prozori ka autoputu okrenuti , moraju sutra od 7h do popodne da drze spustene roletne i ni slucajno da ne izlaze na terasu .pise obavestenje stiglo iz policije.

natasavb

Pa ljudi, kad vec ne mozete na utakmice, skoknite do aerodroma i docekajte ga kako zasluzujekoji crni aerodrom ! ja zivim u zgradi pored autoputa. veceras na pet mesta u ulazu obavestenje da ovi kojima su prozori ka autoputu okrenuti , moraju sutra od 7h do popodne da drze spustene roletne i ni slucajno da ne izlaze na terasu .pise obavestenje stiglo iz policije.

Draga Natasa,
ista situacija je bila i u KG kada je Sloba dolazio u posetu Zastavi 2000.
Svi stanari solitera u centru grada koji se nalazi pored ulaza u Zastavu, a i okolnih zgrada i solitera , su morali da spuste roletne i da sklone ves sa terase i da ne izlaze na terase.
I naravno, sve ulice su bile zatvorene za saobracaj, bilo je tiho, mogao si da cujes muvu.

natasa, to je jos i dobro, u Ljubljani su babama u ulazima zgrada pregledavali cegere i pokušali da zakucaju daskama prozore pozorišta, pa je ovdašnje kap strefila, kad je dolazio Klinton. A kad nas je onomadne posećivao Buš, ma l' nas nisu komplet raselili. Susednu ulicu, pored moje zgrade, su zatvorili načisto, od jutra dok gospodža nije prošla i otišla, a njome se samo provozila, par minuta, do kliničkog centra u posetu. Da ti pričam kako su se ovdašnji čupetali u protokolu, pokušavajući da objasne Amerima da njihovi ovde ne mogu da nose bajonete na puškama (!?) i kako su na moje oči fotografima sa urednim akreditacijama pokušali da rastave foto-aparate na atomske delove, pa je utrčao šef slovenačkog obezbeđenja i objasnio im da su na teritoriji Slovenije, gde se to ne radi. O tome kako su posle, za inat, ušli sa ogromnim belgijskim ovčarom, u press centar...o tome kako su svih prvih 10 redova na press konferenciji bili unapred rezervisani za američke novinare, što se inače baš nikad ne radi...dakle...to je cirkus koji prati državnike dotične države...
Vasilije, izvinjavaj za troll...

pix3lchick

To je izjava kojom se razlikuje pristojna od nepristojne osobe.
Ili pametna od glupe.
Ili i jedno i drugo.

Ma, svi su oni isti
ili
To su samo dve strane jedne medalje
ili
To su dva ekstrema, i jedni i drugi su isti
može izjaviti samo glupa osoba.
Ili pokvarena.
Ili i jedno i drugo.

Koliko ljudi je pobila građanska opcija?
Koliko ljudi je pobila nacionalistička opcija?
Koliko ljudi su prebili članovi građanski orjentisanih stranaka?
Koliko ljudi su prebili članovi nacionalističkih stranaka?
Koliko ljudi koji javno pozivaju na ubijanje pripada građanskoj opciji?
Koliko ljudi koji javno pozivaju na ubijanje pripada nacionalističkoj opciji?
Koliko ljudi koji pripadaju građanskoj opciji nastupa sa tekstom "Srbija Srbima"?
Koliko ljudi koji pripadaju nacionalističkoj opciji nastupa sa tekstom "Srbija Srbima"?
Koju opciju podržavaju neonacističke i fašističke organizacije?
Koliko aktivista nacionalistički orjentisanih stranaka je dobilo batine zbog opcije koju zastupa?
Koliko aktivista građanski orjentisanih stranaka je dobilo batine zbog opcije koju zastupa?
Koliko je osoba koje zastupaju građansku opciju u javnosti mahalo oružjem ili otvoreno pozivalo na nasilje nad drugom grupom?
Koliko je osoba koje zastupaju nacionalističku opciju u javnosti mahalo oružjem ili otvoreno pozivalo na nasilje nad drugom grupom?
Koliko osoba koje zastupaju građansku opciju dobija pretnje smrću?
Koliko osoba koje zastupaju nacionalističku opciju dobija pretnje smrću?

i na kraju...
Koliko osoba koje zastupaju građansku opciju je ubijeno zbog svog stava?
Koliko osoba koje zastupaju nacionalističku opciju je ubijeno zbog svog stava?

Pametnom i toliko dosta.
Glupom i / ili bezobraznom nikada nije dosta.

Bravo. Ovaj post treba iskopirati i postavljati na svim blogovima gde se vode "polemike " ove vrste.

Trebalo je sesti, smisliti pa napisati ovaj uradak.
Tipujem na raspevanost Modesty Blaise.

Strašni petao

Ma pilence nek si ti meni dobro dosla

Ha, ha, smešno iz mnogo razloga

Strašni petao

... pa makar pisala nesto sto nema veze sa mojim tekstom

Svi moji postovi na tvom blogu bili su odgovori na komentare drugih učesnika. Ako misliš da moji postovi nemaju veze sa tvojim tekstom briši ih. Naravno logično bi bilo da izbrišeš i komentare koji su ih izazvali.

Strašni petao

Ono sto sam ja rekao je da nema razlike izumedju velicanja/opravdavanja borbe Hasima Tacija ili borbe Ratka Mladica.

Slažem se. Doduše, Tači se ne nalazi na optužnici, ali ja lično ne vidim preveliku razliku izmedju ove dvojice. Zanimljivo je da ćeš ti za Tačija uvek upotrebiti naziv terorista, dok za Mladića avži pretpostavka nevinosti. Bar je tako bilo na nekim tvojim ranijim postovima. Reč teroristička nikada nećeš upotrebiti za državu Srbiju. iako su se njene oružane snage koristile istim metodama kao i OVK. Ubistva i proterivanja albanskih civila su bila sistematska i organizovana, i svako pošten će to priznati (šifra Hladnjača).

Strašni petao

Onaj prvi je pozivao i neke svoje iz neke strane "gradjanske opcije" da bombarduju Srbiju ... i oni pobise vise civila nego nego vojnika, mnoge od njih NAMERNO. A ovaj nas posle svega rece da su bombardovali malo ... Sve u svemu taj nas bruka ono sto se zove gradjanska opcija ... i onda zatvarjuci oci pred zlocinima "svojih" a i sada opravdavajuci i velicajuci teroristicku borbu ...

Smem li ( ovo samo hipotetički) da se ne složim sa recimo Srdjom Popovićem. Oće me izbace iz "gradjanske opcije"? Oćeš ti posle da me primiš kod vas? Teško je biti sam:)
Može meni da se ne svidja mnogo štošta što izjavljuju ljudi u Peščaniku ili drugde, ali izjednačavanje dva "ekstremizma" je budalaština.
Sasvim sigurno mi se ne svidja poredjenje iz teksta N. Samardžića koji je naveden ranije. O Srbima kao biološkom otpadu. Ali se slažem sa njegovom osnovnom idejom da Evropa ne bi trebalo da snižava kriterijume za prijem Srbije u EU, jer bi time radila u korist svoje štete. A i naše.
Isto tako mogu da se ne složim i sa nekim izjavanma S. Popovića, ali se slažem sa njegovom osnovnom idejom kritičkog odnosa prema bliskoj prošlosti.
Naravno i da se ne slažem sa njihovim idejama, kao što se ne slažem sa tvojim relativizovanjem i izjednačavanjem , ne bi ih slala u aps ili pozivala organe reda da ih tamo sprovedu. Tamo ne bi poslala ni tebe i pored tog seksističkog "pilence"

Tamo ne bi poslala ni tebe i pored tog seksističkog "pilence"

...poshto mi ne delujesh kao neko ko previshe drzhi do vec vishe decenija uncool slenga, pilence je 'to', dakle sreednjeg roda (plus prevod nika) onda mi davanje seksualnog prizvuka Vasinom 'pilence' stvarno deluje kao seksizam - ali tvoj...