kod mene

Pišem sebi priču – sa nadstrešnicom – u koju ću moći da se odvedem kada ne mogu do mesta na kojima me čekaju. Pročitam povremeno one koje sam opremila za druge – svi su još uvek u njima –  

– složićete se da budem dobro i: kod mene 

Sa mirisom trave. i zvucima.

Jastucima od belog veza.

Krevetom za duga gledanja u nebo. I ogledalima na krugove.

Sunčanim satovima. I pesku u čašama.

Nabrajanjima.

Stolicama za doneti i poneti:

pogledajte kako ih biraju: tako napisane svako će doneti najudobniju: i sedeti taman koliko želi. Ako ovde otkrije nenadano, može da zameni.

Jedan je stalno govorio nema veze

drugog se sećamo po naslovima svakog iskaza.

treći je treći.

i jedan prvi. koji želi da bude poslednji.

ali,

da vas ne buni: ovde sam sama.

Prijateljima služim slatko od belog duda i njihove misli, umotane u rolnice koje se lako vare.

Namernici su slobodni da izgovore sve što im se učini da može nestati: ako to ne učine.

- Knjige na policama od građe koja se u njima mogla naći.

- Na zidu naspram vrata: kolaž od cveća koje sam dobila ili poklonila: otvorena forma

Sećate li se onih trenutaka u kojima ćutim, okružena osmesima i naslonima: tada svratim da zalijem kockice koje tek treba da procvetaju..........

- Prostirke dezena koji se prelivaju na mene meseca.

radost. nečujna.

A kada pevam, namestim tako da me čuje samo onaj čija je pesma.

I crtam lice pevača, koji peva moju.

Izvesno je da sam dobra u velikim spremanjima. Dugo traju i ostavljaju svetlost.

Izvesno je i da volim tu reč:

Izvesno.

I da je pišem, da bih znala gde mogu da je pročitam. Još više: da je ne bih tražila.

I da: retke su prilike kada svraćamo u nečije kod mene........ zanimljivo mi je da razmišljam zašto. i kako izgledaju...... neka

A ima i tajna: za otkrivanje: o prijatnom ćaskanju baštovana