Waterboarding? Stanite u red...

Javna debata o torturi u SAD, ako se to tako može uopšte nazvati, dobija nove obrte. Kako spinovanje može vrlo lako da pretvori pristojne ljude u zadrte makijaveliste pokazuje kako je opna onoga što (olako) zovemo civilizacija tanka.

Scenario koji dolazi ravno iz nenaučne fantastike o uhvaćenom 'teroristi' čije 'priznanje' će spasiti nevine živote ostavlja dubok utisak na gorepomenute pristojne ljude. Činjenica da se takve situacije, kako će vam reči svaki (pošteni) obaveštajac ne dešavaju u real life nema nikakve veze. U takav scenario su u stanju da poveruju i oni koji ne gledaju redovno Džeka Bauera naspecijalnijeg FBI agenta iz FOX-ove serije 24 časa, koji u svakom svom radnom danu dođe u situaciju da mora da muči nekog lošeg momka ne bi li u poslednjoj sekundi sprečio zaveru katastrofalnih posledica.

Kao što rekoh nema veze što se bivši, a često i aktivni obaveštajni operativci upljuvaše objašnjavajući da to tako ne funkcioniše. Oni koji su lagali pre (i lažu sada) na neku foru i dalje uživaju poverenje kad je zlostavljanje u ime 'viših ciljeva' u pitanju. To ne čudi s obzirom da i dalje uživaju podršku mejnstrim medija, dok oni prvi privlače pažnju skoro isključivo alternativnih (ponekad se nešto od toga moglo naći i u mejnstrimu).

Mejnstrim mediji, u najboljoj tradiciji spinovanja, su tu tzv. javni debatu potpuno prebacili, baš onako kako političari samo poželeti mogu, sa suštinskih stvari na cepanje dlake o terminologiji, svodeći je na debatovanje o newspeak-u iliti novogovoru, što bi Orvel rekao. Tako smo u dnevniku koji postavlja standard ne samo za američke medije, nego šire, mnogo šire, Njujork tajmsu, imali transformaciju izraza kojim se maskira zlostavljanje od enhanced interrogation techniques (napredne tehnike ispitivanja), što je 'zvaničan naziv', preko harsh interrogation techniques (grubih tehnika ispitivanja) do brutal interrogation techniques (brutalnih tehnika ispitivanja). Naime, u Njujork tajmsu kad je zlostavljanje i tortura u pitanju još uvek nisu spremni da popu kažu pop, a bobu bob. U tome čak zaostaju za predsednikom SAD koji je eto poverovao da je waterboarding zlostavljanje (u suštini waterboarding je davljenje vodom koje se zaustavlja pre smrti, izraz 'kontrolisano davljenje' je već svojevrstan eufemizam). Bivajući političar Obama nije rekao jasno i glasno da je waterboarding zlostavljanje, nego da on veruje da jeste. Valjda ostavljajući mogućnost, da mu neko 'dokaže' da nije, otvorenom.

Političkih aktivista sa tzv. desne strane političkog spektra, ups sorry, htedoh reći novinara koji ne veruju da je waterboarding zlostavljanje je bilo i ima ih puno. Preplavljuju TV i radio talase svojim uverenjima koja su u rangu Donald Daka od Pentagona (Ramsfelda) koji je svojevremeno dopisao belešku na marginu memoranduma o 'naprednim tehnikama ispitivanja', pitajući se kako to pa stajanje od 8 sati dnevno uopšte može biti smatrano kao mučenje, jer eto on u svojim respektabilnim godinama provodi više sati na nogama dnevno. Kognitivna disonanca, šta li?

Sezonu provere, mora mu se priznati (give credit where credit is due), je otvorio još prošlog avgusta, Kristofer Hičens, salonski prvoborac Hantingtonovog rata. Rezultat je bio naslov u 'Sajmu taštine' (Vanity fair) – Verujte mi, to jeste mučenje. No, gorepomenuti aktivisti se nisu dali ubediti. Hmm, bez obzira što sam Hičensu tada poverovao na reč, što se mene tiče nije ni morao da se izlaže tom tretmanu s obzirom da sam ukapirao samo na osnovu opisa da je to itekako zlostavljanje, ne mogu da krivim baš sve aktiviste što oni nisu. Naime, klovnu nije (uvek) verovati, a Hičens je odavno klovn svetskog žurnalizma.

Kažem 'sezonu provere' jer su se raznorazne budale, medijske neverne Tome, od tada podvrgle waterboarding-u. Perverzija ide dotle da se neki klade da će oboriti rekord od 14 sekundi. Kao na primer novinar Plejboja, Majk Gaj – 'ništa ne može biti do te mere loše da ne možeš izdržati 15 sekundi.' Ma šta kažeš! Izdržao je 5-6, koliko je prosek svih ovih 'istraživačkih reportera'. Kamo sreće da su veće nepoverenje pokazivali prema suštinskim stvarima koje im zvaničnici guraju, a oni nama, niz grlo.

Prošle nedelje je još jedan radio novinar, poznat po negiranju da waterboarding predstavlja mučenje, dobrovoljno prošao (mal)tretman. Teška srca, priznao je da to jeste mučenje i da bi priznao kajgod, ako bi u stvarnoj situaciji bio podvrgnut istom. Evo klipa:

Kid Olberman od MSNBC-ija je požurio da objavi da je debata o zlostavljanju ovim završena. Hmmm, I'm not so sure. Zapravo, ja to vidim samo kao još jednu digresiju. Predsednik SAD Obama, je već 'odavno', navodno, zabranio waterboarding i cela ova frka je samo, navodno, oko toga da li je prethodna administracija prekršila američke zakone (o Ženeskoj konvenciji ne vredi ni govoriti). Međutim, pomenuti stanovnik Bele kuće je vizionarski zagledan u budućnost, bez namere da se okreće unazad i bez namere da kažnjava kriminalce koji su stanovali na njegovoj sadašnjoj adresi. Sada svi mogu lepo da se slože da, jeste, waterboarding je (bio) mučenje (so what?) i da onda poslovični vuk pojede poslovičnog magarca, a Obama nastavi gde je Buš stao. Promena, tako gromoglasno tražena i obećavana tokom predizborne kampanje će se na kraju svesti na tu navodnu zabranu waterboaringa, barem kad su u pitanju Bušovi legati koji su srozali ugled SAD u očima ostatka sveta.

Da se razumemo ne radi se ovde o lažnom niti bilo kakvom moralisanju. Uostalom, volim onaj citat Ničea u kome kaže da je isto najbolji 'alat' za vučenje čovečanstva za nos. Upravo oni koji su za zlostavljanje pokušavaju to da nametnu kao moralnu dilemu. Jedini problem sa tim je da oni na vrhu veoma dobro znaju da zlostavljanje ne funkcioniše što onda nameće pitanja o njihovoj moralnosti. Isto tako je doktrina preventivnog rata (preemptive war) bila podizana na pijedastal moralne dileme i ja ne mogu da zaboravim Ričarda Perla, neokonzervativni Prince of Darkness, koji je išao okolo pričajući kako je sasvim normalno 'potegnuti prvi', ako vidiš da će onaj drugi pucati na tebe (so, what's the big fuss about preemption?). Jedini problem je da je vrlo dobro znao da Irak niti ima programe, niti oružje za masovno uništavanje, o nekom ugrožavanju SAD da ne baljezgamo.

Isto tako Dik Čejni & comp. vrlo dobro znaju da sve te 'tehnike' ne donose nikakve rezultate, osim lažnih priznanja koja se onda koriste da bi 'pretnja' živela u svesti puka. Njihova kredibilnost je jednaka kredibilnosti 'priznanja' onih kojij su ulazili na mala vrata Lubjanke, 'priznavali' sve što se od njih traži i završavali da l' pred streljačkim strojem, da l' u nekom gulagu u Sibiru. Isto tako ih možemo porediti sa 'priznanjima' koje je (sveta) inkvizicija dobijala od 'veštica' i 'đavolovih poslanika' kojih se dočepala. Sam Njujork tajms je svojevremeno otkrio poreklo i svrhu tih 'tehnika' – sve je to navodno 'resavska škola' kineskih metoda za dobijanje lažnih priznanja. Tek kada to prihvatimo možemo raspravljati o moralu.

Verovati Dik Čejniju na reč kako su eto sprečili masu novih jedanaestih septembara zahvaljujući tim 'tehnikama', bespotrebno reći ne pružajući za to nikakvu naznaku dokaza, posle svega što se desilo i posle svega šta je taj čovek(?) izgovorio, je u najmanju ruku naivno. Kako bi njegov šef onomad rekao 'fool me once shame on you, fool me... you can't get fooled again.'

-------------------------------------

Beleške na margini

Ne bi me čudilo da 'stručnjaci' za waterboarding počnu da otvaraju privatne prakse i ponude potrošačkom društvu nezaboravno iskustvo, za cijena, prava sitnica.

Čudi me da svi ti klipovi waterboarding-a idu bez onog čuvenog disklejmera DON'T TRY IT AT HOME! Verovatno do prvog nesrećnog slučaja.

 ***

Danas u emisiji Burek Forever na Tiloš radiju (http://tilos.hu) u 20:00 (CET) Igor i ja ćemo pričati malo o ovj temi i povezati je sa serijom 24 časa. Odnosno, obrnuto.