O, UmeTnOsTi

Za Platona ne postoji nesto sto bi mogla biti umetnicka filozofija, jer umetnost, kako je Platon vidi, ne tezi mudrosti, odnosno znanju, nego zadovoljstvu i uspehu u ljudskom svetu.

Osnovno filozofsko pitanje, u Platonovom smislu, bilo bi ono o štastvu umetnosti: šta je umetnost, šta je njena bitnost? Pogodan odgovor na to pitanje dao je Platonov ucenik, Aristotel.

U spisima o "prvoj filozofiji" kaze se da "ljudski rod" poseduje, za razliku od ostalih zivotinjskih rodova, "umetnost i misljenje".

.

Neki zivotinjski rodovi poseduju u izvesnoj meri iskustvo, empiriju, a ovo se radja iz vise puta ponovljenjih dozivljaja i sposobnosti da se to zapamti. Pripadnici ljudskog roda su, medjutim, i u pogledu sposobnosti za sticanje iskustva, mocniji od pripadnika ostalih zivotinjskih rodova.

Njihovo iskustvo je raznovrsnije i sire, jer je i njihovo pamcenje raznovrsnije i sire.

Iskustvo se, dakle, radja iz ponavljanja pamcenja, a iz iskustva nastaje "umetnost" i "znanje".

To je prva Platonova i Aristotelova odredba umetnosti. To je ono sto mi zovemo *umetnost (vestina) zivljenja*.

Aristotel nam kaze da je obicna umetnost zivljenja tek jedno opste predznanje, koje se radja iz promisljenih iskustava i koje je, buduci opste, primenjivo i na slicne slucajeve. Time se prelazi na drugo odredjenje umetnosti.

Ljudi, naime, ne samo da zive svoj zivot umesno ili neumesno, oni se ziveci, ogledaju i u delanju, u radu.

Ma koliko to izgledalo cudno, lekari su, i za Platona i za Aristotela, umetnici. Uz ove, umetnici su jos i graditelji (arhitekte, krumanosi, grncari, obucari, uopste, svi oni koji su u svom poslu majstori). Pored ovih vec nabrojanih majstora u poslovima, Platon medju "umetnike" ubraja i ucitelje gimnastike, trgovce i sve one koji umeju da u necemu poucavaju ucenike i segrte, a takvi su, na primer, oni koji decu poucavaju u aritmetici.

I Aristotel misli da je jedno od bitnih svojstava umetnosti u tome da se ona moze predavati, prenositi drugima koji se uce da budu umetnici.

.

Temelj helenske kulture prikazan je podelom svih umetnosti koju nalazimo u Aristotelovim spisima za "prvu filozofiju".

Tu su umetnosti raspodeljene u tri velike grupe.

Prvoj pripadaju one koje su determinisane ekonomskim materijalnim potrebama zivota-potrebom da ljudski rod opstane u prirodnoj sredini koja mu nije naklonjena. Podrazumeva se da su to obrada zemlje, proizvodnja hrane, pripitomljavanje zivotinja i upotreba zivotinjskog rada, obrada metala i druga slicna umenja-takve umetnosti.

Drugoj grupi pripadaju one umetnosti ciji je princip i svrha zabava, razonoda, nekorisna i , s obzirom na nuznost, nepotrebna igra. Te se umetnosti u modernim vremenima nazivaju "lepim umetnostima".

Trecoj grupi pripadaju one umetnosti koje su nastale u carstvu dokolice i preobilnog slobodnog vremena. To su prvenstveno teorijska matematika i druge teorijske nauke, a potom i filozofija kao najvise i najdublje teorijsko znanje, koje se odnosi na suštastva svega postojeceg, pa i na suštastva svih umetnosti i svih znanja.

Platon je prvi predlozio da se nasledjena umetnicka produkcija podvrgne temeljnom cenzurisanju i ciscenju od svih, za prakticne svrhe, skodljivih mesta, a potom da se za svu tekucu i buducu umetnicku produkciju uvede cvrsta drzavna kontrola.

Svi umetnici bi na taj nacin postali sluzbenici drzave, a dela onih koja se cenzorskom intervencijom ne bi mogla popraviti morala bi u idealnoj drzavi biti zarobljena.

Niko ni pre Platona ni posle njega nije na tako blistav i tako temeljan nacin pokazao dokle sezu granice didaktickog, moralistickog i politickog ideala i sta biva sa umetnoscu kada se s takvim idealima suoci.

.

Smrt umetnosti je tada neizbezna, a ono sto od nje u takvom suocavanju uspe da prezivi, ne moze biti nista drugo do bleda senka njenog pravog bica:puki racionalni shematizam, prazno, dosadno i nametljivo ponavljanje iskonstruisanih i bezivotnih uzora.

Mi bismo povodom toga mogli, kao Nice, uzvikivati:"dajte nam umetnost da ne bismo pomrli od istine", ali takav bi nas ocajnicki otpor mozda sprecio da previdimo jos jedan, na izgled sporedan proizvod Platonove dijalekticke igre. Na cudan nacin, u toj igri se otkriva da ono sto se u samoj osnovi potcenjuje i obezvredjuje, najednom, i kao nekom carolijom, postaje precenjeno u pogledu moci svoga dejstva.

...

Filozofija umetnosti, Platonova kritika umetnosti, Branko Pavlovic Kolarcev narodni univerzitet 1978