Prostitucija

PROSTITUCIJA: Prvi zapis: Najstariji zanat na svetu. Prvi pisani materijali datiraju još i 4000. godina pre Hrista, i stoga postoji razlog da verujemo kako praksa ima svoje poreklo mnogo ranije. Car Tiberije, prototip razvratnika i sadista, uzbudjivao se pedofilijom, kako nam prenosi istoricar Suetonius u svom delu «12 Cezara»: Zamislite samo treniranje malih decaka, koje je Tiberije zvao svojim mamcima, da ga hvataju za genitalije dok on pliva bazenu i spuštaju mu se medju noge. Ovaj oblik infantilne prostitucije postao je moderan medju pripadnicima iskvarene više klase, sve dok je car Domitian nije i službeno zabranio, te je odredio da se deca ne smeju prostituisati, zamislite cak, do 7. godine.Užas !

.
Društvo se "brani" koristeci dva obrasca, koji prakticno ne daju nikakve pozitivne rezultate: prostitucija se tretira kao kriminalno delo koje podleže krivicnim sankcijama, a potom eventualno sledi slanje na rehabilitaciju, koja nije ništa drugo do - umirivanje kolektivne savesti. Izmedu anticke Grcke i Rima postoje brojne i bitne razlike u odnosu ljudi prema braku i prostituciji (ženskoj i muškoj). Rimljani su u poimanju braka imali, u pocetku, pristup blizak grckom: u strogom vaspitanju Grci su ženama nametnuli radanje dece kao najvažniji smisao porodicne zajednice. To je bila bracna dužnost - bez posebnih seksualnih odnosa povezanih sa osecanjima ljubavi, nežnosti i strasti. Uopštavajuci ovu sliku, jedan autor, bez imalo ironije, istice da je Grcima gotovo pošlo za rukom da iz bracne veze uklone ljubav. Neki cak tvrde da je gotovo nemoguce pronaci primere da se slobodna grcka žena udala iz ljubavi. Za svakog gradanina, ne samo mladica, nego i za oženjene muškarce, najjednostavnji nacin da dodu do zadovoljenja svojih seksualnih potreba bila je poseta javnoj kuci. Ljudi koji su pod okriljem noci “tražili najjadniji odnos na svetu”, to jest, odnos s udatom ženom, bili su prezirani. S obzirom na to da su medu brojnim kategorijama postojale i prostitutke koje su svoje usluge naplacivale simbolicnim iznosima, ovo zadovoljstvo je mogao gotovo svako sebi priuštiti (“Cena: samo obol”). Iako rimska žena nije bila zatvorena u ženske odaje, poput grcke, osnovna uloga u braku joj je bila održavanje domacinstva i radanje dece. U Rimu, kao grcko naslede, brakovi su cesto bili posledica ranih zaruka, koje su sklapane iz politickih, ekonomskih ili nekih drugih razloga. O tome govori i poznata konstatacija, koja se pripisuje jednom od najcuvenijih rimskih istoricara, Tacitu: ... pravi Rimljanin se ženi bez ljubavi, a ljubi bez ugladenosti i poštovanja.

Prostitucija u današnjem vremenu se javlja, uglavnom, kao pojava urbanog života, a tretira kao oblik kriminalne ili polukriminalne delatnosti. Odvija se iza javne scene, za nas najcešce ne postoji kao ozbiljan društveni, socijalni, ili moralni problem, iako su u nju ukljuceni prakticno svi segmenti društva.

Vekovima je žena bila potpuno u drugom planu, sa dvostrukim merilima morala. Za razliku od nje i njenog najveceg moguceg greha - preljube, zbog koje je mogla biti i pogubljena, muževljeve seksualne avanture smatrane su nestašlucima bez ikakvih posledica. Car Tiberije je u I veku doneo odredbu da ukoliko javni tužilac ne pokrene krivicni postupak, onda, na osnovi starog obicaja, odluku o kazni zajedno donose muž i rodaci. Razvod se dobijao veoma retko, i to - samo u slucaju teških razloga kao što je npr. ženina neplodnost.

Veliki istoricat Plutarch u svom delu «Demtrius» piše o tome kako je veliki kralj Makedonije Demetrius Poliorcetes platio usluge prelepe grcke kurtizane po imenu Lamia. Tu ne bi bilo niceg lošeg da Demetrius nije za tu svrhu enormno povecao poreze i namete, te naredio da Atenjani moraju skupiti 250 talenata koje su bili namenjeni lepoj Lamia-i. Grcki talent je približno jednak 25.8 kg zlata, kojim se trguje po 313$ za uncu (1unca=31.1g). Dakle, Demetrius je platio vrednost od 64.9 miliona $. Žene i devojke koje žive u jednom gradu na granici Bangladeša nude svoje usluge za samo 10 rupija (1 rupi=0,028$). Medutim, zahvaljujuci procvaloj prevoznickoj industriji preko granice prode godišnje i preko 5 miliona kamiona.

.

Za patrijarhalno pravo bracni ugovor je i dalje od temeljne važnosti, ali brak je sada samo jedan od društveno prihvatljivih nacina koji muškarcima omogucuje pristup ženskom telu. Usputne seksualne veze i “život udvoje” više ne izazivaju društvene sankcije kao pre dvadeset ili trideset godina, a pored privatnih aranžmana postoji i razgranata trgovina ženskim telima u kojoj se obrcu milioni dolara. Prostitucija je sastavni deo patrijarhalnog kapitalizma. Supruge se više ne nude na javnim aukcijama (mada u Australiji, Sjedinjenim državama i Velikoj Britaniji mogu da se, poštanskom narudžbom, kupe na Filipinima), ali muškarci na kapitalistickom tržištu mogu da kupe seksualni pristup ženskom telu. Patrijarhalno pravo je eksplicitno otelovljeno u “slobodi ugovora”.

Prostitutke su lako pristupacne na svim nivoima tržišta svakom muškarcu koji može da ih plati, a cesto se nude i kao deo poslovnih, politickih i diplomatskih transakcija. Ipak, javni karakter prostitucije nije toliko ocigledan koliko bi mogao biti. Kao i drugi oblici kapitalistickog preduzetništva, prostitucija se shvata kao privatno preduzetništvo, a ugovor izmedu klijenta i prostitutke shvata se kao privatni aranžman izmedu kupca i prodavca. Pored toga, prostitucija je obavijena velom tajnovitosti uprkos rasprostranjenosti te privredne grane.

.

Na temu prostitucije postoji obilna literatura, ukljucujuci mnogobrojne službene izveštaje, a velika pažnja se posvecuje i psihologiji i psihopatologiji prostitutke. U pamfletu objavljenom 1969. godine, koji su cesto koristili britanski nadzornici uslovnih oslobodenika, govori se o “dokazu da je prostitucija primitivna i regresivna manifestacija”, a u izveštaju Ministarstva policije iz 1974. konstatuje se da “nacin života prostitutke predstavlja upadljivo odbacivanje normalnih društvenih obicaja, tako da se može uporediti s nacinom života narkomana”. Velika pažnja poklanja se i razlozima zbog kojih žene postaju prostitutke. Cinjenice govore da nema nikakve misterije u tome zašto one pocinju da se bave tim zanatom. In extremis, žene mogu prodavati svoje telo za hranu, kao siromašna nezaposlena devojka u Engleskoj u XIX veku, kojoj je postavljeno pitanje (od strane autora Mog tajnog života): “za šta daješ da te muškarci tucaju? Za kobasice?” Odgovorila je da bi pristala za “pitu s mesom, pa i za kiflu”. Uopštenije uzevši, prostitucija omogucava ženama da zarade više novca nego što mogu na vecini drugih poslova pristupacnih ženama u patrijarhalnom kapitalizmu. Tokom osme i devete decenije devetnaestog veka, žene koje su u britanskom Nacionalnom udruženju žena vodile kampanju protiv Zakona o zaraznim bolestima, tvrdile su da je za siromašne žene prostitucija najbolje placena privredna grana. Jedno empirijsko istraživanje iz 1980. pokazalo je da britanske prostitutke zaraduju mnogo više od vecine radnica, a da se u poredenju s radnicima nalaze u rangu srednje i visoko placenih.Americki film Zaposlene devojke ilustruje privlacnost prostitucije za mlade žene srednje klase s univerzitetskim diplomama koje žele da na brzinu zarade relativno velike sume novca. Prostitutke takode spominju i visok stepen nezavisnosti i fleksibilnosti koji im taj posao omogucava, kao i relativnu lakocu s kojom se prostitucija može kombinovati s kucnim poslovima i odgajanjem dece. Korišcenje droga je takode postalo jedan od važnih razloga zbog kojih se žene odaju prostitutciji.

Makroi cesto kontrolišu i iskorišcavaju žene u prostituciji i najcešce uzimaju sav novac koje one dobiju. Mali broj žena ima prava da zadrži novac koje zaradi. Vlasnici bordela i ostali muškarci koji ih kontrolišu obicno uzimaju sve. Za sve muškarce prostitucija je forma ekonomske eksploatacije. Oni zaraduju prodajuci ženska tela. Najcešce iskustvo koje prostitutke imaju je nasilje koje vrše muškarci koji ih kupuju i makroi koji ih kontrolišu. Za deset godina rada Savetovalište za alternativnu prostituciju u Portlandu u Oregonu, USA, pomoglo je mnogim ženama da napuste prostituciju.

.

Ovo što sledi su zakljucci njihovog Savetovališta na osnovu podataka iz iskustva žena u prostituciji: – 84% žena kaže da ih makroi primoravaju na prostituciju – 78% žena su bile žrtve silovanja dok su bile prostitutke: – 48% žena makroi su silovali, u proseku 16 puta godišnje. – 79% žena siluju muškarci koji ih kupuju, u proseku 33 puta godišnje. – 84% žena su žrtve nasilja. – 63% žena su pretucene od makroa, u proseku 58 puta go- dišnje. – 81% žena su pretucene od muškaraca koji ih kupuju, u proseku 45 puta godišnje. – 49% su žrtve kidnapovanja: – 31% su kidnapovali makroi, u proseku 5 puta godišnje (ovo se dešava kod žena koje pokušavaju da pobegnu). – 47% žena su kidnapovane od strane muškaraca u proseku 5 puta godišnje. – 53% su žrtve seksualnog mucenja. – 44% su žrtve mucenja makroa, u proseku 49 puta godišnje. – 43% su žrtve mucenja od muškaraca koji ih kupuju ili kid- napuju, u proseku 5 puta godišnje. – 27% žena ima telesna oštecenja kao posledice mucenja. – 27% su izranjavane od makroa u proseku 3 puta godišnje. – 21% su izranjavane od muškarca koji ih kupuje ili kidnapuje 4 puta godišnje. – 73% žena misli cesto o samoubistvu kao nacinu da pobegnu od svega:. – 65% su pokušale samoubistvo. – 38% su pokušale samoubistvo nekoliko puta. U Sjedinjenim Državama prostitucija je cesto nastavak iskorišcavanja koje su žene doživele kao deca. Prosecna starost žena, devojaka, kad pocinju prostituciju je 16 godina. Još jedna od ženskih organizacija koja se bori sa prostitucijom je ŠAPAT (WHISPER). Njihovi podaci govore da su 85% žena u prostituciji seksualno zlostavljane u detinjstvu. 90% žena u prostituciji su fizicki zlostavljane u detinjstvu i 98% žena u prostituciji su emocionalno zlostavljane kao deca. Devojke beže od kuce da pobegnu od nasilja. Završavaju kao beskucnice na gradskim ulicama gde ih skupljaju makroi koji ih prevode na prostituciju. Ove devojke, žene, koriste alkohol i druge da otupe svoj emocionalni bol od ovolikog nasilja i eksploatacije. Mnoge postaju zavisne od droge i alkohola.

Prostitucija je široko rasprostranjena pa se zato cesto prihvata kao normalna. Mi žene treba da se odupremo ovoj eksploataciji, zbog nas i naših sestara. Neke od nas su možda prostitutke, a neke ne, ali dok god žene i njihova tela mogu biti kupljene i prodate, žene kao grupa su degradirane. Postojanje prostitucije održava medunarodni kapital, unapreduje logiku profita i legitimizovanog muškog nasilja. Sve se to savršeno uklapa u patrijarhalni poredak koji održava muškarce kao pol na vlasti, dok je položaj žena širom sveta ogranicen, te ce se žene eksploatisati na ovaj nacin. Mi ucimo da se borimo protiv nasilja, silovanja i incesta. Treba da dodamo prostituciju spisku zloupotrebe žena i da joj se odupremo. Žene treba da imaju mesto za život, hranu i odecu (za sebe i svoju decu) a ne da moraju da prodaju svoje telo. Žene imaju pravo na telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao svoja osnovna ženska ljudska prava.

.

Jedna od prostitutki koje smo zatekli ispod Plavog mosta ispricala nam je da je zbog ucenjivaca imala strahovite muke, iz kojih je jedva izvukla živu glavu. - Jedna mušterija pomislila je da ja radim s ovim malim banditima. Zato se vratio i nasrnuo na mene. Udario me rukom i poceo da vice, ali su me, srecom, koleginice otrgle od njega. Tada je pobegao i pretio da ce se vratiti, da ce nas sve pobiti. Nekoliko puta me je sacekivao uvece i sada strahujem da ne naletim na njega kad krenem kuci. Nemam kome da se obratim jer i policija misli da smo mi povezane s njima - ispricala nam je ova prostitutka.

Trgovina ljudima - najbrže rastuca kriminalna grana. Srbija pogodno tlo za belo roblje. BEOGRAD - Istraživanja pokazuju da je trgovina ljudima treca po obimu i najbrže rastuca kriminalna delatnost u svetu, ciji se profit procenjuje na pet do sedam milijardi dolara godišnje. Srbija je tranzitni teren za žrtve trgovine ljudima koje iz sovjetskih zemalja, najcešce iz Moldavije, odlaze u Italiju, ali i pogodno tlo odakle se vrbuju devojcice i mlade žene. Naše žrtve završavaju u svim zemljama u okruženju, Italiji, Nemackoj... One su iz najrazlicitijih psihosocijalnih i obrazovnih kategorija, a zajednicki imenitelj im je da su belo roblje postajale pošto su napustile porodicu ili školu. Ovo su rezultati istraživackog projekta koji su zajednicki uradili strucnjaci Viktimološkog društva Srbije sa kolegama norveškog Fafo instituta. Kako je juce obrazložila Vesna Nikolic-Ristanovic, predsednica Viktimološkog društva, podaci prikupljeni na terenu i intervjuima obavljenim u Srbiji, Moldaviji i Italiji medu devojkama i mladim ženama izmedu 16 i 35 godina govore da veci deo žrtava ima završenu osnovnu ili srednju školu, a da potici iz razlicitih socijalnih okruženja. One su, mahom, trpele nasilje u porodici, a njihovo aktivno traženje izlaza iz teške situacije odvelo ih je u mrežu trgovine ljudima. Tim mladim ženama alternative su sužene, a one nisu imale kome da se obrate za pomoc. Cak i kada se otkriju, ove žrtve cesto ne nailaze na adekvatnu pomoc, a kako je rekla Ristanoviceva, dešavali su se primeri saradnje trgovaca ljudima sa policijom, gde su žrtve bile dodatno povredivane. Ipak, istakla je ona, ima puno i pozitivnih primera u policiji, sudstvu i organizacijama koje se bave ovom problematikom. .

Dragana Petrovic, potpredsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije, naglasila je da je država odlucila da reši ove probleme. Pored poboljšanja zakonske regulative, ovaj savet zatražice pravo na osnovnu zdravstvenu zaštitu žrtava, mere koje ce pratiti kretanje stranaca u našoj zemlji, kao i mere za osnaživanje žena, kako psihicko tako i ekonomsko.

Neke price se mogu naci na: http://prostitutka.blogger.ba/ i :www.sexymaja.mojblog.co.yu