Peripetije

Misliti misao

.

Fizicar seta plazom i ugleda dete koje baca kamenje u vodu, pokusavajuci da baci tako da kamencici skakucu po vodi. Svaki kamen nacini jedan do dva mala skoka. Dete najverovatnije ima pet godina, i odrastao covek, fizicar, seca se da je i on u svom detinjstvu, bacao kamenje po povrsini vode. Stavise, bio je vrlo dobar u tome. Onda odrasli covek pokaze detetu kako se to radi. On baca kamencice, jedan za drugim, pokazujuci detetu kako da  ih drzi, pod kojim uglom da ih baci, na koju visinu iznad povrsine vode. Sve kamenje koje je covek bacio odskace mnogo puta - sedam, osam, cak deset puta.
"Da", reklo je onda dete, "oni odskacu puno puta. Ali to nije ono sto sam ja hteo. Tvoje kamenje pravi okrugle krugove u vodi. A ja hocu da moje pravi kvadratne krugove."
Znamo ovu pricu jer ju je fizicar ispricao Ajnstajnu. Kada mu je njegov mladi prijatelj ispricao o susretu s detetom, tada je Ajnstajn reagovao neocekivano:"Pozdravi ga i reci mu da se ne brine sto njegovo kamenje ne pravi kvadratne krugove na vodi. Vazno je imati ideju (misliti misao)."

.Misliti misao podrazumeva lutanje, iznenadne promene, nagle zaokrete, neocekivane veze izmedju prethodno nepovezanih planova i konteksta, puteve koji se ukrstaju i nestaju.

Razliciti fragmenti, ideje i slike zive u kontekstu u kome smo ih oziveli, otkrivaju svoju sopstvenu autonomiju, uspostavljaju nove odnose, i povezuju se medju sobom na osnovu logike koja ne slusa logiku koriscenu dok smo razmisljali i tragali za njima.

Peripetije

Skokovi u mislima mogu se definisati kao peripetije ili prevrati. Peripetija je uplitanje dogadjaja koji uzrokuju da se neka radnja razvije na neocekivan nacin, ili da se zavrsi na nacin koji je u suprotnosti s njenim pocetkom. Peripetija deluje kroz negaciju: ovo je poznato jos od Aristotelovog doba.
Ponasanje misli vidljivo je u peripetijama prica, u neocekivanim promenama koje se odvijaju kako se price prenose od osobe do osobe, od jednog uma do drugog. Upravo kao sto se dogadja u kreativnom pozorisnom procesu, neocekivane promene ne odvijaju se samo u mislima usamljenog umetnika, vec su rad razlicitih pojedinaca koji dele istu polaznu tacku.
Holandjanin lutalica bio je kapetan Van der Deken. U svom pokusaju da obidje rt Dobre nade, on se ogresio o Boga: nije hteo da se prepusti silama oluje i sudbine, vec je uporno nastojao da obidje rt, sve do sudnjeg dana. Tako se dogodilo da je cuo  glas s nebesa koji je ponavljao njegove sopstvene reci, ali su one sada postale prokletstvo: "do sudnjega dana... do sudnjega dana".
I tako je posejano seme price: kapetan zauvek ostaje na moru, i nikad ne umire. A brod plovi i plovi. Sada, ovo seme napusta svoj pocetni kontekst - i "skace" u drugi kontekst. Narodna masta dodaje slici kapetana i njegovom vecnom putesestviju sliku Ahasvera, Jevrejina lutalice, coveka koji nikada ne pronalazi mir.

.
Tako se prica o Van der Dekenu menja. Prica se da je on kaznjen jer je vodio nemoralan, ateisticki zivot: naredio je da se digne sidro na sveti dan Veliki petak, dan kada je Spasitelj ubijen.
Ili: slika kapetana bledi i na njeno mesto, u masti, stupa jedrenjak. Ukleti jedrenjak pojavljuje se nenadano: mornari ga ugledaju, crn je, njegova jedra su boje krvi ili zuta, ili se prelivaju u duginim bojama - zacarana, menjaju boju deset puta tokom jednog sata.
Hajne je najverovatnije bio prvi koji je utkao sledeci motiv o sagu o Holandjaninu lutalici i njegovom Ukletom jedrenjaku: s vremena na vreme Van der Deken se iskrca u neku luku i traga za ljubavlju; on ce biti postedjen svoje sudbine ako pronadje zenu koja ce mu biti verna do smrti.
U leto 1839. godine Rihard Vagner je putovao od Rige do Londona. S njim je bila i njegova zena Mina. On je znao pricu o Holandjaninu lutalici, ali ju je razumeo tek kada je brod na kome je plovio upao u oluju u norveskim fjordovima. Mornari su mu onda ispricali pricu o Ukletom jedrenjaku koji se uvek pojavljuje pre brodoloma. Posto su satima bili uhvaceni u oluji, najzad su uspeli da se usidre izmedju visokih grebenova fjorda, kod Sandvika, nekoliko milja od Arendala.
Kada je putovanje zavrseno i Vagner bezbedno stigao u London, i posle otputovao za Pariz, pricao je o oluji duz norveske obale, rekavsi da je vetar bio opak i demonski dok je zavijao medju jedrima. Pricao je da je video jedrenjak kako se pomalja iz tame i da misli da je prepoznao jedrenjak Holandjanina.
Verovatno se - prema ljubiteljima anegdota - Vagner, dok je boravio u Sandviku, kao gost u kuci norveskog kapetana, zainteresovao za mladu devojku koja ih je posluzivala. On je cuo kako je zovu "jenta" (devojka, sluzavka) i mislio da je to njeno pravo ime. Kasnije, on je njeno ime promenio u Senta, ime koje ne postoji u Norveskoj, ili postoji samo u Norveskoj koju je zamislio Vagner za svoga Holandjanina lutalicu.
Vagner preuzima temu ljubavi koja je iskupila Holandjanina, ali je potpuno preokrece. On prihvata Hajneovu verziju, negirajuci istovremeno njeno znacenje.
Senta voli Holandjanina i zaklinje se da ce mu biti verna do groba. Ali Holandjanin je cuo razgovor izmedju Sente i Erika ( Senta se takodje, jednom prilikom zaklela i Eriku da ce mu biti verna do groba). Ali sada, uhvacena u svoju sudbinu, koja je neopozivo vezana za Holandjanina, Senta mora da prekrsi svoje obecanje dato Eriku.
Holandjanin odluci da se vrati na more: spasenje se cini nemogucim, jer je nemoguce da ce  pronaci zenu koja ce mu biti verna do groba. U stvari, on ce biti taj koji ce spasti Sentu, a ne obrnuto: on se boji da ce ga ona prevariti bas kao sto je prevarila Erika. A zene koje njega prevare, zauvek su kaznjene. Tema prokletstva koje zena moze da izmeni preobraca se u novu temu - prokletstva koje pada na zaljubljene zene.
Holandjanin, onda, bezi kako bi spasao zenu koja je trebalo njega da spase. On bezi od onoga za sta veruje da je lazna ljubav, ali Senta mu je, u stvari, verna do groba: kada jedrenjak otplovi, Senta se baca u more i, umiruci, ostaje verna obecanju. Jedrenjak potom polako tone, i dok se sunce radja, Senta i Holandjanin dizu se u nebo.
I sada nastaje novi preobrazaj: pricu, koju je Hajne izmenio, a Vagner razvio, kroz citav niz suprotnosti, sada preuzima Strindberg. On oslobadja svu potencijalnu energiju sadrzanu u finalnim varijacijama koje je uneo Vagner. I dok se potencijalna energija oslobadja, ona preobrazava znacenje price: sada je sredisna tema - tema neverstva, bola koji zena nanosi coveku koji je voli. To je tema kojoj se Strindberg neprestano vracao, i koju on ovde suprotstavlja zapletu nasledjenom od Vagnera.
On je, sem toga, koristi negirajuci je, izvrcuci je naopacke: svakih sedam godina Holandjanin treba da sretne i zavoli neku zenu. To je uslov njenog spasenja, ali ne zato sto ce ga zena spasti, vec zbog njenog neverstva.
Tema ljubavi koja je uvedena kao suprotnost temi prokletstva, vecitog lutanja Holandjanina, sada prelazi u novu suprotnost i nadovezuje se na temu putovanja morem, postavsi njen duhovni ekvivalent. Holandjaninova prava kazna je neprestan neuspeh u ljubavi. Ljubav ga vise ne oslobadja kazne, kao kod Hajnea i Vagnera, nego je sama po sebi kazna. Ona iskupljuje i menja cak i Ukleti jedrenjak, preobrazavajuci ga od ukletog zatvora u krst.
Pokusajmo da se prisetimo originalne price: Strindberg joj izgleda blizi nego njegovi prethodnici. Pa ipak, on je prilicno daleko od nje. Osnovni element price, mada jos sadrzi svoju prvobitnu vrednost, nesumnjivo je dublji. Patnju fizickog lutanja produzio je njegov duhovni dvojnik; i mornar, koji je postao slican Jevrejinu lutalici, Faustu, Don Zuanu, vraca se i ostaje usamljeni mornar koga zena napusta u svakoj luci.

.
Kada razmisljamo o varijacijama na neku temu, imamo u vidu virtuoznost, prefinjenu umesnost. Ali varijacije u prici o Holandjaninu nisu samo puke varijacije: sa svakom od ovih promena dolazilo je i do promene sustine.
Lako je posmatrati skokove ponasanja misli kada se ti skokovi ispoljavaju u peripetijama poznate price. Mnogo je teze biti tako fleksibilan a da ne dodje do ometanja manifestacija i dezorijentacija ovog ponasanja u spokojnom toku sopstvenog razmisljanja.

Recnik pozorisne antropologije - Eudjenio Barba * Nikola Savareze

Nastupa visenedeljna blogopauza

 Hvala svima koji citaju i pisu ovaj blog