Pametan izbor, a naš!

Pred Novu godinu, svetsku a ne našu, propustio sam očigledno lepo okupljanje B92 blogera zbog sastanka o kampanji za promociju izbora. Rešio sam da svoju glupost kaznim i nametnuo sam sebi predizbornu tišinu. Može sve to i bez mene. Ali izgleda da ja ne mogu a da se ne oglasim bar na kraju.  Živimo u permanentnoj kampanji. Godinama pozivam i pozivaju me da glasam. Pokazujemo i dokazujemo da je svaki glas važan a moj posebno. Nude mi se sreća i blagostanje, red i mir, pravda i jednakost, nude mi se milioni radnih mesta za koje trenutno nemamo ni dovoljan broj nezaposlenih. Krećući se kroz košmar od bilborda, plakata, TV spotova i konvencija, kao da se krećem kroz prošlost. Ovo je više od već vidjenog (deja vu). Ovo je već proživljeno (deja vecu). Reciklirani slogani samo su promenili vlasnike. Pre neki dan na kontramitingu iz ..96., Milošević uzvikuje «Živela Srbija!» a ja pomislim «Zar on podržava tu listu a ne svoje socijaliste?» Onda se setim da njega više nema, ali da je izgleda mnogo toga ostalo isto. Sigurno je ostao isti narod «koji najbolje zna» pa je svojim glasovima i znanjem podržavao Miloševićevu politiku i još uvek podržava Šešelja.

Naravno, sve obečano biće mi dostupno samo ako glasam. I to pametno. A pametno u srpskoj varijanti znači ne rasipati svoj glas na one koji (verovatno) neće preći cenzus to jest ne treba glasati za one koje zaista podržavaš već za one koji će sigurno ući u Skupštinu!!! Gle molim te! Mi, Glasači treba da ispravljamo nesposobnost sličnih političkih opcija da se blagovremeno dogovore i shvate da OD NAS ZAVISI, ZATO ŠTO ŽIVOT NE MOŽE DA ČEKA! Zato u Srbiji u kojoj oduvek pametniji treba da popušta pametniji treba i da glasa protiv svog opredelenja, a oni manje pametni imaju to pravo i zadovoljstvo da glasaju za svoje favorite. Tako je nastao niz tehnika pametnog glasanja «zapušenog nosa», «utrnulom rukom» i slično.Ovaj «pametni izbor» garantuje da «mali» nikada neće porasti kao i da nikada nećemo saznati koliko ih birača zaista podržava. Pritom «veliki» zadovoljno trljaju ruke jer im glasovi «malih» stižu ili kao «pametni» ili kroz naknadnu raspodelu. Hajde da se jednom istinski prebrojimo, da vidimo da li su neke kombi-partije prerasle u autobus – partije! Ako neki od malih i ne predju cenzus nije isto ako  u parlamment ne udju jer imaju 20.000 ili 120.000 glasova. Iskreno verujem da GLAS MOŽE SVE, i da moj glas može da pomogne da mali postanu veliki.

Dakle, idem na izbore i biću glup. Glasaću za svoju dušu. Isto preporučujem i vama.