Devojcice pametnice/ zene glupacice!

Devojcice su bolji djaci…to svi znamo…Devojcice masovno sviraju klavir…I to svi znamo…Devojcice vec sad predstavljaju vise od 50% studenata na  americkim univerzitetima..To je izazvalo nedavnu polemiku po americkim medijima pod nazivom

 “ Boys in crisis”?

Devojcice su u skoli i na fakultetu aktivnije.One su clanovi raznih sekcija, foruma, grupa, one su vrednije, imaju bolje ocene i u vecem procentu su zastupljene na Dekanskim Listama izuzetnih studenata…Pa ipak..pa ipak…kad se skola zavrsi sta se desava…?

U realnom svetu decaci uspevaju…devojcice posustaju…

Sta je razlog? Drustvene konvencije? Tesko..U Americi, koja odavno funkcionise po kljucu politicke korektnosti, zene cesto imaju prednost pri zaposljavanju, jer svako mora da ima odredjenu “ kvotu” zenskih  sluzbenika da ne bi bio proglasen za seksisticku kompaniju, univerzitet ili  bilo sta drugo..Znaci sva vrata su sirom otvorena

Pa ipak, nedavno istrazivanje New York  Times-a je pokazalo da cak vise od 30 % briljantnih studentkinja, na briljantnim i prestiznim fakultetima koji kostaju kao suvo zlato, planira da posle skole zasnuje porodicu i posveti se gajenju potomaka…Sokantna cinjenica, posle skoro 50 godina od feministickog pokreta .

Kazu gledale su svoje majke koje su se, zavarane feministickim idejama,izbezumljivale izmedju posla i porodice, pa nece da prolaze kroz isti pakao!!! Da li je u pianju linija manjeg otpora? Nedostatak ambicija? Ili strah od (ne) uspeha? Izgovaranje decom? Zar gajenje dece ne moze da se prepusti strucnim i dobrim "placenicima".? Ako se ima bilo kakva ambicija ? Kao sto su zene iz dobro stojecih porodica vekovima cinile da bi se posvetile svojim drustvenim obavezama, ljubavnicima, zabavama i ostalim primamljivim stvarima.

Devojcice su mozda streberke koje cvetaju u zasticenim skolskim uslovima, gde gadjaju “ drvene mete” pridrzane od strane briznih profesora, a kad izadju izvan svog logora i shvate da napolju u stvarnom zivotu i drugi pucaju iz svih oruzja,  onda se povlace u bezbednost manje opasnih i manje zahtevnih pozicija i pustaju svog dragog decka da se   bori sa alama dok ga one bezbedno podrzavaju iz prikrajka…

Zasto nema veci broj zena naucnica, fizicara, matematicara? To je pitanje zbog koga je predsednik prestiznog Harvarda, prosle godine izazvao gnev ostrascenih feministkinja  posle dugotrajene diskusije po americkim medijima morao da podnese ostavku., da  bi spasao zivu glavu od pretnji i napadanja. A mozda je samo primetio da  “car nema novo odelo..”

Judith Warner,, nekadasnja novinarka Washington Posta i povremeni kolumnista New York Times-a , takodje zabavljena ovim pitanjem priznaje da je studirala zajedno sa muzem na istom fakulteltu, da je bila bolji student, da je bila vredni clan raznih studentskih organizacija, dekanova miljenica, ponos svog kampusa,dok je njen tadasnji decko i kolega uglavnom provodio vreme pijuci pivo s drugarima, igrajuci basket i uospte radeci najmanje moguce, koristeci svaki trenutka to “just have fun”. Pa ipak odavno ima mnogo bolji posao. I tri puta vecu platu od svoje nekad tako ambiciozne i odgovorne supruge…?  Vecina decaka i dalje bira  da se sto je lakes moguce provuce na ispitima i da vreme na koledzu provede sto bolje u  zezanju s ortacima. A onda izadju s fakulteta i potpuno “ nadigraju” sve one pcelice -vrednice koje su se ubijale izmedju ispita, dobijale stipendije, honorarne poslove i pohadjale sve dodatne kurseve.

Da  li su devojcice previse poslusne,previse ozbiljne, previse…pasivne?

 Jedna druga njena koleginica, urednica nedeljnog dodatka u Washington Postu nedavno je napisla clanak o tome zasto nema vise zena-kolumnista? Evo kako je ona to opisala…Kad god zove neku zenu da pise, to zahteva barem dve nedelje pregovora

” Ne znam o cemu bih pisala”, “ Ne bih mogla ove nedelje”, “ Moram da razmislim”

“  Da li stvarno mislite da bi to bilo zanimljivo? “ Javicu se za tri dana”,“ Ove nedelje sam posebno zauzeta predavanjima”, “ Sta, do cetvrtka? Ni govora . Imam vaznog klijenta…bal bla, bla….”

Kad zove muskarce, razgovor je  u glavnom sledeci “ Koliko reci”

" Do kada?” "Do cetvrtka? Putujem sutra,ali nema problema, napisacu u avionu”.I tako dok zene premisljaju, odmeravaju, oklevaju, muskarci grabe svaku priliku i pucaju, gadjaju, promasuju, ili pobedjuju…

Da li su zene previse plasljive?

Da li je sve na kraju pitanje biologije? Kao sto je pokazala nedavna sokantna studija kanadskih naucnika…Mozda je sve pitanje hormona koji osciliraju, viska estrogena koji kako tvrde utice na misljnje,? Nedostatka testosterona koji je potreban da bi se uhvatilo u kostac sa spoljasnjim opasnostima…Mozda je za pravi uspeh zaista potrebno imati “m..a”.

Mozda je zenama u nedostatku istog( testosterona) zaista bolje da  potraze  muza.

Who knows? Do you?