Izbeglice iz Srbije

Barata se brojkom od 300 hiljada građana koji su od 1990 godine izbegli (samo) iz Beograda zbog Miloševićevog režima. Egzodus mladih i obrazovanih iz Srbije još traje. Iz Srbije beže njeni građani kako god i gde god mogu. Priče o tome su za filmove i literaturu. Izbeglih iz Srbije ima bukvalno po celom svetu, rade gotovo sve poslove što postoje.

Doživela je Srbija da roditelji govore deci "idi sine/kćeri, beži odavde, spašavaj se" a ne "ostaj ovde sunce tuđeg neba neće te ogrejati". Kad ljudi u Srbiji razmenjuju informacije gde je ko otišao obično se završava pozitivnom konstatacijom u stilu: "i bolje da je tamo, šta će ovde, vidiš kako je."

Ali ta materija za predsednika vlade Srbije očigledno nije nikakav problem a kamoli srpska tragedija. Ljudi iz Srbije, koje 16 godina proteruju i iskorenjuju iz svojih vekovnih ognjišta - nisu čak ni izbeglice. Baš kao što Srbija nije bila u ratu, niti je ikad nekoga ćerala. Verovatno je zbog toga predsednik vlade Srbije rasterećen situacijom kod kuće pa pretećim tonom "državnički" poručuje da se "mora učiniti sve" da se izbeglice iz Hrvatske vrate u svoju domovinu, iako je to pre svega posao hrvatske vlade. Iako time samo pogoršava odnose i taj problem. Iako se moglo pročitati na b92.net da se od 80 hiljada registrovanih izbeglica iz HR vratilo izmedju 60-70 hiljada. To je rekao srpski komesar za izbeglice, da ne bude neke zabune.

Dakle, ili je Koštunica veći Hrvat od Sanadera (izgledao je kao da mu plače na ramenu kad su nedavno otvarali granični prelaz) ili je napravio samo uvertiru. Ko zna, možda će u Koštuničinom novom ustavu pisati da su izbeglice - čitaj Srbi - samo one osobe čije je ognjište i koje su izbegle iz tzv. srpskih zemalja - ne čitaj Srbija već CG, HR, BiH ili Kosovo. Pa da Bećkovići, Bulatovići, Jočići, Smajlovići, Tijanići, Reljići, Kusturice, Kesići i ostali prvaci Koštuničine Srbije na taj način dobiju još ustavni legitimitet i legalitet u vršenju duhovnog zatiranja i proterivanja preostalih građana Srbije, koji nisu poreklom ili duhovnom i političkom pripadnošću iz tzv. srpskih zemalja, privremeno okupiranih - već su bića nižeg reda, koja ne mogu da shvate više nacionalne ciljeve i nužnost sopstvenog izgona.

Ali izdržala je Srbija i 5 (pet) vekova ropstva pod Turcima. Ne treba se brinuti ni zbog ove beleške. Rok trajanja bloga je kratak, taman koliko i pamćenje kod Srba - maximum 1 dan.

Ps. vaše priče kako ste izbegli iz Srbije i podatke o vašem angažmanu šaljite mi na email pa ako bude materijala da se napravi neka web baza podataka.

www.NUNE.biz