“Viola” – klasika za stomak

Ovo je blog namenjen strancima koji perfektno govore srpski i strancima koji su u uznapredovaloj fazi poznavanja srpskog jezika. Conveniently, (đavolji engleski svuda se ubacuje) tekst bloga preveden je i na srpski jezik, te ga mogu konzumirati i svi srpski čitaoci.  

Zbog oštrih pravila blogovanja naslov je kratak, ali u originalu glasi “’Viola’- klasika za stomak, ili predlog kratke mesne turističke ture po užoj teritoriji opštine Palilula.” Odrednica “mesna” dolazi od mesne pripadnosti MZ-u, a u stvari krije suštinu tj. MESNATOST ovog bloga. 

Ovde dajemo prvo najvažnije uputstvo za strane čitaoce – ovo nije delce u slavu opštepoznatog „Lokija”.Važno uputstvo za srpske čitaoce bloga koji imaju visok nivo lošeg holesterola: molimo pri daljem konzumiranju prebacite se na “intellectual mode.” 

Mesnata turistička tura duga je oko 800m i počinje na uglu predjašnje ulice 27. marta (sadašnje Kraljice Natalije?) i Vladetine ulice, a završava naglim zaokretom na levo u Cvijićevu ulicu, gde se tura i završava, pre bilo kog znamenitog ćoška.  

Neizostavno je važno turu početi baš ovim redosledom, a ne od Cvijićeve, što će odmah biti opisano ukratko i udugačko. Budući je primećeno da da pisci & saradnici ovog bloga bazaju po vasceloj zemljinoj kugi, recimo ukratko da Vladetina ulica (već delimično opevana u opusu ovog autora) nije uzbudljivo uzbrdasto nizbrdasta kao ulice San Franciska, nego je naprosto – zbrdazdolisana.  

Isto to samo uširoko: “ Vladetina ulica pruža posetiocima mogućnost da se, na minimalnom prostoru, upoznaju sa raznovrsnim primerima šoder asfalta na kolovozu i trotoaru u varijetetima od jeftinog zalivanja katranom do pošljunčivanja (hm, prava reč za saplitanje u čitanju) šljunkom srednje veličine.  Sama tura može se u core varijanti izvoditi svim radnim danima i vikendom, a u proširenoj varijanti tj. sa shoppingom, svim radnim danima i subotom do 15h. Tura je u principu rastegljivog vremenskog trajanja, a u specijalnim okolnostima može biti i dvodnevna sa noćenjem (o čemu će biti reči u poslednjim redovima teksta). 

Na turu se može krenuti samostalno, u paru i manjim i većim grupama, ali je, zbog već gore opisanog terena, najbolje krenuti u obući za zahtevne prilike tj. patikama debljeg nazubljenog đona i slično. 

Ovde prestajemo s vrlo dosadnim uvodom i krtinom i prelazimo na eksterne prijatnosti masnjikave destinacije.

Tura dakle počinje od leve strane Vladetine ulice i mesta zvanog “Kosovski ćevap” (jedne od rektih kosovskih teritorija koje ćemo mogućno zadržati), nastavlja se prolaskom kroz lokalitet “sarajevski ćevap” i nastavlja brzim prelaskom na teritoriju “leskovački roštilj.” 

Konzumiranje proizvoda na ovim relativno manje znamenitim mestima se niti zabranuje niti specijalno preporučuje.

Ključni prolazak kroz prvi deo ove ture (circa 7 metara) je multikulturalno umirisavanje koje ima dvostruku važnost – razvijanje tolerancije prema umirisavanju i ulazak u blagu fazu ogladnjivanja. 

Usuđujemo se da predložimo apstinenciju od jedenja jer je za savladavanje teškog terena u Vladetinoj, tj. ševrdanje po trotoaru i kolovozu, a sve između naguranih automobile, potrebna makar privremena uzanost u predelu stomaka i zadnjice, ali vas ipak prepuštamo sopstvenom zdravorazumskom rasuđivanju.  

Pošto se napusti teritorija “leskovačkog roštilja” (ili već nešto slično, sva imena proverićemo kad u ponedeljak krenemo na posao), potrebno je glavu držati lako nagnutu na dole, ne zbog poniznosti nego (nikad dovoljno puta ponovljene opomene o) opreznosti u hodanju. 

Na oko 30 metara od polazne tačke ture, a bez većeg zadržavanja, na mapi ovog parčeta grada, na levoj strani treba ubeležiti krstićem mesto potencijalnog shoppinga domaćih mesnatih nadimljenih proizvoda i sa desne strane, u skoro istoj visini, domaćih svežih mesnatih proizvoda i inostranih prerađenih mesnatih proizvoda.  

Potom se, tempom kako vam drago, treba dokotrljati do kraja Vladetine i potom, naglo, skrenuti na levo gde posle nekih 10m, stoji TO, mesnaTO. 

Mesto čije ime smo diskretno spomenuli u naslovu i nigde više, predstavlja nedokučivi primer ekonomskog čuda, privatno vlasničke inicijative, samopregora radne snage i uske mesnate specijalizovanosti, koja taj objekat čini jedinstvenim primerkom sedmodnevne radinosti u ovom parčetu Cvijićeve ulice. 

Nedajte da vas zavara blago ofucani izgled ovde opevanog mesta i jednoličnost njegovog izloga u kojem se pojavljuju samo široko rasprostranjeni pečeni pilići, somun u tri veličine i dunsflaše sa turšijom.

Čim zakoračite na nakoso postavljena vrata, nabasaćete na mesnati miting tj. gusto složenu grupu građana koja zuri u mesnate primerke svih vrsta (o njima malčice kasnije). 

Ovde samo kratko da istaknemo prednosti činjenice da ste već mesnoumirisani: kad jednom zakoračite u ovu čudesnu mesaru pečenjaru, snažan miris koji dopire s roštilja smeštenog unutar objekta neće vas nimalo obeshrabriti da nastavite da stojite unutra (sva odeća ionako mora ili u mašinu ili na hemijsko, provetravanje ne pomaže), ili da nadahnuto mljacnete. 

U čuvenom  mesnatom lokalitetu Cvijićeve ulice, svi mesni varijeteti izloženi su bez mnogo izmotancije u najobičnijoj rashladnoj vitrini. U donjem redu prostiru se krte krmenadle, zatim, uzbudljivo, tanko mesnato prošarane i tankoćutno & masno obrubljene krmenadle, zatim klasike poput bele pečenice, ruže od buta, rozbratne i sl. 

U srednjem redu su ražnjići: pileći, krmeći i ostali, klot ili umotani na razne načine u slaninicu, ražnjići sa pilećom džigericom takođe umotani i neumotani, razni pileći delovi uvaljani u vegetu, spremni za roštiljanje van lokaliteta, pljeskavice, ćevapi, i isto to samo punjeno, zatim mesni & masni uštipci i slične divote, dok u gornjem redu dominira masna slanina odlična za podmazivanje kućnih roštilja. 

Pomenute mesnatosti mogu se naručivati na grame, kilograme i tepsije, od čega je ovo poslednje najprisutnije.

Novajlije, tj. turisti koji po prvi put obilaze lokalitet, odmah bivaju oslovljene sa “komšija”, ali moraju da prođu kroz postupak naručivanja, plaćanja i zakazivanja (po želji) kada nameravaju da po porudžbinu  svrate. Frequent visitors uživaju poseban luksuz da sve mogu da poruče telefonom, i samo se nacrtaju u odabrano vreme.  

U oba slučaja, doživljaj pakovanja je isti: porudžbina se pakuje u starovremski papir s unutrašnje strane mastan (tj. mast proof), a  s druge strane jednostavno papirnato papirnat, smešten u kesu najjeftinijeg kvaliteta i uredno obešen sa imenom vlasnika (napisanim običnom, ali ne mastiljavom olovkom, na papiru istog kvaliteta) na kuku podesnu za kačenje svinjskih polutki.  

Posebnu pogodnost predstavlja i bliskost izvesnog diskonta bezalkoholnih i alkoholnih pića koje se mogu konzumirati, dok prekraćujete dokolicu & čekate na svoje mesnato sledovanje. 

Bilo da ste turi isprobali samo intelektualno, usput nešto pregrizli, ili krenuli s kesom s mesom, recimo samo ukratko da je Cvijićeva ulica u ovom delu izrazito ravna i pitoma i dovoljno široka za većinu stomačnih obima, te razilaženje u svim gradskim pravcima ne predstavlja nikakav poseban napor.  

Ima građana koji tako učestalo kruže od mesnatog mesta do diskonta i natrag, da se prosto začaraju, kao u nekom bermudskom trouglu (iako je u stvari reč o blagom polukrugu), te se od iscrpljenosti, u smiraj dana, saviju u kiflu i prespavaju. Tako ova kratka tura postaje dvodnevna tura sa noćenjem.  

Ukoliko vam je ovako nešto na pameti, molim prvo proverite vremensku progozu jer autor ne bi želeo da vas i vaše probleme sa lakom pneumonijom, nosi na duši. 

Šta nas, autora, i novajliju u konzumiranju reš pilića nedonoščadi (850 gr.) najviše KOPKA? (intelektualno nas kopka, nismo mi napravili, kopkanjem, onu rupu na uglu Dalmatinske i Vladetine)

Ovo: Kako to da ovo ekonomsko čudo, stvoreno davno pre sveprisutnog Nacionalnog investicionog plana, nosi ime jednog plemenitog muzičkog instrumenta?  

Čini nam se da smo na skupu građana unutar objekta zatekli i neke druge pisce V.I.P dela ovog bloga i V.I:P posetioce ovog mesta, te ako im je poznat odgovor na ovo pitanje, molim da ga dopišu.