Letovanje , Part II : Separaciona kriza

.....Dakle, krenuli smo spakovani u sest automobila putem prema jugu od sest dugih sati.Putovanje kolima nekada je umelo da bude zabavno, bila je to prilika da se  razgovara, da se pevaju pesmice( narocito decije) igraju igrice pogadjanja, opazanja, memorije ili nesto slicno, ali posle dugih sati umelo je  da postane  zamorno i napeto.Deca bi se unervozila, nastala bi dreka, svadja ili prosto, dosada …

Ne u nasim kolima…ne sa nasim spravama. Punih sest sati vladao je mir I savrsena tisina.

Vozac je na svom iPod-u preslusavao propustene episode omiljene radio emisije ( This American Life/Ire Glassa/. Suvozac je slusao svoju novo-iznajmljenu audio knjigu, blazeno se smeseci na najpoeticnijim mestima. Na zadnjem sedistu jedna od saputnica se povremeno kikotala gledajuci po deseti put Napoleon Dynamite na svom kompjuteru i poslednje episode Offica dok je mala Hana od pet godina hipnoticki na svom licnom DVD plejeru ucila spanski gledajuci dvojezicne crtace sa Noggin-a….Mnogo bolje nego pre par godina kad smo svi zajedno morali na smenu  da slusamo jezz, pomenutog Iru Glassa ili ubistvene kompilacije decijih pesmica… Nasu sadasnje blazenstvo”  plugged in” putovanja remetlio bi ponekad samo svetlucanje celularnog telefona kojim su nam saputnici iz preostalih pet automobile  javljali o stanju na putevima…

      Prvo vece naseg dugo ocekivanog letovanja na kome je porodica opet bila na okupu posle punih godinu dana, proveli smo napokon  svi zajedno, veselo ceretajuci o poslednjim epizodama pomenutog Offica.

     Ujutru smo prikljucili cetiri laptopa, da se ne bi svadjali ko ce sta da gleda. Prvih dva-tri sata posle budjenja, s soljama kafe i tanjirima raznoraznih pahuljica svi su pospano zurili u ekrane kompjutera, proveravajuci mailove, citajuci  personalizovane vesti na svojim personalizovanim stranama, neko o Libanu, neko o Lindzi Lohan, neko o stanju kuca  na marketu.  Najacesca recenica posle “Dobro Jutro” bila je “ Mogu li da proverim svoj mail za trenutak”. Sto je povremeno izazivalo negodovanje druge strane  nervoznim” Cekaj, moram hitno da posaljem ponudu klijentu”.

       Moja prijateljica  je tokom svog odavno zasluzenog odmora poslala tri clanka u redakciju i ugovorila uslove svog novog free lance angazmana.

      Moj rodjak je svako jutro pocinjao conference call-om sa ekipom svog programa . Njegov brat sa Zapadne obale je freneticno slao mailove i telefonske tekst poruke planirajuci svoje sledece dve nedelje na Istocnoj obali( izgubio je posao pa moze da se opusti).Jutro je zbog toga cesto bilo napeto…Celularni telefoni ( ukupno njih dvanaest) zvonili su svi u razlicitim intervalima, razlicitim zvucima, vibracijama I svetlucanjima..Posle freneticnog  telefoniranja, emailiranja, tekst mesidziranja  pristupalo se opustenijim stvarima, primerenim boravku na plazi, kao sto je Surf…po omiljenim personalizovanim  web stranama,  blogovima, novinama, video postovima. Tu bi stvar vec malo zivnula jer poneko je zeleo da podeli nesto i sa ostalima. Ukoliko neko od ostalih nije bio previse zaokupljen svojim licnim sadrzajima…Pa ne moze covek tek tako da ostavi sve i posao i social networking na blogovima i sve svoje personalne medijske i entertainment potrebe samo da bi blejao na obali  nekog okeana..Mada…

Negde u rano popodne polovina drustva ipak bi se spustla do plaze da uziva u prizoru penusavih okeanskih talasa, blazeno postedjena od  njihovih represivno-repetitivnih jednolicnih sumova zahvaljujuci svojoj personalizvanoj muzici na iPodovima .

           Veceri su bile vreme za druzenje koje je uvek pocinjalo uzbudjenim  pitanjem” Sta cemo da gledamo? “ Za sest dana odgledali smo na razlicitim televizorima, kompjuterima, celularnim telefonima: deset starih epizoda Seinfelda, celu proslu sezonu Veronike Mars( do ranih jutarnjih casova) desetak epizoda Freaks and Geeks-a( zbog jake identifikacije svih clanova porodice) nebrojane postove sa YouTube-a( moj omiljeni Just two guys having good time ili Saturday afternoon) nekoliko epizoda Daily Show-a( tek da budemo u toku sa svetskim zbivanjima), Waiting for Guffman( to je tradicija)Napoleon Dynamite

( po jedanesti put, da vide i deca) The Aristocrats( kad su deca pospala)

Forty Year Old Virgin( po treci put, jer neko od nas jos nije gledao) poslednje episode Office-a, nekoliko epizoda Entourage-a ( jer su neki od nas , kako se izrazio jedan moj mladi rodjak “ media deprived” bez HBO-a pa to nisu  videli) Swingers( samo da bismo prodiskutovali L.A .hot spots)film sa ribolova , film sa proslogodisnjeg letovanja,Saru Silverman( da se preslisamo najprljavijih delova)plus mnogobrojne obskurne  programe I filmove koje su mladji clanovi porodice gledali nocu i danju na svojim individulanim kompjuterima, ponekad deleci slusalice sa jos nekim,  da svojim tonom ne bi ometali drugi par koji je istovremeno, na drugom kompjuteru, pratio svoje omiljene media sadrzaje.

        Kad bolje razmislim super smo se proveli, sto uostalom dokazuje i film o nama samima,sa ovogodsnjeg letovanja, koji samo na kraju svi zajedno odgledali. Stvarno nema nista lepse nego kad si s najblizima. Samo nismo stigli da pitamo brata iz L A-a sta ce sad radi posto je posle deset godina otpusten iz DreamWorksa. Ne moze se sve u samo sest dana.