Business vs. ART / 9 : O

Kaze mi prijateljica iz Beograda: “ Radi se neka nova predstava na Kosutnjaku. Glume svi koje mozes da zamislis“…Pa sta? Nista.Na Brionima izasao Pandurov I Serbedzijin Tesla? I sta pitam? Nista. Nista uzbudljivo.Slabo se pisi, niko ne prica,kao da nikog ne zanima.Kao da se jedino zabavljaju oni koji su unutra..Samo njima je vazno. Ili ni njima nije toliko.Ko to zna, a I koga briga?              

     Kako se to desilo, pomislim, da umetnost postane nebitna, marginalia, bojim se da kazem dosadna. Je li to samo kod nas tako zbog zatvorenosti, pada kriterijuma, nedostatka novca? Nece biti. Kod nas su na primer pozorista jos uvek drzavna,sto ce reci zakonom zasticena od propasti i neuspeha. Kinematografija kakva takva, dobija pare od Ministarstava, raznih evropskih foruma I fondacija, znaci donekle se moze, neko prati brine, podrzava…

     Pa opet, kad ste poslednji put stajali u redu za karte, potezali veze da nesto vidite, gurali se sa ostalim poseticima nekog muzeja? Zdrali se sto nesto niste videli, diskutovali o nekom kulturnom dogadjaju na veceri s prijateljima? Secam se da smo nekad I to radili, da smo se uzbudjivali, cekali, gurali, diskutovali I prepirali sa neistomisljenicima. A sad kao da se nikog vise ne tice. Predstave se prave, filmovi snimaju, karte su za dzabe, filmske sale prazne, nikog se ne tice, ponekad ni onih koji sve to prave.

       Kad je sve to pocelo..Kako se to desilo? Mozda je to subjektivni dozivljaj, ali vec u poslednjih par godina primecujem da prvo citam Business section u novinama pa tek onda preletim preko Arta…Business je uzbudljiv. Iz njega sve saznam, kuda idu mediji, koji je novi robot za kucnu upotrebu u pripremi za trziste, koji je social networking sajt najposeceniji i zasto, sta sve moze da uradi novi tip mobilnogm i kako to menja komunikaciju, o cemu sanja Steve Jobs, a o cemu vlasnici Googla, kuda ide svet, civilizacija, percepcija, senzibilitet, navike, trendovi, kuda se krece Vrli Novi Svet u kome zivimo.

      U Art section-u, medjutim, sve je predvidljivo, usporeno..(Ako se izuzme Brodvej koji je odavno cista industrija zabave, teatarski Holivud).) Nije ni cudo sto je 80% posetilaca muzeja I teatara u ranom penzionerskom dobu.Art section je mogao da bude skroz isti i pre deset godina. Retrospektivne islozbe, rimejkovi pozorisnih predstava, nezavisni filmovi, ponekad zanimljivi, ali bez sanse da sami sebe isplate,sem ako nisu pubertetske komedije.

     Da li je moguce da su umetnicki i zabavno postale dve potuno razdvojene kategorije? Kao da se nista novo ne desava, Kao da je Umetnost lepotica koja slatko spava dok oko nje raste trnje i korovlje koje je zauvek odvaja od buduce publike. Gde je novi Mocart-super star? Gde je novi Sekspir, neprevazidjeni hit-maker vrhunskog talenta?Gde je Mikelandjelo, najveci advertising majstor svih vremena? Koje cemo to filmove gledati za dvadeset godina na TCM-u ?Da li ce sve postati samo suvi biznis holivudskog tipa? Ili ce Umetnost najzad da se prene i shvati da je, dok je ona spavala, buducnost vec pocela?