Eureka!

Nađoše lumeni najzad rešenje za Kosovo. Staviće, kažu, u preambulu novog Ustava stav da je Kosovo deo Srbije. Ako ili kad Kosovo bude nezavisno, reći će da ono to nije po Ustavu Srbije. Ko u onom ratnom vicu kad izgladneli Mujo nađe prase. Prase skiči, a Mujo će: „Slušaj bolan, skič'o ti ne skič'o – za mene si janje“.

Čim usvoje Ustav lumeni mogu mirno na izbore. A ako neko ne daj Bože upita - a šta ono bi sa Kosovom – dobiće odgovor da nije bilo ništa jer je Kosovo po Ustavu Srbije njen deo.

Déjà vu. Tako je Milošević bio napravio onu skraćenu, privremenu „Jugoslaviju” sve praveći se nevešt kao nije se ništa dogodilo – otišli tamo neki Slovenci, Hrvati, Makedonci i Bosanci, ali evo Jugoslavija ostala. Kao sve je OK. A kad su ga pitali za ratove – on govorio nešto tipa pa jeste, ima tamo nekih „građanskih ratova“ u Hrvatskoj i Bosni, ali „Srbija nije u ratu“. Formalno zaista nije bila. E tako će, zahvaljujući ovoj genijalnoj ideji koja se pojavila kada je sve izgledalo izgubljeno, Kosovo formalno zauvek ostati deo Srbije.

Ovakvu genijalnost bi bilo šteta ograničiti samo na pitanje jedne teritorije! Zašto na osnovu propisa, zakona, uredbi, skupštinskih deklaracija, proglasa, „beseda“ državnih mudraca itd ne utvrditi da je recimo u Srbiji nezasposlenost 2%, da nema nepismenih, da nema smrtnosti od raka, da je prosečna plata 10.000 €? Ako se neko pobuni pa kaže – čekajte, ali to nije tako – dobije odmah odgovor da se je*e krasno, da je to možda tako za njega, ali da papirologija kazuje drugačije.