Tuzno stanje Umetnosti ?

Kustosi jedne izlozbe moderne umetnosti u Londonu nedavno su morali duboko da se izvinjavaju jer su greskom umesto umetnickog dela u ilozbu uvrstili POSTOLJE!!!…Naime, umetnik koji je konkurisao ,poslao je odvojeno postolje i skulpturu, bez prateceg objasnjenja…Kustosi su zakljucili da postolje( ne znajuci da je to samo postolje) predstavlja zanimljivu umetnicku kreaciju dok je samo umetnicko delo, koje je trebalo da bude izlozeno na pomenutom postolju ali je stiglo nesto kasnije, bilo odbijeno kao previse konvencionalno!!!

Da bi neprijatna situacija oko stanja umetnosti bila donekle rasvetljena, i New York Times je nedavno sakupio nekolicinu profesionalaca iz oblasti zvane umetnost i zamolio ih za definiciju, sta cini umetnicko delo…Evo nekoliko odgovora.

Umetnicki kriticar Art Huges:” Nesto predstavlja umetnicko delo ako je nacinjeno sa jasnom namerom da bude umetnicko delo i ako je stavljeno u kontekst u kome se percepira kao umetnicko delo.”

Profesor Thomas McEvilley:” Nesto postaje umetnicko delo ukoliko se naziva umetnickim delom, ukoliko o tome pisu umetnicki casopisi, ako je izlozeno u muzeju ili prodato privatnom kolekcionaru”.

Kriticar Arthur Danto:” Vise ne mozete da tvrdite da li je nesto umetnost ili ne. To vise ne vazi”.

Umetnik Louise Borgeois:” Umetnicko delo je sve ono sto ima terapijsko dejstvo na samog umetnika.Bas me briga za publiku.”

Umetnost dakle postaje vrlo uska stvar koja se tice samog umetnika, nekolicine kriticara i umetnickih institucija?…Publika je marginalna kategorija?

Ali moze li umetnost da postoji bez publike? Da li je za umetnost dovoljan samo umetnik?

Da li umetnik moze da bude sam svoja publika? Da li komercijalizacija/masovna publika, ugrozava umetnost ? Da li je umetnost koja se prodaje manje vredna ?Da li je umetnosti potreban marketing? Da li je umetnost jedina oblast u kojoj ne postoji consumer control ?

Moja prijateljica, marketing konsultant Metropoliten muzeja u Njujorku i te kako misli o publici.Ona sa kustosima smislja razne aktivnsti ciji je cilj samo i jedino da privuku Njujorcane( posto turisti neminovno vec dolaze) da posete muzej..Od broja posetilaca zavisi uspeh direktora Muzeja.On pred svojim Bordom o tome odgovara. Ulaz u Metropoliten je besplatan,ali Metropoliten ima Costume Institute, osnovan u saradnji sa Vogue-om koji barem jednom godisnje pravi " komercijalne " izlozbe na cije otvaranje poziva holivudske zvezde i ostale slavne i bogate ne bi li publicitetom primamio posetioce.i prodao sto vise karata. Cuveni muzeji odavno imaju korporativne sponzore. A njima je bitan prestiz ali i broj posetilaca. Metropoliten ima i restoran u koji je trenutno veoma chic izaci na veceru...Svaki muzej ima primaljive shopove u kojima mozete da kupite skoro sve, od kolaca do novogodisnjih ukrasa, nakita i modnih detalja ...Uskoro ce poceti da prodaju i cipele...

Endrju Lojd Veber, covek koji poseduje West End i Kameron Mekintos "big boss " Brodveja i dalje se bave merketingom, iako su njihove predstave najposeceniji spektakli na zemaljskoj kugli...

Znaci bilo da ste direktor osvedocene institucije kulture poput MOME ili Metropolitena ili mag "umetnicke zabave" poput brodvejskih producenata, vasa PRVA briga je broj posetilaca. Znaci publika...

I sad ja se pitam, da li ta publika samo smeta ili je presudna?