Srecno stanje Umetnosti ...u Srbiji

World news ne komentarise komentare, ali ovaj komentar na   tekst " Umetnost brojeva" zasluzuje paznju...

Posto nemam sta da dodam,(Srbija nije moja uza specijalnost) jednostavno ' skrecem paznju"...jer su mi zanimljiva ova dva pristupa Rukovodjenju...postoji i treci ali o tom potom

 anuskab15 (7 Oktobar, 2006 - 17:37)

Umetnost podrzana od drzave najsrecnija je Umetnost...
Nema za sta da brine...pare stizu, niko se nista ne pita..publika ima da cuti i gleda sta joj se da, ionako je skoro besplatno..Umetnici rade sta im je volja ne pitajuci da li to ista vredi da li nekog zanima...da li ima odjeka?

Predstave i premijre se otkazuju uz kratka izvinjenja direkcija, kao nedavno na Bitefu i nikom nista. Niko se ne pita kolike su pare potrosene, na sta su potrosene, zasto nesto nije kako treba da bude za te pare, Niko ne pita zasto su muzeji prazni a predstave polu-pune.
Skupe predstave se produciraju da bi se izvele samo po pet puta , uz mizerene cene ulaznica..Filmovi se podrzavaju drzavnim novcem da bi zavrsili u budzacima praznih biskopskih sala ili po marginalnim smotrama s marginalnim plaketama, koje se zbog neodgovornosti i bolnog neznanja medija predstavljaju kao velika priznanja...

umetnici ne moraju da obigravaju po audicijama, ne moraju da strepe od nepovoljnih kritika( kriticari im ionako cesto spadaju u najuzi krug prijatelja i podrzavalaca) A i ako ne spadaju, ko jos mari za kritiku, to niko ne cita... a i da cita ne obraca paznju ,kriticari tu postoje samo radi sebe i svog tuznog zvanja...Odavno su ostali bez integriteta( cast izuzecima kojih cemo se, hvala Bogu uskoro ratosiljati, jer su pred penzijom) Ostali su davno pomesani, selektuju, uredjuju fetivale i smotre o koijma bi trebalo da sude ne hajuci za konflikte interesa...Nezaposleni umetnici, medjutim, nemaju sanse nikad da se zaposle...Zasto bi ih neko zaposljavao, zasto bi neko tragao za novim talentima i svezim idejama...Mnogo je to...zamorno...a i nema potrebe..nema trzista,dakle nema ni razloga da se zamaramo traganjem. Dobro nam je i ovako.
Upravnici i ostali " rukovodioci" takozvanih ustanova kulture ne haju za sud svoje publike.i upravnih odbora. Publika ih ne zanima. Bordovi su formalni, sluze samo da formalno odobre umetnicke poduhvate..U finasije se ne razumeju i slabo ih zanima...Hvala bogu " menadzeri u kulturi" ne moraju da se petljaju ni sa dosadnim sponzorima, koji uvek nesto traze propituju, ocekuju...oni su, hvala Bogu i Sekretarijatima zasticeni od
" komercijalne -trzisne logike" .Njihova je je umetnost cista i sama sebi dovoljna...uspeh je ne zanima...publika je ionako poslusna...Nasi su rukovodioci umetnickih institucija spokojni. Oni nikad nece biti izlozeni bespostednoj komercijalizaciji nemilosrdnih korporacija kao oni nesrecnici po svetskim institucijama, sto se znoje ne bi li opravdali astronomske cene ulaznica ili ocekivanja svojih Bordova. Tresu se da ne budu otpusteni posle neke zlonamerne kritike nedodirljivih kriticara koji bez zaljenja za jednu noc skidaju predstave s milionskim budzetima ili smenjuju rukovodioce Nacionalnih Simfonijiskih orkestara zbog nedovoljnmo uspesnih sezona..Nisu su oni direktori Metropolitena pa da lupaju glavu kako da operu priblize novoj/masovnijoj publici . Njih se to ne tice..prodaja i poseta je briga blagajnika,.
Drzava , najveci donator i producent takodje nista ne pita..Ne daj boze da se umetnici naljute, pa da rese da strajkuju.i da opanjkavaju drzavne cinovnike po novinama. .Samo im to treba...I tako milina i sloga vlada.u svim segmentima.Svi su uljuljkani u propale mitove o "punim pozorisnim salama" ,( iako se karte dele za dzabe) kinematografiji koja hrabro prezivljava ( iako su bioskopi prazni) i novim hrabrim likovnim tendencijama kojima publika ionako ne treba. A publika sta ce, cuti i guta sta god da se servira, jer onaj ko je posluzen za dzabe nema pravo da se buni zbog neslanog menija..