Ja dala intervju NIN-u

Pa pre nego što počnete da vičete, evo ovde kačim jedan deo. Da vidite zašto i šta je meni važno. Molim vas samo da ne navaljujete na mene, i nemoj niko da mi objašnjava ni šta je Čeda, ni šta je Boris. Baš me briga za to. Mene zanimaju principi, demokratski principi, zanima me da li su ideje raznih derivata nekada najveće demokratske snage danas toliko udaljene, da se o njima ne može čak ni pregovarati i da oni medjusobno ne mogu čak ni razgovarati. Ili tu ima neka druga tajna, koju javnost Srbije ipak ima pravo da zna. Evo dela iz tog intervjua. NIN: "Kad smo već kod osporavanja, koliko je vaš javni angažman doprineo tome – umeli ste da se 'zamerite' ne samo čuvarima režima, već i javnosti koja vam je osporavala elementarnu nacionalnu, da ne kažem patriotsku pristojnost?" BS: "Znate sta, ja ipak imam utisak da sam se najvise u zivotu zamerila nepostenim ljudima, a da mi je pri tom sasvest sasvim mirna. Ja zapravo ne znam sta je to »patriotska pristojnost« i odbijam da shvatim da to znaci zataskavati zlocin pocinjen od srpske ruke, precutkivati istinu, varati ljude u ime »nacionalnog interesa«, lagati birace, tretirati ih kao maloumne i nedozrele, nuditi im muda za bubrege, ako bi da me cenjeni Nin lakse razume. Jer po toj »patriotskoj pristojnosti«, mi bismo sada svi morali da izadjemo na primer na referendum i glasamo za novi Ustav, gutajuci i nacin na koji je sastavljen i to sto u njemu pise, pristajuci da nas tretiraju kao glupe i neobavestene i primoravajuci nas da prihvatimo predizborni program srpske desnice kao epohalno ustavno resenje, a ne kao poligon za otvaranje mnogih velikih buducih problema. Ideja da, ako u Ustavu pise da je Kosovo srpsko, to ostavlja mogucnost koju ima Kina prema Tajvanu, sto podrazumeva i raskidanje diplomatskih odnosa sa drzavama koje priznaju Tajvan – u slucaju Srbije i Kosova moze biti apsolutno pogubno. Jer, ako Kosovo ipak proglasi nezavisnost i ako ona bude i unilateralna i ako samo neke od zemalja iz okruzenja uspostave odnose sa tom novonastalom drzavom, da li to znaci da ce nas nas Ustav obavezati na novu i duboku izolaciju? Poredjenje sa Istocnom i Zapadnom Nemackom jos manje stoji, jer je, za razliku od nepomirljivih Srba i Albanaca, tamo u dve zemlje bio razdvojen jedan isti narod, koji je logicno zeleo kad-tad da se ponovo ujedini. Osim toga, ova nepomirljivost na koju bi nas ogranicio novi Ustav u trenutku dok jos uvek, barem nominalno, vodimo pregovore sa drugom stranom i medjunarodnom zajednicom, je ponovo pucanj sebi u nogu, ponovo onaj treci metak, koji nas same dovodi u jednu bezizlaznu situaciju, u kojoj nema mesta sustinskim pregovorima. Toliko o »patriotskoj pristojnosti«. Ali, ima i nesto drugo, na sta mene moja gradjanska pristojnost nagoni da otvoreno kazem i kada to u mom licnom okruzenju predstavlja jednu veoma nepopularnu stvar, da taj Ustav sadrzi i mnoge odredbe koje smatram epohalnim, u pozitivnom smislu i koje su prilican pomak u odnosu na zaostalost citave nase sredine. Ta gradjanska pristojnost me primorava da kazem da Ustav u kojem pise da je ljudski zivot vrhuska vrednost - strasno vazan, da je zabranjena svaka vrsta diskriminacije, posebno verske, rasne, polne i nacionalne, da su ljudi jednaki bez obzira na imovinsko poreklo, da je svako ropstvo, pa i seksualno – protivustavno, da je zabranjeno nasilje i mucenje i da je zivot neprikosnoven, za mene je takav tekst u danasnjoj Srbiji strasno vazan. U zemlji u kojoju nista nije neprikosnoveno, a posebno ne ljudski zivot, a posebno ne neki drugaciji ljudski zivot, u kojoj vlast stiti haskog begunca jer je mucio i ubijao u ime »visih nacionalnih ciljeva«, u kojoj trafiking ljudi, seksualna eksploatacija, nasilje, diskriminacija svake vrste nesto na sta se gleda kao na obicajno pravo, tekst koji barem nominalno sve to ukida, mora biti uzasno vazan. Ali, cak iako prenebregnemo nacin na koji je Ustav sastavljan, jer nije jedini u istoriji Evrope pisan u polu-tajnosti i od strane male grupe ljudi, cinjenica je da se on zapravo predstavlja pravu sliku nakazne politicke trgovine izmednju partija koje ni u ideoloskom ni u pragmaticno-politickom smislu, ni u unutrasnjoj niti u spoljnoj politici ne smeju da imaju nista zajednicko. To je dokument za jednokratnu upotrebu, koji sustinski nece promeniti nista, ali koji jasno pokazuje da je tragicnost sadasnje politicke krize u kojoj se zemlja zaglavila zapravo u tome sto je jaz izmedju logicnih sagovornika Demokratske stranke i svih njenih derivata, postao strasno dubok i nepremostiv. Ja i dalje ne mogu da razumem kako partija za koju sam citav zivot glasala, lakse razgovara sa jatacima Ratka Mladica nego sa vodecim ljudima antiratne akcije. Ne znam sta je to dovelo do toga da najznacajnija demokratska partija, najvece zemlje u regionu, bude tako vesto demontirana, da ni njene frakcije nisu u mogucnosti da medjusobno razgovaraju, a kamoli da svi zajedno sednu za sto sa onima sto su u tradicionalnom DS-u ostali."