Referendum u Crnoj Gori - Da li neko mora da bude gubitnik?

Ode i Crna Gora. Nije da nisam očekivala. I reakciju u Srbiji sam očekivala, ali mi je opet teško pala – ne znam da li više oni komentari tipa «Crna Gora nam je okrenula leđa, braća odoše» ili oni «najzad odoše Crnogorci, dosta nam ih je više, sad sa njima kao sa strancima». Da se razumemo, potpuno mi je jasna emotivna vezanost koju ljudi osećaju za zajedničku državu. Svesna sam, takođe, i mnogih argumenata u prilog postajanju zajedničke države – nemoguće je zalagati se za integrativne forme poput Evropske unije, a prenebregavati koristi međusobne integracije. Na žalost, način na koji je do sada funkcionisala državna zajednica svakako nije jedan od tih argumenata. A nije ni negiranje nacionalnih osećanja Crnogoraca, što se često čulo odavde.

Ipak, ono što me najviše poražava je većinsko osećanje da je u pitanju igra nulte sume, odnosno da ono što je Crna Gora nezavisnošću dobila, Srbija, na neki način, izgubila. Kao i činjenica da se uglavnom svi događaji tumače i prihvataju na ovaj način, pogodujući time razvoju gubitničkog mentaliteta u Srbiji. Može li se neki događaj prihvatiti kao šansa za nešto novo i bolje, a ne samo kao, gotovo uvek nezasluženi i ničim izazvani, neuspeh Srbije? Priča o nezavisnosti Crne Gore traje dovoljno dugo da je u Srbiji bilo moguće pokrenuti debatu u kojoj bi bio sagledan njen interes za očuvanje zajedničke države, kao i modaliteti funkcionisanja zajednice koji bi pogodovali ostvarivanju i unapređivanju tog interesa, ali bi bilo i pokrenuto pitanje da li su baš svi modaliteti zajedništva, imajući u vidu i onaj do juče aktuelni, u interesu Srbije.

Tada bi bilo moguće voditi proaktivnu politiku, a ne reaktivnu, u kojoj se stalno čuje da nam je neko, rukovodeći se svojim interesom, ali ne nužno i našom štetom (što se, opet, često previđa), «zabio nož u leđa». Jedna izreka (a nije kineska!) kaže da sve što ide, brzo dolazi. Možemo li naučiti da mu, sagledavajući svoj interes, ali i realno procenjujući okolnosti u kojima taj interes treba ostvarivati, idemo u susret, a ne da nas događaji uvek iznenade, kao što to putarima poslovično čini sneg u januaru?